TEMA: Novi Žeželjev most

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-11-17.


O predavanju o ŽDM-NS u Novom Sadu (2)

Raduje me dobar prijem predloga za predavanje o ŽDM-NS. Hvala Zarnsu, Fruškogorcu, Limancu, Mrnjavom ..., i svima koji nisu pisali na Forumu, a podržavaju predlog. Tu je i rođendan Foruma, još jedan sjajan povod za susret prijatelja.
Preliminarno, 10. decembar odgovara. Pre je velikih svetkovina Svetog Nikole, Božić-Nova godina-Božić-Nova godina, a i ima, bar tako mislim, dovoljno vremena za pripreme. U svakom slučaju javiću se detaljnim mail-om administratorima Foruma sa svim svojim kontaktima da bismo se narednih dana i direktno dogovarali.

O oštećenju kablova na Mostu slobode, (kuburicsrdjan, #4887)

Kuburicsrdjan je svojim postom potvrdio - jednim hvale vrednim gestom – pravi i visoki kvalitet ovog Foruma. Učesnici su aktivni i misleći ljudi. Više puta sam rekao da NSBuild daleko prevazilazi svojim kvalitetom i informativnošću sve oficijelne medije, pa i one visokobudžetne.

Da se vratimo Mostu slobode, iako je to malo van glavne teme.
Svako oštećenje kabla je ozbiljna stvar. Most verovatno ovog momenta nije životno ugrožen, ali ne bi ni smeo da ostane duže vremena sa tim oštećenjem.

Jeste, ja sam jedan od dva odgovorna projektanta projektanta novog Mosta slobode, (drugi je Prof. Šerif Dunica sa Građevinskog fakulteta u Beogradu; autor je kao i prvog mosta (1980-1999.) Prof. Nikola Hajdin). (Projekat je urađen za nemački DSD, potpuno analogno sa ŽDM-NS gde je rađeno za španski Azvi.)

Koliko znam, na pregledima Mosta slobode je za ZIG (Zavod za izgradnju grada) radila jedna novosadska firma, koja je – nažalost – u međuvremenu ugašena. ZIG je, takođe u međuvremenu, preimenovan. Da li je i dalje odgovoran za stanje Mosta slobode – ne znam.
Ko je sada nadležan, pokušaću da saznam.

Lepo je što je Kuburicsrdjan uočio opasnost, nije lepo što to nije uradio neko kome je to posao.


P.S.
Na ovoj temi je brojčanik poseta sada na oko 830 hiljada.
Bilo bi divno da naš dugogodišnji rad krunišemo celim milionom poseta. Hajde da učinimo još dodatni napor i da fotografijama i razgovorom obogatimo Forum, učinimo ga življim (kao nekad) i pokušamo tako da dođemo do tog miliona!

Trebalo bi razmotriti mogućnost da se to predavanje snimi

i objavi ovde na prvoj stranici sajta, jer nije mnogo dugačko.

Tako bi mogla šira javnost da se upozna sa novim mostom.

Ja sam takodje za predavanje, samo u gužvi, pa se ne javljam ovde

kuburicsrdjan napisao/la:
Pa kod nas niko ziv ne pregleda i ne odrzava ni jedan most, snimao sam neku emisiju na dunavu pa sam preletao dronom uz most slobode, bocne strane su prekrivene rdjom kao i konstrukcija od dole, most duga ima rupe u ogradi od korozije , iskreno se cudim da jos nije doslo do neke nesrece

Samo da podsetim na planirano okupljanje još jednom. Bilo bi dobro da do kraja nedelje imamo tačan broj prijavljenih pa vas molim da mi pošaljete privatnom porukom ako ste zainterovani kako bismo dalje pristupili organizaciji.
limanac napisao/la:

odavno nema vise semafora na mostu ali sada je tu drugi semafor. zbog prilaznih puteva

Sent from my LG-H840 using Tapatalk

Stalno velike gužve !

Aero, imaš privatnu poruku, a pošto nisu uvek uočljive bolje da napišem i ovde. Molim te pogledaj kad stigneš

www.youtube.com/channel/UCnDdNaIiDWG-v5RLn2OQrYA/featured

Od prvog dana koristim novi most i sve je savrseno osim 2 stvari.
Put je malo talasast, mogli su malo bolje asfaltirati.
I ne svidja mi se sto je kolovoz ispod nivoa pesackih staza tako da se prelaskom preko mosta ne vidi ni dunav ni grad.

Šta ne uradi Mostogradnja, dovrši PIM...

Prošao "kraj novembra". Prilazne saobraćajnice su morale biti završene u tom roku.

Neće biti ove godine. Biće hladno ovih dana, pa radnici neće raditi punim kapacitetom, pa od sredine decembra ide sezona slava, pa opet ništa od poslova. Za novu godinu - i jednu i drugu - opet ništa... Skoro dve decenije otišlo u nepovrat, zato što niko ne može da predvidi koji će radovi biti potrebni u narednim godinama.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-11-30; Pogled sa kolovoza i sigurnost saobraćaja.


Aktuelno

Aerodron je svojim divnim fotosima zabeležio drugi sneg na našem Mostu, (prvi je bio u februaru-martu).
Prilazne saobraćajnice napreduju očigledno sporije no što publika misli da treba. Verovatno je publika u pravu. U svakom slučaju pravu informaciju mogu da daju jedino glavni akteri: finansijer, investitor, nadzor, izvođači.

