TEMA: Privreda Novog Sada

Криза дели отказе и у банкама у Војводини?

Када се приватизација у Србији захуктала, сан многих је био да добију посао у банци. Лепи ентеријери, добре плате па милина. Међутим, криза је последњих година погодила и овај сектор.

Банке су затварале непрофитне пословне јединице па су без посла најчешће остајали службеници у мањим местима. С новим налетом кризе под удар су дошли и они у градовима. Број и укупна сума кредита код нас већ месецима бележе стагнацију или благи пад, самим тим и посла је мање, па и потребе за радном снагом.

Спас за службенике је стигао из Народне банке Србије: почетком децембра почиње примена новог Закона о заштити корисника финансијских услуга па ће банкари морати помно да погледају све уговоре који су закључени у претходном периоду и провере да ли треба да се усклађују с поменутим прописом. Значи, посла сада има на претек, а после – видеће се…

О томе шта запослени у банкама могу очекивати ако их менаџмент прогласи за технолошки вишак председница Самосталног синдиката запослених у банкама, осигуравајућим кућама и финансијским организацијама Мара Ердељ каже:

– Наш грански синдикат броји 13 организација. Већина наших чланица има закључене колективне уговоре с послодавцима. У случају да неко од запослених постане технолошки вишак, строго се води рачуна о томе да послодавац испоштује све законске обавезе – подвлачи саговорница. – Обавезан је да донесе програм, који мора садржати детаљно образложење које су то организационе и технолошке промене због којих се гасе радна места или долази до смањења броја извршилаца. Колективним уговорима су, углавном, предвиђене отпремнине веће од оних на које закон обавезује послодавца, затим посебна заштита самохраних родитеља, особа с инвалидитетом, оних који једини раде и издржавају породицу, трудница и слично.

Сви ови системи заштите нису били од помоћи за 146 запослених у Војвођанској банци, чланици НБГ-а, који су прошлог месеца остали без посла.

Шефица кабинета директора банке Зорица Џида каже да је цео поступак урађен у складу са законом и уз консултацију с Националном службом за запошљавање. На вишак није утицала криза већ чињеница да је банка осавременила технологију, што је захтевало нову сиистематизацију, а последица је да су појединци постали вишак.

У Ерсте банци је 40 људи отишло почетком марта

– Затворене су пословне јединице у Апатину, Челареву и Деспотову, па је то захтевало и рационализацију – каже председница њиховог синдиката Станица Шарчански. – Послодавац је испоштовао све што је предвиђено законима и другим прописима. Не само да су службеници који су једини запослени у породици остали у банци већ је одређеном броју људи омогућено да раде четири сата да би се сачувало више радних места. Колегама које су пред пензијом дата је отпремнина а банка се обавезала и на то да им уплаћује доприносе док не стекну услов за пензију.

– У Комерцијалној банци је флуктуација кадрова редовна ствар – једни долазе, други одлазе – објашњава један од директора Горан Милићевић. – Рационализација пословања је код нас процес који стално траје, а то се односи и на запослене. Сада су нам сви потребни јер је у току ревизија уговора у складу с новим законом.

Хоће ли бити нових рационализација? Две грчке банке, Алфа и ЕФГ се спајају. У таквим условима рационализација је неминовна у целом систему. Довољно је рећи да се тада дешава да банке у већим местима и градовима наследе две пословне јединице једну поред друге. То је много и у време кредитне експанзије, а камоли сада.

Има ли наде за посао за оне који су на тржишту рада? Има, „Гаспром„ банка је највила долазак у Србију. Остаје да се види да ли ће купити банку која већ ради код нас или ће основати своју, као гринфилд инвестицију. У случају овог другог решења, за „банкаре вишка„ би могло бити посла. Али, за радовање је рано јер Народна банка Србије од ове куће није још добила било какав захтев.

Д. Вујошевић

У Новом Саду високе технологије запошљавају

– Нови Сад полако али сигурно већ сада постаје центар индустрије информационо-комуникационих технологија – каже директор Војвођанског ИКТ-кластера Милан Шолаја.

У разговору за „Дневник” он ту тврдњу поткрепљује податком да је учешће фирми из Војводине, превасходно из Новог Сада, у извозу ИКТ-сектора Србије порасло с 18 на 37 одсто.

– Нови Сад је већ данас силицијумска долина у малом. Најзаслужнији за то је свакако Новосадски универзитет, првенствено Факултет техничких наука, под чијим окриљем је током последњих деценија створено више од 60 фирми, првенствено у ИКТ-сектору. То је зато што ФТН већ дуго негује предузетнички дух, а њихови истраживачи су вољни да оно што створе кроз научни рад опробају и на тржишту – објашњава Шолаја.

