Železničko-drumski most u Novom Sadu: Aktuelno o nastavku radova
O nastavku radova
Čitamo i čujemo u medijima da će se uskoro platiti izvođaču i da će se radovi na mostu uskoro nastaviti.
Uopšte, to je dobra vest. (Očekujemo, naravno, da će biti potvrđena stvarnim plaćanjem radova.)
Ipak, ne mogu da se otmem gorkom utisku – zašto je sve ovo bilo potrebno? Moglo je i moralo je da bude rešeno, ovako ili onako, pre najmanje 10 meseci!
Ovako je, bar po mom mišljenju, u borbi za „poene“ birokratskih strana most doživeo nokdaun. Ne samo most, nego i država u celini! Spolja, iz inostranstva gledano, reč je o neprofesionalnosti i nepouzdanosti Srbije! Naše administrativne podele nikog ne zanimaju, (kao što i mi ne znamo kako je recimo podeljena Australija), političke partije još manje (i onako se menjaju svakog časa, u svim mogućim bojama i kombinacijama). Mi kad gledamo neku državu uvek vidimo zemlju u celini (Rusija, Nemačka, Francuska, Poljska), a ne koja je partija na vlasti (vrlo često to i ne znamo, niti nas interesuje).
U profesionalnom svetu odmah se reaguje na bilo kakav problem. Odgovor i obrazloženje za neko „da“ ili „ne“, mora se dati u roku od 21 dana. Pritom, odgovor mora da bude potpisan od strane odgovornog lica. Ne postoje ikakve „žmurke“ i senke u koje se može sakriti! Uobičajeno je, takođe, da se posle razmene jednog, dva ili najviše tri dokumenta, problem bude potpuno definisan, rešenje problema doneto, a radovi nastavljeni bez zastoja.
Zašto naša država, (pod državom podrazumevam bilo koji nivo vlasti – opština, grad, pokrajina, republika), ne radi ovako? Nema stručnih ljudi – specijalista za međunarodne ugovore, inženjera koji potpuno poznaju tehničku problematiku?
Treba dodati da ni jedan problem ne nastaje preko noći, već duže vremena. Tipičan primer su ovde predmetni i nepredviđeni radovi čišćenja dna Dunava u zoni centralnog stuba. Trajali su mesecima, čak su odneli i jednu ljudsku žrtvu! (Videti post #894/str.45). Nije bilo vremena da se sagleda problematika? Nije bilo nadzora (inače izuzetno kvalitetnog i savesnog)?
Ovo nam zaista nije trebalo. Radovi će se nastaviti, ali ostaje da lebdi:
- zašto smo morali da uvlačimo izgradnu jednog kapitalnog objekta u prljavu „borbu za poene“?; „poene“ za šta, za brukanje države u celini?; u takvoj borbi ima pobednika?
- šta će biti sa narednim plaćanjima?, prethodno opet neka borba za „poene“?; poverenje graditelja, među kojima su mnoge naše firme? (poverenje je temelj svakog posla, i šire – porodice na primer; kad se poljulja poverenje sve se dovodi u pitanje);
- šta će biti sa troškovima gradilišta tokom 14 meseci zastoja?, (odete na odmor, nikog nema u stanu, a ipak vas sačekaju računi za stanarinu, električnu energiju, telefon, ...);
- kakve su sve štete nastale indirektno, za buduće poslove sa inostranstvom?; logična posledica je porast cena jer je uračunat procenat povećanja zbog raznih nesigurnosti; ko će to da plati? Naravno - država, odnosno njeni građani – poreski obveznici, ko drugi?;
- o ostalim štetama od neplaćanja videti post #979/str.49.
Veoma bih voleo da ništa od prethodno rečenog nije tačno i da su stvari dijametralno suprotno usmerene.
Dodaću, najzad, još jednom, (to pišem nekoliko puta, kad god se pomene koštanje mosta): ovaj most je izuzetno jevtin, značajno ispod očekivane cene, a nas košta gotovo zanemarljivo malo u odnosu na druge mostove, (videti postove #827-830/str.42). Tim pre nikako nije smelo da se dođe u situaciju zastoja radova.
Još jedno ponavljanje: naš most je svetski rekorder u svojoj vrsti lučnih, čeličnih, železničkih mostova!
Na kraju i lični utisak: forumaši (Bogdus, Posmatrač, SSJ5, ..., izvinite što sam nekog izostavio), su reagovali pravilno, svako na svoj način, ali suštinski su razumeli situaciju.
Nadam se ipak skorom postepenom razvijanju radova i vraćanju tehnici, (ovde se opet ponavljam) i takođe, da je ovo moj poslednji netehnički post!