TEMA: Gradske vesti

Novi Sad dobio prvu atletsku dvoranu u Srbiji

Na Novosadskom sajmu danas je ozvaničen početak rada prve atletske dvorane u našoj zemlji, čime su stvoreni uslovi za kvalitetnije zimske pripreme, u prvom redu olimpijskih kandidata, kao i za treninge mnogih drugih sportista.

Halu 1 adaptiranu protekla tri meseca u atletsku dvoranu otvorio je predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić. On je podsetio da Vlada Vojvodine već nekoliko godina finansijski pomaže trenažni proces, nabavku opreme i stipendije za sve naše olimpijske kandidate i istakao da je ova atletska dvorana izuzetno značajna za pripreme atletske reprezentacije Srbije.

Najavljeno je da će zimi u ovoj dvorani moći da se pripremaju i teniseri, jer su u istom prostoru uređeni i teniski tereni sa odgovarajućom podlogom. Ovaj prvi zatvoreni prostor za treninge i takmičenja u atletici u Srbiji biće sportistima na raspolaganju od prvog novembra do 1. marta, a ostatak godine koristiće ga Novosadski sajam za svoje priredbe.

Za preuređenje sajamske hale u zimsku atletsku dvoranu pokrajina je izdvojila ukupno 18,3 miliona dinara, deset miliona obezbedio je Novosadski sajam za rekonstrukciju instalacija i druge radove, a troškove rada hale finansira grad sa 3,5 miliona dinara.

Jutros nikog ispred šalter sale

Šalteri za registraciju vozila na Bulevaru kralja Petra I i danas će raditi do ponoći kako bi se primio što veći broj zahteva nagomilanih usled štrajka policije.

Protekla tri dana primljeno je oko 3.500 zahteva, a na osnovu podataka o broju zaostalih neregistrovanih automobila, novosadska policija će danas doneti odluku o tome hoće li i narednih dana šalter-sala raditi produženo. U Policijskoj upravi predviđaju da bi situacija trebalo da bude normalizovana krajem ove ili početkom naredne nedelje.

Jutros u 6h reporter Radija 021 zatekao je neobičnu scenu ispred šalter sale gde nije bilo nijednog građanina, što je prvi put u poslednje četiri godine. Podsetimo da je produženom radnom vremenu šaltera doprinela i situacija od prošle nedelje kada je u redu ispred zgrade policije izbila masovna tuča u kojoj je nekoliko Novosađana povređeno.

Novi Sad - Grad po meri

Dok se nove generacije slikaju kraj bele ogradice oko jezera u Dunavskom parku i razdragano sedaju u krilo Đuri Jakšiću, Novi Sad diše, raste i blista u očima svojih stanovnika, putnika namernika pa i slučajnih prolaznika...Kao što je Đole otpevao "ima varoši boljih i lepših, al' samo jedna je svaćaš varoš u koju se vraćaš".

Istina, pomalo uobraženi, rekli bismo jer nam se može, svoj grad volimo i izdižemo iznad svih ostalih lepih varoši što zbog istorije, tradicije, onog "Srpska Atina", tako i zbog svetala dostojnih velegrada, modernih izloga, novih širokih bulevara, ponovo izdignutih mostova, brojnih manifestacija... Novi Sad su jednako kandelabri i reflektori, žuti klinker i široki bulevari, moderna igrališta i običan metalni obruč zakucan za drvo negde na Detelinari, muzika kafića i crkvena zvona, biblioteka i "Biblioteka", tambure i "Egzit", miris "sosa i mesa" i restorani brze hrane, bogate vile i trošne kuće...



Novi Sad je u nekom momentu postao grad suprotnosti. Dok blještavim novim bulevarom jure automobili, starom prugom se tromo vuče zaboravljena lokomotiva, iza višespratnica (na drugom kraju tog istog evropskog bulevara), u telepskim dvorištima, kuva se ajvar i džem...

Iako su se brojne osobine Novosađana izgubile, ona urođena uobraženost i isticanje svoga odoleva i danas. Na pitanje "Odakle si?" odgovara se s Klise, s Limana, iz Bloka, iz Pezosa... a onaj ko iz prve ne "ispali" deo grada u kom živi zasigurno je "novo meso". Klinački rivalitet (drugi bi rekli) čiji je deo grada, kraj i sokak bolji, lepši i jači i danas živi, a uz to što se nažalost ponekad meri snagom pesnica, lepota novosadskih naselja meri se kvalitetom života, očuvanim starinama, prikladnim novotarijama, brzinom hoda i dužinom vokala.

