ne bih nikoga da očepim, ali....
ja sam rođena u sarajevu, zbog prirode mojih roditelja(mnogo se bre seljakali po Jevropi), nisam ceo život tamo provela, ali jesam one bitne godine, između 15-te i 23-e.sarajevo jedino lepo od arhitekture ima likovnu akademiju, stare jevrejske kuće u vase miskina il' ti ga sada ferhadija. zimi kada krene sivilo, pa uz to još i smog, s'obzirom da je grad kao grad u kotlini i nema "promaje" da ga razduva, pa onda grozna hladnoća zimi kad se uvuče u kosti i led na ulici sve do aprila, neka hvala.
meni je mama sremica koja se zadesila u bosni i ostala svojevremeno tamo. valjdaa zbog seljakanja, meni je jedina konstanta bila vojvodina koju obožavam i novi sad. daje mi smiraj i puno srce.
da ne kudim sarajevo, ono je pre rata bilo lepo i privlačno zbog ljudi, pošto tih ljudi više nema u tom gradi i tog "raja" mentaliteta, sarajevo gubi svoj duh i privlačnost. eto toliko od mene.
a, da ne zaboravim, jedino što je ostalo jeste, turbo folk i ostali slični "muzički" pravci nisu toliko popularni kao u srbiji, što me ipak teši