TEMA: Privreda Novog Sada

Градоначелник Милош Вучевић примио је економског саветника у амбасади Народне Републике Кине Зху Лианкљиа и директора Кинеске развојне банке Yанг Yиганга.

Према речима представника делегације, кинески инвеститори заинтересовани су за покретање производње хибридних соларних панела у неком од новосадских објеката на површини од око 1.000 метара квадратних и са 500 квадрата магацинског простора. Та инвестиција подразумевала би запошљавање домаће радне снаге. Како су рекли, кинеске грађевинске фирме имају интерес за изградњу обилазнице око Петроварадина, моста и прикључне саобраћајнице на аутопут Е-75.

Нови Сад активно ради на побољшању пословне климе, а важан део активности односи се и на логистичку подршку привредницима и повезивање домаћих привредних субјеката са иностраним компанијама. Сигуран сам да постоји огроман неискоришћен простор за трговинску размену Новог Сада и кинеских градова - истакао је Вучевић.

Neobus izlazi iz stečaja
IZVOR: NOVOSTI
Novi Sad -- Neobus, fabrika autobusa iz Novog Sada, koja je od pre nekoliko meseci u stečaju, trebalo bi već na sledećem ročištu na Privrednom sudu, da se iz stečaja izvuče



neobus.rs
U pogonima ove fabrike, već se privode kraju četiri luksuzna turistička autobusa, a u fabrici je na ovom, ali, i ugovaranju novih poslova, zaposleno 45 radnika, pišu Novosti.

U Novi Sad je, kako ističe Zoran Kijac, predsednik Upravnog odbora "Neobusa", doputovala delegacija privrednika iz Kine, predstavnika fabrike "Jutong", najvećeg svetskog proizvođača autobusa, kako bi dogovorila mogućnosti za početak saradnje sa novosadskom fabrikom.

"Neobus" je, podsećamo, privatizovan na aukciji 2004. godine kad je kupac iz Saudijske Arabije, Mohamedali Al Magrabi, koji je u Srbiju došao da kupi autobuse za svoje autoprevozničko preduzeće, kupio celu fabriku za 720.000 evra. Poslovi, međutim, nisu išli kako je planirano, tako da je preduzeće završilo u stečaju.

Sa budućim partnerima, dodaje Kijac, trenutno se definiše nivo kooperacije, pošto bi partnerima iz Kine bilo interesantno da kroz "Neobus" "uđu" na tržište bivše Jugoslavije, ali i cele Jugoistočne Evrope.

U fabrici bi, kad se ovaj posao završi, odnosno, kad iz faze stečaja, uđe u fazu restrukturiranja, moglo zaposliti oko 130 radnika.

"Trenutno imamo angažovanih oko 30 radnika, iako smo u stečaju. Plan je, naravno, da broj radnika povećavamo sa rastom proizvodnje, odnosno, sa brojem autobusa koje prodajemo", kaže Kijac.

То значи да је Врховни касациони суд потврдио одлуку Привредног суда у Новом Саду да уместо банкрота, Фабрка алата из стечаја изађе посредством плана реорганизације, који је предвидео да фабрика ради, изјавио је власник Фабрике алата Спасоје Јаковљевић.

То је добра вест за новосадске металске раднике, јер је у металском комплексу Новог Сада транзицију од великих фабрика преживео само „Новкабел”. Власник „Југоалата” каже да нема правних сметњи које би могле да оспоре одлуку Касационог суда, те да чека да Привредни суд у Новом Саду потврди правоснажност одлуке, то јест плана реорганизације.

- Према реорганизацији предвиђено је да на платном списку „Југоалата” буде 185 радника. Увелико радимо и правимо наруyбине купаца на годишњем нивоу, па ће од тога зависити колико ће радника на старту покретања производње стати уз машине -рекао је Јаковљевић и навео да ће суд надгледати спровођење плана реорганизације. Стечај у „Југоалату„ је покренут 2. јуна 2010. године, а план реорганизације предузећа је усвојен 28. фебруара ове године.

Italijanska kompanija Uniplast zakupila je poslovni objekat površine 2.200 kvadrata u okviru preduzeća "Pobeda" u Petrovaradinu, u kojem bi do kraja godine trebala da započne proizvodnju plastične folije, saopštio je VIP fond.

Ugovor o zakupu na tri godine potpisali su direktor "Pobede" Jadranko Protić i vlasnik kompanije "Uniplast" Domeniko Lakuratolo, koji je u Srbiji osnovao privredno društvo "International Plast" za proizvodnju ambalaže od plastike.

Italijanski "Uniplast", na čijem dolasku je VIP fond intezivno radio poslednjih godinu dana, planira da investira 2 miliona evra i do kraja oktobra završi montiranje mašina, nakog čega bi trebalo da započne proizvodnja u kojoj će raditi 30 radnika, koji će najpre proći obuku.