Ipak, ono što čini krvni sistem grada su ljudi, a naš grad zaista posebnim čine upravo Novosađani, poznati, ili ne, ljubazni ili manje fini, "dođoši" ili "starosedeoci". Portal 021 će u narednim nedeljama pisati njihove priče, prolaziti ulicama i bulevarima prestonice Vojvodine, hvatati neke izgubljene i neke današnje trenutke. Neki od naših sugrađana koje dosta nas poznaje, ispričali su nam svoje priče o Novom Sadu, svom gradu.

Boris Vapenski
vaterpolista Vojvodine i reprezentativac Srbije



Nije kurtoazija kada kažem da bih teško mogao zamisliti život u nekom drugom gradu - da ovo ne pričam samo zato što sam rođeni Novosađanin, potvrđuju i moji prijatelji, koji se u "srpsku Atinu" zaljube na prvi pogled, pa boravak ovde redovno produže za koji dan i sa teškom mukom se vraćaju u svoje sredine. Uprkos tome što ne važi za naročito eksluzivno naselje ili centar nekog društvenog života, isto tako se ne bih "odrekao" mog Telepa.

Drago mi je što se Telep poslednjih godina konačno urbanizuje i što je dosta toga urađeno po tom pitanju, a da nije narušen njegov stari šmek - nakon decenija zapuštenosti, konačno smo i u smislu infrastukture i u smislu sadržaja koje imamo na raspolaganju postali ili ubrzano postajemo pravi deo grada, a ne obično periferno naselje.



Ne bih se selio ni sa kraja na kraj grada, ali ako bih baš morao da menjam adresu, verovatno bih se skrasio u Starom gradu. Sportski život iziskuje puno obaveza, pa retko stignem da se opustim od silnih treninga, ali svaki slobodan trenutak volim da provedem sa prijateljima i porodicom - najčešće se, u dobrom društvu, uz neki lagani zalogaj i piće opustim u lokalu "Klopa plus" koji je baš na Telepu.

Ne idem često do grada, niti sam tip koji naročito izlazi, ali volim šetnje po Dunavskoj i Zmaj Jovinoj i to onako baš lalinski, lagano, pomalo besciljno i sa razgledanjem svih lokala na koje naiđem.

Tatjana Vojtehovski
novinar, voditelj, PR menadžer



Živim na Grbavici i tu sam odrasla i išla u osnovnu školu, tako da me sve uspomene detinjstva vežu sa ovaj kraj. Rasla sam u nekadašnjoj Kolodvorskoj ulici (danas Vere Pavlović ) preko puta kula koje je moja Baka zvala Skopske kule. U jednoj od njih je bila prodavnica u koju su me slali kad sam bila mala, i pored prodavnice su bile čuvene "rupe" (betonske rupe koje su bile ležište za metalne kante za otpatke koje nikada nisu tu stajale).

Na rupama su sedeli čuveni i ozbiljni mangupi sa Grbavice (i niko osim njih nije ni mogao tu da sedi) i nas su stalno upozoravali da se " čuvamo" tih momaka, mada su oni prema klincima iz kraja bili zaštitnički nastrojeni. Tako da čitavo moje odrastanje i svi mirisi detinjstva su vezani za Grbavicu i OŠ Sonja Marinković. Tu smo se vitlali biciklovima, sankali na nekom brdašcetu kod Limanske pijace (sad kad vidim koliko je brdašce uopšte ne shvatam kako smo tu uspeli da se spustimo), kupovali u prodavnici "Zvezda", ordinirali po okolnim "atomcima" (atomska skloništa, tako su nam govorili da su to atomska skloništa mada ja nikad nisam bila načisto da stvarno jesu...)...i držali do toga da je Grbavica vrlo važan kraj i da je važno jer smo mi sa Grbavice.



Retko šetam, a po Grbavici danas teško i da možete da se šetate. Mnogo se promenila, izgradila i nije nešto inspirativna za šetnju. Nije više toliko mirna kao što je nekad bila (što je i normalno) a borba za parking mesto se poredi sa borbom za istu stvar na Menhetnu. Nema gde!!!

Novi Sad je moj i voljen. Uvek sam se vraćala nikad se nisam preselila za Beograd bez obzira na to što sam više od jedne decenije svaki radni dan provodila u Beogradu (što dovoljno govori o mom odnosu prema NS). U Novom Sadu mnogo stvari možeš obaviti usput, u Beogradu ne možeš. Promenjen više hardverski nego softverski. Znaš na kojim mestima možes sresti koje ljude. Nekad premali, nekad dovoljno velik. I zatvoren i otvoren. I za svoje i za ostale.

