TEMA: Gradske vesti

Vitezovi i dalje postoje

Vitezovi postoje i danas, što potvrđuju brojni Novosađani koji žive pravim viteškim životom. Među njima su vinski vitezovi koji čuvaju tradiciju ispijanja ovog pića, a dvojica momaka - Vuk Armacki i Dušan Svirčev prave oklope, štitove i drugu vitešku opremu i učestvuju na modernim viteškim turnirima.


Dvojica Novosađana izrađuju oklope i vitešku opremu, dok vinskih vitezova ima oko 30 u Novom Sadu

OKLOP - Svako može da nam se pridruži, bitno je samo da bude ljubitelj vina i da poštuje vinsku tradiciju. Među nama ima i proizvođača vina, ali i onih koji samo uživaju u njegovom ispijanju - kaže vinski vitez Nenad Bermet Aleks Ratković.

Titulu vinskog viteza nosi oko 30 Novosađana. Svi oni su članovi Evropskog reda vitezova Sveti Georgije, federacije vinskih vitezova i vinskih bratstava čije je sedište u Muzeju vina u Parizu, pored Ajfelove kule.

- Naša želja je da vinsku čašu vratimo na trpezu, da širimo vinsku kulturu. Imamo svoje posebne rituale, pa postoji i poseban protokol kada novi vitez pristupa našem redu. Vitezovi uglavnom nose svečana odela, ali ja sam se izborio da stalno budem u svojoj sremačkoj nošnji - kaže ovaj vinar kojem je Bermet Aleks i viteško ime.

- Ima i žena među vitezovima. Moja supruga je prva među njima, a uz nju, tu su i još dve Novosađanke - priča ovaj vitez.

Uz vinske vitezove, u Novom Sadu još dvojica momaka žive poput srednjovekovnih vitezova. Vuk Armacki i Dušan Svirčev već šest godina kuju oklope, šlemove, štitove, koplja, noževe, sekire i sve ono čime su se borili vitezovi.

- Viteštvo je na neki način deo naše ličnosti, pa želimo i sami da živimo na taj način - kaže Svirčev.

U njihovoj radionici „Green Shield Armoury“ nalazi se mnoštvo alata, pa i kovačka peć. Obrađuju i kožu od koje prave korice za mačeve, vikinške torbice, delove šlemova... Učestvuju i u viteškim igrama, i to pod punom ratnom opremom koja je teška po dvadesetak kilograma, a osnovali su i viteški red Zeleni barjak.

- Ne borimo se pravim oružjem, već posebnim oružjem kojim ne možemo da se povredimo. Turniri se održavaju u šumama zato što svaka borba zahteva adekvatnu prirodnu pozadinu - kažu ovi vitezovi.

Stižu vitezovi iz celog sveta

SKUP - Kongres vinskih vitezova biće održan od 31. maja do 7. juna u Novom Sadu. „Ovde će se okupiti oko 120 vitezova iz celog sveta, a iz Amerike će ih biti čak 45. Organizovaćemo degustacije vina, izložbe i još mnogo toga zanimljivog”, kaže Nenad Bermet Aleks Ratković.

Nemoćni protiv divlje gradnje

Državni organi nisu u stanju da se izbore s "divljom gradnjom", pa se tako mnogim ranije nelegalno izgrađenim objektima u ruženju grada pridružuju novi.

Tako je na Telepu, u Dalmatinskoj 16 preko noći nelegalno počela gradnja višespratnice, a iako je inspekcija zatvorila gradilište, to nije smetalo da se radovi nastave. Šefica građevinske inspekcije, Slavica Lazov, kaže da je inspekcija donela rešenje o rušenju, kao i o zabrani gradnje, čime je završila posao. Kada će uslediti rušenje to nije poznato, a policija treba da reaguje u slučaju da neko uđe na gradilište, objašnjava za "Blic" šefica građevinske inspekcije.

Da rešavanje problema "divlje gradnje" u gradu ide sporo, potvrđuju brojni objekti. Tako je na primer u Jevrejskoj ulici, u blizini Sinagoge, započeta gradnja, ali radovi trenutno stoje, u Futoškoj 38 je završeno nadziđivanje, u Ulici Stojana Novakovića i dalje stoji divlje sagrađen prizemni objekat sportskog kluba "Meridian", dok je na Ribnjaku inspekcija samo delimično srušila jednu kuću.

Slavica Lazov kaže da građanima rešavanje nekih slučajeva izgleda sporo, ali da inspekcija mora da poštuje zakonsku proceduru i rokove. Na rešenje inspekcije, investitor može više puta da se žali, ali i da podnese zahtev za legalizaciju. To znači da postupak može da potraje nekoliko meseci, čak i godina. Osim toga, nedostaje novac za angažovanje preduzeća za rušenje objekata, a problem je i koordinacija među službama.

