TEMA: Novi Žeželjev most

nosač pešačko biciklističke staze na zemlji


na jednom delu su postavljeni i nosači ograde


otvori na luku za sajle


pogled na unutrašnje grede, na koje treba da se montiraju betonske ploče


stubovi će se nakon demontaže starog mosta takođe ukloniti (nisu nam rekli da li će dinamitom ili vibracionim čekićima)
Inače vidan zastoj u radovima se najviše pripisuje glavnom problemu svih gradilišta u Srbiji. Ljudi su nam rekli da se nadaju da će i taj problem biti rešen. Takođe problem u izgradnji je i nepostojanje dinamičkog plana izvođenja radova. Sve u svemu, jako je duvao vetar juče na gradilištu. A svima na gradilištu želim da sve probleme što pre reše, da možemo da pratimo napredak iz nedelje u nedelju

Dobro je, živ je!

Išao sam juče vozom za BG pa sam uslikao Novog Žeželja iz voza u pokretu,tako da sorry za eventualni lošiji kvalitet slika.

Sticajem okolnosti zaista me dugo nije bilo na Forumu. Razlog je krajnje prozaičan - dosta raznog posla, pa nije bilo vremena za pripremu nekog sadržajnijeg priloga.
Ljutnja, ni govora! Kakva ljutnja među prijateljima?

Poslednjih par dana spremio sam prilog, direktno i indirektno vezan za naš most:
o imenima mostova uopšte u svetu,
o imenu ovog mosta,
o konstruktorima mostova u svetu i kod nas,
(opet) o medijima kod nas i izveštavanju o mostovima ...,
o glavnom projektantu ovog mosta.

Prilog je u 5 tekstova i ilustrovan sa 6 slika, kao kratko putovanje kroz istoriju mostogradnje i upoznavanje, bar kratko i skromno, sa imenima o kojima ništa niste mogli da nađete u novinama.

O nazivima mostova i konstruktorima – Deo 1

Nazivi mostova

Nazivi mostova se uglavnom mogu podeliti u tri grupe: prema znamenitim ličnostima, geografskim odrednicama i neutralno – sa nekim opštim nazivom.

Prema znamenitim ličnostima, primeri poznatih mostova u svetu, (oznake: L = najveći raspon, ΣL = ukupna dužina):
• Karlov Most, Prag, Češka: drumski, kameni most, izgrađen u 14. veku, od 1870. nazvan po Karlu IV – kralju Češke;
• Sečenijev most, Budimpešta, Mađarska: drumski, čelični, viseći most, L = 202 m, završen 1848, nazvan po knezu Ištvanu Sečeniju (Istvan Szecheny), projektant engleski inženjer Viliem Tirni Klark (Williem Tierney Clark);
• Most Džordža Vošingtona, Njujork, SAD: drumski, čelični, viseći most, L = 1067 m, završen 1931, nazvan po predsedniku SAD (George Washington); projektant švajcarsko-američki inženjer Otmar Aman (Othmar Hermann Ammann);
• Most generala Rafaela Urdanete, Marakaibo, Venecuela: drumski, betonski, delom sa kosim zategama, L = 235 m, ΣL = 9 km, završen 1962, nazvan po venucuelanskom generalu (Rafael Urdaneta); projektant italijanski inženjer Rikardo Morandi (Riccardo Morandi);
• Most Velike vojvotkinje Šarlote, Luksemburg: drumski, čelični, ramovski most, L = 234 m, ΣL = 355 m, projektant firma Reinstahl Union Brueckenbau, Dortmund;
• Most Freda Hartmana, Bejtaun (Bautown), SAD: drumski, betonski most sa kosim kablovima, L = 381 m, ΣL = 4185 m, nazvan po novinskom uredniku i izdavaču (Fred Hartmann), završen 1995, projektant nemački inženjer Holger Svenson;
• Erazmov most, Roterdam, Holandija: drumski most sa kosim kablovima, čelično-betonski, L = 280 m, ΣL = 802 m, završen 1996, nazvan po filozofu, teologu i piscu Erazmu Roterdamskom (Desiderius Erasmus Roterodamus); projektant firma Van Berkel & Bos;
• Puškinov most, Moskva, Rusija: pešački, lučni, čelični most, izgrađen od demontiranog železničkog Andrejevskog mosta (1907-1998), nazvan po pesniku Aleksandru Sergejeviču Puškinu, završen 2002;
• Most Žuskelinja Kubičeka, Brazilija, Brazil: drumski, čelični, lučni most, L = 240 m, ΣL = 1200 m, nazvan po predsedniku Brazila (Juscelino Kubitschek), završen 2002; projektanti brazilski inženjeri Alexandre Chan i Mario Vila Verde;
• Most Harilaosa Trikupisa, Korintski zaliv, Grčka: drumski, čelično-betonski, sa kosim kablovima, L = 560 m, ΣL = 2880 m, nazvan po grčkom premijeru (Charilaos Trikoupis) iz 19.veka, završen 2004; arhitektonsko oblikovanje: Berdj Mikaelian, konstrukcija: firma Vinci Construction Grands Projets i njen deo Freyssinet International.
Primer iz Srbije:
• Most viteškog kralja Aleksandra I, Beograd, Kraljevina Jugoslavija: drumski, viseći, čelični most, L = 261 m, ΣL = 420 m, nazvan po kralju Aleksandaru I Karađorđeviću, završen 1934; projektant nemačka firma MAN; među građanstvom most je nazivan i Zemunskim ili Visećim mostom.