Он није и једини који указује на могућност развоја главног града Војводине у регионални центар ИКТ-индустрије. У Новом Саду је летос почела градња првог Научно-технолошког парка у Србији који би требало управо да споји науку и приватне инвеститоре. Тадашњи министар економије Млађан Динкић је пре мало више од године на Сајму инвестиција као главну шансу главног града Војводине у будућности навео инвестиције у информационе технологије и могућност да се развије у центар ИТ-сектора у Србији.

– То је данас најздравији део домаће економије. Фирме из Војвођанског ИКТ-кластера 90 одсто прихода убирају из извоза својих услуга и производа. Дакле, остварују успехе на глобализованом и слободном тржишту и потпуно су у приватним рукама, без икаквог утицаја државе – указује Шолаја.

Он објашњава да су Румуни од 2004. направили неку врсту бума у овом сектору јер је тамошња држава тада драстично смањила порезе и доприосе у ИКТ-професијама, што је фирмама оставило доста отвореног простора за даља улагања. Такође, школовали су велики број високообразованих радника у бранши, што је створило простор да уђе много страних компнија које не би могле доћи да није било толико расположиве радне снаге.

– Наше фирме нису јефтиније од румунских, да не говоримо о индијским и ИКТ-компанијама из неких других далеких земаља. Али смо се последњих година издвојили по квалитету, па чак и у овим кризним годинама имамо раст и до 20 посто годишње – каже Шолаја. Он додаје да за даљи развој новосадског, војвођанског и српског ИКТ-сектора не би било лоше да га држава помогне слично румунском рецепту – пореским олакшицама, али и променом образовне политике.

– Требало би образовати више кадрова за ИКТ, те популаризовати ова занимања. Млади људи треба да знају да је то каријера која им може пружити живот више него пристојан за наше услове: плата почетника у овом сектору је 500 евра, а свако може да напредује и касније зарађује осетно више – наводи он, и додаје и да квалитет кадрова који стижу с факултета није увек на највишем нивоу и да је фирмама потребно још додатних годину – годину и по да их обуче за самосталан рад.

– Данас у Новом Саду или Београду не постоји квалитетан а незапослен ИКТ-стручњак – подвлачи Шолаја.

Такође, указује он, нужна је и едукција пословне заједнице у Србији.

– Тек свака десета фирма код нас користи нека озбиљнија софтверска решења. То је, с једне стране, катастрофално, али с друге, представља и одличну пословну прилику – указује наш саговорник, и подсећа на то да се некада говорило да се уз употребу софтвера нешто може урадити брже и боље него без њега, али да данас људи треба да схвате да се уз добар софтвер могу направити ствари које су без њега немогуће.

В. Чворков

Сива зона

На питање колико Новосађана тренутно ради у ИКТ-сектору, Шолаја каже да је то веома тешко проценити. Војвођански ИКТ-кластер окупља тридесетак фирми у којима ради око 1.500 запослених.

– Али много људи ради од куће, у сивој зони. То није лоше само за државу која остаје без пореза, већ и за њих саме: они ће за, рецимо, неколико година успети да зараде за стан, али су за то време могли и да изграде фирму, име, референце... – објашњава саговорник.

– Данас у Новом Саду или Београду не постоји квалитетан а незапослен ИКТ-стручњак – подвлачи Шолаја.

– Али много људи ради од куће, у сивој зони. То није лоше само за државу која остаје без пореза, већ и за њих саме: они ће за, рецимо, неколико година успети да зараде за стан, али су за то време могли и да изграде фирму, име, референце... – објашњава саговорник.

P.S. Eto da i ja postanem investitor, makar ovde na forumu.

Vojvodina najviše izvozi, Beograd uvozi

Beograd i Vojvodina dominiraju u ukupnom izvozu i uvozu Srbije dok ostali regioni, a posebno, jug i istok države zaostaju.

Razlozi za to mogu biti koncentracija glavnih spoljnotrgovinskih kompanija u regionu Beograda i Vojvodine, ali i nedovoljno razvijena infrastruktura i manji priliv stranih investicija u na jugu i istoku zemlje, ocenio je za Tanjug potpredsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, lane je najveće učešće u izvozu Srbije imala severna pokrajina Vojvodina - 37,2 odsto, zatim Beogradski region - 23,5 odsto, a za njima slede Šumadija i Zapadna Srbija - 20 odsto, Južna i Istočna Srbija 19 odsto. S druge strane, najveće učešće u uvozu imao je region Beograda 45,5 odsto, Vojvodine 30,3 odsto, Šumadije i Zapadne Srbije 13,2 odsto, Južne i Istočne Srbije 9,9 odsto.

