Ja bih voleo da znam zbog čega tolika želja za visokim zgradama?
To mi tako liči na neki palanački duh i kompleks niže vrednosti. Ako ima Njujork, ako ima Dubai, što ne bi i Novi Sad. Sem tog prvog utiska kod nekog prolaznika - Vau kolika zgrada, ne znam šta je lepo u tome, a još manje šta je funkcionalno. I ne znam ko bi želeo da živi nebom pod oblake. Ja sve ljude koje poznajem, niko od njih, ali niko ne voli dalje od 4. sprata, a oni koje znam da žive na 10. ili na 11. spratu, ti samo kukaju što su tako visoko. Pritom i kad hoće da prodaju stan, ne mogu da dobiju ni približno pare koje bi dobili da su 5-6 spratova niže, tako da mogu samo da čupaju kosu od muke. Treba te zgrade i održavati, pa mi ne možemo da održavamo ni ovo što imamo, ni to što su nam ostavili Austrougari, nismo u stanju da sačuvamo, a kamoli te nebodere. Ja prvi se ježim od pomisli da dobijem stan na 8. spratu ili još nekom višem, ne da ne bih tu živeo, nego bih pobegao brzinom svetlosti. Em putujem pola sata liftom, em molim boga da lift slučajno ne crkne, sem tog lepog pogleda sa prozora koji ionako dosadi posle par dana, ne vidim apsolutno nijednu prednost življenja na takvim visinama, pogotovo što ljudima visina nije prirodna i 90% ljudi se plaši visine.
A da ne pričam dalje, što je grad i ovako upropašćen, jer su zgrade načičkane jedna do druge, mogu stanari kafu da piju i da ćaskaju sa komšijama na susednim prozorima, parking mesto je postalo misaona imenica u gradu, a neka dečja igrallišta, zelenilo i parkovi, to je naučna fantastika, sve se pretvorilo u beton i asfalt. Novi Sad nema ni infrastrukturu ni prostor za neke oblakodere od 10 i više spratova, a nisu mu vala ni potrebni.