|
Dobro došli,
Gost
|
|
TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad
Kulturna dobra - Novi Sad 29 nov 2010 17:15 #21
|
“МЕНРАТОВА ПАЛАТА”
Нови Сад, Улица Краља Александра 14 Споменик културе - 1997. 
Репрезентативна палата изграђена је 1908. године за Јожефа Менрата, трговца који је у приземљу држао велику продавницу намештаја. Пројекат, за ово изузетно сецесијско здање, урадио је познати будимпештански архитекта Баумхорн Липот. Двоспратни објекат карактерише улична фасада, готово скулп-торалног изгледа, са три јако наглашена еркера, од којих је цен-трални под неком врстом полукуполе, а два бочна завршавају балконима са богато обликованом гвозденом оградом. Малтер-ска пластика у облику маски, разноврсних фризова и орнаме-ната, концентрисана је изнад и између прозора, а посебно на доминантној атици. Висок мансардни кров покривен је етернит плочама. Дворишне фасаде су решене скромније, али у дослед-но заступљеном стилу. Дуж дворишних крила, су комуникатив-ни балкони са гвозденим оградама и надстрешницом од стакла, изнад другог спрата. На крила главног корпуса палате наслоње-на су крила дворишног спратног објекта (П основа), тако да је овде формирано затворено атријумско двориште. Многе стам-бене јединице у објекту служиле су за издавање. Централно постављен „ајнфорт пролаз", као и степенишни простор, богато је декорисан у штуко-сецесијској пластици. У ентеријеру је сачувана оригинална обрада зидних површина са гипсаним декоративним елементима, дрвенарија резбарена у сецесијској стилизацији, као и други детаљи уметничких зана- та. Објекат је веома успешно обновљен 2007. године. Посебно до-бар пример представља ревитализација таванског простора, где је инспиративно решен проблем светла у ново створеном енетеријеру. |
|
|
Kulturna dobra - Novi Sad 29 nov 2010 17:17 #22
|
МУЗЕЈ И АРХИВ ВОЈВОДИНЕ
Нови Сад, Улица дунавска 35 Споменик културе - 2007. 
Зграда данашњег Музеја Војводине наменски је изграђена око 1900. године као судска палата. Аутор пројекта ове зграде са око 9.000 квадратних метара површине, био је будимпештански архитекта Ђула Вагнер, док су извођачи радова били новосадски градитељи Јанош Шоман и Имре Кицвегер. Изгађена у стилу историзма, ова репрезентативна једноспратница, има разуђену основу и сложену структуру кровних маса. На главној фасади, постављеној ка Дунавској улици, средиште је избачено у форми фронтисписа на коме је главни улаз у форми портика, балкон изнад њега и низ високих, доминантних полукружно завршених прозора свечане сале. Присуство троугаоних фронтона, гирланди, балустера флоралних орнамената, потенцирају хијерархију овог дела објекта. Сви прозори у партеру су у полукружној конструкцији, а на спрату архитравној, осим оних на зиду свечане сале. Иза главног улаза је пространи хол у два нивоа са масивним ступцима, а у дубини простора је широко степениште. Основом објекта омогућено је функционално кретање запослених и посетилаца. Дугачки ходници постављени су ка дворишним, а удобне канцеларије ка фасадним зидовима. Решењем основе објекта, добијени су затворени дворишни простори. Ради се о типичном, добро опремљеном јавном објекту, пројектованом по утврђеним рационалним стандардима државне администрације. Пошто је палата суда постала претесна и недовољно функционална, крајем шездесетих година XX века додељена је Музеју. Радови на преадаптацији зграде за нову намену трајали су од 1976. до 1986. године. Готово истовремено кад и судска палата, у њеном залеђу је изграђена зграда затвора. То је двоспратни објекат, сложене основе са великим бројем једноставних прозорских вертикала и са равно малтерисаним фасадним површинама. У ентеријеру је репрезентативно степениште са тешком каменом оградом од балустера. Затвор је исељен, а 1986. године зграда је адаптирана за Архив Војводине. |
|
|
Kulturna dobra - Novi Sad 29 nov 2010 17:19 #23
|
НАДГРОБНИ СПОМЕНИК ЈЕРМЕНСКЕ ПОРОДИЦЕ ЧЕНАЗИ
Нови Сад, Булевар Михајла Пупина / Улица Народних хероја Споменик културе - 1997. 
