TEMA: Novi Žeželjev most

Rekao sam nećemo o politici ali... Ta žena je nova Gorica Gajević. Jelena Trivan je za nju bila mala beba. Njene izjave ne treba uzimati ni sa kakvom težinom. Mislim da laže više i od njenog šefa.

Neko nam duguje skok sa mosta

Oce li doći Kikiriki da ponovo otvori gradilište sa sve balonima i presecanjem crvene trake?

Hoce li uopste biti ponovo otvoreno gradiliste ?

od ranije znamo da novinari i nisu bas neki siguran izvor informacija, ali mi se ne svidja sto radovi stoje, a sad vise ni ne govore da ce biti nastavljeni

www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Mihajlovic-Drz...snjenje-Zezelja.html

inace izgleda da Mihajloviceva "gradi" most kao sto je Mrkonjic "gradio" Koridor 10...

O nastavku radova:

Saznajemo iz medija ovih dana, „..radovi se nastavljaju za 10 dana ..“. Obična publika, međutim, to ne vidi na gradilištu.

Kako zaista stoje stvari sa nastavkom radova?

Radovi se sigurno nastavljaju, zapravo to se već dešava ali za široku publiku ovog momenta to nije vidljivo.

Osnovni preduslovi za nastavak su sledeći: 1) da Investitor, (odnosno AP Vojvodina i grad Novi Sad) uplate novac generalnom izvođaču (prema prethodnim obavezama – ako je još nešto ostalo neisplaćeno) i prema pomenutom sporazumu o doplati radova; 2) da se ponovo prikupe radni timovi, verovatno preko 300 ljudi, iz nekoliko preduzeća i bar iz tri zemlje!

Da li je ovog momenta uplaćen sav novac – nema informacija u novinama.

Radnici koji treba da se vrate na gradilište, (radnici kao opšti pojam, termin se odnosi na sve, od inženjera raznih profila do majstora raznih struka), od februara do sad su bili na drugim gradilištima, a ta gradilišta su za neke od njih bila i na drugim kontinentima! Svi ti ljudi ne mogu na prečac da napuste posao koji rade. Nije jednostavno prikupiti ih u Novom Sadu.

Na gradilište treba dovesti takođe i različitu i mnogobrojnu opremu: za transport i dizanje konstrukcije, zavarivanje, opremu za različite kontrole kvaliteta, razne pomoćne konstrukcije (reč je o stotinama tona!) ...
Deo te opreme je iznajmljen, od podizvođača nekog od podizvođača (npr. Mostogradnje). Primer su moćne dizalice koje dižu segmente lukova na veliku visinu. Da bi se te dizalice vratile najpre se moraju poravnati prethodni dugovi nastali zbog zastoja plaćanja gradnje mosta, čime se vraćamo na prethodno pomenut stav o plaćanju radova. (Videti i post #866, str. 44.)
Transport opreme takođe zahteva vreme. Velike dizalice se npr. transportuju u delovima. Potrebno je dakle rasklopiti ih tamo gde se sada nalaze, transportovati u delovima na gradilište u Novom Sadu, na gradilištu ponovo sklopiti i testirati i tek onda su spremne za akciju.

Kako se onda došlo do „10 dana“?
Po mom mišljenju ova informacija je posledica neadekvatno odabranih sagovornika. Novinari treba svakog učesnika gradnje da pitaju samo ono što je u domenu njegovog rada i odgovornosti. Praktično to znači sledeće: političare pitati da li su obezbeđene a potom i uplaćene pare za radove, izvođače pitati da li su uplaćena sredstava na njihovim računima i kad nastavljaju radove, odgovorne projektante, izvođače i nadzor pitati o tehničkim pojedinostima mosta koji se gradi.
Da li ovako rade mediji? Naravno da ne! Od jednog sagovornika očekuju sve odgovore koje on naravno ne zna, ali ipak nešto odgovori što smatra da bi bilo logično i pri tom neminovno napravi grešku!

Posledica svega je slika o gradnji mosta rasprostranjena kod obične publike kao loša. Da li je zaista tako? Naravno da nije: tehnički most se gradi striktno prema zahtevima stotina normi, pravno – strogo po Ugovoru. Zakašnjenja gradnje su posledica neadekvatne i vrlo kasne reakcije Investitora, (videti post #864, str.44).

