TEMA: Novi Žeželjev most

Fotosi 04 do 06

Fotosi 07 do 10.

Fotosi 11 do 14.

kad ce vec jednom biti nastavljena izgradnja tog mosta, sta se ceka vise ???

Ceka se rebalans, rebalansa rebalansa

kakav sad rebalans zar nije sve dogovoreno izmedju vlade srbije i vlade vojvodine, sta se ovo desava

Danas mi je jedan komšija koji radi na mostu rekao da pare nisu uplaćene Špancima, da radnici tri meseca nisu dobili platu i da jednostavno čekaju pare da počnu sa ozbiljnijim aktivnostima. Neko laže.

Na zapadu nista novo...







Ukupno sam video oko 10 radnika. Od toga 8 je bilo dole na barzi kod talpe a 2 su radila na desnom luku (valjda sklanjaju skele sa istog).

Na novosadskoj strani tj. luku nisam video po obicaju nikoga osim cuvara gradilista. Sve u svemu jako jadno to sve deluje

Ja se ponadao dobrim vestima, kad ono i Boško rđa.

bratislavbelic napisao/la:
Boško je opasno zarđao... Što se tiče dobrih vesti, mislim da mi se ne isplati da idem da slikam dok ne bude neke zvanične vesti o nastavku radova. Siguran sam da neće tiho nastaviti radove punom parom, već uz fanfare. Na žalost trenutno se ne nazire nastavak ozbiljnijih radova. Žao mi je samo što smo prenosili izjave o nastavku radova onih koji nas lažu sve vreme.

Železničko-drumski most u Novom Sadu – Fotosi, februar 2015.

Naš lepi, beli most –nažalost - još uvek čeka odluku birokratije o plaćanju radova. Uprkos opštoj saglasnosti o primarnoj važnosti mosta i pruge na kojoj se nalazi za državu u celini, plaćanja su obavljena do samo oko 1/3 potrebne vrednosti, (po mojim neformalnim informacijama).

U međuvremenu, izvođači se bore da kako-tako očuvaju svoj sistem, i da bez para nastave posao. Reč je o preduzećima, stranim i domaćim, koja se finansiraju od rada, (ne iz državnih budžeta!), sa velikim brojem ljudi, obimnom opremom, odatle i velikim mesečnim troškovima, a u situaciji su da ne znaju kad će posao zaista biti nastavljen (plaćen).

Nadajmo se da će ovo besmisleno stanje zastoja, evo već godinu dana, na kapitalnom objektu svetskog tehničkog ranga, a istovremeno izuzetno jevtinom, da se prekine. Most je u tehničkim krugovima u svetu već postao poznat, a ovaj zastoj u gradnji zbog neplaćanja nikom ne može da se objasni iole racionalno!

U međuvremenu evo nekoliko aktuelnih fotosa ovih dana.

Radovi zaštite od korozije se nastavljaju, (stali su zbog nepovoljnih vremenskih prilika), iskop unutar priboja na centralnom stubu teče ... Dovoljno je samo baciti pogled na opremu na Mostogradnjinoj barži kod centralnog stuba i steći predstavu o opremi, ljudstvu, troškovima ... Vidljivi su sama barža velike nosivosti, auto-dizalica, kompresori, agregati, pumpe, razna oprema za dizanje i transport, sanduci sa mnogobrojnim alatima, oprema za osvetljenje, vitla, spasilačka oprema ... Sve ove mašine imaju rukovaoce, ljude koji tehnički vode posao, u pozadini su tehnički servisi za održavanje ..., rečju čitavo malo preduzeće samo oko ovog stuba, koje uz to treba da radi (i radi!) besplatno!

Na levoj obali, kod većeg lučnog mosta, odavno je sve spremno za nastavak radova.
Na desnoj obali uskoro se stiču svi uslovi za početak montaže kablova vešaljki.
Ispred svega ovoga nažalost još uvek stoji veliko „ali“ naše birokratije.

Odlične fotke.
A zastoj radova i razlozi za isti su naša tužna realnost.

Teško je naći reči za opis ove situacije, a ostati u granicama pristojnosti.

Ne znam, možda je jedino rešenje da neka barža konačno pošalje "Boška" na dno reke pa da se idiotarija malo dozove pameti.
Tuga...

Inzenjeru veliko hvala!

Bas me zanima dokle ovakvo stanje moze da traje...

U našoj državici, dok Beograd ne uoči (prepozna)
svoj interes da se radovi nastave.
Da li je BG=A.V. (rođen 1970.) procenite sami.

Nažalost.
Ja ipak i dalje uporno stojim na rampi i slusam muziku lokalnih radio stanica.
Pravim se da je most tu.

Usput, 20% ljudi koji danas žive u NS rođeno je posle rušenja mosta.

Bar 50% ljudi koji sada žive u NS nikada nisu videli Žeželjev most.
Doselili su se kasnije ili su se rodili posle tog aprila 99.

Trpovski napisao/la:
Interesantni podaci. Nikada nisam razmišljao u tom smeru...

Možda se čeka početak kineske pruge BG - Pešta.

Umesto gradnje mosta kafa sa onima koji su ga porusili:

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=20...ory=11&nav_id=962301

Pozdrav ! Hteo bih da Vas pohvalim za sav trud koji ste pokazali ovde na forumu. Fotografije , komentari i sve što ste napisali je zaista sjajno. Vaše reči i dela mi vraćaju nadu da u ovoj zemlji još ima ljudi kojima je stalo donekog zajedničkog i opšteg interesa. Veeeeeliki pozdrav iz srca Srema !
PS Možda je Đorđe Čvarkov kriv za sve oko gradnje mosta, ne dozovliti slobodan prolaz sremcima?

