TEMA: Gradske vesti

Kako “na vreme” kad pise da ce izmena vaziti do 15. novembra?

Grad nakon peticije građana odustao od izgradnje Vatrogasnog doma na Telepu

Više od dve hiljade stanovnika Telepa uspelo je da odgovori vlast od ideje da se nova Vatrogasna stanica izgradi na Bulevaru patrijarha Pavla, čime bi ovaj kvart ostao bez prostora koji je prvobitno planiran za park, saznaje 021.rs.



Da je prihvaćena inicijativa građana iz peticije predstavlja iznenađenje jer ni Telepčanima to još nije zvanično saopšteno i za ovaj potez Grada se saznalo iz odluke Uprave za građevinsko zemljište i investicije (UGZI) da poništi tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju Regionalnog centra za vanredne situacije na spornoj lokaciji.

"Odluka o obustavi se donosi na osnovu peticije 2.535 građana koji traže da se Regulacioni centar za vanredne situacije u Novom Sadu ne gradi na planiranoj lokaciji. U narednom periodu naručilac će razmotriti mogućnost da se nađe rešenje za drugu loakaciju na kojoj bi se mogao izgraditi Regionalni centar", naveo je UGZI u odluci u koju je 021.rs imao uvid.

Telepčani su prijatno iznenađeni time što je Grad uslišio njihovu peticiju, jer kako za 021.rs navodi jedan od organizatora peticije, Aleksandar Lazarević, nisu znali za ovaj potez UGZI-ja i čekali su na rezultate njihovih prigovora na rani javni uvid urbanističkog plana Telepa kojima su tražili park umesto Vatrogasnog doma.

"Pozdravljamo ovaj potez gradske vlasti jer smatramo da je ovaj gest dobre volje prvi korak u zajedničkom iznalaženju konstruktivnih rešenja za ovaj i slične probleme. Svesni smo da je Novom Sadu potreban Vatrogasni dom, zbog čega smo i izašli kao građani sa predlogom alternativnih lokacija koje bi bile odgovarajuće za takav centar. Takođe, Telepu kao naselju koje iz godine u godinu beleži porast broja stanovnika treba jedan veliki park sa raznovrsnim sadržajem koji će biti centar okupljanja svih generacija", kaže Lazarević.

On za 021.rs dodaje da oni kao grupa građana, preko posrednika imaju komunikaciju sa gradskim čelnicima i sada očekuju sastanak sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem, kako bi se dogovorili kako vratiti prvobitnu namenu parceli koja je bila predmet peticije, odnosno kako da se ona pretvori u park. Dodaje da je njihov stav da je moguće naći model prema kojem će Grad i građani sarađivati u cilju što boljeg kvaliteta života u Novom Sadu i samog uređenja grada, jer "bitno je da odluke budu zajedničke, a ne jednostrane."

Dodajmo da su lokaciju na uglu Bulevara patrijarha Pavla i Somborske ulice pre nekoliko godina urbanisti izabrali za smeštaj vatrogasaca, čime bi ova služba posle više od 100 godina dobila svoju drugu stanicu u Novom Sadu, s obzirom da je već decenijama poznato da Vatrogasni dom u Ulici Jovana Subotića nije dovoljan.

UGZI je pre odluke da obustavi tender za projektovanje već imao neuspele tendere jer ponude koje su stuzale nisu bile ispravne.

Novi Vatrogasni dom, odnosno Regionalni centar za vanredne situacije sada će morati da bude izgrađen na drugom prostoru. Među lokacijama koje su se ranije pominjale su bile kasarna "Arčibald Rajs" u Futoškoj ulici, prostor kod okretnice na Novom naselju, nekadašnji rasadnik Gradskog zelenila i više mesta u industrijskim zonama, uglavnom preko kanala DTD, blizu kasarne "Jugovićevo" i druga.

Prema tenderskoj dokumentaciji za novi Vatrogasno-spasilački centar potrebno je oko tri hektara zemljišta jer na njega treba da se smesti dvospratni objekat od oko sedam hiljada kvadrata, heliodrom i drugi objekti, uz prostor za parkiranje 20 kamiona i drugih vozila i smeštaj za stotinak vatrogasaca. O koliko se velikom kompleksu radi govori podatak da je u planu da ima 150 parking mesta.

Danas, 16. septembra, otvoren je novi objekat centralne kuhinje Predškolske ustanove "Radosno detinjstvo" u Novom Sadu, najveći objekat ovog tipa u regionu, u kom se dnevno spremi 60.000 obroka i u kom je zaposleno 120 radnika.

Počela sa radom centralna kuhinja "Radosnog detinjstva"

Izvor: www.mojnovisad.com/vesti/pocela-sa-radom...injstva-id29496.html

Sad ce mozda da prodaju onaj izvor smrada na Bulevaru Evrope.

Kako znaju da se dnevno spremi 60k obroka, ako je tek danas (u trenutku pisanja vesti) otvoren? Da li misle da je kapacitet 60k? Ako spremaju sada toliko, za koga se to osim za RD spremaju obroci?

Limanski park dobija poslastičarnicu, urbanisti sakrili podatak o procentu betona u parku
Građani će do 9. oktobra imati priliku da se izjasne o predlozima gradske vlasti da se u Limanskom parku sagradi ugostiteljski objekat od 300 kvadrata i drugi sadržaj, ali ne i o planu da deo uz Most slobode bude asfaltiran i pretvoren u saobraćajnicu.