Prema rečima Domenika Lakuratola, celokupna proizvodnja namenjena je izvozu, za sada samo u zemlje Evropske unije, ali ova kompanija namerava da u budućnosti proširi proizvodnju i izvozi robu i u Rusiju, s obzirom na Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije, koji omogućava bescarinski ulaz velikog broja proizvoda sa srpskim poreklom na veliko tržište Rusije.

Rusi grade Veletržnicu?

Uskoro bi, nakon petnaest godina čekanja, trebalo da počnu radovi na izgradnji Veletržnice, objekta koji bi dao vetar u leđa vojvođanskoj poljoprivredi, predstavljao ozbiljnu konkurenciju lancima supermarketa i omogućio ogromnu ekonomsku korist za grad. Nakon sastanka gradonačelnika Miloša Vučevića i ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina, otvorena je mogućnost da upravo Rusija bude uključena u realizaciju ove investicije, imajući u vidu da bi po početku rada Veletržnice dobar deo proizvoda upravo mogao završiti na ruskom tržištu. Za sada osnovni problem predstavlja odabir lokacije, a čini se da je gradska vlast odustala od ideje da ovo moderno pijačno zdanje nikne na mestu današnje Kvantaške pijace, jer je taj prostor, kako je Vučević napomenuo, atraktivan za druge vrste investicija. Svojevremeno je direktor „Tržnice“ Miloš Tubić izjavio da su u opticaju Kaćka petlja, Klisa i Bulevar Evrope.

- Sva tri placa su u blizini auto-puta, nedaleko od železničkog i rečnog puta, u gradu su i na već postojećem trgovinskom putu. Jasno je da bi Veletržnica zamenila dosadašnju Kvantašku pijacu i omogućila kvalitetno snabdevanje, manje cene, lakši izvoz kroz integrisanje poljoprivrednih proizvođača, ali i zapošljavanje – rekao je tada Tubić. On je naglasio da bi, nakon što bude odabrana lokacija i urađena projektna dokumentacija, čitav posao oko Veletržnice bio završen za dve godine.

- Veletržnica će da integriše hiljade malih proizvođača koji će da snabdevaju srednje i velike proizvođače, a potom će ovi da izvoze robu. Veletržnica ujedno omogućava i “Tržnici” da uđe u tržišnu borbu i da konkuriše supermarketima. Na meni je da nađem ulagače za ovaj projekat, a na Gradu da obezbedi zemljište i da “zeleno svetlo” za realizaciju projekta – zaključio je Tubić.

Sa njim se slaže i gradonačelnik Vučević koji je izjavio da “ulaganje u veletržnicu ima veliko ekonomsko opravdanje”, kao i da bi taj projekat “omogućio još veći suficit koji naša poljoprivreda pravi u izvozu”.

- Siguran sam da će za ovaj izuzetno značajan projekat biti zainteresovani i svi poljoprivredni proizvođači jer im male količine proizvoda ne dozovljavaju da izađu na strana tržišta – zaključio je gradonačelnik.

Inače, u okviru Veletržnice nalaziće se i hladnjače, komore za dozrevanje, skladišni prostori, kao i pogoni za sortiranje i pakovanje poljoprivrednih proizvoda, a deo tih kapaciteta “Tržnica” će koristiti i za sopstvene potrebe.

Sličan poduhvat realizuje se i na teritoriji Beograda, s tim da je prestonica otišla korak dalje, pa je već počela izgradnja prve hale koja se trenutno gradi. Reč je o hali za trgovinu voćem i povrćem, veličine nešto više od 10 hiljada kvadratnih metara, koja se sastoji od 400 jedinica, a svaka od njih obuhvata kako skladišni i prodajni, tako i kancelarijski proctor. Radovi bi trebalo da budui gotovi do jeseni, a paralelno sa završetkom istih, počeće i izgradnja druge hale.

Razloge zašto Novi Sad kaska za Beogradom treba tražiti i u neodlučnosti prethodne gradske vlasti, koja je još 2009. godine najavila da će ovaj objekat biti izgrađen na prostoru oko pet i po hektara na Putu novosadskog partizanskog odreda, ali se od te ideje u međuvremenu odustalo.

- Igrom slučaja sam se večeras našla u istoj prostoriji sa čovekom koji radi za Šušu. Da, onu šušu što je srušila dimnjak. Naivno mi je sam ispričao kako je cigla od dimnjaka završila ugrađena u letnjikovac firme (i da ne kažem novinarima) iako je znao da sam bila tamo i branila taj isti dimnjak od rušenja. Rekao mi je da džabe negodujem jer to je bio samo početak. Navodno, već su raspisani tenderi za rušenje ostatka industrijske arhitekture u gradu. Neće biti to ove godine, ali od sledeće verovatno. Spomenuo je Nivu i Agrohemovu halu (za koju sam rekla da je u privatnom vlasništvu, na šta je on pokazao rukama znak za 'delimično' ili 'neće više biti' ili već tako nešto što ukazuje na to da nije to do kraja rešena stvar. Bottom line: u čijem god da je vlasništvu - neće biti sačuvana).

Zasto? Bilo bi idealno da bude na Bul.Evrope ali onoj poljani blizu kruznog toka.