TEMA: Gradske vesti

secam se da je zgrada imala ukrase od plave pecene keramike na fasadi vrlo male i decentne i da je donka stancic rekla da su sacuvani i negde sklonjeni....davno je to bilo ko zna sta se u medjuvremenu dogodilo.....

Pomenuta dvospratnica u N. Pašića 19 je značajna po tome što je to jedini objekat na prostoru današnje Srbije na kojem je prema projektu čuveneg arhitekte Ferenc Rajhla sprovedena kompletna obnova a nakon njegovog bankrota i preseljenja iz Subotice u Segedin (posle 1907./1908.). Rajhl je pored ostalog primenio prepoznatljive elemente mađarske secesije i doprineo jedinstvenom secesijskom stilskom ansamblu ove dvospratne kuće. Tako je ravna fasadna struktura oživljena aplikacijama plave žolnai keramoplatike sa akcentom na floralne i srcolike ornamente a proizvod žolnai fabrike iz Pečuja su bile i masivne plave konzole balkona. Za kompletnu obnovu kuće dozvola je izdata Milanu Ivanoviću 1911. godine.
Novi vlasnik kuće, kao i firme Silesija bio je Nikola Tanurdžič koji je ovde živeo sa porodicom sve do izgradnje palate u ulici Modene a 1922. godine je dobio dozvolu da u nastavku levog dvorišnog krila dogradi prizemnu radionicu i dva sprata sa stanovima po projektu inženjera Dake Popovića.

Uzgred, danas je svetski dan secesije.
Obeležavaju ga Subotica, Beograd brojnim manifestacijama dok Novi Sad, buduća prestonica kulture, sada već tradicionalno zaboravlja.
I pored toga, naš grad i dalje ponajviše ulepšavaju upravo zgrade iz perioda secesije.
Nemo i ponosno nasuprot ljudskom zaboravu.

To se tražilo, veza sa Rajhlom. Hvala!

Ajde da ne bude da tvrdim ali malo mi je cudna koincidencija da se gradi Zoned na ovom cosku i odjednom klinickom centru treba vise parking mesta.

www.mojnovisad.com/vesti/zelena-povrsina...-za-kcv-id28484.html

Uprkos zelenom svetlu iz EIB, dok ne počnu, ide samo kao vest.

FOTO: Ovako će izgledati budući kompleks Kliničkog centra Vojvodine, slede radovi na "kosturima"
Lamele B i C Kliničkog centra Vojvodine, koje predstavljaju postojeći kosturi u okviru nedovršenog kompleksa najvećeg zdravstvenog centra u Vojvodini, dobile su "zeleno svetlo" za početak izgradnje, potvrđeno je za 021 u Evropskoj investicionoj banci (EIB).
KOMENTARI 15
NOVI SAD 04.07.2019. | 14:53 > 14:54
FOTO: Ovako će izgledati budući kompleks Kliničkog centra Vojvodine, slede radovi na Foto: Pokrajinska vlada
To je potvrdila i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, a danas i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović na tematskoj sednici ovog tela, posvećenoj samo zdravstvu.


Projektanti su odlučili da u okviru kompleksa "smeste" i popularnog televizijskog doktora Hausa, što nije zasmetalo EIB

Kako je na sednici Pokrajinske vlade izneo sekretar za zdravstvo Zoran Gojković, sredstva iz trećeg kredita koji je Vlada Srbije potpisala sa EIB nalaze se na računu države i stekli su se svi uslovi da radovi počnu.

Tenderska dokumentacija je ispravna (nakon što je u više navrata proteklih godina bila na razmatranju u Luksemburgu), a u narednih sedam do 10 dana trebalo bi da bude raspisana javna nabavka za odabir izvođača radova na izgradnji blokova B i C.