У центру града, у непосредној близини каменом обележеног габарита нестале Јерменске цркве, сачуван је надгробни споменик јерменске племићке породице Ченази. Данас, представља најнеобичнији мотив опстао у савременом архитектонском окружењу. Постављен је 1790. године и некада је био у порти ове цркве. Како је црква 1963. срушена, а гробље уништено, надгробни споменик породице Ченази представља једини аутентични јерменски споменик на територији града, који сведочи о њиховом животу у Новом Саду. Радио га је непознати каменорезац од ружичастог камена у облику кубуса (150х150х220 цм). На горњој плочи, чији су рубови закошени, постављено је шест симетрично распоређених лобања од белог мермера. Оне носе квадратну плочу од ружичастог мермера, нешто мањих димензија од доње. На њеном средишту је мотив четири сједињена срца, клесан у пуној пластици од белог мермера, висине 65 цм, са записом „Нераздвојиво" (текст је на архаичном немачком језику, као што су и они на странама кубуса). Око споменика је опсег од мермерних квадера, потонуо у земљу, а данас видљив само на једном мањем делу. |
|
|
Kulturna dobra - Novi Sad 29 nov 2010 17:21 #24
|
„ПЛАТОНЕУМ"
Нови Сад, Улица Николе Пашића 6 Споменик културе - 1992. 
Током времена зграда је мењала намену и кориснике. Углавном је била седиште значајних црквених и световних институција. Данас се у њој налази огранак Српске академије наука и умет-ности. Правилним распоредом прозора на свим етажама, наглашена је хоризонтална подела на фасадама, потенцирана венцима. Над прозорима су поља са неуобичајеном, јединственом орнамен-тиком, а на таванском надзитку отвори типа розета. Изнад гла-вног улаза налази се балкон на четири конзоле са оградом од кованог гвожђа, на којој доминира геометријска орнаментика. Над вратима балкона у пластици је изведен племићки грб поро-дице Сервијски. Декоративни систем на фасадама представља највреднији пример стила романтизма у Новом Саду. Дворишне фасаде су једноставне, са комуникативним балконима на првом и другом спрату, а подрум и приземље красе сводови. Репре-зентативно завојито степениште, од ружичастог камена са бо-гато орнаментисаном оградом од кованог гвожђа, представља драгоцени елемент ентеријера. |
|
|
Kulturna dobra - Novi Sad 29 nov 2010 17:23 #25
|
ПОРОДИЧНА КУЋА МИЛЕВЕ МАРИЋ АЈНШТАЈН
Нови Сад, Улица Кисачка 20 Споменик културе - 2005. 
Кућа у Кисачкој број 20 налази се између Салајке и Роткварије, два стара дела града где је претежно живело становништво које се бавило повртарством. Ови делови града били су препознаљиви по ниској, приземној градњи са баштама у залеђу. Кућу је подигао Милош Марић, отац српске научнице Милеве Марић-Ајнштајн (1875-1948). Овај стамбени објекат, богато декорисане фасаде у стилу нео-барока изграђен је 1907. године по пројекту архитекте Михајла Петљанског. Високопартерна пространа кућа са два дворишна крила постављена је у низу на уличној регулацији. На уличној фасади је плитак ризалит, асиметрично постављен, фланкиран са по једним пиластром на високој бази и са масивном полу-кружном „ајнфорт капијом" изнад које је забележена година градње. Дванаест двокрилних прозора су омеђени профилисаним рамовима, а надвишени необарокним фронтонима, који у средишту имају по једну женску маску. На поткровном венцу су тавански отвори, затворени девојачким маскама и вегетабил-им орнаментима. Изнад њих је изведен трочлани фриз. Слободне, равне површине фасаде покривене су фасадном опеком. Као породични дом велике српске научнице, кућа има историјски значај, што је и забележено на спомен плочи. |
|
|
Kulturna dobra - Novi Sad 29 nov 2010 17:25 #26
|
“СТРЕЉАНА”
Нови Сад, Улица Антона Чехова 4 Споменик културе - 2007. 
