Stvarno je grbav. U prvoj polovini mosta, kada se ide prema NS-u postoji bolesno veliko uzvišenje.
Економија - Наслови
Нова "бешка" "грбава" због слегања
Ажурирано пре 16 часова 33 минуте
Отварање новог моста преко Дунава код Бешке с великом радошћу су дочекали сви који чешће путују аутопутем Е-75 на релацији Нови Сад – Београд, рачунајући на бржу и сигурнију вожњу. Међутим, након помпезног пуштања саобраћаја преко "брата близанца", возачи су приметили да им аутомобили некако "поскакују", као да возе узбрдо па низбрдо, што је пробудило њихову сумњу у ваљаност посла. Питали смо инвеститора, ЈП "Путеви Србије" о чему се ради.
У "Путевима" кажу да се сви мостови великих распона, посебно бетонски, пројектују тако да имају озбиљна надвишења у средини распона да би се неутралисала временска деформација. Угиб, односно видна деформација моста, може се приметити и на старом бешчанском мосту, мосту "Газела" и другима. Објашњавају да је на новом мосту код Бешке намерно формирано надвишење од 60 метара, између 150. и 210. метра, јер се очекује да ће у наредних десетак година мост "сести" од 10 до 15 центиметара.
Мост, дуг 2.205 метара с 42 поља конструкције, односно 43 стубна места, и широк 15 метара, три године је градила позната аустријска фирма "Алпина" заједно с бројним подизвођачима, међу којима су и наши неимари. Директор аустријске "Алпине" и сувласник те компаније Дитмар Алута Олтјан поноси се тиме што су конструкцију и пројекат израдили баш њихови инжењери, међутим, пошто су имали проблема око статике и разних закона, изградња је почела тек када је то решено, 2008. – када је мост требало да буде пуштен у саобраћај, иако су посао добили још 2006. Највећи проблем било је клизиште с десне стране Дунава, али и фундирање и близина старог моста јер се морало пазити да се статички не угрози. Зато је државна ревизиона комисија два пута враћала пројекат на поправни, уз сугестију да се ангажују искуснији стручњаци.
Искусни градитељи мостова, међу којима је био и Љубивоје Костић, још пре изградње моста упозоравали су на то да је инжењерски концепт лоше постављен и да је због конфигурације терена и близине суседног моста бетонски мост технички тешко изводљив. Много безболнија би била изградња челичног моста, као што је предлагао домаћи конзорцијум, с "Мостоградњом" на челу, који је, осим боље понуде, имао и нижу цену, али су то кредитори одбили с образложењем да нису наведени тачни подаци о пословању домаћих компанија.
Тако смо добили тежак мост на порозном терену па, иако је клизиште додатно обезбеђено, мост је, за сваки случај, надвишењем осигуран од слегања. Конструкција моста је пројектована од преднапрегнутог бетона и у њу је уграђено више од 620.000 кубика бетона, односно око 9.700 тона арматуре, те више од 47 километара каблова за преднапрезање. Али, нису ни темељи слаби. У њих је уграђено близу 27.000 кубика бетона, а изграђено је више од 13.000 метара шипова пречника 1,2 метра. У два главна речна стуба, који носе ознаке 42 и 43, побијено је 50 шипова по стубном месту, дужих од 25 метара. С критичне десне стране моста на којој је клизиште урађена је додатна потпорна конструкција за стабилизацију терена, у коју је уграђено 3.655 кубика бетона, односно 401 тона арматуре и изведено више од 2.400 метара шипова пречника 1,2 метар.
Р. Даутовић
Брза трака најосетљивија
У "Путевима" кажу да је надвишење због попречног нагиба моста посебно наглашено у брзој траци, где се често вози пребрзо, и више од 160 километара на час, па возило у секунди пређе 45 метара, "прелети" надвишење и када се врати у пређашњи ниво возачи осете да кола "седну". Саветују да се вози спорије па тог осећаја неће бити.
www.dnevnik.rs/ekonomija/no%C2%ADva-be%C...sle%C2%ADga%C2%ADnja
Ovo boldovano mi je najjače.
Kao da je rekao: "Izbegavajte rupe na putevima, pa ćete imati osećaj kao da vozite po novom putu."