"Po proceduri EIB, tender traje 60 dana, sledi ekspertiza njihovih timova i očekuje se da će do kraja godine biti potpisan ugovor sa odabranim izvođačima radova. Potom stupamo u građevinske radove, vredne 32,6 miliona evra. Objekat će biti površine 33.275 kvadrata, spratnost 5+3, a planirana je direktna topla veza sa Poliklinikom, Internom klinikom i Urgentnim centrom, tj. postojećim blokom A. Očekujemo 348 novih kreveta, 22 kreveta za hiruršku intenzivnu negu, 24 kreveta na poluintenzivnoj hirurškoj nezi i 14 kreveta za jedinicu za transplantacionu hirurgiju u okviru potpuno nove jedinice KCV", naveo je Gojković na sednici otvorenoj za medije.

Kako je od ranije poznato, u novim blokovima biće ukupno 16 novih operacionih sala, u prizemlju će biti kompletna dijagnostika, odeljenje za sterilizaciju, laboratorija i nuklearna medicina, a Gojković je naveo da će sve sobe biti urađene po evropskim standardima, što znači da će biti jednokrevetne i dvokrevetne, uređene i sa zasebnim toaletima. Blokovi će imati ukupno 10 liftova i četiri stepenišna jezgra.

Paralelno će se raditi rekonstrukcije postojeće Interne klinike i Poliklinike. Istovremeno će se nabavljati i nova oprema, kreveti i sve što je potrebnokako bi, sa završetkom svih radova, objekat bio potpuno useljiv.

Mirović za 021 pojašnjava da su radovi već prijavljeni i da je građevinska dozvola, koju je Gradska uprava za urbanizam izdala 2016. godine, i dalje važeća. Na pitanje 021 da li se postojeće klinike, po njihovom iseljenju u novoizgrađene blokove, mogu koristiti u drugu svrhu, poput gradske bolnice, Mirović kaže da se razmišlja o svakoj opciji.

"Ima dosta starih objekata čija je rekonstrukcija jako skupa. Međutim, treba imati u vidu da je broj pacijenata koji se leče na klinikama KCV iz godine u godinu sve veći i ovaj prostorni plan za A, B i C blok, koji je napravljen pre dosta godina, već sada ima svoje nedostatke. Prostornim urbanističkim planom, na tom području je predviđen i D blok za smeštaj dodatnih sadržaja, a čak i sa D blokom nećemo na jednom mestu moći da zadovoljimo sve potrebe građana Vojvodine. U ovom trenutku razmatramo sve opcije, imamo dosta problema i sa sadržajem koji treba da koristi uprava Kliničkog centra, a nažalost mali deo objekata će biti srušen jer je neuslovan da se adaptira. Sve ostalo će biti iskorišćeno", navodi Mirović za 021 i naglašava da je trenutno vrlo aktuelno pitanje palijativne nege, s obzirom na činjenicu da nema dovoljno smeštaja za postojeće pacijente koji takvu negu zahtevaju.

Podsetimo, Evropska investiciona banka finansira rekonstrukcije četiri klinička centar u Srbiji - u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Ugovori o finansiranju radova potpisani su još jula 2017. godine, ali je usaglašavanje dokumentacije za KCV, zbog kompleksnosti procedure, trajalo duže nego što je očekivano.
Autor: Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/218073/F...vi-na-kosturima.html

ovaj helikopter koji nas nadleće juče i danas je u stvari panoramsko razgledanje grada. Polazak sa Bulevara Evrope

Trebalo bi da je to Robinson R44 Raven II.

Kad se već razvija diskusija, da to i ilustrujemo.


Dukelander napisao/la:
U pravu si, to je taj. Proizveden je 2008. godine pod serijskim brojem 12214, a kao vlasnik je upisano pravno lice MČ doo, dok se kao domicilni aerodrom navode Dobanovci.
Sent from my moto e5 using Tapatalk

... svašta bih rekao onom ko ga je dozvolio. Urnise sve gradjane koje zive na njegovoj ruti, beba ne moze da spava jer je ceo dan iznad! Heliodrom u sred gusto naseljenog dela grada, van svake pameti iz socijalnog i bezbednosnog aspekta.

kasko napisao/la: Iznad svih svetskih gradova lete avioni i helikopteri,na nekim zgradama postoje i heliodromi,ne vidim razlog zasto bi NS trebao biti izuzetak!
Taj helikopter pravi manje buke nego raspali autobusi i kamioni koji neprestano prolaze gradskim ulicama !