Inače, inspekcija je od početka godine donela 46 rešenja o rušenju objekata, kao i dva o zatvaranju gradilišta.

U šoping idu u Bosnu, Sloveniju, Mađarsku

U želji da uštede, Novosađani su sve češće spremni da u šoping idu - preko granice. Garderoba upola cene kupuje se u Rumuniji, hrana se donosi iz Mađarske, a bela tehnika nabavlja iz marketa u Bosni. Sve češće u potrazi za uštedom ili brendom koji im nije dostupan Novosađani su u stanju da odu i u Sloveniju.


U tržnim centrima u Segedinu Novosađani su česti kupci jer tu mogu da pazare robu po mnogo nižoj ceni

AUTLET - Zahvaljujući novootvorenom prelazu Jaša Tomić, Novosađani za sat i po prelaze put od 130 kilometara do Temišvara, poznatog po šoping centrima u kojima je sportska oprema jeftinija do 50 odsto, a odeća do 30 odsto. Po odeću Novosađanke putuju i u autlet centre u regionu - u Bijeljinu u „Zarin” autlet i u Mostar gde prošlogodišnje modele prodaju „Zara” i „Teranova”.

- Mostar nam je otkrila prijateljica sa studija koja je rodom iz Bosne. Prvo smo pošle zabave radi, ali sam već tada shvatila da se put isplati. Kada nas petoro sedne u kola koja troše gas, neophodno nam je oko 50 evra tamo i nazad, što znači 1.000 po osobi, a u prilici sam bila da haljinu koja u mom mestu košta 10.000 dinara kupim za 750, a kaput od 13.000 za 2.000 dinara - priča studentkinja Marta Majerski.

Bosna, pre svega Bijeljina, meka su i za muškarce koji tu kupuju belu tehniku, jer se upola cene može kupiti roba sa minimalnom greškom. Televizori se mogu kupiti za 3.000 dinara, bela tehnika za 5.000 do 15.000, što put čini potpuno isplativim.

- Svakog vikenda organizujem najmanje jednu turu do Segedina i uvek mi je kombi pun. Ljudima se jednostavno isplati da daju 20 evra za mesto u kombiju i spreme pasoš i da gotovo upola cene pazare hranu u nekom od marketa. Uvek vodimo i osobu koja zna mađarski, da bi ljudi imali pomoć prilikom kupovine - priča Vladimir Milutinović, prevoznik koji svakoga vikenda vozi najmanje deset Sremaca ka Mađarskoj u kupovinu hrane.

Osim suhomesnatih proizvoda, deterdženata i pelena, mađarski marketi popularni su i zbog specijalizovanih proizvoda, pre svega za obolele od celijakije, koji kilogram neophodnog brašna u Segedinu plaćaju upola manje nego u Vojvodini.

Po nameštaj u Sloveniju

CENE - Za one sa nešto dubljim džepom, šoping u regionu postaje stvar preimućstva pa se po nameštaj putuje u Sloveniju, samo ako je iz kataloga „Ikee”, dečja garderoba kupuje se u „H&M“, a za odrasle u „C&A”. Po ova dva brenda putuje se i u Mađarsku u kojoj se posećuju i „Mango“ i „Springfild“ jer su cene niže, a čak mogu dobiti i povraćaj poreza od 25 odsto ukoliko potroše određenu svotu.

Građevinsko zemljište spremno za licitaciju

!

za šta služe ovi šrafovi na fasadi pošte?

@ Futog

Spremi poveću svotu novca da pokažeš na granici. Ja sam sa drugarima prošle godine krenuo u Temišvar, na utakmicu. Nisu nas pustili da uđemo, tražili su da svako od nas pokaže po 500 evra. Joši nisu hteli da nam vrate pasoše nego smo čekali da popune izjavu i da potpišemo, plus pečat u pasoš.

Pre nekih 10-ak godina.

@ Futog

Spremi poveću svotu novca da pokažeš na granici. Ja sam sa drugarima prošle godine krenuo u Temišvar, na utakmicu. Nisu nas pustili da uđemo, tražili su da svako od nas pokaže po 500 evra. Još nisu hteli da nam vrate pasoše nego smo čekali da popune izjavu i da potpišemo, plus pečat u pasoš.

Da li je iko lično proverio taj šoping u Temišvaru?
To bi mogla biti lepa promena.

Zgrada u Kosovskoj 6 "na staklenim nogama"

!