TEMA: Gradske vesti

Pa ni BVS nema gde.

Uhapšeni Borislav Novaković i Petar Matijević

Pripadnici Uprave kriminalističke policije privode sedam osoba zbog sumnje da su oštetili grad Novi Sad za oko 1,3 miliona evra. Među njima su i bivši direktor Zavoda za izgradnju Novog Sada, funkcioner DS Borislav Novaković i vlasnik Industrije mesa „Matijević“ Petar Matijević.

Kako RTS saznaje, pripadnici Uprave kriminalističke policije privode sedam osoba zbog sumnje da su oštetili grad Novi Sad za oko 1,3 miliona evra.

Među osumnjičenima su i bivši direktor Zavoda za izgradnju Novog Sada, funkcioner Demokratske stranke Borislav Novaković i vlasnik Industrije mesa Matijević Petar Matijević. Privedeno je i troje nekadašnjih Novakovićevih saradnika iz Zavoda za izgradnju, kao i jedan direktora u Industriji mesa Matijević.

O tome da se ocekuju ova hapšenja pisali smo u Novinama novosadskim protekle nedelje.

Uhapšen i Vojislav Gajić, pre njega Matijević i Novaković

Vlasnik "Aleksandar gradnje" Vojislav Gajić, uhapšen je danas nakon intenzivne potrage.



Ranije danas uhapšeni su i Petar Matijević i Borislav Novaković.

Petar Matijević je vlasnik Industrije mesa "Matijević", dok je Novaković aktuelni šef poslaničkog kluba DS u pokrajinskom parlamentu. Oni su osumnjičeni da su od 2007. do 2010. godine Industriji mesa "Matijević" pribavili protivpravnu imovinsku korist od oko 2.5 miliona evra i "Aleksandar gradnji" korist od oko 500.000 evra. Budžet grada Novog Sada oštećen je u ovim malverzacijama za 1.3 miliona evra.

Prema tvrdnjama Kurira, navodno je sve njih do sada štitio Bogdan Pušić, zamenik načelnika UKP.

Privedeno je i troje nekadašnjih Novakovićevih saradnika iz ZIG-a Tatjana Gašović, Milan Sučević i Svetlana Bajić, generalni direktor Industrije mesa "Matijević" Milan Jozanov, kao i bivši direktor firme "Aleksandar gradnja" Zoran Ćulum koji je trenutno direktor regionalnog centra Rajfajzen banke.

U krivičnoj prijavi se terete za spornu realizaciju Ugovora o davanju "ostalog neizgrađenog građevinskog zemljišta" u zakup na rok od 80 godina, za vreme Novakovićevog mandata na čelu ZIG, od 2008. do 2011. godine. Reč je o parceli površine 1.174 metara kvadratnih, koja se nalazi na uglu Futoškog puta i Bulevara Evrope, gde je Gajić izgradio hotel "Holidej in".

Ugovor je sklopljen između Zavoda kao zakupodavca i "Matijevića" radi izgradnje tržnog centra, sa mogućnošću izgradnje hotela "shodno regulacionom planu područja Telep". Sporno je sklapanje aneksa navedenog ugovora 2010. godine, kojim je pravo zakupa preneseno na DOO "Aleksandar gradnja".


Petar Matijević je vlasnik Industrija mesa "Matijević", koja je nastala 1994. od zanatsko-trgovačke radnje MIM. Matijević danas ima 25 kompanija i jednu fondaciju, 2.400 zaposlenih i godišnji prihod od 20 milijardi dinara. Smatra se za jednog od pet najvećih zemljoposednika u Srbiji. Novosađanima je poznat i kao vlasnik hotela "Centar" koji se nalazi preko puta SNP-a, ali i kao vlasnik TC "Bazar" kojeg je kupio od Miškovića pre dve godine. Vlasnik je poljoprivrednih, ugostiteljskih i trgovačkih poduzeća širom zemlje. U žiži javnosti bio je pre 12 godina kada mu je otet sin Bojan, za čije oslobađanje je otmičarima isplatio oko milion maraka.

Vojislav Gajić je vlasnik preduzeća "Aleksandar gradnja", robne kuće "Nork" i hotela "Aleksandar". U Novi Sad se doselio 1991. godine iz sela Bobota, kod Vukovara. Postao je poznat nakon što je izgradio čitavo stambeno naselje u delu Grbavice kod policijske stanice, prepoznatljivo po zelenoj boji i visokom kvalitetu gradnje. Kao graditelj oprobao se kasnije i sa višespratnicama, pa je tako na Bulevaru oslobođenja sagradio "Bulevar centar", a od Holanđana je preuzeo "Park siti". Protiv njega su inače ranije vođeni krivični postupci vodi pred Opštinskim sudom u Novom Sadu zbog nelegalne izgradnje. Jedno vreme bio je i predsednik FK Vojvodina.

Borislav Novaković je dugogodišnji član Demokratske stranke, još od 1990. godine, a nakon petooktobarskih promena izabran je za predsednika Skupštine grada Novog Sada. Na direktnim izborima za gradonačelnika pobedila ga je 2004. godine Maja Gojković. Karijeru nastavlja u Skupštini Vojvodine na mestu potpredsednika, a potom od 2008. do kraja 2011. obavlja funkciju direktora Zavoda za izgradnju grada. Obavljao je više značajnih funkcija u stranci, a široj javnosti je ostao poznat zbog "afere Solun", odnosno glasanja o Zakonu o radu 2001. kada je opozicija tvrdila da nije bio u sali i da je neko koristio njegovu poslaničku karticu, dok je bio na službenom putu u Solunu.