Kako je bilo nekad, recimo u SFRJ, u zlatnom periodu gradnje infrastrukture kod nas?
Suštinski isto! Zašto je onda slika tih vremena u medijima daleko lepša od današnje? Zato što mediji o problemima pa i raznim greškama uopšte nisu pisali! Država je uglavnom sve doplaćivala bez pompe, a u slučaju vanrednih okolnosti priticala je u pomoć svojim resursima, npr. razbijanje leda eksplozivom na Dunavu od strane JNA. (Danas bi taj led bio problem samo izvođača, o bilo kakvoj pomoći sa strane nema ni govora!).
Najvažnija razlika u odnosu na danas, država je reagovala ovako ili onako odmah!, ne čekajući recimo dve godine kao danas da se uopšte pokrene, a kamo li da dođe do rešenja problematične situacije!


Najzad, iskreno se nadam da je tekst ove vrste poslednji.
Vraćamo se suštini – tehnici, mnogobrojnim tehničkim oblastima i detaljima koji se tiču Železničko-drumskog mosta u Novom Sadu.

divim se tvojoj spremnosti da nam detaljno sve objasniš i na tom ti hvala.
Nadam se da ćeš nas češće izveštavati o toku gradnje

Vraćamo se na tehniku. Ilustracije su četiri fotografije od juče, jedna od decembra prošle godine i jedna 3D-vizuelizacija mosta.
Slede kratki komentari o fotografijama i tehničkim pojedinostima mosta.


O zaštiti od korozije čelične konstrukcije:

Na fotografijama poslednjih meseci, dok su radovi bili u zastoju, bila je vidljiva mestimična rđa na površini konstrukcije.
Da li je ta rđa oštetila konstrukciju?
Apsolutno ne!

Svetlo sivi premaz na konstrukciji je bio privremena zaštita od korozije, tzv. prajmer. Prajmer je zaštita koja traje ograničeno vreme, recimo 6 meseci. Cilj je da spreči dodir agenasa korozije i čelične površine konstrukcije, a omogući zavarivanje, čak i bez uklanjanjanja prajmera.

Ovde moramo da se vratimo na zavarivanje, (videti post #574, str.29). Prilikom zavarivanja, naime, sve što se nađe u električnom luku se topi i stupa u hemijske reakcije (oksidacije) sa hemijskim elementima koji čine čelik. Ukoliko su to nečistoće, ili neki premaz, ili ulje, ili voda npr, elementi nečistoća ulaze u oksidaciju sa elementima čelika, stvarajući nova hemijska jedinjenja u rastopu – okside koji menjaju hemijski sastav zavarenog šava. Posledica su promenjene (pogoršane) mehaničke osobine šava, odatle i konstrukcije u celini. Upravo zbog ovoga je potrebna temeljna priprema za zavarivanje, gde spada i uklanjanje svih nečistoća. Ovde je veza sa početom temom o prajmeru. Prajmer svojim ponašanjem pri topljenju ne šteti čeliku, hemijski sastav rastopa zavarenog šava ostaje neoštećen.
Debljina sloja prajmera je obično oko 40 mikrona, (mikron = milioniti deo milimetra, ili 1000 mikrona = 1 mm). Vremenom i otiranjem prajmera, agensi korozije (voda npr.) se uvlače pod prajmer i stupaju u reakciju sa gvožđem iz čelika obrazujući rđu. Rđa je kompleksno jedinjenje, a najvažniji sastojak je oksid Fe2O3. Debljina rđe bi u ovom slučaju mogla da iznosi samo nekoliko mikrona, rečju – zanemarljivo malo da bi predstavljalo ikakvu opasnost po konstrukciju mosta.

Posle završenih zavarivanja i mehaničkih obrada površine konstrukcije, čelična konstrukcija se čisti mlazom abraziva, (u ovom slučaju peska određene granulometrije), do čistog metala. Posle toga sledi nanošenje trajne zaštite od korozije, premaza boje u tri sloja, ukupne debljine oko 300 mikrona.

Na fotografijama se vide čiste bele površine, koje su prethodno očišćene a zatim naneti zaštitni premazi. Karakteristično je da se izgubila bordo linija na sredini lukova. Sada je sve belo. Vidljiva je jedino senka lima 150x15 mm, kao oslonca za buduće dekorativno osvetljenje koje će pratiti krivine lukova.

Uzgredno zapažanje: Trajnost prajmera je oko 6 meseci, taman koliko je potrebno da se sastavi konstrukcija prema planu. Ovo znači da su radovi dobro planirani, ali su prepreke za izvršenje plana bile druge prirode ...


O privremenim stubovima:

Na fotografijama 1 do 4 vidljivi su privremeni rešetkasti stubovi koji su služili i služe za montažu lukova. Sada se moraju ukloniti ispod lukova mosta 177 m raspona na desnoj obali.
Za laičku publiku – jednostavna operacija. Ova operacija, međutim, uopšte nije jednostavna i bezopasna.
Kratko objašnjenje:
Lukovi delom svoje težine opterećuju privremene stubove. Vađenjem bilo kog od stubova, povećava se pritisak na susedne stubove, rečju, otežava se njihovo oslobađanje. Zadatak inženjera je prema tome da odrede, pri kom redosledu oslobađanja se stubovi najmanje dodatno opterećuju i kada je njihovo oslobađanje najlakše. (Veličina sila pritiska od lukova na privremene stubove ide i do oko 100 tona!)
Rešenje problema je da oslobađanje privremenih stubova ide od krajeva ka sredini raspona.

