Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-12-21; Stari i novi most; led na mostu.
Aktuelno
Naš Most je sa svojim drugim snegom. O tome svedoče (kao i obično) spektakularni snimci Aerodrona.
Neka ovo bude povod za zaboravljenu informaciju. Na našem susretu povodom rođendana NSBuild-a 9. decembra, NSBuild je dodelio zahvalnice Aerodronu i meni. Malo sa zakašnjenjem, ali – nadam se – ne i prekasno, sve čestitke svih nas Aerodronu. Njegov tihi i nenametljiv rad ogromno je doprineo uspehu Foruma, a i popularizaciji ne samo Mosta, nego i Novog Sada uopšte.
Stari i novi most
Pitanje, gibanica #4952:
„
molim vas za jedan podatak. koja je visina kolovozne trake u odnosu na kolovz ispod?
svuda nalazim samo visinu lukova.
I zanima me još koja je bila visina lukova prethodnog mosta, jer mi se cini da su novi dosta viši nego prethodni?
Ovi su danas 39 i 42, u odnosu na kolovoznu traku ako se ne varam.“
Odgovor:
Razlika u visini najniže tačke pešačke staze i najniže tačke kolovoza je 0, 830 m.
Visina vrha lukova iznad kolovoza (gornje površine asfalta) je:
- na manjem lučnom mostu: 35,4 m;
- na većem lučnom mostu: 43,9 m.
Visine od 34,0 m i 42,0 m su najveći osni razmaci lukova i zatega.
Visine lukova iznad kolovoza novog mosta su oko dvostruko veće od istih visina starog mosta.
O ovom smo ranije već razgovarali u više navrata, ali svejedno, u prilogu su četiri slike sa temom stari/novi most.
Led na poprečnim gredama koje povezuju lukove
Povod: post - Trpovski #4963.
Post Trpovskog je dobar povod da kažemo reč-dve o ledu na konstrukcijama.
Led na konstrukcijama uopšte je jedno od meteoroloških opterećenja. Ono što nazivamo ledom, meteorološki rečeno je poledica i inje. Kao opterećenje konstrukcija, predmet je intenzivnih naučnih istraživanja naročito poslednjih 30 godina. Rezultat je, upotrebiv u inženjerskoj praksi, osnovni standard je ISO 12494:2017, (prethodno izdanje 2001).
Vrlo uprošćeno opisano, delovi konstrukcije su opterećeni ledenim naslagama debljine t, (videti sliku). Ledene naslage deluju ne samo svojom težinom, nego i menjaju oblik preseka štapova konstrukcije, sa povećanom izloženom površinom i povećanim aerodinamičkom koeficijentom. Ovo je razog da se opterećenje vetrom konstrukcija izloženih opasnosti zaleđivanja proračunavaju dvostruko – na opterećnje vetrom bez i sa ledom.
Inače debljine ledene naslage sa kojima se računa su t = 10 do 50 mm, sa gustinom od 200 do 900 kg/m3, u zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha, brzine vetra, veličine objekta, topografskih okolnosti, nadmorske visine, zaklonjenosti, itd.
Problem zaleđivanja postoji kod preseka delova konstrukcije čije su dimenzije manje od 300 mm.
Tipičan je kod antenskih i dalekovodnih stubova, sa konstruktivnim delovima po pravilu užim od 300 mm. Posebno je opasno odvanje leda od užadi, gde se javlja i veliki dinamički udar. Nisu retke i havarije ovih objekata uzrokovane ledom.
Kod mostova je problem zaleđivanja delova konstrukcije mnogo manji, iako ima konstruktivnih delova užih od 300 mm. Primeri su kablovi mostova sa kosim kablovima: Drumski most Port Men u Britanskoj Kolumbiji, Kanada, koji je pronašao Trpovski, zatim kod nas Drumski Most slobode u NS i Drumski Most na Adi, Beograd.
Primer su i rešetkasti mostovi. Spregovi između lukova starog mosta (Žeželjevog mosta) takođe se mogu ubrojati u ovu grupu.
Na našim mostovima, koliko znam, nikad nije zabeležen ovaj problem.
Šta je sa delovima konstrukcije koji su širi od 300 mm?
Promena aerodinamičkih koeficijenata je minimalna i pada sa porastom veličine konstruktivnog dela.
Na našem Mostu grede koje spajaju lukove se ponašaju blisko krovovima. Sneg može da se nakupi u maloj količini, (vetar na visini 30 do 60 metara iznad reke i glatka površina konstrukcije bitno smanjuju količinu snega). Moguća opasnost je, međutim, ne svež sneg, nego led koji se stvara posle otapanja i ponovnog zaleđivanja, (to su ledenice koje vise sa krovova).
Na našem Mostu, po mom mišljenju, problem je ipak pre teorijski, nego iole praktičan:
- širina „krova“ je mala; širina greda koje povezuju lukove je samo 3,0 m;
- vertikalni limovi sanduka grede štrče 34 mm iznad pojasnih limova, što zadržava ledeni sloj ako ga ima, (videti sliku); odvodnjavanje poprečnih greda se postiže preko proreza na štrčećim delovima, (videti sliku).
Tu su, najzad, i mnogobrojni primeri lučnih mostova sa sličnim konstruktivnim rešenjem povezivanja lukova širom sveta, uključujući tu i mostove u vrlo oštrim klimatskim uslovima, gde problem padanja leda sa konstrukcije nije registrovan. Primeri su mostovi iz sličnih klimatskih uslova: Drumski most Pentele, Mađarska, Drumski most Tangeminde, Nemačka, Drumski Most Elizabete Zavacke, Poljska, Železnički most Dintelhafen, Holandija, Železnički most, Beč, Austrija, Železnički most Hamer, Nemačka, Železnički most Muiderberg, Holandija, itd.
Prema svemu racionalno rečenom, na našem Mostu ne bi trebalo da postoji ikakva opasnost od padanja leda sa konstrukcije mosta na učesnike u saobraćaju. Ipak, priroda se ne nože uvek podrediti matematici, pa i neki teoretski nemoguć, a praktično izuzetno redak sticaj okolnosti, ne može se u potpunosti odbaciti.