TEMA: Novi Žeželjev most

Radili su i popodne finišer i valjci kao i kamioni sa asfaltom.

Послато са TA-1032 уз помоћ Тапатока

Koliko sam ja video da taj zadnji sloj fali i od semafora do kvantaša . A možda su stvarno uradili popodne
A sad slika za Inžinjera da nebude da nema slika sa nizvodne strane !

Meni ovih 160kmh deluje tako neozbiljno za izjaviti. Pa stanica je na kilometar od mosta, niti imamo vozove koji tako brzo postižu tu brzinu niti mogu da zakoče ako stižu na stanicu.

Boli glava - uši otpadaju!

ChobbyNS napisao/la:
Vozovi ŽS serija 413 (Stadler FLIRT ) razvijaju 160 km/h, voz moze da prodje kroz stanicu i bez zaustavljanja !

Pa jel ima linija koja prolazi i ne zaustavlja se u NS?

Opet pričamo o brzinama, niste pratili na času
Vozovi neće prelaziti preko mosta sa 160km/h.

Preporučujem da pročitate nekoliko postova od mog, broj 119, na temi "Rekonstrukcija pruge Subotica Novi Sad Beograd"
Isečak

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-04-02; Detalji drumskog kolovoza.


Vidim da se oko asfaltiranja, odnosno elemenata kolovoza na mostu razvila živa diskusija. Takođe i današnja vest-izjava ministarke u medijima gde je pomenuta brzina voza od 160 km/h bila je povod za nekoliko opaski na Forumu.
Evo kratkih odgovora, u pauzi priprema za veliki događaj naredna dva dana – probno opterećenje mosta.


Pitanja:
Sv. Ilija #3694:
“Sad kad se asfaltira se tek vidi koliko je bezveze tih izdignutih 0.5m izmedju kolovoza i zastitne ograde...”
Sv. Ilija #3698:
“Nije problem samo estetika vec i logika i bezbednost.
Ako imas ivicnjak, sta ce ti ograda pola metra dalje? Zasto onda nije uz sam ivicnjak?
Ako izgubis kontrolu pa naletis na ogradu, verovatno ces u istoj i ostati, a ako naletis na ivicnjak ostaces bez gume pa se mozda i rikosetiras u suprotnu traku...”
Sv. Ilija #3702:
“Pa udaljena je 0.85m samo sto ima i nepotreban stepenik...”

Odgovor:
Rekao sam ranije da je ovaj most projektovan i izveden strogo po tehničkoj regulativi raznih oblasti tehnike – standardima, tehničkim propisima, pravilnicima, …., ukupno negde oko 5000 strana, od toga oko 95% je inostrana tehnička regulativa na engleskom i nemačkom, (pošto odgovarajuće domaće nije bilo, ili je bila tehnički potpuno zastarela 2011. kad je urađen projekat mosta).

Gornji stav u potpunosti važi i za sve elemente kolovoza na mostu, i drumski, i železnički. Svaki milimetar neke dimenzije je ispunjenje nekog tehničkog zahteva odgovarajuće regulative.

Konkretno, “nepotreban stepenik” je ivičnjak. Visina ivičnjaka od 70 mm i razmak od 500 mm od ivičnjaka do lica zaštitne ograde su jedni od osnovnih elemenata poprečnog profila za drumski saobraćaj, za brzine vozila V > 50 km/h. Kao ilustracija u prilogu su tri crteža detalja kolovoza, nemačkih crteža tipičnih detalja koji se primenjuju na svim drumskim mostovima. Te odredbe preuzelo je mnogo zemalja, među njima i mi – videti faksimil iz Priručnika za projektovanje puteva u Republici Srbiji; Projektovanje mostova. Priručnik su izdali Putevi Srbije i može se naći na njihovom sajtu.

Zašto je to sve baš tako, recimo samo da je to rezultat-rezime naučnih istraživanja iz mnogo oblasti tehnike koje se bave bezbednošću saobraćaja u poslednjih oko 50 godina. Za početak potrebno je završiti fakultet, npr. građevinski smera za puteve i železnice, a posle godinama se baviti mnogo užom oblašću – elementima obezbeđenja bezbednosti saobraćaja na putevima.

Inače, činjenice koje je u svojim postovima izložio DL su tačne.

Dodajmo još i sledeće:
- za brzine vozila V ≤ 50 km/h dovoljan je ivičnjak visine 150 mm, bez zaštitne ograde;
- na mnogo naših mostova, nažalost, odredbe o elementima poprečnog profila nisu poštovane; rezultat su i nesreće koje su mogle da se ublaže da su poštovani tehnički standardi.


Konstatacija:
ChobbyNS #3708:
“Meni ovih 160kmh deluje tako neozbiljno za izjaviti. Pa stanica je na kilometar od mosta, niti imamo vozove koji tako brzo postižu tu brzinu niti mogu da zakoče ako stižu na stanicu.”

Komentar:
Mnogo puta smo rekli da je jedan od osnovnih zahteva Projektnog zadatka Železnica Srbije, da most mora da obezbedi siguran saobraćaj za brzine vozova od 160 km/h (putnički) i 120 km/h (teretni). Projektant je morao da poštuje ove i sve druge zahteve iz Projektnog zadatka, bez ikakvih komentara i bez ikakvog osvrta na današnju situaciju. Most je, naime, samo na oko 1,5 km od Železničke stanice Novi Sad, pa je dozvoljena brzina voza samo 90 km/h.

