TEMA: Novi Žeželjev most

Pare su mozda "obezbedjene" ali verovatno NISU uplacene, a samim tim pokrajinska vlast ne moze da ih uplati izvodjacima, sto je gospodja ministarka verovatno preskocila da kaze, jer cisto sumnjam da pare eto tako stoje na racunu - mada kakav je cirkus i lopovluk na sve strane, mislim da me i to ne bi iznenadilo...

Slika od 02.11.2014.

Železničko-drumski most u Novom Sadu – Aktuelno

Hvala Otise na izrazu poverenja u moje stavove, bez obzira što sam daleko od svakog arbitra, pogotovo ne na terenu koji nije gola tehnika.
Naravno da ne mogu da sudim o izjavama drugih ličnosti i još manje da ih tumačim.
Daću, ipak, svoje viđenje trenutne situacije oko finansiranja gradnje, bazirano na ličnoj proceni, a ne na oficijelnim dokumentima koji prate gradnju jer ih ne znam.

Osnovne činjenice

Da bismo ipak realnije sagledali stvar, da navedemo nekoliko činjenica, onako kako ih ja vidim na osnovu vrlo dugog profesionalnog iskustva:

1) Oficijelni investitor Mosta su Železnice Srbije (ŽS). ŽS su to postale odlukom Vlade Srbije iz 2008. u vreme izrade prvog Idejnog projekta Mosta, (da podsetim – bilo ih je 2!).

2) Finansijeri izgradnje Mosta su EU preko svoje Komisije EU za Republiku Srbiju, zatim AP Vojvodina i Grad Novi Sad.

3) Da li su u suprotnosti stavovi 1) i 2)? Delom da, delom ne. Da – zato što je tehnički železnica glavni korisnik i njeni tehnički zahtevi su tehnički odlučujući, (pošto su prema Evropskim tehničkim standardima tehnički zahtevi za železničke mostove daleko strožiji od onih za drumske). Ne – zato što je uobičajeno da onaj ko plaća bude i Investitor u isto vreme. Moguće je da je odluka Vlade Srbije 2008. bila zasnovana na logici: a) tehnički – most je prevashodno železnički, b) u pogledu finansiranja postoje dva finansijera sa istim ulogom. Solomonsko rešenje je bilo odabrati treću instituciju i onako uključenu u posao, da bude formalni Investitor.

4) ŽS dugo nije reagovala na reklamacije Izvođača, tačnije nije uopšte reagovala do reakcije države u proleće ove godine, kad je zahtevano da se konačno sedne za sto i da glavni protagonisti izgradnje iznesu svoje argumente o plaćanju izvršenih radova i o vrednosti naknadnih radova. Posle, koliko sam čuo, oko 3 meseca dugog rada, doneta je odluka koja je formalizovana u obliku sporazuma (termin iz novina), verovatnije je u obliku Aneksa Ugovora.
Aneks Ugovora, kao i sam Ugovor o gradnji sigurno je da sadrži precizne klauzule o radovima, plaćanjima i o kaznama za obe strane u slučaju bilo kakvog odstupanja; (tako je kod svih ugovora, a pogotovo onih gde je uključen inostrani partner). Ne treba naglašavati, ali da i to kažemo zbog neupućenih, ugovori sadrže precizne nazive i brojeve računa i merodavne datume.