Зграда Стрељане (Еђешег) саграђена је 1890. године по пројекту градитеља Георга Молнара, поводом прославе стогодишњице Новосадског стрељачког удружења, најстарије грађанске организације у Новом Саду. То је високопартерни слободностојећи објекат павиљонског типа, сложене основе и разуђене структуре кровних маса. Фасаде су обликоване и декорисане у духу историзма. Намена објекта условила је потребну функционалну организацију простора. Велика репрезентативна сала посебно је занимљива због примене богате штуко декорације и сликаних плафонских композиција, док су две мање бочне сале прилагођене спортским активностима. Декорација у енетријеру стилски је доследна оној примењеној на фасадним пољима. Премда се ради о необично конципираном архитектонском делу, узрокованом пре свега изворном наменом, значајном за историју спорта, драгоцена и атрактивна Стрељана деценијама стоји напуштена и некоришћена. Изграђена на тадашњој периферији, данас је далеко од погледа јавности и налази се у недопустиво девастираном стању, потпуно занемарена. |
|
|
Kulturna dobra - Novi Sad 29 nov 2010 17:27 #27
|
ЦЕНТРАЛНИ КРЕДИТНИ ЗАВОД
Нови Сад, Улица Грчкошколска 2 Споменик културе - 1997. 
Једна од највреднијих и најлепших палата у Новом Саду, изграђена је 1896. године као финансијска установа богатих новосадских Срба, по пројекту бечког архитекте Франца Воруде. Године 1921. одлучено је да буде надограђена за један спрат, по пројекту истог аутора. Поред богато декорисаних фасада у нео-барокном стилу, карактеристичан елемент је купола над кружним угаоним делом, на коју је постављена бронзана скулптура бога трговине Хермеса (римског Меркура), рад вајара Ђорђа Јовановића. На углу приземља је декоративно богато обликован улаз са китњасто орнаментисаним крилима од кованог гвожђа, у стилизацији барокно-рокајних мотива и са иницијалима ЦКЗ, у лигатури. Улаз је фланкиран занимљиво решеним високим каменим вазама, затим је надвишен зиданим балконом са оградом од балустера, који прати кривину угаоног зида, док прозоре на два спрата повезују композитни пиластри. На крилима објекта су прозори збијени у правилном ритму. Како није остало слободних фасадних површина, најбогатија декорација груписана је изнад прозора. На пољима испод типичних барокних фронтона је богата флорална орнаментика у високом рељефу. Јонски пиластри између прозора и поткровни конзолни низ допуњују овај Ворудин декоративни ансамбл. На фасади из Милетићеве улице постављен је још један зидани, дугачки балкон. Партер је обрађен у имитацији каменог слога. На крају крила из Грчкошколске улице је широк колски пролаз, са масивним дрвеним крилима, из кога је изведен улаз за спратове где су некада претежно били станови. Најзначајнија просторија у ентеријеру објекта је шалтер-сала богато украшена штуко-орнаментиком. Реновирање зграде извршено је 2004. године за потребе Цептер банке. |
|
|
Kulturna dobra - Novi Sad 29 nov 2010 17:28 #28
|
"ЧЕШКИ МАГАЦИН"
Нови Сад, Булевар деспота Стефана 7 Споменик културе - 2001. 
Сарадња и промет роба између држава оживели су после Првог светског рата, па је тако Чехословачка за своје потребе 1921. године изградила на простору Лимана, у некадашњој индустријској зони града, привредни објекат импозантних димензија. Он је до данас остао препознатљив под називом "Чешки магацин". Пошто документација није пронађена, можемо претпоставити да је служио за привремено складиштење производа, који су потом Дунавом транспотовани на север. По усменом сведочењу неких савременика, аутор пројекта био је неки, нама данас непознати, чешки архитекта. Но, без обзира на ову непознаницу, овај слободностојећи објекат правоугаоне основе, сада у окружењу савремене архитектуре, финим ритмом високих, доминантних плитких аркада на подужним фасадама, дрвеним тремом на фасади окренутој ка Дунаву и монументалним плитко сегментно конструисаним улазима на којима су тешка дрвена клизна врата, деценијама привлачи пажњу пролазника и веома заинтересованих потенцијалних нових корисника. Пространи ентеријер, сав у челичним витким стубовима, постављеним у два реда по једанаест, и незаклоњеним сплетом дрвених греда у крову, са теретним лифтом у средишту простора, данас се користи за смештај дела богатог књижног фонда Библиотеке Матице српске. |
|
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 29 nov 2010 21:50 #29
|
kabacum napisao/la:
Ovde se mogu postavljati slike kao i sve ostalo vezano za temu kulturno istorijskih dobara grada Novog Sada. U nadi da će biti sve više onih koji će se sa poštovanjem i civilizovano odnositi prema zajedničkom neprocenjivom nasleđu... 