Već je izvesno da će na plan stići pritužbe građana, jer je još od prošlogodišnjeg usvajanja plana celog Limana bilo rasprave oko parka zbog toga što građani nisu zadovoljni time što će se seći drveće i što park dobija druge, uglavnom betonske sadržaje.

Upravo problem uklanjanja drveća i zelenih površina u parku je specifičan i vrlo je indikativno da u planu koji se sad nalazi na javnom uvidu gradski urbanisti nisu izneli podatak o površinama pod zelenilom, betonom i drugim sadržajima, nego su sve to tako predstavili u tabeli da se čini da preko 90 odsto prostora čine trava i drveće, iako to nije slučaj.

Takođe, u planu nema nijedne rečenice o planiranoj saobraćajnici uz sam Most slobode, a koja je jasno vidljiva u samoj skici koja je data na uvid. Ono što je vrlo sporno je i to što je plan tako napravljen da je sadašnji deo parka koji treba da bude asflatiran izbačen i uopšte se ne nalazi u okviru regulacionog plana.

Plan detaljne regulacije Limanskog parka se, što je vrlo retko, našao na ranom javnom uvidu samo nedelju dana nakon što je Skupština grada prihvatila predlog urbanista da se donese ovaj urbanistički plan. U predlogu, u koji je 021.rs imao uvid, navodi se da je površina Limanskog parka oko 13 hektara, da je on jedan od zonskih parkova pejzažnog tipa i da predstavlja sastavni deo zelenila Grada Novog Sada. Izmene se, kako se navode, donose na osnovu Plana generalne regulacije prostora Limana sa Univerzitetskim centrom, što je već pomenuti sporni urbanistički plan na koji su građani uložili hiljade prigovora.

Urbanisti u planu regulacije koji je na ranom javnom uvidu navode da je uređenje parka izgradnjom pešačkih staza, dečijih i rekreativnih igrališta i parkovskih rekvizita počelo na osnovu ranije planske dokumentacije Glavnog projekta uređenja parka iz septembra 2007. godine i da je prva faza radova završena 2008/09. godine, a da će se ovim planom definisati dalja pravila za uređenje parka.

U aktu se podseća da je nasipanje prostora parka počelo prilikom regulacije Dunava 1883. godine i da se nastavilo 1946. godine, a da je u godinama koje su usledile formiran park pretežno sa topolama i vrbama. Pored toga, u parku ima i stabala hrasta, breze, lipe, javora, jasena, platana, oraha, koprivića, smreke, jele i sekvoja. Urbanisti pišu da su u jugozapadnom delu parka ostali delovi topolske šume stare pola veka i da je većina doživela biološku starost i da su stabla obolela i oštećena. Dalje navode da se uz Bulevar oslobođenja i Most slobode nalaze topole stare oko trideset godina i da je tu jedino dobro što su to muške topole, jer su ženke planski uklonjene.

Urbanisti u konceptualnom okviru plana navode i da su korisnici Limanskog parka stanovnici Limana III, da u parku gotovo i nema sadržaja i da je oprema za decu, šetališta i drugo postavljena neplanski u različitim vremenskim periodima. Ono što predlažu je da se pešačke staze, platoi, dečija igrališta i rekreativni poligoni zadrže uz moguće korekcije radi uklapanja u konačni izgled, dok bi se dodalo još pešačkih i trim staza, kao i sportsko-rekreativne površine i poligoni.

Predloženo je da se poruše postojeće privremene barake u delu ka Bulevaru despota Stefana, a da se tu sagradi ugosteljski "punkt" i manji kompleks sa objektima za održavanje parka. Ovaj, kako su nazvali "punkt" za ugostiteljstvo, činili bi poslastičarnica i kafe sa otvorenom terasom i sanitarnim čvorom.

Prema raspodeli površine u kojoj nedostaje stotine kvadrata uz Most slobode koje su sada park, a ovde su izbačene iz plana parka, ne vidi se jasno koliko će prostora biti pod betonom. Urbanisti su planirane prostore u parku čudno ukrstili u tabeli i tako se kaže da su od ukupno 12,73 hektara parka, zelene površine sa rekreativnim sadržajima planirane na 11,39 hektara, glavne pešačke staze i platoi na 1,13 hektara, a zona izgradnje objekata na 0,21 hektar. Kažimo i da se podaci o površinama daju bez informacije kako je sada to podeljeno, tako da je uz podatak da je izbačen deo parka uz Most slobode, skoro nemoguće oceniti da li se smanjuju zelene površine ili ne, što je najveća briga građana.

Podsetimo da se u ranije usvojenom spornom planu Limana navodi da će se graditi kafić od 300 kvadrata, što je prošle nedelje na sednici Skuštine grada potvrdio i zamenik gradonačelnika Srđan Kružević. Zbog Limanskog parka pre nekoliko dana protest je organizovala i opozicija.

Plan se na javnom uvidu nalazi do 9. oktobra i nacrt se može preuzeti sa sajta JKP "Urbanizam", sajta Skupštine grada, ali ne i sa internet stranice Uprave za urbanizam, iako je to navedeno u oglasu. Građani mogu plan da pogledaju i u prostorjima Urbanizma na Bulevaru cara Lazra 3 i Mesnoj zajednici "Liman III" u Narodnog fronta 46. Primedbe i sugestije se šalju Upravi za urbanizam u Radničkoj 2.

Autor: Žarko Bogosavljević - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ko gura ovu pricu i zasto?