TEMA: Novi Žeželjev most

sa 200 m

sa 400 m

sa 350 m

sa 250 m

sa 100 m

Dobro nisi srušio helikopter

Da me ne shvatite pogrešno, ja sam presrećan što smo dobili ovaj most. Verujem da ću biti i prezadovoljan kada počnem da ga koristim. Prelazio sam preko mostova gde je širina pešačkih staza i 6 metara, pa mi je prosto ovo, laički gledano, uze nego što je moralo.

Verujem da se situacija koju sam spomenuo u eksploataciji neće gotovo nikada dogoditi.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-05-28; O elementima drumskog profila i detaljima konstrukcije Mosta.


Iako je Most praktično završen, diskusije na Forumu su i dalje žive i vrlo sadržajne. Fotosi, pogotovo Lionkinga (noćni snimci sa dekorarivnim svetlom) i lidera u video-sadržajima Aerodrona (očekujemo i video sa noćnim snimcima), zadržavaju uobičajeno visok informativni i sadržajni nivo.

Krenimo, temu po temu.

Ogrebana obloga kabla i lokalna korozija:
Ništa ne promiče oštrom oku Forumaša. Tačna zapažanja. Obloga jednog kabla jeste ogrebana. Toliko je bilo složenih manipulacija teškim privremenim konstrukcijama oko kablova pre i posle lansiranja, da je neki od kablova morao biti bar ogreban. Ogrebotina apsolutno ništa ne ugrožava. Obloga ostaje u svojoj punoj funkcionalnosti, kao zaštita kabla od atmosferilija i kao aerodinamična zaštita. Nije potrebna ikakva intervencija popravke obloge.
Zaštita od korozije jeste lokalno oštećena tokom nekih od krajnjih radnih operacija. U slučaju predmetnog fotosa oštećenje je u zoni kontakta ivične betonske grede kolovoza i zatege. Takvih lokalnih oštećenja ima desetine na Mostu. To je normalna situacija na svakom mostu. Antikor radi na popravkama svih takvih mesta.
Naravno da sam ove lokalne imperfekcije i sam video. Mogle su lako da se izglade u Fotoshop-u, ali to se ne radi. Od početka učešća na Forumu se trudim da je svaka informacija (tekst, slika) koju dam apsolutno tačna, 100,0%, bez ikakvog retuširanja i zaslađivanja. Samo na taj način se može pošteno razgovarati sa ljudima.


Elementi poprečnog profila drumske saobraćajnice i pešačko-biciklistiških staza:
Više puta sam rekao da su širine drumske saobraćajnice i pešačko-biciklistiških staza zadate Projektnim zadatkom i da je to za projektanta mosta zakon. Ovim bi se odgovor i komentar na tu temu i završio.

S obzirom da Projektni zadatak za Most nije neki sveti dokument, (kao npr. Biblija), apsolutno nije zabranjeno diskutovati o njegovim elementima. Pitanja i dileme Kaskog su odličan primer slobodnog duha i otvorenog iznošenja svog mišljenja. Dakle, razmišljanja Kaskog ne samo da ne smetaju već doprinose produbljivanju tema na Forumu.

Da li su kolege drugih struka pogrešile prilikom određivanja pomenutih elemenata saobraćajnog profila Mosta, kao elemenata Projektnog zadatka?

Po mom mišljenju ne!

S gledišta tehničkih propisa, širine i pešačkih staza, i drumskih traka apsolutno zadovoljavaju. U prilogu su tri slike iz Priručnika za projektovanje puteva u Republici Srbiji; Projektovanje mostova; Opšta smernica za projektovanje mostova; JP Putevi Srbije, Beograd, 2012. Priručnik se može preuzeti na sajtu Puteva Srbije.
Odredbe Priručnika su praktično jednake inostranim, npr. nemačkim.

Verovatna procena kolega koji su pripremali ove elemente Projektnog zadatka je da je očekivana gustina pešačkog i biciklističkog saobraćaja takva da nije potrebno obezbediti širinu pešačkih staza za dva reda pešaka + 2 reda biciklista. Izabrana širina od 2,50 m zadovoljava za realni saobraćaj na pešačkim stazama.

Pogledajmo primere mostova u Novom Sadu i Beogradu, širine pešačkih staza:
- Most slobode, Novi Sad, b = 1,50 m;
- Varadinski most, Novi Sad: b = 2,50 m;
- Most u Brankovoj ulici, Beograd: b = 2,80 m (uzvodna staza), b = 2,25 m (nizvodna staza);
- Most na Adi, Beograd: b = 2,50 m.