imam ovu knjigu super je |
|
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 30 nov 2010 01:24 #30
|
 Slazem se! |
|
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 30 nov 2010 03:44 #31
|
Ne znam da li je ovo bilo,ali ovo je sigurno jedna od najlepsih zgrada u centru
KOMPLEKS "SVOJINA" 
Једна је од првих двоспратница у граду, изграђена нешто пре 1830. године. Власник објекта била је Српска православна црква, па је вероватно због тога позната под називом Својина. У овој монументалној згради деловали су први Градски одбор и Окружни суд. Припада групи старијих објеката у којима је, и по-ред каснијих измена, сачуван оригинални распоред просторија и типичне сводне конструкције из времена класицизма. Мада зграда није била угрожена током Буне, ипак је 1850. сачињен план за обнову првог и другог спрата, који је потписао зидарски мајстор Андреас Ханер. У некој од обнова, вероватно крајем XIX века, зграда је на широкој уличној фасади са четрнаест вертика-ла отвора, добила нову наглашену декорацију у стилу историз-ма. Над прозорима су троугаони фронтони са биљем, волутама и композитним конзолама, док су на кровном надзитку лезене и флорални фризови. Најупечатљивија је висока полукружна ати-ка декорисана картушом и шкољком. На средини пространог дворишта, 1901. године изграђен је објекат у коме ће бити отворен фотографски атеље, а касније и први новосадски биоскоп Корзо. Аутор пројекта овог слобод-ностојећег објекта, издужене правоугаоне основе, је градитељ Антон Тикмајер. Трећи објекат, на истој парцели, је кућа у Улици Илије Огњановића 22. Подигнута је крајем XIX века на доњем рубу парцеле, ка тадашњем великом језеру (данас простор Дунавског парка) што је условило нетипичано високо подигнут подрум, засведен полуоблицом, а самим тим и високо приземље. Због ових спе-цифичних архитектонских вредности, ова кућа је значајна за проучавање историје урбанизма града. |
|
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 30 nov 2010 04:46 #32
|
Kako se odvija obnova Uciteljskog doma i Adamoviceve palate??
|
|
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 02 dec 2010 21:22 #33
|
СПОМЕНИК СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ
Нови Сад, Трг слободе Споменик културе од великог значаја - 1949/1991 
Одлука о подизању споменика Светозару Милетићу (1826-1901), најзначајнијем вођи Српског народа у Хабзбуршкој монархији, посланику, адвокату и градоначелнику Новог Сада, донета је 1926. године приликом обележавања стогодишњице његовог рођења. Иван Мештровић, вајар светског реномеа, уговорени посао завршио је августа 1939. у свом загребачком атељеу. Током септембра трајали су радови изградње постамента и постављања фигуре, које је у завршној фази надзирао сам аутор. У до тада незабележеној свечаној атмосфери у граду, у присуству многобројних гостију, споменик је 1. октобра 1939. године открио председник владе Краљевине Југославије. Милетићева фигура изведена је у натприродној величини (5м) на мермерном постаменту облика квадера (2м). У слављеничким данима истицано е да укупна тежина споменика износи тридесет тона, као и то да Милетић у бурном говорничком ставу, са усковитланим огртачем и уздигнутом десном руком, имболизује ширину и замах националне снаге свога времена. Реалистичном монументалношћу фигуре, снажног и одлучногпокрета, уздигнуте главе, експресионистички обликованим партијама, аутор је ликовним језиком, савременицима али и онима који долазе, пренео непоколебљивост политичког програма представљене личности. Споменик је био уклоњен за време Другог светског рата, али је већ 1944. године враћен на своје место. На нови постамент вајар Павле Радовановић уклесао је, 1951. године, текст: „Светозар Милетић 1826 – 1901. рад Ивана Мештровића 1939". |
|
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 02 dec 2010 21:25 #34
|
ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ
Нови Сад, Трг галерија 1 Споменик културе - 1992. 
