TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

Ускоро обнова Шпилерове куће и Велике касарне

Обнова Велике касарне у Улици проте Михалџића 3, као и Шпилерове куће у Улици Владимира Гортана 8, највероватније ће почети до краја године, будући да је градски Завод за заштиту споменика културе расписао тендер за реконструкцију тих објеката.



Реч је о конзерваторско-рестаураторским радовима, у оквиру 15. фазе пројекта обнове уличних фасада и кровова, који ће, како је процењено, коштати око 100 милиона динара. Подсећања ради, за обнову градитељског наслеђа Министарство културе и информисања определило је ове године укупно 300 милиона динара.

Директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада Синиша Јокић подсећа да је реч о обимном послу и напомиње да би радови могли да почну до краја новембра, уколико тендерска процедура буде завршена без застоја.

Информација да ће Шпилерова кућа коначно бити сређена сигурно ће обрадовати немали број грађана, поготово јер је пре више од шест месеци Новосађане узнемирила вест да власник (“Кафа добро јутро” ДОО из Новог Сада) намерно пушта да објекат пропада, како би изгубио статус културног добра, а он на том месту изградио вишеспратницу. Власник се након тога, преко правног заступника, огласио у медијима, и у изјави за РТС демантовао наводе да планира рушење, те да је спреман да објекат од непроцењивог културно-историјског значаја поклони Граду.

Како се из тендерске документације може приметити, на кући у Владимира Гортана 8 планирана је замена оштећених и деградираних елемената фасада и крова, те рестаурација и конзервација малтерске пластике, фасадне столарије и браварије, а биће сређен и припадајући оградни зид са полукружном зиданом капијом. Предвиђено је обијање дотрајалог и оштећеног малтера до здраве подлоге – опеке, а након тога и ново малтерисање фабрички справљеним малтерима који су по свом саставу, техничким карактеристикама и својствима намењени реновирању историјских објеката.

Комплетан кровни покривач биће замењен, а планирана је и поправка и замена оштећених елемената кровне конструкције, укључујући и санацију кровне и таванске конструкције југоисточног дела куће, која је оштећена у пожару. Карактеристични елементи крова биће обновљени по аутентичним решењима обраде слемена и грбина од лима, а старе олучне хоризонтале и вертикале демонтиране те израђене нове. Осим тога, биће замењена и сва лимарија на крову.

Радовима је обухваћена конзервација и рестаурација оригиналне столарије, замена оштећених елемената, као и уградња нових израђених по узору на оригиналне, који су у ранијим интервенцијама уклоњени или замењени неадекватним. Интересантан је податак да ће накнадно избијена врата на бочном дворишном зиду бити зазидана, а комплетна фасада завршно офарбана високо паропропусном силикатном бојом, по избору конзерваторског надзора.

Када је реч о Великој касарни у Проте Михалџића, изграђеној у првој половини 18. века, на тој једноспратној грађевини планирана је замена оштећених и деградираних елемената фасаде, као и дотрајалог малтера, те рестаурација и конзервација вучених малтерских профила и опшивање појединих фасадних елемената. Предвиђена је и репарација улазних капија, конзолних светиљки, металних решетки прозора, носача заставе, те обнова спољних прозора и врата, реконструкција кровног покривача, димњачких и вентилационих отвора и, на крају, бојење фасаде.

Радовима је обухваћена и демонтажа и израда нових олука, са свим припадајућим елементима, те израда и монтажа конусних полукружних кровних вентилационих отвора, као и опшивање димњака и солбанака прозора.

Понуде на тендер Завода за заштиту споменика културе достављају се до 19. октобра.



Највреднији објекат из времена барока

Скривена у уским петроварадинским сокацима, Шпилерова кућа успела је да опстане кроз векове, након што су је, по доласку у Петроварадин, изградили језуити (исусовци) у периоду од 1693. до 1773. године. Претпоставља се да је служила као летњиковац, а по новијим истраживањима – као школска зграда и слободно се може сматрати једним од највреднијих објеката из времена барока. Назив је добила по власнику из прве половине 20. века Тибору Шпилеру, а након национализације породици је припао део стамбеног простора.

Општи утисак је да је барокно здање велике културне и архитектонске вредности, које сведочи о историји и развоју нашег града, остало скрајнуто и заборављено. Када је реч о судбини најстарије куће у Новом Саду, старије од Петроварадинског шанца, већина становника сремске стране града сагласна је да тај објекат по сваку цену мора бити сачуван. Имајући у виду историјат и значај Шпилерове куће, Петроварадинци сматрају да то здање има потенцијал да, уз одговарајуће реновирање, постане мали музеј и напомињу како би цео тај крај, будући да спада у најстарији део насеља, требало сачувати у изворном облику, без нових вишеспратница.