Prema geografskim odrednicama, primeri poznatih mostova u svetu:
• Most Žaožu (Zhaozhou Bridge), Kina, drumski (sada pešački) kameni, lučni most, L = 37,37 m, nazvan po pokrajini u kojoj se nalazi; zamislio ga i izveo Li Čun (Li Chun), građen 605-616; poznat i kao Anji Bridge ili Dashi Bridge; most je u svojih 1400 godina (!) preživeo osam ratova, 10 velikih poplava, brojne zemljotrese i i dalje je potpuno neoštećen!; majstorsko inženjersko delo!
• Most Menai (Menai Suspension Bridge), Vels, Velika Britanija: drumski, gvozdeni, viseći most, L = 176 m, ΣL = 417 m, nazvan po morskom tesnacu u Velsu, završen 1826; projektovao ga je i izveo engleski inženjer Tomas Telford (Thomas Telford); prvi viseći most u svetu, još uvek je u saobraćaju i kandidat je za spomenik svetskog nasleđa (nadležan UNESCO);
• Bruklinski most (Brooklyn Bridge), Njujork, SAD: drumski, čelični viseći most, L = 476 m, ΣL = 1825 m, završen 1883; projektant američki inženjer nemačkog porekla Džon Rebling (John Augustus Roebling); nacionalni spomenik kulture SAD;
• Most Fort (Fort Bridge), Škotska, Velika Britanija: železnički, čelični most, nazvan po zalivu (Firth of Fort); L = 520 m, ΣL = 2529 m, završen 1890; projektanti engleski inženjeri Džon Fauler (Sir John Fowler) i Bendžamin Bejker (Sir Benjamin Baker); most je u saobraćaju i još uvek je čudo tehnike;
• Most Salgitanobel (Salgitanobel-Bruecke), Švajcarska: drumski, armiranobetonski, lučni most, L = 90 m, ΣL = 132 m, završen 1930; projektant švajcarski inženjer Rober Majar (Robert Maillart); nacionalni spomenik kulture Švajcarske;
• Most u Sidnijskoj luci (Sydney Harbour Bridge), Sidni, Australija: drumsko-železnički, čelični, lučni rešetkasti most, L = 503 m, ΣL = 1149 m, završen 1932; projektant engleski inženjer Reif Frimen (Sir Ralph Freeman);
• Most Golden Gejt, (Zlatna kapija, Golden Gate), preko istoimenog moreuza, San Francisko, SAD: drumski, čelični, viseći most, L = 1280 m, ΣL = 2,7 km, završen 1937; projektant američki inženjer Džozef Štraus (Joseph Strauss); svetski rekorder u rasponu do 1964, jedan od nekoliko najpoznatijih nostova u svetu;
• Most kod Zaporožja, železničko-drumski, armiranobetonski, lučni most, L = 228 m, ΣL = ?, završen 1952, projektant ?, Ukrajina;
• Most Krk-kopno, Hrvatska: drumski, armiranobetonski, lučni most, rasponi lukova L = 390 i 244 m, ΣL = 1430 m, završen 1980; projektant srpski inženjer Ilija Stojadinović; most je bio svetski rekorder u rasponu betonskih lučnih mostova 1980-1997, još uvek je među najvećima u svetu;
• Most Akaši Kaikjo (Akashi Kaikyō Bridge) preko moreuza Akaši, Japan: drumski, čelični, viseći most, L = 1991 m, ΣL = 3911 m, završen 1998; projektant japanski inženjer Satoši Kašima (Satoshi Kashima); apsolutni svetski rekorder u rasponu; projektovan da izdrži vetar brzine 286 km/h i zemljotres intenziteta 8,5 stepeni Rihterove skale;
• Vijadukt Mijo (Millau Viaduct) preko istoimene doline, Francuska: drumski, čelični most sa kosim kablovima, L = 342 m, H = 343 m, ΣL = 2460 m, završen 2004; projektant francuski inženjer Mišel Virložu (Michel Virlogeux), arhitektonsko oblikovanje britanski arhitekt Norman Foster (Norman Foster); remekdelo savremenog konstruktorstva.
Mostovi imena prema geografskim odrednicama su daleko najbrojniji.