Iz mog ugla, kao višedecenijskog drumskog bicikliste, najvažnije za bicikliste na pešačkim stazama mostova je i to ovim redosledom: 1) krutost samog mosta; izraziti potresi deluju vrlo negativno na osećaj sigurnosti; 2) visina ograde, sa obe strane; sve što je niže od 1,20 m, pogotovo 1 m ugrožava bezbednost bicikliste; 3) bočni vetar; u slučaju tipskih ograda zaklona od vetra nema; 4) podužni pad; 2,5% je po mom mišljenju maksimalan za prijatnu vožnju; 5) širina staze; 6) ravnost podloge.

Nisam vozio po Novosadskim mostovima. Imam utisak sa Varadinskog mosta da biciklisti beže od niske ograde ka drumu, isuviše je niska, zato i opasna, pa je korišćena širina staze za bicikliste bar 20 cm manja. Osim toga i podužni pad od 4,9% je na granici dopuštenog za biciklističke puteve. (Prema Britanskim propisima za biciklističke puteve dozvoljeni podužni pad je do 5%.)

Na Mostu u Brankovoj ulici u Beogradu, vrlo je intenzivan pešački i biciklistički saobraćaj, pogotovo poslednjih godina kad je u upotrebi samo jedna staza – nizvodna. Širina staze od samo 2,25 m nije problem. Mnogo je veći problem niska drumska zaštitna ograda niska, (oko 0,6 m), kao i sama ograda 1,0 m svega. Tu je i izuzetno neravna podloga, kao i potpuna izloženost bočnom vetru.

Na Mostu na Adi, uslovi su najbolji, širina od 2,50 m i visina ograde od 1,20 m, sasvim zadovoljavaju, čak i leti kad je broj pešaka i biciklista koji idu na Adu Ciganliju veliki. Mana je i tamo izloženost bočnom vetru, ali i relativno neravna podloga.

Da zaključim, očekujem da će Novosadski pešaci i bicilklisti uživati na Mostu. Svih nabrojanih pet uslova su ispunjeni: širina staza je 2,50 m, visina obostranih ograda 1,20 m, maske na ogradama su i zaštita od bočnog vetra, podužni pad je najviše 0,9%, a podloga je perfeknto ravna i hrapava.

Da skrenem pažnju i na širinu drumskih traka za vozila od 3,50 m koja odgovara za brzine vozila 80 do 100 km/h. Formalno je bila dovoljna i širina od 3,00 m za brzinu od 50 km/h, koliko je dozvoljeno u gradskim uslovima.
(Primer za poređenje širina kolovoza: Na Varadinskom mostu je širina kolovoza = 7,00 m = 2x(3,25+0,25) m)


O visinama preseka lukova Mosta:
Kolega Milić je objavio odličan post (#4082), gde je pomenuo i visinu preseka luka.

Kratko objašnjenje kolegi Miliću i drugim kolegama koji prate Forum:
Više puta sam pisao da je konstrukcija Mosta krajnje racionalno definisana, gde estetika nije bila prvi cilj, već samo posledica čisto konstruktersko-tehničkih analiza.

Most je morao da se „udene“ u unapred zadatu cenu koštanja od 60 miliona evra, čak i dosta ispod nje – 45 miliona evra, koliko je Izvođač ponudio i ugovorio. Bitno je i izizetno kratko ugovoreno vreme izvođenja od samo 32 meseca. (To je zaista vrlo kratko vreme, pogotovo što to vreme obuhvata i projektovanje, i nabavke materijala za konstrukciju. 36 meseci je, po mom mišljenju, bilo minimalno realno vreme za izgradnju Mosta.)

U pogledu visina sandučastih preseka lukova racionalne mere pojevtinjenja i ubrzanja posla su bile sledeće:
- minimalne debljine limova, najviše t = 50 mm, zbog brzine nabavke i cene limova, što veće dužine i manje težine montažnih komada lukova zbog mogućnosti transporta i manipulacije dizalicama na gradilištu, što manjeg vremena potrebnog za izvođenje montažnih zavarenih šavova nastavaka i što manje redukcije nosivosti na zamor;
- uklapanja klasom i podklasom čelika u sertifikovane postupke zavarivanja Izvođača;
- uklapanja u širine standardnih tabli limova, sa minimalnim otpadom posle krojenja elemenata;
- sa što manje podužnih ukrućenja, naročito vertikalnih limova, gde treba izvesti kilometre zavarenih šavova;
- sa dovoljnom visinom zbog manipulacije kablovima vešaljki, naročito tokom montaže kablova;
- sa dovoljnom visinom vertikalnih limova zbog uklapanja ankernih konstrukcija kablova;
- sa dovoljnom visinom vertikalnih limova zbog obezbeđenja potrebne svetle visine profila revizione staze/stepeništa unutar lukova.