Danilo Ikodinović
proslavljeni vaterpolista, ugostitelj



Živim na Grbavici, u Ulici Danila Kiša. S obzirom na to da ja imam svoju kafanu, čiji sam vlasnik, ne stižem da odem negde drugde, ali kad imam vremena odem u pivnicu "The Pub", u kojoj je atmosfera uvek sjajna, uz odličnu muziku. Takođe, pored ulaza u moju zgradu ima jedan kafić u koji svratim povremeno da popijem kaficu, zove se "Pascući".

Ja ujutru idem na bazen na plivanje, a uveče trčim na keju, tako da u šetnje ne idem, ali to ne znači da u mom kraju nije lepo za šetnju. Nema puno zelenih površina, ali ima lepih malih ulica, koje čak umeju da budu i zabačene, što polako u Novom Sadu, koji se sve brže pretvara u metropolu, danas retko može da se nađe. Mogu da kažem da je Grbavica jedan lep i miran kraj, ali mu, kao što primetih, fali malo više zelenila.



Rođeni sam Beograđanin, ali volim glavni grad Vojvodine. Novi Sad je lep, miran i nadasve kulturan grad. Veoma je čist i lepo sređen. Naravno da uvek može bolje i lepše, ali u poređenju sa ostalim gradovima u Srbiji je sigurno u prednosti u svemu onome što sam rekao i što čini jedan grad potpunim. Ima puno parkova i zelenila, a ono što me uvek razgali i obraduje je što se vidi da i sami ljudi brinu o svom gradu.

Ja se ne vezujem za stanove, kvartove, pa na kraju krajeva ni za gradove. Veoma sam prilagodljiv, ali mi je lepo u kvartu u kom trenutno živim, pa ga zasigurno ne bih menjao za neki drugi deo grada.

Ana Perišić
pevačica, umetnica, Ana sa Limana



Prvu godinu svog života provela sam na Salajci. Volim i nju, to je lep i miran kraj, još uvek ne preterano urbanizovan, sa kućama, finim i mirnim ljudima. Ipak, detinjstvo i odrastanje obeležava Liman, u stvari svi Limani, od "keca" do "četvorke". Kada smo bili mali, nekako smo bili dobra ekipa, voleli smo kučiće i mačiće lutalice pa smo ih stalno nešto zbrinjavali, pravili im skloništa, a kada smo se igrali, pravili smo "baze", to nam je bila glavna preokupacija. Na Limanu su mi najbolji prijatelji, porodica, to je mesto koje označava mene, moj kraj, svaka emocija, uspomena, ljubav…



Volim da šetam po Keju, na Ribarcu, Bećarcu, Štrandu. Štrand je najlepši deo Novog Sada, mada kraj Dunava je svuda prelepo. Obožavam naše plaže i često pobegnem tamo, sama ili sa društvom, nađem neko lepo i mirno mesto.

Ne bih da zvučim stereotipno, ali Novi Sad je za mene jednostavno najdivniji i najlepši grad na svetu. Nisam nešto previše proputovala po inostranstvu, ali i ne moram, znam svoje, znam gde sam rođena i odrasla, gde sam se kao mala pentrala na drveće i brala ringlove, sankala se po brežuljcima, spoznala ljubav i prave prijatelje.

Novi Sad je dovoljno velik i dovoljno mali, dovoljno živ i dovoljno miran. Uvek u njemu možete pronaći neko skrovito mesto da pobegnete od svega i prepustite se mislima. Ne bih ga menjala ni za koji drugi grad.

Radoje Čupić
prvak Srpskog narodnog pozorišta



Zbog moje profesije, obišao sam dosta gradova, pa sa sigurnošću mogu reći da je Novi Sad najprikladnije mesto za život u Srbiji. Ne bih rekao da je to ozbiljan i velik grad, kako to neki potenciraju, već da je više reč o sređenoj i finoj varoši. Neki doduše zameraju što Novi Sad nije potpuno urbana sredina u pravom smislu te reči, ali se meni mir koji je uspeo da sačuva u ovim turbulentim vremenima izuzetno dopada.

Ako je Novi Sad grad po meri, onda je Novo naselje njegov najbolji deo, naročito stariji deo naselja. Drago mi je što u mom kraju postoji kompletna infrastuktura, što nema toliko nasilja, kriminala i buke i što je najvažnije, pogotovo kada su naša deca u pitanju.