Inace helikopter je u vlasnistvu firme Balkan Helicopters i daje mogucnost onima koji nikad nisu leteli helikopterom da osete sva uzbudjenja koja jedan takav let pruza ...
www.balkanhelicopters.rs/sr/home/

U svim svetskim metropolama (sto volimo da se poredimo sa onim sto nam odgovara) postoji red i zakon koji se poštuje. Nigde ne lete helikopteri istom putanjom, u niskom letu 10-20h celog božijeg vikenda, što je i do 100 preleta preko istih objekata.

Poredjenje sa "raspalim autobusom" je neumesno, neutemeljeno i daleko od istine što bi se dalo utvrditi i merenjem ali je dovoljno biti samo iskren prema sebi i drugima a ne tvrditi takvu besmislicu.

To što je drugi u situaciji koja nas lično ne dotiče ne daje nam za pravo da nas bude baš briga, jer će se ta ili druga slična situacija sutra desiti i nama i biće nam potrebna podrška za svoja prava i pravdu.

Kada bi srbi imali malo više zajedništva i dali se za "istu stvar" islo bi nam mnogo, mnogo bolje.

www.dnevnik.rs/novi-sad/urbanisticki-pla...ponedelak-11-07-2019

Imam sve predloge za Skupštinu u ponedeljak, ako nekom trebaju. Ali to i nije toliko bitno, Krstonošić je sjajan lik, jednom bio kod njega i on je toliko pokretan i lucidan za svoje godine da mi je nabio komplekse. Po meni odličan intervju:

LUD DUH NIKAD NE MOŽE DA POBEDI MONOPOL: "Fruška gora je najveći lipov kompleks u Evropi, a devastirana je. Sad pokušavaju naplaćivanjem ulaznica da navuku pare. Moja ideja je da se od Karlovaca do Tvrđave napravi žičara, pa dalje do Rakovca. Tako će turisti moći da obiđu sve manastire i žičara ih vrati nazad u Sremske Karlovce. Projekat je patentiran, ali ostaje šta će reći ovi što primaju plate. Nikad lud duh ne može da pobedi monopol. Okretnica na ranžirnoj stanici radi i danas, a idealno je da se tu napravi totalni teatar koji se okreće 360 stepeni. Zašto ne bi izvozili kulturu i da sijamo kao centar srednje Evrope. Predviđen je za 12.000 gledalaca, ali teško to ide iz dupeta u glavu (smeh). Imamo Epidaurus u kamenu na Zmajevcu i uopšte se ne koristi. Za kuće od autohtonih materijala, slame, kukuruzovine, suncokreta, svi znaju. Malo je zaživelo, ali je važno da pričamo kako nemamo sirovina. Ipak je to državni i partijski monopol, zablombirani mozgovi" – predstavio nam je vrhunski arhiteka nekoliko projekata na kojima je radio poslednjih godina.

www.mojnovisad.com/gradske-face/miroslav...JWP0zIBUwGJLttPdNVJk

@neusatz
Imam sve predloge za Skupštinu u ponedeljak, ako nekom trebaju.
Možeš li da kažeš za Adice o čemu se radi?Tačnije,zanima me da li će se graditi konačno vrtić na uglu Studeničke i Marije Bursać..Hvala
Što se tiče uvaženog gospodina Krstonošića on je old school -toga više nema (skoro) kod nas,nažalost.Neko će reći lako je bilo njemu da nauči nemački,mađarski-kad je stanovništvo u Vojvodini do 45-te bilo trećinski izdeljeno Srbi,Nemci,Mađari... hm...Dodaj na to slovački,romski,rusinski,rumunski....Rođenjem postaješ poliglot.
"Šalu" na stranu genijalan lik stvarno.