Vosa (#4902) je izneo svoje utiske:
„Od prvog dana koristim novi most i sve je savrseno osim 2 stvari.
Put je malo talasast, mogli su malo bolje asfaltirati.
I ne svidja mi se sto je kolovoz ispod nivoa pesackih staza tako da se prelaskom preko mosta ne vidi ni dunav ni grad.“

Komentar o pogledu sa kolovoza i sigurnosti saobraćaja na mostovima

Vosa je potpuno u pravu:
- kolovoz jeste blago neravan, to je i moj utisak, mada sam samo jedan put prešao kolima preko Mosta;
- tačno je, iz putničkog automobila se ne vidi ništa od reke ili grada; pogled putnika je ispod nivoa gornje ivice zaštitne ograde koja onemogućava bilo kakav pogled bočno.

Da li je moralo tako da bude, tj. da li je projektantsko rešenje moglo da bude bolje i omogući bar delimičan pogled bočno?

Nažalost, nije!

Prilikom projektovanja položaja kolovoza na mostu mora da se reši i osigura sledeće, ovim redosledom:
- sigurnost drumskog saobraćaja, preko širine saobraćajnih i zaštitnih traka kolovoza, (o čemu smo ranije već govorili);
- takođe sigurnost drumskog saobraćaja preko oblikovanja ivičnjaka i izbora zaštitnih ograda;
- sigurnost pešačko-biciklističkog saobraćaja preko širine staze i oblika i visine ograde za pešake;
- zaštita okoline od buke akustičkim zidovima oko kolovoza; (na našem Mostu ih nema pošto nema potrebe);
- zaštita od vetra pešaka i vozila; (na našem Mostu nema povišene ograde mosta jer nema potrebe za tim; ipak maske na ogradama pešačkih staza jesu delimična zaštita pešaka od vetra).

Kad se navedeni zahtevi ispune, ono što preostane od prostora uglavnom ne zadovoljava putnike u putničkim kolima – ne vide bočno okolinu mosta.
To je uobičajeno generalno na svim drumskim mostovima, (videti slike 01 i 02).

Negde je bočni pogled potpuno onemogućen, (primeri mostova sa slike 01), negde je delimično moguć, (most u Španiji i most u Japanu – slika 02).
Uopšte, zavisi od zahteva koji se postavljaju za svaki pojedinačni most:
- vrste zaštitne ograde, (nisu sve iste, a i oblikovno se razlikuju od zemlje do zemlje, uporediti izglede zaštitnh ograda sa slika);
- vrste ograde za pešake;
- ima li akustičkih zidova, (videti Most srebrni bor u Moskvi);
- postoji li zaštita od vetra, (videti mostove u Luksemburgu i Viadukt Mio u Francuskoj).

Bočni pogled može da bude mnogo bolji:
- ako je most uzan, (primer mosta kod Sremske Rače);
- ako su propisi o ogradama narušeni (primer Varadinskog mosta), ili grubo narušeni (primer Pančevačkog mosta).

Prema tome Voso, na žalost tvoju i svih nas, stvar sa našim Mostom u pogledu omogućavanja pogleda iz putničkih kola stoji tako kako je rečeno. Ostaje nam jedino pogled iz vozila veće visine (kombija, autobusa, voza), a najbolje sa pešačkih staza.


Opšte o obezbeđivanju sigurnosti saobraćaja

U Srbiji je na snazi sledeća regulativa koja definiše sigurnost saobraćaja na mostovima:
- Tehničko uputstvo: Primena sistema za zadržavanje vozila na državnim putevima Republike Srbije. Putevi Srbije, Beograd, 2010.
- standardi serije SRPS EN 1337.

Osnovne pojedinosti su date slikama Sigurnost saobracaja na mostu-11 i -12.
U zavisnosti od stepena ugroženosti trećih lica i putnika na mostu, dozvoljene brzine vozila na mostu i intenziteta saobraćaja definiše se način zaštite (slika 11):
- za brzine vozila od najviše 50 km/h: ivičnjak visine 20 cm i propisna ograda za pešake, odnosno pešake i bicikliste;
- za brzine vozila veće od 50 km/h: zaštitne ograde oko kolovoza odgovarajuće klase (slika 12).

Na našem Mostu je zaštitna ograda najviše klase (H4b) i malo deformabilna (manje od 0,80 m) iako je dozvoljena brzina vozila samo 50 km/h. Štiti prostor ka železničkim kolosecima i samu konstrukciju Mosta.
Zaštitnu ogradu je izradila i montirala firma Unipromet iz Čačka, (koja inače radi za Nemačku).

Ograda na pešačko-biciklističkim stazama odgovara takođe svim tehničkim zahtevima: visina = 1,20 m, otporna na horizontalne ili vertikalne pritiske od 3,00 kN/m (300 kg/m) – što odgovara najvećim navalama pešaka.

Najzad opet o asfaltu na ŽDM-NS. Asfalt jeste blago neravan, ali je to možda još uvek unutar tolerancija. Ne znam, nisam stručan. Mislim da je tolerancija ravnosti 10 mm/3 m što se utvrđuje prislanjanjem letve na kolovoz. Putari su to radili tokom asfaltiranja, (videti na jednoj foltografiji). Koliko je sada?
O ovome bi mogao nešto da kaže neko ko je stručan za izgradnju puteva. Dobro bi bilo i da čujemo neko laičko mišljenje ljudi koji dosta putuju po raznim zemljama, pa mogu da uporede utiske.

Nastavljamo …