TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

FOTO: Šta će biti sa starim trščarama?



I dalje nije poznato kakva će biti sudbina kuća od trske koje se nalaze na Rotkvariji, jer na današnjem okruglom stolu u dvorištu kuće u Kraljevića Marka gradski čelnici nisu doneli nikakvu jasnu strategiju.





Kako izgleda živeti u spomeniku kulture? Prva pomisao bila bi luksuzan život u sređenom zdanju, ali realnost sugrađana koji žive u starinskim trščarama je malo drugačija. Kako za 021 kaže vlasnik jedne od ovih kuća Gavra Moljac, grad mora brzo da reaguje, jer je život u ovim oronulim kućama postao nemoguć.
"Moja porodica, još od mog čukundede, ovde živi preko dvesta godina. Od silne zaštite mog doma kao spomenika kulture, kuće su pale. Mi živimo u potpuno neljudskim uslovima, a zamislite, još 2008. sam dobio rešenje da je moja kuća srušena i da ja tu ne smem da stanujem?", navodi ovaj Novosađanin.




Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović kaže da je zaštita ovih spomenika novosadske prošlosti prioritet, ali da se i dalje ne zna šta će sa kućama od trske konkretno biti urađeno. "Prosto, ima previše institucija koje su nadležne oko ovog pitanja. Postoji volja da se ovo pitanje reši, možemo reći i da postoji saglasnost da se to treba zaštititi, ali se još uvek ništa nije uradilo kako bi se strategija sprovela u delo", kaže Jovanović.
Ni direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Milan Ćeran nije znao da precizira sudbinu trščara, niti kada će konkretni potezi biti učinjeni. Prema njegovim rečima, projekat zaštite ovih starinskih kuća je spreman, ali njegova institucija nije ta koja treba da obezbedi novac i započne konzervaciju trščara.
"Datum kada će ovaj problem biti rešen ne mogu da preciziram, jer to nije u našoj nadležnosti. Projekat za zaštitu je odavno urađen i nalazi se u Zavodu, ali sredstva i način imovinsko-pravnih rešavanja je na nivou nekih drugih institucija", kaže Ćeran.




Kako za 021 kaže poznati novosadski arhitekta Miroslav Krstonošić, ideja o pretvaranju ovog prostora u etno kuću predstavlja zamazivanje očiju, jer je u pitanju investicija koja je u potpunosti neisplativa i neatraktivna za turiste. "Šta to turisti ovde imaju da vide? Pa puna je Mađarska ovakvih kuća. Uložili bismo puno novca, a prave koristi nikad neće biti. Možda bi neko ovde snimio neki film, i to bi u principu bilo sve", kaže Krstonošić.
Prema njegovim rečima, bolje bi bilo da gradska vlast deluje konkretno i da ovaj prostor prilagodi nečemu drugom, a vlasnicima kuće omogući dostojanstven život u kući za koju neće brinuti da li će im se srušiti na glavu.
"Moj skromni predlog je da se ovo sve poravna, raspiše konkurs i učini nešto za socijalnu dobrobit ovog grada. Ukoliko bi se išlo na održavanje, takva strategija prosto neće dati ekonomski odgovor opravdanosti takve investicije. Ljudi ovde ne mogu da žive, a ovo ne može biti etno-park iz malog miliona razloga", smatra Krstonošić.


Tri trščare u Kraljevića Marka dobile su status spomenika kulture još 1989. godine, a na jednoj od ovih kuća se u februaru obrušio krov. Starih kuća ovog tipa preostalo je svega nekoliko u Novom Sadu i okolini Zrenjanina. (Miodrag Sovilj)

Očišćen dvorac Eđšeg

Radovi na detaljnom čišćenju unutrašnjosti i okoline dvorca Eđšeg privode se kraju.

Smeće sa ovog lokaliteta uklanja JKP Čistoća, a u akciji su učestvovali i članovi Košarkaškog kluba Veternik koji su korisnici sportskog terena. S obzirom na činjenicu da objekat nije pristupačan za radne mašine smeće je sakupljano ručno. Ista lokacija detaljno je očišćena pre samo dva meseca kada je sakupljeno oko 40 kubika različitog otpada, ali su neodgovorni sugrađani za kratko vreme ponovo od dvorca napravili smetlište.

Када ће кућа у којој је живела Милева Марић Ајнштајн постати музеј?