Mostovi neutralnog imena:
• Novi most (Nový most, New Bridge), Bratislava, Slovačka: drumski, čelični most sa kosim kablovima, L = 303 m, ΣL = 431 m, završen 1972; projektant A. Tesar, arhitektura J. Lacko;
• Most Alamiljo (Harfa, Puente de Alamillo, Harp Bridge), Sevilja, Španija: drumski most, čelično-betonski, sa kosim kablovima, L = 200 m, ΣL = 250 m, završen 1992; projektant španski inženjer Santjago Kalatrava (Santiago Calatrava); izuzetno skulptorsko ostvarenje;
• Ženski most (Puente de la Mujer, Women's Bridge), Buenos Ajres, Argentina: obrtni pešački most, čelični, sa kosim kablovima, L = 102 m, ΣL = 170 m, završen 2001; projektant španski inženjer Santjago Kalatrava;
• Most tri zemlje (Three Countries Bridge, Dreiländerbrücke, Passerelle des Trois Pays), na tromeđi Nemačke, Francuske i Švajcarske: pešački, čelični, lučni most, L = 219 m, ΣL = 248 m, završen 2007; projektant nemački inženjer Volfgang Štrobl (Wolfgang Strobl), arhitektonsko oblikovanje Ditmar Fajhtinger (Dietmar Feichtinger); most je u Nemačkoj nagrađen kao najbolje konstruktorsko ostvarenje u mostogradnji 2008;
Primeri iz Srbije:
• Most Gazela, Beograd, Srbija: drumski, čelični, ramovski most, L = 250 m, ΣL = 332 m, završen 1970; projektant Milan Đurić;
• Most Varadinska duga, Novi Sad, Srbija: drumski, čelični, gredni most, L = 130 m, ΣL = 304 m, završen 2000; projektant Gojko Nenadić.

