Pitanje:
“
Kako ce biti izvrsena zastita od korozije u buducnosti (za 10 godina recimo)? Bice montirana neka privremena pokretna skela?”
Hvala na pitanju Potyo.
Najpre da ispravim svoju grešku u postu #924: nije „Nije projektovanje nikakvo izlaženje ...“ nego „Nije projektovano nikakvo izlaženje ...“.
O zaštiti od korozije čelične konstrukcije mosta smo govorili ponešto ranije u postovima #556/str.28, #560/str.28 i #565/str.29.
Sada direktan odgovor:
Donji delovi konstrukcije – zatega, poprečni nosači kolovozne konstrukcije i spregovi, (osnovnu terminologiju videti u postu #588/str.30) – izloženiji su agensima korozije od gornjih delova (lukovi i grede koje povezuju lukove). Donji delovi mosta su iznad rečnog toka, izloženi isparavanjima reke, dok su gornji delovi na visini i u slobodnom prostoru, pod direktnim Sunčevim zracima i sa vetrom mnogo veće brzine nego nad vodom.
Donji delovi konstrukcije su u svakom trenutku dostupni za pregled i održavanje:
- na oba lučna mosta pristupom sa revizionuh kolica koja se kreću ispod mosta; kad nisu u upotrebi biće parkirana kod stubova na obalama; preseke oba lučna mosta sa revizionim kolicima ispod, videti na slici u prilogu.
- na prilaznim mostovima pristupom sa tla.
Gornji delovi konstrukcije, kao slabije izloženi koroziji i sa očekivanim dužim vekom trajanja zaštite, nemaju mogućnost svakodnevnog pristupa. Periodični pregledi se mogu obavljati iz hidrauličkih korpi sa kolovoza. Detaljni pregledi (posle dužeg vremena eksploatacije) i eventualne potrebne popravke sistema zaštite od korozije obaviće izabrani izvođač svojom opremom koja se kreće lukom.
(Da podsetimo: osamdesetih godina prošlog veka, kad je rađena vrlo obimna sanacija svih konstruktivnih delova starog mosta jer je most bio u stanju bitno ugrožene nosivosti, Mostogradnja je primenila svoje pokretne platforme za rad i na donjim, i na gornjim delovima konstrukcije.)
Još reč-dve o tome zašto ništa nije ostavljeno za hodanje po lukovima zbog pregleda konstrukcije.
Za kretanje po lukovima bile bi potrebne obostrane ograde i delimično i stepenice (zbog velikog nagiba) na svakom od lukova. Ovo bi bila prilika za sletanje ptica i kretanje nepozvanih ljudi.
Ptice ne mogu da se spreče, mada i one ne vole da stoje na nagnutim velikim površinama, a pogotovo ako je nagib veliki.
Prilazak nepozvanim osobama moguće je sprečiti i to je rađeno na nekim lučnim mostovima u svetu. Prepreke su bile npr: neka vrsta kaveza u podnožju lukova sa zaključanim vratima, ili, pričvršćene ploče na podnožja lukova duge npr. 3 m i sa dugim šiljcima. U oba slučaja utisak je izuzetno ružan.
Da se vratimo na zaštitu od korozije. Veze svih sekundarnih konstrukcija na lukovima, (npr. zavarene veze stubića ograda, gašišta stepenika), su mesta gde počinje i odakle se širi korozija, čak i bez agresivnog „rada“ ptica, a takvih veza bilo bi na stotine! S druge strane, velike, glatke i prostorno nagnute površine, uz to i direktno osunčane i na stalnoj promaji, su u najboljim uslovima. Nema zadržavanja vlage i svega što se u njoj nalazi, prema tome pojava korozije je bitno odložena.
Najzad, da naglasim i podsetim, da je novi most apsolutno neuporedivo manje ugrožen korozijom od starog, iako je čelični, a stari je bio betonski! O mitovima u javnosti povodom zaštite konstrukcija od korozije videti post #560/str.28.
Ukoliko ima još pitanja u vezi bilo kakvog tehničkog aspekta mosta, izvolite, kao i ranije vrlo rado ću odgovoriti na svako!