Prema potpredsedniku Vesoviću, veliki broj kompanija koje se bave uvozom ili izvozom imaju sedište u Beogradu gde se carini roba, što statistika beleži kao mesto ulaska. Međutim, to ne znači, da će sve što je uvezeno završiti upravo u tom regionu kao i da je sva roba koja se izvozi proizvedena baš u Vojvodini i Beogradu, objasnio je potpredsednik PKS.

Vesović je naglasio kako "ipak, moramo da uvažimo činjenicu da najveći deo našeg izvoza koji beleži i suficit jeste poljoprivredno prehrambena industrija, a najveći deo kompanija koje se bave proizvodnjom tih proizvoda jeste koncentrisan u regionu Vojvodine i delom u Beogradu".

Prema Vesoviću, dominacija Beograda i Vojvodine u ukupnom izvozu i uvozu Srbije ukazuje i na činjenicu da jug i istok zemlje počinju sve značajnije da zaostaju, a uzrok tome je nedovoljno razvijena infrastruktura i blizina autoputa. Zbog bolje putne mreže i infrastrukture Vojvodina i Beograd su mesta gde najveći investitori, svetske multinacionalne kompanije, žele najviše da ulažu što te regione čini razvijenijim i dominantnih u spoljnotrgovinskoj razmeni, zaključio je Vesović.

Од гиганата до пропасти


Учинак приватизације новосадских предузећа раван је нули. Ни у једној фабрици доласком приватног капитала није направљен помак у повећању обима производње. Уместо тога, приватизације су упамћене по отпуштању радника, штрајковима због нередовних плата и радничким судским тужбама ради наплате заостлаих зарада.

Улазак привантог капитала познат је и по оптужбама малих акционара због сумњивих послова нових власника. Додуше, многе фирме су и пре власничке трансформацаје тавориле и биле доведене до ивице пропасти, несавесним односом пословодства, али и запослених, према друштвеној имовини.

У индустријској зони сада највише привређује осам стотина радника. После власничке трансфомације ради „Албус” који је купила компанија „Инвеј”, затим „Новкабел”, „Папир сервис”, „Необус” и „Стандард”.

Предузеће „Стандард” је прво приватизовано предузеће у Новом Саду. Сада има 25 радника, а некада је бројала је 365 запослених. Некадашњи гигант у металском комплексу „Новкабел„ има шест стотина радника и та фабрика највише има запослених у односу на остале у зони, али и шире. У тренутку када је фабрику купио „ИСТ поинт”„Новкабел” је на платном списку имао око 1.250 радника.

Од металаца у зони опстаје „Необус”, међутим, производња аутобуса је танка, рачун фирме је у блокади, а радницима се дугује пет зарада, па је један део радне снаге на одмору. Металском комплексу је припадала „Победа” у Петроварадину, која је некада запошљавала чак 2.500 радника. Председник Самосталног синдиката металаца Војводине Владо Миљуш каже да то предузеће, после продаје не припада металцима. У халама се, каже Миљуш, складишти шећер. Не послује више ни „Новопак” познат по производњи металних буради за нафтну индустрију.

После стечаја у фебруар прошле године опоравио се „Папир сервис”, и послује скромно са десет запослених.

У зони више нема НИТ- а, који је припадао текстилној грани привреде и био познат као произвођач поставног плата. У тој грани, али на другој локацији, ради „Новитет” са непуних две стотине радника, који врло често путем штрајка траже зараду. „Новитет” је пре приватизације имао бар дупло више упослених.

Од скоро у зони не ради ни „Мотинс„, али је у ту фабрику суд увео радни стечај, па се тренутно разматра могућност покретања производње, која је скоро у целини била намењена страном купцу. Од недавно је стечај и у футошком предузећу „Аско Видак” који је пре приватизације пословао као „Милан Видак” и још тада имао проблема због недостатка обртног капитала.

Предузеће „Југодент” на Футошком путу које је својевремено било пословни партнер са „Сименсом„ не ради од 2009 године. Део имовине овог предузећа, чија је делатност била производња стоматолошке опреме је продат, а на продају је и преостали део.

Почетком априла Привредни суд у Новом Саду је заказао продају целокупне имовине „Југоалата”, али вероватно до тога неће дођи. Уставни суд Србије је 15. марта поништио одлуке Привредног суда у Новом Саду и Апелационог суда у Београду о банкроту „Југоалата”.

Најинтересантнији случај десио се са Фабриком жице „Петар Драпшин”, када је аукцију поништио Врховни суд Србије, а одлука суда није спороведена. „Драпшин”је сада у реструктурирању.