Kako se to izvodi?
Na vrhu svakog od privremenih stubova su neka vrsta presa, punjenih suvim peskom, (a ne uljem). Ima ih četiri, (videti fotografiju iz decembra 2013.). Otvori na bokovima presa se otvaraju, pesak polako ističe, a kontakt sa lukom mosta se gubi. U tom momentu je privremeni stub oslobođen i može se u miru demontirati. Neophodan uslov je približno isti rad presa na sve četiri tačke oslanjanja luka mosta, tj. ravnomerno oslobađanje stubova.

Sve opisano mora da bude detaljno prikazano tekstom, crtežima i proračunima svih situacija do kojih može da dođe tokom ove operacije. Taj dokument se zove Tehnologija rada (Method Statement). Sastavlja ga Izvođač, a pomno pregleda i konačno odobrava Nadzor. Tek posle pisanog odobrenja Nadzora, rad može da počne.
Isti princip se primenjuje na sve radove na mostu. Ovakvih tehnologija radova će biti najmanje 30!

Ovo je rad koji je prvi po redosledu u nastavku radova na mostu, a neposredno ga izvodi podizvođać – Mostogradnja.


Ostala zapažanja sa fotografija:

Tokom zastoja radova se radilo, pored zaštite od korozije i na montaži podužnih elemenata revizionih staza ispod pešačkih staza – fotografija 3. U tom prostoru, da podsetimo, biće smeštene različite instalacije koje će poneti most: razne električne i telefonske instalacije, cevi vodovoda ... Prostor za instalacije biće zaštićen maskom. (Zato je dodata 3D-vizuelizacija gotovog mosta, koju treba uporediti sa fotografijom 3).

Zagat oko srednjeg stuba, (stuba u osi mosta 3), ponovo je vidljiv posle sniženja vodostaja Dunava. Još važnije je da je oko zagata oprema za nastavak radova na betonskom stubu.
Stub 3 izvodi kao podizvođač – Mostogradnja.

Zašto se ne spominje Montažno-demontažni drumsko-železnički most preko Dunava u Novom Sadu. I njega su projektovali inženjeri sa imenom i prezimenom.

Rado ćemo saslušati tj. pročitati priču o tom mostu, ako je znate, sve sa imenima i prezimenima projektanata.

Železničko-drumski most u Novom Sadu

Intermeco do punog nastavka radova

Radovi na ŽDM-NS očigledno još nisu nastavljeni punim intenzitetom. Pretpostavljam, (verovatno sa vrlo visokim procentom verovatnoće), da nije uplaćen novac, ili bar ne u dovoljnom iznosu, za prethodne dugove i dogovorene doplate. Obzirom na aktuelne rebalanse budžeta republičkog i pogotovo pokrajinskog (pošto je APV finansijer 2/3 našeg dela investivije), opet pretpostavljam da je administrativni put sada raščišćen i da će ovih dana da se uplate potrebna sredstva. Bez para razumljivo je da ne mogu da se očekuju intenzivni radovi.
Po mom mišljenju, posle potrebnih plaćanja, potrebno je verovatno oko 3 do 4 nedelje za dovoženje sve potrebne opreme i ljudstva. (Videti post #906 i pomenutih „10 dana“.)

U međuvremenu, da popunimo kontinuitet, evo nekoliko fotografija od 25. oktobra ove godine.

Fotos br. 1:
Radovi na zaštiti od korozije konstrukcije mosta teku. Počelo se sa nanošenjem završnog sloja zaštite, u signalno beloj boji. Na ovoj fotografiji to nije naročito vidljivo zbog tmurnog dana ali je na fotosu br. 4 to vidljivije.



Fotos br. 2:
Jedan segment luka lučnog mosta L = 219 m na levoj obali Dunava.
Segment je visok 5 m, širok 2 m. U unutrašnjosti su vidljive montirane stepenice sa ogradom, za kretanje kroz luk. Unutrašnjost lukova dostupna je samo graditeljima i budućim službenim licima, tako da je ovo jedina prilika da široka publika zaviri šta je unutra.
Unutrašnjost konstrukcije (lukova, zatega, greda koje povezuju lukove) biće i osvetljena tako je kretanje kroz konstrukciju apsolutno sigurno i komformno koliko je to moguće u jednoj konstrukciji mosta.



