TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

Kuća „Kod belog lava“ se urušava

Žarko Bogosavljević | 21. 03. 2011. - 00:02h | Foto: A. Kamasi | Komentara: 10
NOVI SAD - Nebriga o očuvanju graditeljskog i kulturnog nasleđa u Novom Sadu dovela je do toga da potpuno neprimetno prođe činjenica da se navršilo 290 godina od izgradnje najstarije novosadske barokne zgrade - kuće „Kod belog lava”. Većina Novosađana danas ne zna naziv najjstarije kuće u gradu, na uglu ulica Zmaj Jovine i Dunavske, niti iz kojeg perioda ona potiče. S druge strane, lokalna vlast se ne izjašnjava kako planira da sačuva ovaj vredan kulturno-istorijski spomenik i istakne autentične elemente zgrade.





Barokna kuća „Kod belog lava” u Ulici Zmaj Jovinoj 28 sagrađena je 1720. godine, kada je Novi Sad bio malo naselje u podnožju Petrovaradinske tvrđave. Kako je u to vreme u gradu bilo malo zgrada koje imaju sprat, ona je bila vrlo reprezentativna i pokazivala da je vlasnik uspešeni trgovac. Mada se za godinu gradnje kuće „Kod belog lava” uzima 1720. godina, postoje pretpostavke da je zgrada zapravo starija nekoliko godina, a sa sigurnošću je utvrđeno da je prvi vlasnik bio sapundžija Stojan Maslak. Kuća je dobila naziv „Kod belog lava” još kada je izgrađena jer je u to doba postojao običaj da se značajnim objektima daju imena.


Dom prosvetitelja
Kada je kuću „Kod belog lava” kupio književnik i štampar Emanuel Janković, u njoj je otvorio prvu štampariju, o čemu svedoči i ploča na fasadi zgrade, postavljena pre nekoliko godina.
Posle smrti Maslaka, kažu istoričari, zgrada je promenila više vlasnika. U 19. veku uglavnom je bila u vlasništvu mitropolita Stratimirovića, a onda je prešla u vlasništvo veleposednika Lazara Dunđerskog. Nakon Drugog svetskog rata kuća je nacionalizovana, pa je danas kao poslovni objekat u većinskom vlasništvu grada i Javnog preduzeća „Poslovni prostor”.

Kuća „Kod belog lava” je, kako su zabežili zaštitari, vredan spomenik iz doba baroka jer je, između ostalog, među malobrojnim objektima koji su s manjim oštećenjima preživeli bombardovanje 1849. godine. Posebnu zanimljivost zgrade predstavlja bunar uzidan u zid, kao jedinstveni primer u arhtekturi grada, pri čemu je to i najstariji sačuvani bunar. Taj bunar, međutim, već dugo nije u funkciji, a godinama je zaštićen gvozdenom pregradom jer su nesavesni Novosađani u njega ubacivali smeće.

Iako je kuća očuvana 291 godinu, autorka knjige „Novi Sad od kuće do kuće” Donka Stančić navodi da je dosta toga devastirano.

- Najstarija kuća u Novom Sadu danas se nalazi u veoma problematičnom stanju. Jedan uzrok tome je njena nedopustiva zapuštenost, a drugi, još veći, predstavljaju novi investitori koji je preko noći „obnavljaju”. Tako su proširili otvore nekadašnjih dućana, porušili pomoćno spratno krilo, drveni most i monumentalnu kapiju koji su bili sačuvani na dnu dvorišta, a jedan od poslednjih „inovativnih” zahvata bio je kada su uništili glavno drveno stepenište i zamenili ga novim s oplatom od keramičkih pločica - navodi Donka Stančić.

Kuća danas sa spoljne strane izgleda i dalje očuvano zbog toga što je pre nekoliko godina grad platio uređenje fasade, ali već prolaskom u pasaž vide se oštećenja na fasadi i krovu.

U kući „Kod belog lava” nalazi se nekoliko lokala i prodavnica i zbog njih je znatno promenjen enterijer. Zaposleni uglavnom znaju da rade u prostorima nastarije kuće u gradu, ali gotovo niko od njih ne zna kako se ona zove i koje godine je sagrađena. Oni kažu da se vidi da je kuća stara i smatraju, poput većine Novosađana, da bi grad trebalo dodatno da je uredi i postavi tablu s informacijom o godini izgradnje, kako bi se očuvao centar grada i stare građevine na toj lokaciji.

U lokalnoj vlasti za sada nema informacija na koji način će biti sačuvana kuća „Kod belog lava” kako bi trajala još nekoliko vekova. Uznemiravajuće je to što grad godinama ništa nije preduzimao da se očuvaju kuće-trščare, koje su takođe među nastarijima u gradu, pa su se neke na kraju urušile. U međuvremenu, nije bilo ni pokušaja da se spreči izgradnja modernog tržnog centra „Lupus”, odmah pored kuće „Kod belog lava”.