Najveći sportski objekat u Srbiji „Meridijana“

СКУПШТИНА ГРАДА: Стиже „еколошки динар“ и грејање по утрошку
Ажурирано пре 3 часа 4 секунде

На седници Скупштине града која се одржава у петак, 27. септембра, првој после летње паузе, одборници ће одлучивати о 30 тачака дневног реда. Осим извештаја о спровођењу планова и програма појединих јавних предузећа у првом полугодишту,
Скупштина града Фото: Ф. Бакић (архива)
Enlarge
Скупштина града Фото: Ф. Бакић (архива)
у градском парламенту гласаће се и о изменама овогодишњих програма градских здравствених установа.

Но, уколико сутра одборничка већина усвоји трећу тачку дневног реда, „еколошки динар“ износиће управо динар по квадратном метру стамбеног простора, док ће за пословни простор та цена бити три динара месечно. Скупштина би такође требало да озваничи статус установе културе од националног зачаја Историјском архиву града, али и да да зелено светло за формирање комисије која би водила процес откупа земљишта које град намерава да купи.

Извештај о извршењу буyета града у првој половини године биће главни показатељ колико посла очекује власт да би, колико-толико, испунила зацртано крајем прошле и у ребалансу из јула ове године. Према подацима изнетим на Савету за буyет и финансије, 44 одсто укупних прихода буyета за ову годину остварено је до 30. јуна, а само приходи и примања буyета, без трансфера новца са других нивоа власти, остварени су 88 процената у односу на план за прво полугодиште.

У исто време, само 46 одсто планираних расхода остварено је буyету, односно више од половине новца није утрошено нити како је планирано, нити икако. Од ових 5.070.000.000 динара, текући расходи однели су 4.114.000.000 динара, што је 56 одсто од полугодишњег плана. На капиталне расходе, утрошено је 964 милиона динара, односно свега 26 одсто од шестомесечног плана. После неколико година коначно ће Скупштина гласати о новом тарифном систему за наплату грејња по утрошку. Иако ће важити само за оне грађане који имају мераче топлоте, одлука уводи новине где се рачун састоји из фиксног и променљивог дела, а такође детаљно појашњава начин на који се формира цена грејања и топле воде.

У последњој тачки дневног реда, која је по правилу намењена кадровању, налази се и смена в. д. директорице Новосадског позоришта Каталин Ђармати и именовање директора Валентина Венцела.

Nova zgrada RTV za dve godine

Državna sekretarka u Ministarstvu informisanja Srbije Gordana Predić izjavila je danas da je nacrtima medijskih zakona predviđeno da vlade Srbije i Vojvodine u roku od dve godine obezbede adekvatnu zgradu za RTV, pošto je zgrada televizije uništena u NATO bombardovanju 1999. godine.



Generalni direktor RTV Srđan Mihajlović rekao je da je taj javni servis izradio strategiju svog razvoja do 2017. godine što je realan period u kojem ta kuća može da postane savremen javni servis.

Strategija obuhvata reorganizaciju, racionalizaciju i novu sistematizaciju, uz tehničko-tehnološko unapređenje.

"Očekujemo od države Srbije i pokrajine Vojvodine da obezbede stabilno rešenje za finansiranje RTV i da nam pomognu da dobijemo osnovne uslove za rad", rekao je Mihajlović i dodao da RTV od države očekuje proporcionalno jednaku pomoć kao RTS.

"Važno je da se nađe rešenje da premostimo ove mesece do stupanja novog zakona na snagu", rekao je Mihajlović.

Šefica Medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji, Dragana Nikolić-Solomon kazala je da RTV treba da postoji zbog građana Vojvodine. Ona je ocenila da država kasni u donošenju rešenja za stabilno finansiranje javnih medijskih servisa.

Vojvođanski sekretar za informisanje Slaviša Grujić rekao je da RTV u poslednje dve godine ima stalan napredak kvaliteta programa i ocenio da je stabilno finansiranje "problem broj jedan".

"RTV ne sme više doći u situaciju, kao što je to bilo prethodnih meseci, da se ne zna da li će biti novca za benzin, da ljudi mogu da odu na teren. Vojvođanski javni servis ne može da radi iz ove zgrade, sa ovakvom tehnikom, bez para", rekao je Grujić i dodao da država Srbija mora na jednak način da tretira oba javna servisa.

S druge strane, poručio je Grujić, i sam javni servis mora da se menja i pažljivo da razmotri koliko ljudi mu je potrebno za funkcionisanje.

On je naveo da Vlada Vojvodine pruža pomoć RTV-u u digitalizaciji arhivske građe i dodao da će pokrajinska i republička vlada, uz pomoć EU, pokušati da nađu adekvatnu zgradu za Televiziju Vojvodine.

Na konferenciji učestvuju i predstavnici EU, Saveta Evrope, novinarskih i medijskih udruženja, stručnjaka, nevladinih organizacija.