Izabrani mostovi iz sveta su primeri svetski poznatih mostova, koji pored toga što su izuzetna, nekad i pionirska ostvarenja u tehnici, u međuvremenu su postali spomenici kulture i simboli gradova pa i država.
Primetno je da se ni jedan ne zove po svom projektantu. Mislim da je to sasvim opravdano imajući u vidu da su mostovi objekti koje koriste svi, stvaraju ih – u širem smislu – opet svi (plaćanjem kroz poreze, planiranjem - privrednim, saobraćajnim, urbanističkim, gradnjom – gde učestvuju stotine, nekad i hiljade ljudi). Po svom značaju nadilaze bilo kakvu pojedinačnu ličnost konstruktora, pa makar to bio i sasvim izuzetan konstruktor. U skladu s tim treba da bude i ime mosta – bilo kao još jedno pominjanje neke izuzetne ličnosti u istoriji i/ili kulturi, ili prema svom geografskom određenju, ili nešto treće. Konstruktor, ako je zaslužio, dobija priznanje svojih kolega, što je i najveće moguće priznanje. (Ne)Pominjanje u medijima za profesionalce nije mera stvarnog stručnog uspeha.

O nazivima mostova i konstruktorima – Deo 2

O imenu ovog mosta

Zvaničan naziv mosta prema Projektnom zadatku, Idejnom i sada Glavnom projektu po kom se most izvodi je Železničko-drumski most preko Dunava u Novom Sadu.

Zvaničan naziv starog mosta je bio Drumsko-železnički most preko Dunava u Novom Sadu.

Naziv Žeželjev most je neformalan, nastao tokom vremena u građanstvu i medijima.
Delegacija Evropske komisije za Republiku Srbiju koja je donacijom (poklonom) kofinansijer izgradnje mosta, celom programu finansiranja je dala naziv Zezelj Bridge i to je vidljivo na tabli na gradilištu mosta.

Naziv mosta kao Železničko-drumski most preko Dunava u Novom Sadu je smisaono adekvatan, označava namenu mosta i njegovo geografsko mesto, što je uobičajena praksa u svetu.

Kako će se most konačno zvati, ako uopšte bude izmene zvaničnog imena, ovog trenutka nije poznato niti je o tome uopšte bilo reči.

Ako govorimo o ličnostima iz bogate istorije i kulture Novog Sada čije bi ime most mogao da ponese pomenimo neke od njih: Svetozar Miletić, Jovan Jovanović Zmaj, Đura Daničić, Milena Marić, Laza Kostić, Mika Antić ....

Moguće je naravno i bilo koje drugo ime mosta – nevezano za ličnost. Građani će već, kao i uvek i svuda, nazivati most nekavim svojim, makar i neformalnim imenom.

Naziv „Žeželjev most“ sigurno nije ni logičan, ni pravedan – čak ni prema pokojnom istaknutom konstruktoru betonskih konstrukcija, i to za novi most koji je čelični i koji se po svemu razlikuje od njegovog, (videti str. 33 Foruma i post #656). Pri tom stari Most kod Beške, koji je zaista njegovo projektantsko ostvarenje, ostaje sa neizmenjenim nazivom.