Fotos br. 3:
Još jedan segment luka na levoj obali Dunava.
U prvom planu vidljiva je ankerna konstrukcija vešaljki i otvor kroz koji treba da prođe kabl vešaljke.
Poprečne prečke na kraju segmenta i u prvom planu su pomoćni i privremeni elementi koji obezbeđuju pravilnu geometriju segmenta na montažnom nastavku sa susednim segmentom. Uklanjaju se posle zavarivanja segmenata lukova.



Fotos br. 4:
Pogled sa leve na desnu obalu na lokaciji mosta.
Vidljiva je aktivnost na srednjem stubu, (stub u osi 3 mosta), gde je počeo iskop unutar zagata.
Na desnom luku mosta L = 177 m na slici ističe se finalno obojena površina konstrukcije.



Fotos br. 5:
Bočni izgled jednog segmenta na levoj obali Dunava.
Na vertikalnom limu segmenta, okrenutom ka sredini mosta, vidljiv je otvor za ulaz u poprečnu gredu koja spaja lukove.
Veza poprečne grede treba da se ostvari zavarivanjem na uokvirenoj površini.
Zarđale fleke na površini vertikalnog lima su mesta bivših ušica za manipulaciju segmentom. Ušice su ukolonjene, a zavareni šavovi njihove veze izbrušeni.
Inače, sve zarđale površine će biti očišćene mlazom abraziva (peskarenjem) i zaštićene svim projektovanim slojevima zaštitnih premaza.



Fotos br. 6:
Trougaoni elementi u prvom planu su vute ojačanja krajnjih poprečnih nosača tokom lansiranja mosta preko Dunava. Biće zavareni za krajnje poprečne nosače i demontirani posle završene montaže.
Debeli elementi u drugom planu sa rupom u sredini su podložne ploče ispod glava kablova vešaljki. (Recimo da podsećaju na podloške ispod navrki zavrtnjeva.) Njihov je zadatak da ogromnu silu iz vešaljke pravilno rasporede na ankernu konstrukciju u luku i zatezi. Veličina sila zatezanja u kablovima vešaljki je do oko 680 tona, što odgovara težini otprilike oko 35 gradskih zglobnih punih autobusa!
U trećem planu su segmenti pešačkih staza o kojima smo već pisali ranije.



Fotos br. 7:
Jedna od poprečnih greda koja spaja lukove, segment sa leve obale Dunava.
Veličina preseka je širina/visina = 3 m/2 m.
Vidljiva je unutrašnjost grede sa revizionom stazom sa ogradama. Ovo je takođe jedina prilika da široka publika vidi unutrašnjost ovih greda. U konačnom stanju montiranog mosta revizione staze su razumljivo horizontalne, a poprečna greda nagnuta.
Zadatak ovih greda u konstrukciji mosta je dvostruk: 1) da obezbede zajednički rad oba luka pri opterećenjima mosta koja su izrazito nesimetrična i poprečno, i podužno; 2) da povezivanjem lukova obezbede njihovu stabilnost na izvijanje u horizontalanoj ravni. Tokom eksploatacije mosta ove grede trpe sile pritiska ili zatezanja, savijanja oko obe ose preseka, kao i velike torzije (uvijanja).

Uf.. nmg da opisem koliko jedva cekam da se ovaj most zavrsi!!
Izgledace megafantasticno ,samo ce mi biti malo zao sto u sustini nece biti u punoj funkciji gradski most kao sto je to Duga..

Samo da podsetim da je prošlo mesec dana od kada je ministarka najavila da se za desetak dana nastavljaju radovi na Žeželju.

Inače most Beška čiji asfalt je propao za par meseci je trebao da se rekonstruiše nekih mesec dana, a mislim da ga rade jedno 3 meseca ako ne i duže.

Evo sta kaze Mihajlovicka, Vulinova partnerka u strasti

www.dnevnik.rs/politika/pokrajinska-admi...eresovana-za-zezelja

Zasto je interesantan tekst? Ponovila je isto sto je rekla pre 10 dana

Sad jos samo cekamo Kikirikija sa mantrom o izborima

"Чека се само Покрајинска влада да исплати део новца који је обезбеђен на основу препоруке Владе Србије"

Koje li je značenje ove rečenice?

Ima više značenja. Tako to ide u politici...

Ovima su svi krivi za sve osim njih samih.

Послато са ALCATEL ONE TOUCH 6030X уз помоћ Тапатока

Voleo bih da dodje Inzenjer i da ili potvrdi njenu izjavu ili da je demantuje, jer vise verujemo njemu nego bilo kome drugom kada je u pitanju Novi Zezeljev Most

Ja vise verujem bilo kome nego njoj...