Зграда је подигнута за Новосадску продуктну берзу 1926. године по пројекту архитекте Лазара Дунђерског. У периоду Другог светског рада и непосредно после њега користили су је мађарска тајна полиција и Управа државне безбедности. По пројекту арх. Ивана Здравковића и његових сарадника, 1956. извршена је адаптација зграде за збирку Галерије Матице српске која броји преко 3.000 уметничких дела. Тада су изведене потребне конструктивне и функционалне промене у односу на првобитно стање и намену која је прилагођена музеолошким принципима. Основа зграде је правоугаона са подрумом, приземљем и три спрата. Улаз у објекат је репрезентативан, са широким степеништем и четири велика пиластра правоугаоног пресека који "придржавају" пространи балкон са оградом од балустера. На фасадама влада строги распоред отвора: прозори у правилном вертикалном ритму, јонски пиластри између њих на првом и другом спрату, при угловима једва видљиви плитки ризалити а у приземљу, као контраст, малтерска оплата обрађена хоризонтално изведеним фугама. Дограђени трећи спрат (поткровље), мало је повучен и покривен четворосливним кровом од етернита. Из великог хола у приземљу улази се у свечану изложбену салу, на десној страни је формирано неколико мањих оделења за сликарска дела, а на левој су смештене службене просторије и свечани салон. Цео први и други спрат користи се за сталну поставку икона, слика и скулптура, док су на трећем, надограђеном, канцеларије, конзерваторске радионице и депо Галерије. Пројектована и изведена у међуратном периоду ова зграда, уздржаног декоративног система и складних пропорција, носи стилске одлике академизма. |
|
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 02 dec 2010 21:28 #35
|
ГИМНАЗИЈА „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ"
Нови Сад, Улица златне греде 4 Споменик културе од великог значаја - 1981/1991. 
Зграда Гимназије, налази се у залеђу Саборне цркве и Епископског двора. Саграђена је 1900. године, по пројекту архитекте Владимира Николића, на месту старије зграде Прве православне гимназије из 1781. године. Основни капитал за градњу (100.000 форинти) безбедио је добротвор Милош Бајић, чије име је било у запису над средиштем главне фасаде: „Барон Милош Бајић српском народу". Овај просветни и историјско-архитектонски значајан спратни објекат одликује развучена основа у облику слова П, са два краћа крила и два пространа дворишта, а пројектован је у стилу зрелог историзма. Главна фасада, постављена ка истоку, рашчлањена је са три ризалита који су надвишени куполама. На централном ризалиту је свечани улаз са троугаоним забатом, а изнад су три, својим димензијама доминантна, полукружна прозора свечане сале. Над кровним венцем је атика, декорисана фризом гирланди и фигура богиње Атине, рад новосадског вајара Јулија Анике. Ентеријер грађевине који чине: улазни хол, монументално степениште, дугачки ходници, бројни кабинети и учионице, прилагођен је намени тадашње просветне установе. Лепотом и богатством штуко декорације истиче се свечана сала. На њеним зидовима су и наменски пројектоване нише (висина око 3 м) са портретима Саве Вуковића и Милоша Бајића, као и св. Саве, који је деценијама био измештен у манастир Ковиљ. Конзерваторски радови вршени су у више наврата, као и 1984-85, 2003, 2005-2006. године. |
|
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 02 dec 2010 21:30 #36
|
ГРАДСКА КУЋА – МАГИСТРАТ
Нови Сад, Трг слободе 1 Споменик културе - 1997. 