Istina, za sve godine nisam "pikirao" neko posebno mesto na Naselju gde se opuštam sa prijateljima, kolegama i porodicama. Za takva okupljanja rezervisana je "Opera", u koju "zalutam" posle šetnje Kejom i Dunavskim parkom, a povremeno i kafe "Teatar", koji volim zbog fine atmosfere, dobre kafe i ljubaznog osoblja.

Volim da se šetam, posebno me relaksira "tura" duž Keja, od Štranda do Varadinskog mosta, a nisam "gadljiv" ni na centar grada. Ne bih se selio sa Naselja, ali mi je simpatičan kraj oko Izvršnog veća.

Čini mi se da povremeno nismo ni svesni koliko smo srećni da živimo baš u Novom Sadu, gradu koji ima privilegiju da je na reci, a da mu je Fruška gora "preko puta". Istina, ima još uvek manjkavosti i zamerki na način na koji grad funkcioniše i raste, ali ako ništa drugo, svaki deo je uvek "blizu" i uvek dostupan, a za razliku od nekih drugih gradova, javni gradski saobraćaj fantastično funkcioniše.

Tanja Pjevac
pozorišna i filmska glumica



Živim na Limanu 4, ceo život. To je moja kuća. Tek kada uđem u Ulicu Narodnog fronta definitvno znam da sam "at home". Nema na Limanu nijedne ulice, zgrade, dvorišta koje sam zaobišla i nemoguće je izdvojiti ono što me veže. Veže me moj život koji se tu dešavao. To su sve intimni punktovi i ljudi koji su tu. I kad uđem na Liman posle dužeg vremena, imam onaj osećaj da sam se vratila, obavezno postanem patetična, sve se kao smešim i znam da sam na svome. Patetika- it is. .

Liman je bez obzira na sve, potpuno osakaćen u kafanama. Za mene i sve moje prijatelje, to je osnovno što nam fali. Dok je postojao stari "Limanski pub", imali smo gde. Ali već godinama nemamo. Kafane koje ovde sada postoje kao da ne poznaju Liman. Neke primitivne kladionice, bifei, picerije, kafići bez ikakvog identiteta, neka opšta mesta, klubovi u koje maltene niko od nas nije kročio. Da nema "Fabrike" ne bismo imali baš ništa. Ali to nije kafana. Tamo se ne sedi i ne pije se kafa. Nego, bežimo u grad ("Grafitti", "Gusan", "Frida", "Čajdžinica", "Absolut", "Dablin"....) ili sednemo u park na panjeve. Nemamo svoju kafanu... A puno nas je takvih...To je baš glupo. To je toliko glupo da nemam reči.



Moj kraj ukratko: Žuto-crvene zgrade, sive zgrade, skloništa, dvorišta, breze, lipe, 3 kule, pijaca, park, Balzakova, Šekspirova, "Jovan Popović", "Žarko Zrenjanin" - radost i mladost, studentski grad, studentski domovi, "Fabrika", "Gradilište", most, Dunav, Štrand, Kej, Ribarac, Dunavac, mornarica, košava, severac. Lepo je u proleće.

Novi Sad je za mene grad koji se bori za svoj identitet. Bori se da ga vrati, pred najezdom seljaštva, provincijalizma, agresije i fašizma. Biti Novosađanin je značilo da živiš u glavnom gradu Vojvodine, koji je "nice and cozy", multinacionalnom gradu, gde je potpuno normalno govoriti drugim jezikom i zvati se drugačije, gradu jake muzičke scene, "Sterijinog pozorja", gradu velikih umetnika i pesnika, muzeja, ateljea, u gradu kulture, u srpskoj Atini... A onda ga je dugo jeo mrak. Kao i celu zemlju, uostalom. I jede ga još uvek. Ali, konačno ima naznaka da se Novi Sad vraća sebi. Novosađani su se sami izborili za Novi Sad i doneli mu "Exit", "Cinema city", Festival uličnih svirača, "Ritam Evrope", "To be Punk"... Uskoro niko više neće moći da ga optuži za lep, ali dosadan grad. Naprotiv!

Ovo je bila kratka priča o Novom Sadu, a u nedeljama koje slede pisaćemo o svim novosadskim kvartovima i naseljima - ponedeljkom, sredom i petkom. U sredu sledi priča o Futogu, a u petak o Satelitu.

Ako i Vi želite da pišete o svom kraju ili ulici i voleli bi da se i vaša priča nađe na Novosadskom informativnom portalu, pišite nam. Adresa je Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Najbolje priče biće nagrađene.