5) Posle 4) možemo da se osvrnemo na današnju situaciju, odnosno na njeno verovatno stanje po mom mišljenju:
- Obaveze plaćanja po Aneksu Ugovora očigledno nisu potpuno izvršene; prema rečima ministra izgleda da je Komisija EU platila, a naša strana (APV i NS) nije.
Da li je Novi Sad platio? Nepoznato.
Da li je APV platila? Izgleda da nije.
Obaveze ŽS? Neznam na koje se misli, ako je reč o rešavanju problema pomenutih u 4), onda da. Ako je reč ipak o nekom plaćanju nemam nikakvo mišljenje, pošto su finansijeri APV i NS a ne ŽS.
- Gde je odgovor? Odgovor je u Aneksu Ugovora (kojim raspolažu samo potpisnici) i o stanju računa Izvođača.
- Stvar je, dakle, vrlo jednostavna: da li su izvršene obaveze prema Aneksu Ugovora, ako su izvršene delimično, ko je platio na vreme, a ko nije?
Kako se plaćanje praktično realizuje – nemam pojma. Recimo da su mogući sledeći načini: 1) novac se skupi na jedno mesto iz oba izvora (APV i NS) pa onda uplati Izvođaču; 2) oba finansijera uplaćuju nezavisno, svako svoj deo; 3) RS uplati APV i NS-u, a onda APV i NS plaćaju izvođaču, (ovaj model je mislim, najmanje verovatan).
Pretpostavljam da je problem negde u birokratskom lavirintu, ili jednostavno nema para. Bilo šta da je, ne vidim nikakvu prepreku da se to i kaže. U svakom slučaju, ako plaćanja kasne, na pomolu je nova šteta po državu, (apsolutno nije bitno da li je to NS, APV ili RS, sve je to u krajnjoj liniji novac poreskih obveznika).

Pisanje novina

Način na koji novine pišu o ovoj temi samo pravi dalju konfuziju u publici, uplićući i naš Most u večite političke zavrzlame. Ovaj most je objekat koji treba svima, ni na kakav način nije vezan za išta izvan sredstava za gradnju i tehnike. Tako bi i trebalo izveštavati o njegovoj gradnji, bar po mom mišljenju.

Iz ugla Izvođača

Sa druge strane gledano, gledano očima izvođača, činjenice su ove:
- Izvodi se jedan izuzetno složen tehnički objekat, po svim merilima svetskog formata.
- Cena mosta je izuzetno niska, i u poređenju sa sličnim mostovima u svetu, a i u poređenju sa drugim mostovima u Srbiji, čak i drumskim!
- Najmanje što se očekuje je da se radovi redovno plaćaju, a zahtevi za priznavanjem naknadnih radova odmah razmotre, (a ne da prođe čak i godinu dana do ozbiljnog razgovora);
- Mora da se vodi računa da se Izvođač ne dovede nepotrebno u velike probleme. Mnogo firmi je angažovano u izgradnji mosta i to iz nekoliko zemalja. Svi ti izvođači i podizvođači imaju i druge poslove i moraju da znaju kad tačno nastupaju sa svojim radovima. Kad nastane zastoj kao poslednjih skoro 10 meseci, svi planovi padaju u vodu, a novi teško da mogu da se prave kad upravo nastaje novi zastoj zbog neplaćanja po Aneksu Ugovora.
- Sada (novembar, decembar, januar, ...) treba da se izvode radovi koji su trebali da se rade u aprilu, maju, junu. Uslovi za izvođenje su neuporedivo teži: niske temperature, sezonski jaki vetrovi, kratak dan ... . Posledice: izuzetno povećani napori ljudstva, veoma povećani troškovi zbog zimskih betoniranja i zavarivanja, dugotrajnih osvetljenja gradilišta, grejanja .... . Izvođač mora da plati sve povećane troškove energije (nafte, struje), angažovanje posebne opreme, sve ono što u maju nije trebalo. Naravno, za sve ove povećane troškove Izvođač može da ispostavi zahtev. Ko odlučuje o zahtevu? Isti oni državni činovnici koji sada ne izvršavaju čak ni potpisane obaveze!

Umesto zaključka

Najzad, mislim da će uskoro da se prekine ovo poigravanje sa sudbinom mnogih firmi i stotina ljudi koji u njima rade, (ukupno, moguće i preko hiljadu), od kojih je verovatno više od polovina u našim firmama. Sve ove firme su privatne, ljudi žive od plata i sa ovog posla, nema nikakvih državnih plata ili pomoći. Ovo je ne samo stvar poslovnog morala, nego rekao bih i elementarnog ljudskog razumevanja – ne dovesti drugog u neprliku zbog sopstvenog nerada, ili nemara, ili nekompetentnosti, ili nesavesnosti ....