Svi pomenuti zahtevi, često i protivurečni među sobom, uz druge vrlo složene i dugotrajne analize konstrukcije u celini u pogledu nosivosti, upotrebljjivosti, zamora i trajnosti, dali su krajnji rezultat visine vertikalnih limova od:
- na manjem lučnom mostu: 3900 mm;
- na većem lučnom mostu: 4900 mm.

Kao što se vidi i iz ovog veoma kratkog i uprošćenog prikaza, prostora za „umetničke aspekte“ je bilo vrlo malo. Ipak, po literaturi, proporcije Mosta su apsolutno u granicama preporučenih geometrijskih odnosa raspona i visine lukova, odnosa visina preseka lukova i zatega.

Velika je šteta što Most nije izveden za 36, pa i 40 meseci, za šta su postojali svi tehnički uslovi. Netehnički faktori su se umešali i jedno vreme kompromitovali sav ogroman napor i visoko kvalitetan rezultat projektovanja.

Nastaviće se ...

Par slika od juče pre podne.

Konacno jaci tempo. Dobro je.

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

Kada se predviđa puštanje u saobraćaj puta ispod mosta prema Danubijusu?
Nadam se da se neće čekati uklanjanje starog mosta

Bogdus napisao/la:
Ja se ne bih slozio. Da su ti pristupni putevi pravi prioritet to si se odradilo za par nedelja. Ovako ce da se razvlaci mesecima. Mislim da sporije ne moze.

Jeste jako sporo...

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

Inzenjer napisao/la: Koji je to ugovor po redu, ako se zna da je izgradnja počela 2012. godine? Inače slažem se sa komentarima u vezi širine pristupnih puteva. Previše su taj deo zakomplikovali.

bio sam na keju pre nedelju dana pa mi je i tad zasmetalo , ali sam zaboravio da pitam tad, pa me je sad neko sa fotkama podsetio:

Zasto su zaboga reviziona kolica ostavljena u crvenoj boji ? Jezivo izgledaju, meni je jasno da ona moraju da postoje i da su estetski nuzno zlo da ne kazem, ali bar da su u nekoj beloj ili sivoj boji, a ne ovako da bodu ocu za sve pare

Boja revizionih kolica je takođe prema nekom standardu.

Deo Inženjerovog posta #3966:
Ponovimo osnovne informacije:
- broj kolica: 2, (za svaki od dva lučna mosta);
- osni razmak šina = 23,50 m;
- dimenzije kolica: dužina/širina = 30,0/2,0 m;
- koristan teret = 6 tona;
- kretanje iz pomoć elektromotora;
- na kolica se stupa sa stubova 2, 3 i 4;
- boja: saobraćajno crvena, RAL 3020 po sandardu BS ISO 4800:1998.

Ne slazem se. Nije ni do sada bilo dovoljno sirine. Zamisli sleper koji ulazi u krivini pod nadvoznjakom. Sanse nema da se dvoje mimoidju.

Biciklom, decijim kolicima, invalidi ce ocigledno morati okolo biciklistickom stazom (!?) ili pod misku. Za mene je to propust, sto nema metra betona pod nagibom za guranje.

Kako ce se biciklisti penjati na most?

Nije mi jasno zašto i dalje ne asfaltiraju prilaze sa bačke strane kad je podloga gotova već skoro 2 nedelje. Šta se dešava sa brzinom vozova? I dalje 30?

Otis.Driftwood.Ressurected napisao/la:
To se jasno vidi na fotografijama koju je objavio Aerodron prekjuče.
AeroDron napisao/la:
Sa Sremske strane se još uvek ne vidi, a pošto Aerodron ima bolje fotke od mene, opet ću iskoristiti njegovu od 14.05. gde se vidi kako je to planirano.
AeroDron napisao/la:

Objasni ti nama lepo... Kako ce se penjati invalidi sa kolicima i majke sa decijim kolicima? Ili oni ne treba da prelaze most? Njihovo mesto nije na biciklistickoj. Manje je bitno za biciliste.

Losha napisao/la:
E sada preterujes. Naravno da sam video tu biciklisticku stazu ali mi je suludu praviti samo stepenice uz most za pesake a ne neku rampu i ja vec vidim da ce biciklisti radije staviti bicikli na svoje rame pa uz stepenice nego da idu 300 metara okolo.

A i to sto kaze kasko