У ХИНС -у је приватизацаја раскинута 2006 године, стечај уведен две године касније, а када није прошао план реорганизације предузећа, суд је наложио продају имовне. Половина зељишта и хала је продато, а други део још није

evo žalosne slike NS privrede.

izvor: www.dnevnik.rs

Ovaj grad strmoglavo juri ka dnu i ako ovako nastavi nećemo mi pisati sa ironijom o Kragujevcu već oni o nama. Već sad su po mnogo čemu ispred nas.

Телвент ДМС: Посао за десет хиљада инжењера

17. април 2012. | 14:39 | Извор: РТВ
НОВИ САД - Софтверска компанија "Телвент ДМС" из Новог Сада која је пре 20 година настала као пројекат ентузијаста професора са Факултета техничких наука, данас је творац софтвера који се користи на шест континената и који је америчка консултантска кућа Гартнер прогласила за најбољи светски производ у 2012. години. Та компанија данас је и разлог за многе младе стручњаке да остану у Србији, јер планира да образује и запосли десет хиљада инжењера.....

Novi centar IT tehnologije u Novom Sadu
Autor: Ž.B. 17.04.2012. - 15:45 Komentara (0)
Na Limanu IV danas je otvoren “Smrat grid IT centar” u okviru softverske kompanije "Telvent DMS" iz Novog Sada.

Ovaj centar je rezultat ugovora s kompanijom “Schneideir Electric”, koja je proglasila Novi Sad za svoj glavni kompetitivni razvojni centar za Smart grid IT tehnologije.

Ukupna vrednost francuskih investicija u poslovnu zgradu u ulici Narodnog fronta, razvojni centar i razvojni program za savremene smart grid tehnologije je preko 100 milona evra.

Kako je saopšteno rpilikom otvranja centra, ovim je stvoren prostor za dalje zapošljavanje preko 1.000 mladih stručnjaka u ovom Novosadskom razvojnom centru u narednom periodu.

"Neobus" ide u stečaj, svi radnici na ulicu

Na sastanku predstavnika Gradskog sindikata metalaca i pokrajinskog sekretara za rad Miroslava Vasina, dogovoreno je da novosadski "Neobus" ide u stečaj a svi zaposleni na biro, saznaje Radio 021.



Stečaj će pokrenuti Razvojna banka Vojvodine, kojoj nekadašnji gigant duguje 6,2 miliona evra, i biće urađen po ubrzanom postupku. Kako za 021 kaže predsednik Gradskog sindikata metalaca Novak Vasić, vlasnik firme, Saudijac Mohamed Al Magrabi nije više zainteresovan za poslovanje u Srbiji.

"Vlasnik iz Saudijske Arabije se više ne pojavljuje u Srbiji, a manjinski vlasnik i zastupnik firme Zoran Kijac ne želi da pregovara s radnicima. Zbog svega toga, morali smo da se dogovorimo sa Razvojnom bankom, koja je najveći poverilac 'Neobusa', o pokretanju stečaja, kako bi oduzeli imovinu Magrabiju i restrukturirali je tako da ona može i dalje da proizvodi autobuse", kaže Vasić.

Stečajem do cene prihvatljive za Ruse?

Kako saznaje Radio 021, za kupovinu "Neobusa" zainteresovano je nekoliko firmi, od kojih je najviše zagrizla jedna ruska kompanija, međutim, Magrabi je za prodaju "Neobusa" odredio cenu od 12 miliona evra. S obzirom na dugovanja firme bankama, dobavljačima i zaposlenima, to je cifra koja je previsoka za zainteresovane kupce, te je Vlada Vojvodine odlučila da preko RBV oduzme imovinu Magrabiju i "utopi" je Rusima za mnogo manji iznos.

Predsednik Gradskog sindikata metalaca Novak Vasić potvrdio je da za "Neobus" nije bilo drugog rešenja nego da 200 zaposlenih završi na ulici kako bi se firma reorganizovala. "Lakše je firmu prodati kroz stečaj, jer je ovakvu niko neće po toj ceni koju vlasnici traže", navodi Vasić.

"Ozbiljna zainteresovanost za kupovinu Neobusa"

Pre samo nekoliko nedelja, pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin potvrdio je za Radio 021 da postoje pregovori sa dve kompanije oko mogućnosti kupovine "Neobusa", ali nije želeo da otkriva koje su to firme.