Železničko-drumski most u Novom Sadu
Fotosi sa nanošenja završnog premaza zaštite od korozije

Završni premaz manjeg lučnog mosta (L = 177 m) se nanosi punom parom.
Boja je signalno bela (RAL 9003) i takva će biti na spoljnim površinama čitavog mosta.
(Unutrašnje površine konstrukcije su belo-sive (RAL 9002), čime je refleksijom električnog svetla unutar konstrukcije postignuta odlična vidljivost, potrebna ne samo zbog sigurnog kretanja službenog osoblja, nego i zbog potrebne vidljivosti tokom budućih pregleda tokom eksploatacije mosta.)

Na divnim fotosima Posmatrača i na trećem od ovde priložena tri fotosa vidi se lep kontrast belog luka i plavog neba okolo.
Uporedo sa napredovanjem ovih radova teče i demontaža skela, a u sledećem koraku i demontaža svih privremenih stubova koji su služili za montažu lukova. To stanje „praznih“ lukova sačekaće početak montaže kablova vešaljki.
Na fotosima od 29. oktobra vidi se pogled sa skela u visini temena lukova, na oko 38 m iznad zemlje.

Nije projektovanje nikakvo izlaženje na konstrukciju lukova. Jedini otvor na lukovima je predviđen za signalno svetlo za vazdušnu plovidbu, (videti #773 na str. 39).

Inzenjer napisao/la: Kako ce biti izvrsena zastita od korozije u buducnosti (za 10 godina recimo)? Bice montirana neka privremena pokretna skela?

Pitanje:
“Kako ce biti izvrsena zastita od korozije u buducnosti (za 10 godina recimo)? Bice montirana neka privremena pokretna skela?”

Hvala na pitanju Potyo.
Najpre da ispravim svoju grešku u postu #924: nije „Nije projektovanje nikakvo izlaženje ...“ nego „Nije projektovano nikakvo izlaženje ...“.
O zaštiti od korozije čelične konstrukcije mosta smo govorili ponešto ranije u postovima #556/str.28, #560/str.28 i #565/str.29.

Sada direktan odgovor:

Donji delovi konstrukcije – zatega, poprečni nosači kolovozne konstrukcije i spregovi, (osnovnu terminologiju videti u postu #588/str.30) – izloženiji su agensima korozije od gornjih delova (lukovi i grede koje povezuju lukove). Donji delovi mosta su iznad rečnog toka, izloženi isparavanjima reke, dok su gornji delovi na visini i u slobodnom prostoru, pod direktnim Sunčevim zracima i sa vetrom mnogo veće brzine nego nad vodom.

Donji delovi konstrukcije su u svakom trenutku dostupni za pregled i održavanje:
- na oba lučna mosta pristupom sa revizionuh kolica koja se kreću ispod mosta; kad nisu u upotrebi biće parkirana kod stubova na obalama; preseke oba lučna mosta sa revizionim kolicima ispod, videti na slici u prilogu.
- na prilaznim mostovima pristupom sa tla.

Gornji delovi konstrukcije, kao slabije izloženi koroziji i sa očekivanim dužim vekom trajanja zaštite, nemaju mogućnost svakodnevnog pristupa. Periodični pregledi se mogu obavljati iz hidrauličkih korpi sa kolovoza. Detaljni pregledi (posle dužeg vremena eksploatacije) i eventualne potrebne popravke sistema zaštite od korozije obaviće izabrani izvođač svojom opremom koja se kreće lukom.
(Da podsetimo: osamdesetih godina prošlog veka, kad je rađena vrlo obimna sanacija svih konstruktivnih delova starog mosta jer je most bio u stanju bitno ugrožene nosivosti, Mostogradnja je primenila svoje pokretne platforme za rad i na donjim, i na gornjim delovima konstrukcije.)

Još reč-dve o tome zašto ništa nije ostavljeno za hodanje po lukovima zbog pregleda konstrukcije.

Za kretanje po lukovima bile bi potrebne obostrane ograde i delimično i stepenice (zbog velikog nagiba) na svakom od lukova. Ovo bi bila prilika za sletanje ptica i kretanje nepozvanih ljudi.
Ptice ne mogu da se spreče, mada i one ne vole da stoje na nagnutim velikim površinama, a pogotovo ako je nagib veliki.
Prilazak nepozvanim osobama moguće je sprečiti i to je rađeno na nekim lučnim mostovima u svetu. Prepreke su bile npr: neka vrsta kaveza u podnožju lukova sa zaključanim vratima, ili, pričvršćene ploče na podnožja lukova duge npr. 3 m i sa dugim šiljcima. U oba slučaja utisak je izuzetno ružan.

