Vraćamo se na tehniku. Ilustracije su četiri fotografije od juče, jedna od decembra prošle godine i jedna 3D-vizuelizacija mosta.
Slede kratki komentari o fotografijama i tehničkim pojedinostima mosta.
O zaštiti od korozije čelične konstrukcije:
Na fotografijama poslednjih meseci, dok su radovi bili u zastoju, bila je vidljiva mestimična rđa na površini konstrukcije.
Da li je ta rđa oštetila konstrukciju?
Apsolutno ne!
Svetlo sivi premaz na konstrukciji je bio privremena zaštita od korozije, tzv. prajmer. Prajmer je zaštita koja traje ograničeno vreme, recimo 6 meseci. Cilj je da spreči dodir agenasa korozije i čelične površine konstrukcije, a omogući zavarivanje, čak i bez uklanjanjanja prajmera.
Ovde moramo da se vratimo na zavarivanje, (videti post #574, str.29). Prilikom zavarivanja, naime, sve što se nađe u električnom luku se topi i stupa u hemijske reakcije (oksidacije) sa hemijskim elementima koji čine čelik. Ukoliko su to nečistoće, ili neki premaz, ili ulje, ili voda npr, elementi nečistoća ulaze u oksidaciju sa elementima čelika, stvarajući nova hemijska jedinjenja u rastopu – okside koji menjaju hemijski sastav zavarenog šava. Posledica su promenjene (pogoršane) mehaničke osobine šava, odatle i konstrukcije u celini. Upravo zbog ovoga je potrebna temeljna priprema za zavarivanje, gde spada i uklanjanje svih nečistoća. Ovde je veza sa početom temom o prajmeru. Prajmer svojim ponašanjem pri topljenju ne šteti čeliku, hemijski sastav rastopa zavarenog šava ostaje neoštećen.
Debljina sloja prajmera je obično oko 40 mikrona, (mikron = milioniti deo milimetra, ili 1000 mikrona = 1 mm). Vremenom i otiranjem prajmera, agensi korozije (voda npr.) se uvlače pod prajmer i stupaju u reakciju sa gvožđem iz čelika obrazujući rđu. Rđa je kompleksno jedinjenje, a najvažniji sastojak je oksid Fe2O3. Debljina rđe bi u ovom slučaju mogla da iznosi samo nekoliko mikrona, rečju – zanemarljivo malo da bi predstavljalo ikakvu opasnost po konstrukciju mosta.
Posle završenih zavarivanja i mehaničkih obrada površine konstrukcije, čelična konstrukcija se čisti mlazom abraziva, (u ovom slučaju peska određene granulometrije), do čistog metala. Posle toga sledi nanošenje trajne zaštite od korozije, premaza boje u tri sloja, ukupne debljine oko 300 mikrona.
Na fotografijama se vide čiste bele površine, koje su prethodno očišćene a zatim naneti zaštitni premazi. Karakteristično je da se izgubila bordo linija na sredini lukova. Sada je sve belo. Vidljiva je jedino senka lima 150x15 mm, kao oslonca za buduće dekorativno osvetljenje koje će pratiti krivine lukova.
Uzgredno zapažanje: Trajnost prajmera je oko 6 meseci, taman koliko je potrebno da se sastavi konstrukcija prema planu. Ovo znači da su radovi dobro planirani, ali su prepreke za izvršenje plana bile druge prirode ...
O privremenim stubovima:
Na fotografijama 1 do 4 vidljivi su privremeni rešetkasti stubovi koji su služili i služe za montažu lukova. Sada se moraju ukloniti ispod lukova mosta 177 m raspona na desnoj obali.
Za laičku publiku – jednostavna operacija. Ova operacija, međutim, uopšte nije jednostavna i bezopasna.
Kratko objašnjenje:
Lukovi delom svoje težine opterećuju privremene stubove. Vađenjem bilo kog od stubova, povećava se pritisak na susedne stubove, rečju, otežava se njihovo oslobađanje. Zadatak inženjera je prema tome da odrede, pri kom redosledu oslobađanja se stubovi najmanje dodatno opterećuju i kada je njihovo oslobađanje najlakše. (Veličina sila pritiska od lukova na privremene stubove ide i do oko 100 tona!)
Rešenje problema je da oslobađanje privremenih stubova ide od krajeva ka sredini raspona.
Kako se to izvodi?
Na vrhu svakog od privremenih stubova su neka vrsta presa, punjenih suvim peskom, (a ne uljem). Ima ih četiri, (videti fotografiju iz decembra 2013.). Otvori na bokovima presa se otvaraju, pesak polako ističe, a kontakt sa lukom mosta se gubi. U tom momentu je privremeni stub oslobođen i može se u miru demontirati. Neophodan uslov je približno isti rad presa na sve četiri tačke oslanjanja luka mosta, tj. ravnomerno oslobađanje stubova.
Sve opisano mora da bude detaljno prikazano tekstom, crtežima i proračunima svih situacija do kojih može da dođe tokom ove operacije. Taj dokument se zove Tehnologija rada (Method Statement). Sastavlja ga Izvođač, a pomno pregleda i konačno odobrava Nadzor. Tek posle pisanog odobrenja Nadzora, rad može da počne.
Isti princip se primenjuje na sve radove na mostu. Ovakvih tehnologija radova će biti najmanje 30!
Ovo je rad koji je prvi po redosledu u nastavku radova na mostu, a neposredno ga izvodi podizvođać – Mostogradnja.
Ostala zapažanja sa fotografija:
Tokom zastoja radova se radilo, pored zaštite od korozije i na montaži podužnih elemenata revizionih staza ispod pešačkih staza – fotografija 3. U tom prostoru, da podsetimo, biće smeštene različite instalacije koje će poneti most: razne električne i telefonske instalacije, cevi vodovoda ... Prostor za instalacije biće zaštićen maskom. (Zato je dodata 3D-vizuelizacija gotovog mosta, koju treba uporediti sa fotografijom 3).
Zagat oko srednjeg stuba, (stuba u osi mosta 3), ponovo je vidljiv posle sniženja vodostaja Dunava. Još važnije je da je oko zagata oprema za nastavak radova na betonskom stubu.
Stub 3 izvodi kao podizvođač – Mostogradnja.