"Ne mogu da kažem koje su to kompanije, jer za tako nešto moram imati njihovu dozvolu, ali tačno je da pregovaramo da dve firme. Bilo bi tendenciozno da kažem da pregovori idu u dobrom pravcu, ali smo zadovoljni. U pitanju je početak pregovora, i ali budući da su ozbiljno zainteresovani za kupovinu Neobusa, mislim da će na kraju jedna od te dve firme i preuzeti fabriku", naveo je Vasin za Novosadski informativni portal.

Mohamed Al Magrabi, vlasnik autoprevozničkog preduzeća za hadži prevoz, "Neobus" je kupio na neobičan način. On je, naime, 2004. godine došao u Srbiju da naruči "Neobusove" autobuse za svoju kompaniju. Čuo je da se na aukciji Agencije za privatizaciju prodaje novosadski gigant, i, umesto da naruči autobuse, kupio je - fabriku.

Ne tako davno, taj posao su vojvođanski premijer Bojan Pajtić i bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenili kao "najbolju privatizaciju u Srbiji".

Dinkić bi zbog JAT-a da proda i Luku Novi Sad

Nakon najave ministra privrede i finasija Mlađana Dinkića da bi Luku Novi Sad trebalo da preuzme kompanija "Al dahra" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, direktor ove firme Milenko Milivojević poručio je da Luka nije na prodaju.



Prema njegovim rečima, Dinkić je "pobrkao pojmove", jer Luku niko ne može da preda bilo kome bez saglasnosti Grada i Pokrajine, koji su suvlasnici ovog preduzeća.

"Mogu se prodati luke koje su već privatizovane, ali, po zakonu, luke koje su u vlasništvu države vode se kao opšte dobro i kao takve ne mogu biti predmet prodaje. Ulazak privatnog kapitala moguć je jedino u vidu koncesije ili zajedničkog ulaganja po principu joint venture", objašnjava direktor novosadske luke.

"Privatizacija uspešnog preduzeća je van pameti"

Milivojević dodaje da preduzeće niko nije kontaktirao iz kompanije "Al dahra" i navodi da je stav gradskih i pokrajinskih vlasti na Dinkićeve najave privatizacije Luke Novi Sad uvek do sad bio da Luka nije na prodaju, jer dobro posluje. On kaže da je Luka preduzeće koje dobro posluje bez pomoći budžeta, i naglašava da je "van pameti" da se takva firma "ad hoc" preda u ruke stranim investitorima samo zato što država ne zna kako da popuni rupe u svom budžetu.

"Mi ćemo ove godine oboriti rekord i preći milion tona. To je za rečnu luku izuzetno velika tonaža. Ako uzmemo u obzir da smo prošle godine napravili posao od 620.000 tona, možemo reći da je obim posla povećan skoro duplo, i ne vidim razloga zbog čega bi preduzeće takvog potencijala davali drugima", kaže Milivojević.

Politička pozadina ključ?

Za Luku Novi Sad interesovanje je već pokazala jedna azerbejdžanska državna kompanija, čiji su predstavnici prošlog leta održali sastanak sa ministrom za infrastrukturu Milutinom Mrkonjićem, ali do realizacije posla nije došlo. Spekulisalo se da je novosadska luka deo posla koji država Srbija ima sa Azerbejdžanom, budući da je svega mesec dana pre sastanka u Novom Sadu nikao spomenik najvećem kompozitoru ove zemlje Uzeiru Hadžibejliju.

Tom prilikom je vojvođanski premijer Bojan Pajtić ponovio stav pokrajinske vlasti da Luka nije na prodaju, ali da je moguće dovođenje stranog partnera u ovo preduzeće. U međuvremenu je došlo do prekomponovanja gradske vlasti u Novom Sadu, pa je moguće da se stav gradskih čelnika promeni ako stigne "nalog iz centrale", imajući u vidu da je u zvaničnoj poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima sa ministrom Dinkićem bio i potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Komentar na najave prodaje Luke Novi Sad od člana Gradskog veća za saobraćaj Nemanje Vukčevića nismo dobili.

Podsetimo, Dinkić je juče izjavio da će kompanija "Al Dahra" preuzeti Luku Novi Sad "koja bi tako postala logistički centar za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije kako u Emirate, tako i na ostala evropska tržišta". "Vlada Srbije bi prodala ovu državnu luku, ali samo pod uslovom da oni dovoljno investiraju u nju", rekao je Dinkić.

Ova kompanija iz UAE se pominje u sklopu aranžmana vezanog za revitalizaciju JAT-a, a Vlada Srbije bi sa njima trebalo da zajednički izgradi kargo terminal na beogradskom aerodromu pri čemu bi ulog države u tom zajedničkom projektu bio zemljište, "Al Dahra" bi investirala, a "Etihad" bio nosilac kargo transporta iz Beograda.