Da se vratimo na zaštitu od korozije. Veze svih sekundarnih konstrukcija na lukovima, (npr. zavarene veze stubića ograda, gašišta stepenika), su mesta gde počinje i odakle se širi korozija, čak i bez agresivnog „rada“ ptica, a takvih veza bilo bi na stotine! S druge strane, velike, glatke i prostorno nagnute površine, uz to i direktno osunčane i na stalnoj promaji, su u najboljim uslovima. Nema zadržavanja vlage i svega što se u njoj nalazi, prema tome pojava korozije je bitno odložena.

Najzad, da naglasim i podsetim, da je novi most apsolutno neuporedivo manje ugrožen korozijom od starog, iako je čelični, a stari je bio betonski! O mitovima u javnosti povodom zaštite konstrukcija od korozije videti post #560/str.28.

Ukoliko ima još pitanja u vezi bilo kakvog tehničkog aspekta mosta, izvolite, kao i ranije vrlo rado ću odgovoriti na svako!

Interesantan tekst

dnevnik

Otis Driftwood napisao/la:

Sjajno je kada se novac moze obezbediti PREPORUKOM!
Ja gradim kucu u kojoj ce i Djura stanovati i onda PREPORUCIM Djuri da plati ostatak svih ukucana koji fali i hvalim se da sam obezbedio finansiranje kuce.

Debilana. Kad oni prebace pokrajini novac, tek tada ce biti obezbedjen.

kasko pročitaj link koji sam dao. Prebačen im je novac ali neće da plaćaju avansno već po završetku urađenog

Kopiraj molim te deo gde to pise, ja ne mogu da ga nadjem. Slep sam mozda

kasko napisao/la:
za

Ovo je igra reci .. ali u sustini ako ugovor tako stoji da se prvo obavi posao pa se onda placa ,onda ne vidim nista sporno, osim ako postoji stavka o dofinansiranju ,gde se isplata drugacije regulise.

Hvala Ranko. I dalje stojim uz ono da je Vlada Srbije dala "preporuku" a da je Vojvodina zaduzena da plati.
Nisam video ovo da su obezbedjena sredstva, ali i to je iz budzeta Vojvodine koji se na kasicicu dobija. Ovaj iznos ce biti zakinut od drugih kapitalnih ulaganja u pokrajini sigurno ces se sloziti, ako Srbija ne prebaci taj iznos sa svog racuna.

Uostalom, bizarno mi je da za finansiranje evropskog zeleznickog Koridora 10 Vlada Srbije nije odgovorna niti preuzima finansiranej, dok se nepostojeci Koridor 11 finansira i sakom i kapom.

Eto zbog toga sam besan i nezadovoljan. Mi ovde severno smo svima (doduse i nasima) poslednja rupa na svirali.

www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Radoman-Vojvod...a-Zezeljev-most.html

kasko napisao/la:
jedini koji treba da plate su nemoralni divljaci koji su ga i srušili

Misliš oni koji su ga rušili? Tehnički, vojska ga je srušila

Nije ga tehnički vojska srušila, nego faktički.
Ali, slažem se sa Rankom.
Bombardovanje novosadskih mostova nije imalo nikakav legitimitet, jer ti objekti nisu mogli biti vojni ciljevi.

Slažem se i ja naravno, samo konstatujem ko ga je srušio.

Nije bio vojni cilj, ali je bio strateški, kao što su rušeni mostori i u 2. svetskom ratu kako vojska ne bi presla preko.

Opet, nevidjena je glupost da Novi Sad ostane bez ijednog mosta a Beograd da "sačuva" sve.

I dalje verujem u teoriju da je Žak Širak taj koji je spasao Beograd od rušenja mostova....još sam čitao i tad u novinama. Mada, ko zna šta je istina

Nije mogao biti strateški cilj, osim ako u Vojvodini nije bilo te neke velike vojske.
Radilo se o čistom demoralisanju civila.
Isto tako su mogli zveknuti i fabriku vode.

Aj samo da ne produžavamo raspravu o tome, tema je ipak gradilište.