Први Магистрат у Новом Саду установљен је 1. фебруара 1748. године када је град добио статус слободне краљевске вароши. После више пресељавања, у периоду од скоро једног и по века, новосадска управа и администрација прву зграду добија тек у последњој деценији XIX века. Грађена је у стилу историзма од 1892. до 1894. године, по пројекту новосадског градитеља Георга Молнара. Градска кућа је двоспратни, репрезентативно конципиран, објекат, главном фасадом постављен ка централном градском тргу. У реализацији изградње учествовала су позната имена: градитељи Карл Лерер и Јожеф Цоцек, вајари - гипсари Јулије Аника и Јохан Кистнер, док је сликане композиције у свечаној сали извео Павле Ружичка 1911. године. Основа је трапезоидна са енетријером функционално решеним у складу са наменом објекта. При дну улазног хола смештено је степениште које води до првог спрата у чијем средишту је репрезентативна свечана сала. У крилима су просторије у низу са дугачким ходницима постављеним уз дворишне зидове крила. Главна фасада има веома истакнут централни део, са аркадом у приземљу, пет оса прозора на спратовима, који су по принципу „колосалног реда" спојени полустубовима. Над овим делом је мансардни кров и торањ са кружним балконом и лантерном. Такође, над свим угловима објекта, који су истакнути плитким ризалитима и женским алегориским фигурама у пуној пластици, су ниже четвороделне куполе. Отвори приземља и првог спрата су полукружни, али су они на свечаној сали знатнијих димензија. Прозори другог спрата су нижи и архитравно завршени. Зидно платно је малтерисано, плитко фуговано, а угаоне вертикале потенциране су квадерима у имитацији рустике. Радови на обнови фасада и свечане сале изведени су почетком деведесетих година XX века, а потом и 2002. године. |
|
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 20 dec 2010 19:40 #37
|
Bili smo ovde i pre 70 vekova
Arheološki tim Zavoda za zaštitu spomenika kulture završio je iskopavanja na delu lokaliteta na Sajlovu preko kojeg će preći nova deonica Bulevara Evropa. Iskopan je veliki deo pokretnih i nepokretanih dobara koja dokazuju kontinuirano naseljavanje ovog prostora unazad 7.000 godina. Ipak, tu poslu arheologa nije kraj. - Završili smo deo poslova po ugovoru, sada ostaje da se sve dokumentuje i analizira, što je obiman posao. Takođe, s obzirom da se arheološki lokalitet na Sajlovu prostire na 10 hektara, naši će arheolozi i naredna dva meseca raditi na terenu – rekao je za “Dnevnik” direkotor Zavoda Milan Đeran. Pronađena pokretna dobra će, kako objašnjava Ćeran, nakon obrade i konzervacije biti predata Muzeju grada, u kojem će ona biti i predstavljena javnosti. Lokalitet na Sajlovu lociran je na staroj, visokoj obali Dunava, a planirana saobraćajnica preseca lokalitet i staru obalu u zoni između Novog groblja i Rumenačkog puta. Na tom su potesu pronađeni ostaci kuća karakterističnih za ovo područje, delovi izgorelih stambenih objekata, ulomci kućne grnčarije, nekropole, delovi radioničkog materijala, kamenog i koštanog alata, žrvnja i koštani ostaci domaćih životinja. Preliminarno datovanje iskopanih nalaza na terenu seže od praistorije, od vremena neolita i najstarijih zemljoradnika koji su živeli na ovom prostoru pre 7.000 godina, preko naselja iz kasnoantičkog i potom srednjovekovnog perioda. S obzirom na to da su ova istraživanja rađena po svetskim standardima, postavljanjem arheološkog kampa s odličnom organizacijom, nameće se pitanje, u skladu s tim standardima, hoće li ovakvo nalazište dobiti tretman kakav zaslužuje. Sajlovo bi moglo da postane turistička atrakcija, kada bi se izgradio arheološki park u kojem bi mogla da budu pokazana i sva značajna nepokretna dobra. Propušteno je da se zbog nedostatka novca, slična stvar učini na Petrovaradinskoj tvrđavi kada je 2002. godine pronađen neandertalac. Ovaj vredni nalaz ostao je i dalje duboko u zemlji. Slična situacija desila se i 2007. godine prilikom arheoloških istraživanja u Katoličkoj porti. |
|
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 22 mar 2011 00:32 #38
|
izasao tekst u blicu o najstarijoj gradjevini u gradu, ali mislim da im se potkrala mala greska. Nije rec o najstarijoj gradjevini, vec o prvoj visespratnici u Novom sadu
Kuća „Kod belog lava“ se urušava Žarko Bogosavljević | 21. 03. 2011. - 00:02h | Foto: A. Kamasi | Komentara: 10 NOVI SAD - Nebriga o očuvanju graditeljskog i kulturnog nasleđa u Novom Sadu dovela je do toga da potpuno neprimetno prođe činjenica da se navršilo 290 godina od izgradnje najstarije novosadske barokne zgrade - kuće „Kod belog lava”. Većina Novosađana danas ne zna naziv najjstarije kuće u gradu, na uglu ulica Zmaj Jovine i Dunavske, niti iz kojeg perioda ona potiče. S druge strane, lokalna vlast se ne izjašnjava kako planira da sačuva ovaj vredan kulturno-istorijski spomenik i istakne autentične elemente zgrade. 