Архиву и Музеју украдени олуци

Ажурирано пре 5 минута 27 секунди
Историјски архив и Музеј града видно су оштећени с обзиром на то да су им у ноћи између 29. и 30. децембра украдени олуци и причињена штета од око 20.000 динара.



вандализма траје већ месецима, с тим што је у последње време појачан. У Музеју кажу да су лопови најпре скинули бакарне олуке, који су цењени на тржишту, а убрзо су нестали и поцинковани, који су требали да замене украдене.

Уместо олука, тренутно Архив и Музеј имају постављене канализационе цеви, што није адекватна замена с обзиром на то да су директно угрожене поставке које се тренуто овде налазе.
На снимку камере ове установе, виде се три особе које ломе олуке и односе их, али због лошег квалитета снимка није могуће одредити како тачно изгледају. Проблем представља и висина штете, јер је у износ од 20.000 динара урачунато и постављање цеви, односно, „руке мајстора”.

То значи да би штета износила мање од 15.000 динара. Полиција је изашла на увиђај и начинила записник, али, према Кривичном закону Србије, за кривично дело ситне крађе, утаје или преваре, предвиђа се да се дело гони по приватној тужби, уколико је вредност одузетих ствари испод 15.000 динара. Онима који сами траже правду на суду остаје да се надају да ће онај који их је оштетио бити кажњен новчано, или затвором до шест месеци.
A. Ј.

Fekalije ugrožavaju muzej

Muzej grada na Petrovaradinskoj tvrđavi i dalje će imati problema s vlagom koja izbija u prizemlju, odnosno s fekalijama koje odlaze u temelje objekta, jer se ne zna kada će biti priključen na kanalizaciju.

Pomoćnica direktorice Zavoda za izgradnju grada (ZIG), Zorica Ninić Stupar, kaže za Radio 021 da je to preduzeće pre nekoliko godina finansiralo izgradnju instalacionog tunela na tvrđavi. "U tom instalacionom tunelu su smeštene instalacije vodovoda i kanaliazcije. Tada su rekonstruisani i priključeni na kanalizacionu i vodovodnu mrežu objekti koji su imali priključak na kanalizaciju i vodovod. Muzej grada ni tada nije imao priključak na kanalizacionu mrežu", kaže Ninić Stupar.

Pomoćnica direktorice ZIG-a kaže da je neophodno pripremiti odgovarajuću projektno-tehničku dokumentaciju, te odrediti preduzeće koje će se baviti održavanjem vodovodne i kanalizacione mreže na tvrđavi. Do kada će to biti urađeno, Zorica Ninić Stupar, ne može da precizira. "Mora se na nivou grada opredeliti preduzeće koje će uraditi projektnu dokumentaciju i izvesti priključenje objekta muzeja na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. O tome će odlučiti Gradsko veće, a rešenje problema očekujemo u narednom periodu", kaže pomoćnica direktorice ZIG-a.

A rešenje problema očekivalo se i početkom novembra kada je ovim povodom održan sastanak predstavnika gradskih preduzeća i vlasti. Dok se to ne desi, deo prizemlja Muzeja ostaće vlažan, a feklana voda će izbijati iz poda na pojedinim mestima u radnim prostorijama, hodnicima i izložbenom prostoru muzeja koji ima više od 70.000 eksponata. (D.S.)

Češljaju lozu Ajnštajnovih kako bi nikao muzej u Novom Sadu

Grad Novi Sad oformio je pravni tim zadužen da pronađe potomke Mileve i Alberta Ajnštajna, kako bi se konačno rešio problem kuće u Kisačkoj 20 koja je pripadala porodici Marić i kako bi se tamo napravio muzej.



Iz gradonačelnikovog kabineta potvrđeno je da su neki potomci već pronađeni u Americi i da se nadaju da će uskoro biti u prilici da kontaktiraju sa svim praunucima Mileve i Alberta Ajnštajna - s Polom, Čarlsom, Tomasom, Mirom i Teodorom, prenosi Press.

Problem je nastao kada je Milevin i Albertov unuk Bernard, koji je trebalo da potpiše potrebnu dokumentaciju kako bi Grad preuzeo kuću u Kisačkoj 20, umro usred pregovora 2010. godine u Bernu, tako da je sve ostalo na njegovoj deci i samim tim se stvar zakomplikovala.