Uvek su me fascinirali likovi poput Krstonošića, koji se u sve razumeju i koji o svemu imaju mišljenje. I o aerodromu i o hokeju i ranžirnoj stanici i o Tvrđavi i tramvajima, bokte čoveče...

Smoki napisao/la:
Pominje se porodično stanovanje, sportski centar uz središnji deo Cetinjske ulice i saobraćajne površine. Nisam video da se pominje vrtić.

Pogledajte kako izgleda gradilište nove crpne stanice na polovini predviđenog roka za izgradnju i saznajte kako će se postojeća crpna stanica u centru grada podzemno spojiti s novom.

Da li će i Nova glavna crpna stanica 1 (NGC1) u neposrednoj blizini Glavne crpne stanice 2 (GC2) kod Kvantaške pijace širiti neprijatne mirise? Iako je pitanje logično, s obzirom na veoma neprijatne mirise koje prouzrokuje Glavna crpna stanica 1 (GC1) u Radničkoj ulici, u ovom slučaju nema razloga za brigu.

www.gradnja.rs/nova-crpna-stanica-novi-s...e85DNqMq9hbfuAIusz0g

Da li neko zna kakav je ovo objekt na spajanju Kosovske i Filipa Višnjića pored Idee

Na ovom mestu se nekada radio servis za tenkove tj vozila na gusenice. Mozda je ovaj pomocni objekat sluzio nesto za tu svrhu.

U vreme SFRJ tu se nalazila autokaroserija. Na vec gotove šasije gradskih autobusa, ručno, manufakturno se pravila karoserija a posle se vršilo i samo farbanje autobusa, prijem i pustanje u saobraćaj.
Nekada je tu vrvelo od radnika a hala i dvorište puno gradskih autobusa. Kasnije je na drugoj lokaciji podignuta nova, savremenija autokaroserija koja je imala veći kapacitet.
U vreme Kraljevine Jugoslavije, na Podbari je postojala autokaroserija koja se bavila opravkom i proizvodnjom autobusa i kamiona. Nisam 100% siguran da li je ova autokaroserija bas ta predratna iz Kraljevine Jugoslavije a posle Drugog svetskog rata proširena i modernizovana.
Nekada u vreme Kraljevine Jugoslavije je bio običaj da se gotove šasije kupe i uvezu od Mercesesa, Forda, Krajslera, Opela, Škode, . . . a kod nas bi u ovakvim autokaroserijama bile pravljenje i montirane kabine, sedišta, . . . To je tada bilo jeftinije nego kupovati i uvoziti već gotov autobus, kamion, automobil.
Jedna od najstarijih i najkvalitetnijih autokaroserija kod nas, u celoj bivšoj predratnoj Jugoslaviji je bila autokaroserija "Erdeljan" u Temerinskoj ulici. Iz kataloga bi izabrali recimo već gotovu Ford ili Dodge šasiju za automobil kojih je bilo da se kupi kod nekoliko uvoznika i zastupnika za ovo područje. Šasiju bi potom transportovali do Erdeljana a on bi vam manufakturno sa svojim radnicima i majstorima izradio kompletnu karoseriju, cak i po vasem nacrtu i zeljama.

Tamo negde devedesetih, tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, u autokaroseriju su počeli da stizu osteceni oklopni transporteri i vozila policije. Tu bi vozila bilampopravljanja, naknadno oklopljavani kamioni i teretna vnzila, sve to farbano maskirnim bojama i vraćano u jedinice policije. Kasnije je vrsen i remont vozila za vojsku.
Posle se sa tim prestalo a ceo prostor je postao Idea.

Eto. Čiča miča i gotova priča.
Bilo je malo opširno, ali se nadam da je vredelo.