Barokna kuća „Kod belog lava” u Ulici Zmaj Jovinoj 28 sagrađena je 1720. godine, kada je Novi Sad bio malo naselje u podnožju Petrovaradinske tvrđave. Kako je u to vreme u gradu bilo malo zgrada koje imaju sprat, ona je bila vrlo reprezentativna i pokazivala da je vlasnik uspešeni trgovac. Mada se za godinu gradnje kuće „Kod belog lava” uzima 1720. godina, postoje pretpostavke da je zgrada zapravo starija nekoliko godina, a sa sigurnošću je utvrđeno da je prvi vlasnik bio sapundžija Stojan Maslak. Kuća je dobila naziv „Kod belog lava” još kada je izgrađena jer je u to doba postojao običaj da se značajnim objektima daju imena. Dom prosvetitelja Kada je kuću „Kod belog lava” kupio književnik i štampar Emanuel Janković, u njoj je otvorio prvu štampariju, o čemu svedoči i ploča na fasadi zgrade, postavljena pre nekoliko godina. Posle smrti Maslaka, kažu istoričari, zgrada je promenila više vlasnika. U 19. veku uglavnom je bila u vlasništvu mitropolita Stratimirovića, a onda je prešla u vlasništvo veleposednika Lazara Dunđerskog. Nakon Drugog svetskog rata kuća je nacionalizovana, pa je danas kao poslovni objekat u većinskom vlasništvu grada i Javnog preduzeća „Poslovni prostor”. Kuća „Kod belog lava” je, kako su zabežili zaštitari, vredan spomenik iz doba baroka jer je, između ostalog, među malobrojnim objektima koji su s manjim oštećenjima preživeli bombardovanje 1849. godine. Posebnu zanimljivost zgrade predstavlja bunar uzidan u zid, kao jedinstveni primer u arhtekturi grada, pri čemu je to i najstariji sačuvani bunar. Taj bunar, međutim, već dugo nije u funkciji, a godinama je zaštićen gvozdenom pregradom jer su nesavesni Novosađani u njega ubacivali smeće. Iako je kuća očuvana 291 godinu, autorka knjige „Novi Sad od kuće do kuće” Donka Stančić navodi da je dosta toga devastirano. - Najstarija kuća u Novom Sadu danas se nalazi u veoma problematičnom stanju. Jedan uzrok tome je njena nedopustiva zapuštenost, a drugi, još veći, predstavljaju novi investitori koji je preko noći „obnavljaju”. Tako su proširili otvore nekadašnjih dućana, porušili pomoćno spratno krilo, drveni most i monumentalnu kapiju koji su bili sačuvani na dnu dvorišta, a jedan od poslednjih „inovativnih” zahvata bio je kada su uništili glavno drveno stepenište i zamenili ga novim s oplatom od keramičkih pločica - navodi Donka Stančić. Kuća danas sa spoljne strane izgleda i dalje očuvano zbog toga što je pre nekoliko godina grad platio uređenje fasade, ali već prolaskom u pasaž vide se oštećenja na fasadi i krovu. U kući „Kod belog lava” nalazi se nekoliko lokala i prodavnica i zbog njih je znatno promenjen enterijer. Zaposleni uglavnom znaju da rade u prostorima nastarije kuće u gradu, ali gotovo niko od njih ne zna kako se ona zove i koje godine je sagrađena. Oni kažu da se vidi da je kuća stara i smatraju, poput većine Novosađana, da bi grad trebalo dodatno da je uredi i postavi tablu s informacijom o godini izgradnje, kako bi se očuvao centar grada i stare građevine na toj lokaciji. U lokalnoj vlasti za sada nema informacija na koji način će biti sačuvana kuća „Kod belog lava” kako bi trajala još nekoliko vekova. Uznemiravajuće je to što grad godinama ništa nije preduzimao da se očuvaju kuće-trščare, koje su takođe među nastarijima u gradu, pa su se neke na kraju urušile. U međuvremenu, nije bilo ni pokušaja da se spreči izgradnja modernog tržnog centra „Lupus”, odmah pored kuće „Kod belog lava”. |
|
|
NSBuild
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 28 mar 2011 20:20 #39
|
NSBuild
|
Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 23 maj 2011 09:37 #40
|
|
|
Listen, you Malibu middle class Barbie piece of shit, I'm tryin' to work here. Work? You ever work? Yeah, I'll bet you have. Scoopin' ice cream to your shit-heel friends on summer break. Well I ain't talkin' about no goddamn white socks with Mickey Mouse on one side and Donald Duck on the other. I...
|