Адаптација Хале 1 Новосадског сајма, укупне површине 4.324,11 м2 започета је крајем новембра 2011. године. Будући да су досадашњи корисници овог простора били тениски клубови, одлучено је да се одређени део објекта санира и адаптира и за њихове потребе. Тако је на површини од 2.050м2 постављена Полyтан М тартан подлога за атлетско тркалиште, залетишта за скок у вис, даљ и са мотком, као и бацалишта, док је преостали део хале у површини од 2.141 м2 пресвучен Спортинг ФЛЕX подлогом за тениске терене. Из буџета Владе АП Војводине је за радове на постављању нове подлоге издвојено укупно 18.290.000,00 динара, од чега је до сада издвојено 12.000.000,00 динара, а преостали износ ће се реализовати до половине 2012. године. Град Нови Сад је за трошкове рада хале издвојио 3.500.000,00 милиона динара, а у плану је наставак улагања у циљу бољег искоришћења обновљивих извора енергије.

Renovirana Velika sala Pozorišta mladih

Uređenjem gledališta, te obnovom električne mreže i drvenog poda na Velikoj sceni, završeno je renoviranje Velike sale Pozorišta mladih.



Koštalo je sedam miliona dinara, kaže gradonačelnik Igor Pavličić i dodaje da je otprilike reč o osmini sume koju je Grad prošle godine izdvojio za investicije u institucijama kulture. "Ono što nam je ostalo da uradimo u ovoj godini u Pozorištu mladih je centralna klimatizacija. Time ćemo dovesti u pristojno stanje nama tako važno pozorište", kaže Pavličić.

Direktor Pozorišta mladih, Zoran Đerić, kaže da će uvođenje klime omogućiti da sezona u ovom teatru duže traje i da se igra više predstava nego što je to do sada bilo. "Mi smo prošle godine odigrali više od 300 predstava i imali smo preko 50.000 prodatih karata", kaže Đerić. On dodaje da će biti nastavljeno postepeno renoviranje zgrade pozorišta, kako bi se obezbedili bolji uslovi za izvođenje predstava.

Podsetimo da je Pozorište mladih osnovano 1931. godine kao Lutkarsko pozorište pri Sokolskom društvu, te da je reč o najstarijem lutkarskom pozorištu na Balkanu. (D.S.)

Muzika iz kafića od sad samo uz "sertifikat"

Novosađani više neće moći da koriste kućne aparate i puštaju muziku za vreme odmora koji propisuje kućni red, a muzika iz kafića biće ograničena na najviše 35 decibela, odlučila je Skupština grada.

Kako za 021 kaže pomoćnica načelnika za stambene poslove pri Gradskoj upravi za urbanizam Gordana Knežević, dosadašnja odluka da građani za vreme dnevnog odmora mogu da proizvode buku do "sobne jačine" nije bila dovoljno precizno definisana.

"U poslovno-stambenim zgradama gde se obavlja ugostiteljska delatnost, pravno lice ili preduzetnik na koga je registrovana firma ubuduće će moći da angažuje muziku jedino pod uslovom da poseduje izveštaj nadležne organizacije, odnosno inspekcije, o nivou buke koju proizvodi ta muzika", navodi Kneževićeva.

Iz kafića će "pevušiti" muzika od najviše 35 decibela

Nova uredba će uticati i na rad kafića koji se nalaze u stambenim zonama, jer će gazde ubuduće morati da dobiju sertifikat od nadležnog organa, u kom je tačno definisana jačina buke koju proizvodi muzika iz ovih lokala. Kontrole će vršiti Gradska uprava za inspekcijske poslove, a poštovanje kućnog reda će proveravati komunalna policija.

"Takođe je propisano da su stanari u vreme odmora dužni da se ponašaju na način koji obezbeđuje mir i tišinu u zgradi. Do sada je ta odredba sadržala neprecizan termin, da se buka toleriše do sobne jačine, a sada građani više neće moći da koriste aparate ili puštaju muziku koja smeta komšijama", kaže Kneževićeva za naš radio.

Nivo buke meriće se u tri intervala, dnevnom od 6-18h, večernjem od 18 do 22h i noćnom, od 22h do šest ujutru. Za prva dva termina, dozvoljena buka iznosi 35 decibela, dok je u noćnim satima dozvoljeno pet manje. Mandatna kazna za preduzetnike koji ne budu poštovali ove odredbe iznosiće 5.000 dinara, dok će pravna lica biti u obavezi da plate globe i do 20.000 dinara.

Vreme odmora u stambenim zgradama je od 16-18h i od 22-05h radnim danima, dok je vikendom zakonom garantovani odmor u jutarnjim časovima duži za dva sata.