Uskoro muzej Mileve Marić

Muzej Mileve Marić će biti otvoren čim Grad nađe drugi smeštaj za porodicu Kecman, koja živi u kući u Kisačkoj 20.
Vlasnik kuće Bernard Cezar Ajnštajn, koji je nedavno preminuo, prepisao je kuću Gradu, uz ugovornu obavezu da novosadski čelnici pronađu alternativni smeštaj za porodicu koja tu živi, piše Blic.
Opšti utisak je da sve ide sporo, jer je već prošlo tri godine od kako je sada preminuli naslednik Ajnšajnovih izrazio želju da gradu Novom Sadu pokloni deo kuće u Kisačkoj kako bi se sačuvala uspomena na period kada su ovde živeli Mileva i Albert Ajnštajn, ništa se nije promenilo. Kuća se i dalje urušava, spomen table i dalje nema kod ulaznih vrata.
Život Mileve Marić sa Ajnštajnom bio težak, jedno dete im je umrlo od šarlaha a slavni naučnik ju je posle nekoliko godina ostavio zbog svoje rođake Elze Lovental koja mu je kasnije postala žena. Razvela se od Ajnštajna 1919. godine, na osnovu čega je dobila pravo na novac od njegove Nobelove nagrade.
Pre nego što Zavod za izgradnju grada dođe do poseda u Kisačkoj, saglasnost za prenošenje imovine treba da potpišu i šest Ajnštajnovih rođaka koji žive u raznim delovima sveta. (M.S.)

FOTO: Šta će biti sa starim trščarama?



I dalje nije poznato kakva će biti sudbina kuća od trske koje se nalaze na Rotkvariji, jer na današnjem okruglom stolu u dvorištu kuće u Kraljevića Marka gradski čelnici nisu doneli nikakvu jasnu strategiju.





Kako izgleda živeti u spomeniku kulture? Prva pomisao bila bi luksuzan život u sređenom zdanju, ali realnost sugrađana koji žive u starinskim trščarama je malo drugačija. Kako za 021 kaže vlasnik jedne od ovih kuća Gavra Moljac, grad mora brzo da reaguje, jer je život u ovim oronulim kućama postao nemoguć.
"Moja porodica, još od mog čukundede, ovde živi preko dvesta godina. Od silne zaštite mog doma kao spomenika kulture, kuće su pale. Mi živimo u potpuno neljudskim uslovima, a zamislite, još 2008. sam dobio rešenje da je moja kuća srušena i da ja tu ne smem da stanujem?", navodi ovaj Novosađanin.




Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović kaže da je zaštita ovih spomenika novosadske prošlosti prioritet, ali da se i dalje ne zna šta će sa kućama od trske konkretno biti urađeno. "Prosto, ima previše institucija koje su nadležne oko ovog pitanja. Postoji volja da se ovo pitanje reši, možemo reći i da postoji saglasnost da se to treba zaštititi, ali se još uvek ništa nije uradilo kako bi se strategija sprovela u delo", kaže Jovanović.
Ni direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Milan Ćeran nije znao da precizira sudbinu trščara, niti kada će konkretni potezi biti učinjeni. Prema njegovim rečima, projekat zaštite ovih starinskih kuća je spreman, ali njegova institucija nije ta koja treba da obezbedi novac i započne konzervaciju trščara.
"Datum kada će ovaj problem biti rešen ne mogu da preciziram, jer to nije u našoj nadležnosti. Projekat za zaštitu je odavno urađen i nalazi se u Zavodu, ali sredstva i način imovinsko-pravnih rešavanja je na nivou nekih drugih institucija", kaže Ćeran.




Kako za 021 kaže poznati novosadski arhitekta Miroslav Krstonošić, ideja o pretvaranju ovog prostora u etno kuću predstavlja zamazivanje očiju, jer je u pitanju investicija koja je u potpunosti neisplativa i neatraktivna za turiste. "Šta to turisti ovde imaju da vide? Pa puna je Mađarska ovakvih kuća. Uložili bismo puno novca, a prave koristi nikad neće biti. Možda bi neko ovde snimio neki film, i to bi u principu bilo sve", kaže Krstonošić.
Prema njegovim rečima, bolje bi bilo da gradska vlast deluje konkretno i da ovaj prostor prilagodi nečemu drugom, a vlasnicima kuće omogući dostojanstven život u kući za koju neće brinuti da li će im se srušiti na glavu.
"Moj skromni predlog je da se ovo sve poravna, raspiše konkurs i učini nešto za socijalnu dobrobit ovog grada. Ukoliko bi se išlo na održavanje, takva strategija prosto neće dati ekonomski odgovor opravdanosti takve investicije. Ljudi ovde ne mogu da žive, a ovo ne može biti etno-park iz malog miliona razloga", smatra Krstonošić.


Tri trščare u Kraljevića Marka dobile su status spomenika kulture još 1989. godine, a na jednoj od ovih kuća se u februaru obrušio krov. Starih kuća ovog tipa preostalo je svega nekoliko u Novom Sadu i okolini Zrenjanina. (Miodrag Sovilj)

Očišćen dvorac Eđšeg

Radovi na detaljnom čišćenju unutrašnjosti i okoline dvorca Eđšeg privode se kraju.

Smeće sa ovog lokaliteta uklanja JKP Čistoća, a u akciji su učestvovali i članovi Košarkaškog kluba Veternik koji su korisnici sportskog terena. S obzirom na činjenicu da objekat nije pristupačan za radne mašine smeće je sakupljano ručno. Ista lokacija detaljno je očišćena pre samo dva meseca kada je sakupljeno oko 40 kubika različitog otpada, ali su neodgovorni sugrađani za kratko vreme ponovo od dvorca napravili smetlište.

Када ће кућа у којој је живела Милева Марић Ајнштајн постати музеј?