Prethodno iznete činjenice o brzinama vozova nisu u suprotnosti. Mostovi spadaju u objekte sa dugim projektovanim životnim vekom – 100 godina. Prema toj činjenici je sve podešeno: i opterećenja i njihove kombinacije sa verovatnoćom pojave najviše jednom u 100 godina, i vetar sa 100-godišnjim povratnim periodom, i sezmika jednom u 500 godina .... Tako gledano, moguće je u budućnosti, izmenom urbanističkih i saobraćajnih uslova za vođenje železničke pruge, da brzine vozova zaista budu 160 km/h.

Druga je stvar što publika ovakve stvari nije mogla da čuje od nekog stručnjaka, nego isključivo laika, pa takve izjave i ne uzima praviše ozbiljno, čak i ako su tačne.

Ostalo
Hvala Aerodron!
Ovi poslednji snimci, su upravo iz onog ugla o kom sam govorio. Spojeni su kvalitet snimka, (uobičajeno visok) i frontalni pogled na most, pri tom neometene konture privremenim mostom.
Sve čestitke još jednom!

Poslednja vest:
Asfalt je večeras oko 23 sata potpuno završen! Čestitamo Srem putu (odnosno Baumeister-u) na sjajnom poslu!

Toliko za večeras, a sutra je prvi od dva dana velikog finala!

znaci danas, utorak opterecenje... jel ima neko ideju od koliko sati pocinju ? da stignem da fotkam..

Zamolio bih Inženjera, s vaše tačke gledišta kao projektanta, kako bi se rešio dvokolosečni saobraćaj (za koji bi se ukazala potreba kad-tad) preko Dunava da nije bilo onog nesrećnog bombardovanja i da Žeželjev most nije srušen? Da li bi se dograđivao neki 'mostić' (uslovno rečeno) uz njega ili bi Žeželj bio 'usko grlo' sa dva koloseka pre i posle. Hvala.

Pricali smo o zastiti kod izletanja automobila a da li postoji ikakva zastita ako dodje do ne daj Boze iskakanja voza iz sina. Nekako mi se cini da bi mogao direktno u zatege da udari sto je potencijalno opasno?

Bojim se da bi zaštita od iskakanja voza bila skuplja nego sam most.

Pitanje za Inženjera:

vidim na nekim slikama da se jedan čovek sa daskom dugačkom oko 2 metra, pretpostavljam libelom, kreće po mostu.

Koliki je poprečni nagib asfalta u procentima?
Na jednoj od slika ne vidi se dobro da li je 2% ili 2,8%.

DGKS-Simpozijum 2012-Bojovic-Uvodno izlaganje.pdf
3. Konstrukcija mosta
3.1 Opsti uslovi mosta
Poprečni pad kolovozne ploče je 2,5%, ispod pruge 1,5%

Pozdrav za sve clanove, do sad sam samo pratio temu, ali evo da odgovorim na pitanje o slucaju iskliznuca voza na mostu.

Na vecini mostova postoje unutar kolosijeka jos dvije sine (ponekad nisu klasicne sine nego izgledaju kao L profili) koji u slucaju iskliznuca voza ogranicavaju bocno kretanje osovinskog sklopa, pogledaj mh-2-bildagentur.panthermedia.net/media/...en_11820355_high.jpg .

Koliko vidim sa slika, na ovom mostu trenutno nema tih unutrasnjih sina, nesto posebno nisu ni potrebne jer je pravac, ali sa slike poprecnog presjeka mosta vidi se da ce biti i unutrasnje sine, samo jos nisu montirane. U Njemackoj na Hi Speed prugama na mostovima i vijaduktima nema unutrasnjih sina (pogledaj www.fcp.at/sites/default/files/styles/sl...10.jpg?itok=nj_LZ0Kd ).

Na pravcima i krivinama velikog radijusa pri velikim brzinama problem je stabilnost (sinusno kretanje podvoza kada suma bocnih sila po osovinskom sklopu ne smije da predje odredjenu vrijednost tj. ne smije osovinski sklop biti u stanju da pomjeri kolosijek), ali koju kontruktor voza lako savladava upotrebom velikih krutosti kod vodjenja osovinskog sklopa i prigusivaca izmedju sanduka i rama podvoza (na njemackom Schlingerdämpfer, pogledaj upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e...%C3%A4mpfer_ICE3.jpg ).

Problem iskliznuca je veci na prelaznim rampama prilikom ulaska/izlaska iz krivine jer dolazi do rasterecenja opterecenja na pojedinim tockovima. Na prelaznim rampama mora biti uvijek ispunjeno da je Y/Q < 1,2 gdje je Y bocna sila na sinu, a Q vertikalna sila. Ali i ovaj problem rjesava konstruktor voza odgovarajucom konstrukcijom podvoza (npr. odgovarajuce krutosti opruga, torziona elasticnost rama podvoza itd.).

U praksi najcesca iskakanja voza dolaze usljed neodrzavanja pruge najcesce u skretnickim poljima i na prelaznim rampama.

Lijep pozdrav

Pored Aerodrona, Posmatrača i ostalih koji redovno kače fotke sa gradilišta teško je nešto dodati Od mene jedna sveža fotka iz malo drugačijeg ugla

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

ZAPANJUJUCE JE koliko ovaj dogadjaj nije ispracen u medijima, a najtuznije je sto nije ni u lokalnim.

Bruka i sramota za grad!

kolege sa gradjevinskog foruma