Železničko-drumski most u Novom Sadu – fotosi, 2. mart 2015.


Nekoliko svežih fotografija sa gradilišta.

Posle uklanjanja privremene konstrukcije koja je služila za montažu lukova, beli lukovi se otvaraju slobodnom pogledu, u svoj svojoj lepoti i kontrastu sa nebom. Pogled sa pešačke staze počinje da liči na projektovani izgled iz 3D-vizuelizacija mosta.

Na fotosima su vidljivi i poprečni nosači kolovozne konstrukcije. Na gornjim flanšama poprečnih nosača su moždanici sa glavom koji će služiti za sprezanje armiranobetonske kolovozne ploče i čeličnih poprečnih nosača.

Flanše dijagonale sprega su povezane sa flanšama poprečnih nosača u krivinama. Ove krivine bitno smanjuju napone konstrukcije, što je životno važno kod dinamički opterećenih konstrukcija kakve su železnički mostovi. U slučaju veza bez krivina, (kakve su uobičajene u zgradarstvu, odnosno kod statički opterećenih konstrukcija), javljale bi se zone velikih koncentracija napona i mogućnosti nastajanja prslina u zavarenim šavovima, što bi predstavljalo bitno ugrožavanje nosivosti konstrukcije.


U pogledu nastavka radova izgleda da nema bitnih novosti, nažalost.

Nastaje šteta koja je mnogo veća nego neposredan novac koji se pominje.

Ovakvi objekti koji se grade jednom u 50 godina, ne samo kod nas nego i u svetu, predstavljaju ogromnu školu za svo stručno osoblje koje radi na izgradnji mosta:
- projektante koji rešavaju izuzetno složene zadatke pri gradnji i eksploataciji mosta, ispunjavajući nebrojene tehničke zahteve aktuelnih evropskih i nemačkih standarda (ispisanih na oko 5000 strana!);
- izvođače u velikom dijapazonu zadataka i struka:
sklapanja i zavarivanja teških segmenata konstrukcije mosta, na velikom prostoru i sa tačnočću do samo nekoliko milimetara nepoklapanja projektovano/izvedeno;
osetljivog i opasnog lansiranja preko obale i dubokog i brzog Dunava;
raznovrsnih i brojnih kontrola kvaliteta čeličnih i betonskih konstrukcija – na licu mesta i u laboratorijama: geodezije, čeličnih materijala, zavarenih šavova, komponenti betona i betona u fabrici betona i na gradilištu, armature, moždanika za sprezanje, zavrtnjeva, raznih ankera, ...;
kablova vešaljki, vrlo složenog proizvoda, čija konstrukcija, ugradnja i praćenje rada zahteva veliko znanje i iskustvo, a kontroliše se na preko 100 raznih ispitivanja u laboratorijama i na licu mesta;
ležišta mosta, nosivosti i do 6000 tona, takođe složenih proizvoda i za izradu, i za montažu;
dilatacionih uređaja između mostovskih konstrukcija, na železničkim kolosecima i na drumskom delu;
itd, itd.
- izvođače probnog ispitivanja i monitoringa rada mostovske konstrukcije tokom montaže, probnog ispitivanja i eksploatacije: složeni zadaci elektronskog praćenja deformacija, oscilacija, napona konstrukcije u stotinama tačaka ...;
- stručnjake netehničkih struka – pravnike specijaliste za međunarodne ugovore, ekonomiste koji prate tokove troškova i realizacije.

Mnogi od ovih zadataka se prvi put rade u našoj zemlji, nikada ranije i to još na mostu – svetskom rekorderu u svojoj kategoriji! Zato je rad na ovakvom projektu, ako koristimo poređenje sa sportom, kao igranje finala svetskog prvenstva u fudbalu!
Da podsetimo još jednom, naši inženjeri su na ključnim pozicijama u realizaciji mosta, kao projektanti, važni podizvođači, nadzor, radeći za firme iz Španije, Srbije, Nemačke, Francuske.

Ovakvi poslovi se u svetu koriste za popularizaciju niza zanimanja, počev od inženjera (pre svega građevinskih konstruktora, ali su zastupljene i druge struke), do majstora raznih zanata. Rezultat su bitno ojačana preduzeća, pre svega u iskusnom osoblju, a zatim i u opremi. Sa ovakvom referencom mogu da se igraju svetske utakmice – učešća na međunarodnim tenderima i dobijenim poslovima.
Ovde treba dodati i indirektne ogromne koristi - mnogi naučni i stručni radovi u međunarodnoj literaturi što diže rejtinge univerziteta i zemlju u celini diže na stručno-naučno-kulturno viši nivo.

Ovo su sve očigledne činjenice, očigledne svim ljudima koji zaista rade u svom zanimanju, bilo kom.
Da li su jasne birokratiji? Voleo bih da potpuno grešim, ali čini mi se ipak – ne!

Umesto prikupljanja naših snaga, (svih pomenutih i nepomenutih firmi i stručnjaka sa mosta u Novom Sadu i drugih, dokazanih na izuzetno strogim međunarodnim ugovorima), snaga za realizaciju obimnih investicija koje predstoje, novine se polako pune člancima o strancima koji će nam graditi mostove na Dunavu i to opet za enormne iznose!

Šta će biti sa nama? Sve prethodno rečeno ali sa umetnutim „ne“, ili „nema“, ili „ne postoji“ na počecima prethodnih nabrajanja.

Nadajmo se da do ovakvog scenarija ipak neće doći. Naš narod ima mnogo kreativnih i visokokvalifikovanih ljudi, (inženjera i majstora), ovaj most u Novom Sadu to dokazuje, da će to i našoj birokratiji biti najzad vidljivo.

Još jedna Đekna u našem gradu.
www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Zezelj-i-dalje-na-cekanju.html