Dobili smo dopis o objavi nove knjige/udžbenika ''Građenje baliranom slamom'' u izdavaštvu Univerziteta u Novom Sadu (autori: dr Slobodan Krnjetin i Goran Milenković, 2019. god). Mislim da je ovo korisna vest i događaj s obzirom na to da sada imamo prvu publikaciju u Srbiji za ovakav tip građenja
О УЏБЕНИКУ:
Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду прва је установа у Србији која је препознала значај и сав потенцијал грађења балираном сламом, а ова књига/уџбеник промовише енергетску ефикасност и одрживи развој у грађевинарству кроз технологију грађења балираном сламом, која је код нас релативно нова и није заступљена, а у иностранству у последњих 15 година све више јесте.
Изучавање грађења балираном сламом и коришћење овог уџбеника предвиђено је као допунска грађа у настави на предметима на три департмана ФТН-а: Департману за архитектуру и урбанизам, Департману за инжењерство заштите животне средине и заштите на раду и Департману за грађевинарство и геодезију.
Поред коришћења на факултетима, план је да се уџбеник и тема грађења балираном сламом промовише за ширу употребу у Србији и иностранству. Крајњи циљ је да се тај материјал сертификује у Србији као грађевински производ, као што је то учињено након вишегодишњих испитивања у Великој Британији, Аустрији, Немачкој, САД и у другим државама, у којима је изграђено стотине таквих објеката, стамбене, пословне и сваке друге намене.
Место продаје уџбеника је Скриптарница Факултета техничких наука, на адреси Трг Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад, а цена књиге је 400 динара.
КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАЂЕЊА БАЛИРАНОМ СЛАМОМ
Oгроман потенцијал у грађевинарству је слама и њено коришћење у различитим облицима и наменама. Махом је свуда доступна, штеди новац на много начина, њено коришћење одржава природни поредак, а боравак у објектима изграђеним од бала сламе представља уживање и задовољство.
Одрживост
Конвенционални начини градње још увек увелико зависе од значајних количина енергије, која се троши за индустријску производњу материјала, превоз и уградњу грађевинских материјала. Порекло те енергије су необновљиви извори енергије, па је стога грађевински сектор и даље одговоран за знатне емисије штетних гасова, јер зависи од нафте и плина. Србија се налази на самом дну лествице међу земљама које рационално користе енергију. Зграде у Србији су велики потрошачи енергије и загађивачи животне средине.
Одрживост у свету никада није била актуелнија него што је данас, како у индустрији тако и код потрошача, сматрајући је трендом и преовлађујућим правцем. Уместо редуковања емисије угљен-диоксида, ради се на његовом елиминисању. Није више довољно да се не чини штета, већ компаније морају да чине ДОБРО.
Природни материјали
Велики део заблуда о традиционалним градитељским материјалима потиче из процеса нагле индустријализације у којем су се фаворизовали вештачки и индустријски произведени материјали. Рађена су бројна истраживања на кућама од бала сламе широм света, која показују да таква градња није ништа ризичнија од било којег другог облика градње. Такође, таква врста градње није раније била примењивана, већ тек у последње 1-2 деценије, па се треба посматрати као савремен метод градње.
Слама
Слама је сува стабљика пшенице, јечма итд., обновљиви је материјал, биоразградива је и локално доступна, па се за њену производњу и транспорт троши далеко мање енергије, него што је случај с осталим грађевинским материјалима. Када се балира и свеже у правоугаони облик, добија се балирана слама, грађевински материjал одличних еколошких и грађевинских својстава.
Позитивни аспекти употребе балиране сламе
• одлична термоизолациона својства. Потрошња енергије за загревања простора је од 70-90% мања у односу на класично грађене објекте. Топлотни конфор и енергетска ефикасност кућа од бала сламе испуњавају стандарде много више од прописаних.
• цена објекта по m² је 20-30% мања у односу на класичну градњу.
• слама је одличан звучни изолатор,
• зид балиране сламе прекривен завршним слојем од кречног малтера, изложен температури 1000°C може обезбедити отпорност према пожару у дужини трајања од 90 до 120 минута, те је класификован као F90.
• слама се у земљи распада за 6 месеци, али у оптималним условима, на сувом, она се не распада, то јест траје и 3.000 година,
• у оваквим објектима се поправља квалитет ваздуха, јер нема емитовања штетних материја и гасова из зидова,
• мали је утрошак енергије у процесу производње материјала, јер се за производњу балиране сламе троши 14 МЈ/m³, а за производњу минералне вуне 1077 МЈ/m³, па је слама енергетски исплатива,
• глодари се не хране сламом, а тврдо пресоване бале са густином од 90 kg/m³ и више су него довољне да се одупру нападу глодара,
• слама не садржи хранљиве материје, за разлику од сена, те не привлачи инсекте,
• због својстава високе еластичности и способности апсорбовања кинетичке енергије, при земљотресима, овај материјал се понаша као „пригушивач”.
Градња
Препреке леже у предрасудама, недовољној обавештености, као и у битним формалним условима непостојања одговарајуће грађевинске регулативе у Србији. Како је и у развијеним земљама (САД, Немачка, Велика Британија, Француска) доношењу прописа претходила изградња демонстрационих објеката – насеља, што је омогућило експанзију овакве врсте грађења, потребно је следити исти приступ: организовати радионице са професионалним едукаторима и волонтерима и изградити демонстрациони објекат према искуствима и смерницама донете иностране регулативе.
Савремене методе градње балираном сламом представљају развој система лаког носећег оквира и испуне од балиране сламе. Скелетни систем оваквих објеката се формира од масивних дрвених, челичних или бетонских елемената, а бале представљају изолациони материјал постављен између елемената скелета.
У земљама на западу, у комерцијалне сврхе, највише се користе савремене технике, односно градња објеката монтажним панелима. Ови монтажни панели се производе у фабрици, од дрвених оквира, који се испуњавају сламом из локалних извора. Спољашње површине панела се затварају дрвеном облогом или кречним малтером, што омогућава објекту да дише. Панели су изоловани, отпорни на плесан, а при монтажи нема отпада.
Овај систем је добио PassivHaus сертификат и задовољава критеријуме одрживе градње, што се огледа у коришћењу обновљивих материјала, смањеној потрошњи енергије, смањеним трошковима изградње, рециклажом, те унапређењем животне средине. Овај иновативни, зидни и кровни систем може се брзо и ефикасно уградити, стварајући тако зграде са топлотним перформансама које су вишеструко веће од важећих грађевинских прописа, а намењен је за употребу у школама и другим јавним објектима, стамбеним и пословним зградама.
Коришћење обновљивог и потпуно природног материјала – стабљике житарица или других индустријских биљака, одличне механичке и изолационе карактеристике, брзина и једноставност градње, као и дуготрајност овако изведених објеката, обезбеђују кућама од сламе сигурну будућност. Слама је пољопривредни нуспроизвод, локални је материјал и има је у великим количинама у АП Војводини. Слама је енергетски и еколошки одржив материјал.
Горан Миленковић
мастер инжењер архитектуре