TEMA: Novi Žeželjev most

Verujem da ce biti komplikovano ofarbati centralni stub zbog vodostaja. Odnosno morace da cekaju neki bas nizak vodostaj.

Izgleda očajno, što je potpuno normalno za farbani beton. Postoje kombinacije koje estetski ne funkcionišu, nikad. Grafiti bi mi manje smetali.

+1

TurboMaximus napisao/la: Ne bih se složio, meni ovako izgleda lepše i urednije nego golišav "šareni" beton. A bojenje verovatno ima i neku konkretniju ulogu nego što je sama estetika. A čak pomalo deluje kao je neko hteo da stvori iluziju metalnih stubova... A što se tiče "grafitera", mislim da je njima svaka jednobojna površina, nažalost, interesantna.

Možda je samo podloga. Možda preko toga ide još jedan sloj u drugoj boji.

A oni premazi cime se hvale sa Tehnoloskog fakulteta?

miligor napisao/la:
Prva asocijacija na masnu farbu mi je javni sanitarni čvor u eS-eF-eR-Jot.

Mogli bi da srede stubove i od varadinske duge. Uzasno izgledaju.

Ja nemam negativno mišljenje o boji. U prvi mah mi se svidela urednost stuba u odnosu na druge.

Molim vas kojima se ne svidja da nam date objašnjenje šta je bolje, lepše ili primerenije rešenje, za nas koji ne poznajemo materiju i u ovom slučaju možda i ne delimo iste estetske ideje.

Meni se takodje izuzetno svidja. Eventualno je mogla druga nijansa sive, ali generalno mi je ovo skroz ok

To nećete ni primetiti kada most zasija i stavi se u pogon. Previše je lep most da bih obraćao pažnju na boju masne farbe na stubovima.

A nece sijati za exit?

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

Beton samo brutal natur.

Sent from my SM-J510FN using Tapatalk

Mene jako zanima što se toliko čeka na taj drugi sloj asfalta, mislim ne vlada valjda nestašica bitumena...

Na mostu preko ade u BG, beton je ofarban u belo-krem i deluje pristojnije.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-07-12; Boja stubova, malo slika Mosta iz maja 2018.


Nekoliko reči o aktuelnoj temi – boji/bojenju betonskih stubova Mosta i verovatnog ostavljanja Mosta u mraku za vreme EXIT-a.


O boji betonskih stubova

Obalski stubovi Mosta su bili dosta zaprljani, pre svega veoma ružnim tragovima rđe sa raznih alata i pomoćnih konstrukcija koji su godinama bili na njima. Zato je odluka da se ofarbaju opravdana.

Inače, u arhitekturi i građevini postoje betonski objekti i neobojeni, i obojeni.

Dobar izgled površine betona postiže se glatkom oplatom, (čeličnom npr.) i pogodnom konzistencijom betona tokom betoniranja. Prava konzistencija se pronalazi pažljivom analizom svih uticajnih faktora u spravljanju betona, (vrste cementa, optimalne mešavine kamenog granulata od zrna razne veličine, vodocementnog faktora, debljine elementa koji se betonira, dodatih ili ne plastifikatora i dodataka za usporavanje/ubrzavanje vezivanja, temperature sredine pri betoniranju, ...).
Savremene čelične oplate, (npr. DOKA, u čestoj upotrebi kod nas), obezbeđuju perfektan izgled površine betona.
Spravljanje betona je inače predmet tehnologije betona. Tehnolog betona mora da odlično poznaje sve fizičke i hemijske osobine svih sastojaka betona i da krajnji proizvod bude optimalan za ugradnju i da postigne sve potrebne karakteristike čvrstoće na pritisak, vodonepropustljivosti, otpornosti na mraz, gde je potrebno i otpornosti na razne hemijske agense. Vrlo složen i odgovoran posao. Za veće objekte i eksperimentalni u pripremi – probaju se razne recepture, nekad i više meseci.

Primeri izuzetno uspelih betona su Toranj na Avali (izveo MB Miljković) i stubovi Drumskog mosta preko Save kod Ostružnice (izvela Mostogradnja).
Loših primera površine betona ima nebrojeno mnogo, naročito u zgradarstvu, ali i u mostogradnji. Glavni razlog je drvena daščana oplata koja ostavlja ružne otiske na površini betona. Beton na Žeželjevom mostu je bio, sudeći po fotografijama, vrlo grube završne obrade. Daščane oplate su pedesetih godina jedine bile na raspolaganju graditeljima pa se nije ni mogao postići bolji izgled betona.

Boja stubova, lepa ili ne, stvar je ukusa. Trebalo je, po mom mišljenju, konsultovati arhitekte i probanjem na slikama Mosta, a i na licu mesta, doći do najprihvatljivije boje.

Inače, srednji stub (u reci), verovatno će ostati neobojen. Njegovo bojenje bi bila vrlo složena operacija, a veliki problem je i promenljivi nivo reke. Pošto će stub 3 verovatno ostati neobojen, biće u kontrastu sa ostalim stubovima, što načelno, po mom mišljenju, nije dobro.


O Mostu u mraku za vreme EXIT-a

Most će po svoj prilici biti u mraku – bez javnog i dekorativnog osvetljenja – za vreme održavanja EXIT-a!
Javno i dekorativno svetlo treba da se napajaju iz opreme koja treba da se ugradi u okviru ugovora za izgradnju pristupnih puteva. Vidimo da taj posao ne ide baš najbolje.

Na ovom mestu da podsetim na svoj predlog iz posta od 24. maja – razmotriti mogućnost nekog privremenog tehničkog rešenja osvetljenja, bar za vreme trajanja EXIT-a, ako ne do kompletnog završetka pristupnih puteva, analogno situaciji 19-21. maja, kad smo snimali most sa dekorativnim svetlom.
Verovatno je da tako nešto nije ni pokušano.
Šteta, divna prilika za predstavljanje nove znamenosti Novog Sada mnogobrojnim gostima iz sveta, se propušta!


Fotosi Mosta iz maja

Krajem maja sam pozvan na jednu naučno-stručnu konferenciju u Novom Sadu. Za svaki slučaj sam pripremio kratku prezentaciju o Mostu, ako neko nešto pita … i pitao je, ali osim kratkog usmenog osvrta nije bilo mogućnosti prikaza pripremljene prezentacije.

Evo, da je podelim sa vama. Tu su i fotosi sa (skoro zaboravljenim) dekorativnim osvetljenjem.
Fotosi: DEL ING i AZVI, maj 2018.