Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2019-02-12; Aktuelno i sneg na mostu.
Aktuelno
Aktivnost na našem Forumu što se tiče mosta je prilično utihnula.
Razlog je verovatno u mirovanju radova oko mosta (demontaža Privremenog mosta i izgradnja pristupnih saobaćajnica), ali i neuključivanje dekorativnog svetla.
Što se tiče radova oko mosta nemam nažalost nikakvih informacija, jer su to radovi prema drugim ugovorima i sa drugim projektantima i izvođačima.
Dekorativno svetlo nije uključeno čak ni za vreme nedavnih velikih praznika, kada je na ulicama postavljeno hiljade raznih ukrasa, što je trebalo da ulepša grad za vreme prazničnih dana. Glavni ukras grada – naš most sa svojim moćnim dekorativnim osvetljenjem – ostao je u mraku. Poslednje što sam čuo, (o čemu sam već pisao pre par meseci), je da grad Novi Sad ne želi da plaća dekorativno svetlo (!?). Ne znam da li je sve ovo potpuno tačno. Ako jeste onda je to potpuni apsurd, ko treba onda da uključi dekorativno svetlo? Železnica, iz neke kancelarije u Beogradu? Još veći apsurd!
Nažalost, čak i ovakva apsurdna situacija ne bi bila neverovatna, pogotovo imajući u vidu niz apsurda druge vrste, (takođe netehničke prirode), tokom gradnje mosta.
Sneg
Jedina tema koja je malo oživela ovu rubriku Foruma u poslednje vreme je sneg koji je pao sa konstrukcije mosta na drumski kolovoz, (Tankosic, #4944).
Pre svega reakcija našeg projatelja Tankosića je za svaku pohvalu. kao pravovremeno obraćanje mogućim nadležnim službama na potencijalnu opasnost za sigurnost saobraćaja.
O ovoj temi smo već razgovarali povodom sličnog pitanja Trpovskog, (moj post #4966).
Naš most je striktno projektovan i izveden prema zahtevima stotinama raznih standarda, evropskih (EN) i raznih nemačkih. Pitanje Tankosića me je navelo da pomno pretražim najrazličitije svetske standarde i praksu koji bi mogli da tretiraju ovu temu.
Rezultat je: nema ni jedne reči bilo gde o padanju snega sa konstrukcije mosta, pa prema tome ni bilo kakve odgovarajuće odredbe tehničke regulative za mostove po ovoj temi.
U praksi se pokazalo da je opasno padanje leda na mostovima sa kablovima, (viseći mostovi i mostovi sa kosim kablovima), pojava koja se poslednjih godina najviše uočava na mostovima u SAD i Kanadi. Na Internetu se može naći puno novinskih vesti, video-zapisa i fotografija padanja leda sa kablova i oštećenja automobila na mostu.
Na mostovima sličnim našem – lučnim mostovima, nisam pronašao ni jedan jedini slučaj ugrožavanja saobraćaja padanjem leda i/ili snega sa konstrukcije.
U pomenutom ranijem postu sam već rekao da su gornje površine greda koje povezuju lukove slične nagnutim krovovima. U slučaju našeg mosta to su „krovovi“ široki 3 metra, sa najveći nagibom prema horizontali od 36 stepeni.
Da li za krovove zgrada postoje tehnički propisi o odbrani od padanja snega?
Da! Različite detaljnosti po zemljama:
- Srbija (kao i ex Jugoslavija) – ni reč!
- Rusija – vrlo detaljno, najdetaljnije koliko znam u odnosu na druge zemlje;
- Nemačka – postoje, ali su to komunalni propisi, ne u obliku DIN-standarda ili nekih preporuka koje su federalnog nivoa;
- Kanada – za sever Kanade, od 2014;
- SAD – nema propisa;
Itd.
Odbrana od padanja snega sa krova je snegobranima, (engleski: snow guard ili snow stop; nemački: Schneefanggitter; ruski: снегозадержатели).
Ukratko, najvažnije odredbe za snegobrane na zgradama:
- Nemačka: obavezni su za strme krovove, (nagib prema horizontali najmanje 45 stepeni);
- Rusija:
- obavezni su za sve zgrade, za nagibe krovova manje od 60 stepeni;
- postavljaju se na 60 do 80 cm od ivice krova;
- postoji nekoliko tipova snegobarana: od drvenih oblica, od metalnih cevi (prečnika 15 do 30 mm, najefikasniji tip snegobrana), od pojedinačnih ugaonika tačkasto raspoređenih na krovu;
- radi se i proračun snegobrana na horizontalno opterećenje snegom u zavisnosti od klimatske zone, nagiba i veličine krova, vrste krovnog pokrivača;
- obavezne su i krovne ograde, (nezavisno od snegobrana), kao mera sigurnosti pri radu na krovu, (standard GOST 25772-83).
Vratimo se na naš most.
Prema obavezujućoj tehničkoj regulativi, (inostranoj, domaće nema), nisu potrebni snegobrani na mostu.
Prema svetskoj praksi gradnje lučnih drumskih mostova (videti slike u prilogu) – snegobrana takođe nema.
Ipak, iskustva kao Tankosićevo ne treba zanemariti. Po mom mišljenju, kroz monitoring mosta video-kamerama 24 h/dan, empirijski će se utvrditi stepen opasnosti. Ukoliko su padavine snega sa konstrukcije česte, vlasnik mosta može ugraditi snegobrane na grede koje povezuju lukove.
Lično mislim da nema realne opasnosti, iako ne postoji 100% sigurnost.
Prave i realne opasnosti u Srbiji, u okviru razmatrane teme, su:
- na drumskim mostovima: neadekvatan sistem zadržavanja vozila na mostu, (post od 2018-11-30), velika oštećenja kolovoza rupama pre svega, neravni kolovozi, neadekvatne ograde pešačkih staza, itd;
- na zgradama: ne samo nepostojanje snegobrana, nego i nepostojanje tehničkih propisa koji definišu njihovu ugradnju na krovovima;
Nabrojane opasnosti su mnogo veće i sa mnogo gorim posledicama po sigurnost saobraćaja.
Snimci mosta
Pošto su naši snimci presušili, evo na nekih sa Deskgrama, gde se konstantno objavljuju, ne u velikom broju, ali bez prekida.