Pozorište | utorak 9.10.2012

Maca i zvanično u Pozorištu mladih

Izvor: rtv.rs

Dosadašnji upravnik Pozorišta mladih u Novom Sadu, Zoran Đerić, podneo je ostavku na prvoj sednici novog Upravnog odbora pozorišta. Svi članovi UO jednoglasno su prihvatili Đerićevu ostavku, a na mesto vršioca dužnosti upravnika imenovan je Dragan Marinković Maca.



O njegovom postavljenju će odbornici Skupštine grada raspravljati u četvrtak. Iako je lutkarski repertoar već isplaniran, odluku o podnošenju ostavke na mestu upravnika Pozorišta mladih, doneo je iz ličnih razloga, ali je bilo i drugih povoda za ovakav potez, pre svega jer su se okolnosti u kojima su kultura, grad i pozorište promenjene, tvrdi dosadašnji upravnik Zoran Đerić.

"Nisam želeo da ulazim u neke dalje sukobe i polemike niti u medijima, niti sa upravnim odborom novim, niti sa onima koji odlučuju u gradu, zato sam odlučio da se povučem iz toga da bih zaštitio i sebe i svoj integritet", kaže dosadašnji upravnik Pozorišta Mladih Zoran Đerić.

Vest o postavljanju Marinkovića na mesto upravnika ove institucije, ranije je izazvala velike polemike i osudu javnosti, međutim, predsednik novog upravnog odbora Branko Koprivica, tvrdi da Marinković nije stranačka ličnost i da svojim zalaganjem tek treba da dokaže da može biti veći Novosađanin od svih.

"Njegova supruga je iz Novog Sada i imaju sina koji je odrastao tu u Novom Sadu i naravno on vidi Novi Sad kao svoje buduće mesto života i pokušava da se u tom gradu nametne kao nova ličnost koja ima svoje kvalifikacije i svoje kvalitete" , navodi Branko Koprivica predsednik UO Pozorišta Mladih u Novom Sadu.

Predloženi novi upravnik Pozorišta mladih, Dragan Marinković Maca, diplomirao je na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu i iza sebe ima preko 50 premijera, a široj javnosti poznat je i kao voditelj i učesnik serijala "Veliki brat" i "Farma".

Ovom smenom, Pozorište mladih ujedno će biti i četvrta ustanova kulture u kojoj je od formiranja nove gradske većine došlo do smene rukovodilaca.

Naime, u Novom Sadu smenjeni su direktori Muzeja grada i Kulturnog centra grada, dok je direktor Gradske biblioteke samoinicijativno napustio funkciju.

Kuće slavnih pretvaraju se u pepeo i prahObjavljeno 01.11.2012
Često se hvalimo bogatim kulturnim, istorijskim i arhitektonskim nasleđem, ali ne brinemo o njemu. Novi Sad nije uspevao i ne uspeva da sačuva mnoge kuće u kojima su rođene, živele i stvarale važne istorijske ličnosti. Tako je, recimo, stan na prvom spratu Dunavske 14 u kom je živeo Svetozar Miletić, najmlađi gradonačelnik u istoriji Novog Sada, izgoreo pre četiri godine. S ulice se vidi velika crna ružna rupa na mestu prozora stana i garež na fasadi. Trebalo bi samo promeniti prozor i okrečiti fasadu, ali nema ko. Uprkos tome što je ta zgrada kao i Dunavska ulica u sklopu celine jezgra grada pod zaštitom države. Ista sudbina zadesila je i druge istorijski značajne objekte poput kuće Mileve Marić i Alberta Ajnštajna, Laze Kostića i Slobodana Jovanovića, koji sve teže odolevaju zubu vremena. I ne samo što se ne vodi računa o istorijski značajnim objektima nego se i ne zna čime zapravo Novi Sad raspolaže! A gradu su od 18. veka do današnjih dana mnoge u javnosti poznate ali i nepoznate osobe ostavile u nasledstvo svoju imovinu. Međutim, o broju i sudbini tih legata malo se zna. Posebno se ne zna o zadužbini iz 18. veka. Podaci, kako istoričar Đorđe Srbulović navodi, postoje od druge polovine 19. veka…. Opširnije u najnovijem izdanju “NS reportera”. Strane 20-22
www.nsreporter.rs/wp-content/uploads/201...avska-14-300x199.jpg