O nazivima mostova i konstruktorima – Deo 3

Čuveni konstruktori mostova u svetu

Pogledajmo na kraju i kratak pregled izuzetnih svetskih konstruktora i posebno konstruktora mostova, predstavljajući i inženjere specijaliste za čelične konstrukcije, i one za betonske konstrukcije:
• Moris Košlan (Maurice Koechlin) 1856-1946, švajcarsko-francuski inženjer; najznačajnije reference: Vijadukt Garabit (Garabit Viaduct), Ajfelov toranj (Eiffel Tower), Statua slobode (Statue of Liberty); da, Košlan je projektant Ajfelovog tornja, a ne Ajfel; Ajfel je bio izuzetno uspešan preduzetnik, talentovan za posao, njegovu organizaciju i realizaciju, ali je sam bio hemijski (a ne građevinski) inženjer; ovo je i svetski poznat primer kako čak preovlađujući deo medija može nekog da „sakrije“;
• Otmar Aman (Othmar Hermann Ammann) 1879–1965, švajcarsko-američki inženjer; najznačajnije reference: George Washington Bridge (1931, L = 1067 m, svetski rekord raspona), Verrazano-Narrows Bridge (1964, L = 1298 m, svetski rekord raspona);
• Džozef Štraus (Joseph Baermann Strauss) 1870–1938, američki inženjer; najznačajnija referenca: Golden Gate Bridge (1937, L = 1280 m, svetski rekord raspona);
• Rober Majar (Robert Maillart) 1872–1940, švajcarski inženjer, izuzetan projektant armiranobetonskih konstrukcija i mostova; najznačajnija referenca: Salgitanobel-Bruecke;
• Ežen Fresine (Eugène Freyssinet) 1879-1962, francuski inženjer; izumitelj prednapregnutog betona, autor ključnih patenata iz oblasti prednapregnutog betona; najznačajnija referenca u mostovima: 1930, Plougastel Bridge, L = 3 x 180m;
• Franc Dišinger (Franz Dischinger) 1887-1953, nemački inženjer, jedan od pionira-majstora u prednapregnutom betonu i autor patenata (1934); referenca u mostovima: prvi most od prednapregnutog betona u Nemačkoj, 1937, Bahnhofsbrücke Aue, L = 69 m;
• Rikardo Morandi (Riccardo Morandi) 1902–1989, italijanski inženjer, konstruktor betonskih mostova; najznačajnije reference: Kinnaird Bridge, Canada, 1960; General Rafael Urdaneta Bridge Lago de Maracaibo, Venezuela,1962; Polcevera Viaduct, Genoa, Italy, 1968; Carpineto Bridge, Potenza, Italy, 1973;
• Holger Svenson (Holger Svensson) 1945, nemački inženjer, konstruktor mostova sa kosim kablovima; najznačajnije reference: Pasco-Kennewick Bridge over the Columbia River, USA; Helgeland Bridge over Leirfjord, Norway;
• Mišel Virložu (Michel Virlogeux) 1946, francuski inženjer; jedan od najvećih aktuelnih konstruktora mostova u svetu; najznačajnije reference: Vasco de Gama Bridge, Lisabon, 1998, L = 420 m; Millau Viaduct 2004;
• Santjago Kalatrava (Santiago Calatrava) 1951, španski inženjer i arhitekta; autor izuzetnih objekata skulpturalnog karaktera; najznačajnije reference: Alamillo Bridge 1992; Chords Bridge, Jerusalim 2008.


Konstruktori mostova u Srbiji

O srpskim konstruktorima široka publika uopšte malo zna. U javnosti se pominje par imena, o ostalima vrlo malo i retko, ili nimalo.

Nabrojimo velike i veće mostove u Srbiji i van Srbije srpskih konstruktora, (spisak ne pretenduje da je kompletan), sa podacima o vrsti konstrukcije i najvećem rasponu (L), imenima odgovornih projektanata i projektantskih firmi. Kriterijum za drumske mostove L > 100 m, železnički mostovi L > 50 m:

Period do 1990. godine, vreme velikih investicija i gradnji (naročito do 1980.):
• 1957: Drumski most preko Save Bratstvo i jedinstvo, Beograd: čelični gredni most, L = 261 m, Kurt Kloeppel, MAN, Minhen, Nemačka; svetski rekord raspona drumskog, čeličnog grednog mosta;
• 1961: Drumsko-železnički most preko Dunava, Novi Sad: betonski lučni most, L = 211 m, Branko Žeželj, Institut IMS, Beograd;
• 1962: Železničko-drumski most preko Tise, Senta: čelični, gredni rešetkasti most, L = 97 m, Dragoljub Simić, Goša, Smedererevska Palanka;
• 1963: Drumsko-železnički most preko Dunava, Beograd-Pančevo: čelični, gredni rešetkasti most, L = 162 m, Ljubomir Jevtović, Zavod za projektovanje Jugoslovenskih železnica, Beograd;
• 1966: Drumski most preko Tise, Žabalj: čelični gredni most, L = 106 m, projektant ?, Goša, Smederevska Palanka;
• 1970: Železnički most preko Neretve, Mostar, BiH; L = 54 m, Ljubomir Jevtović, Zavod za projektovanje Jugoslovenskih železnica, Beograd;
• 1970: Drumski most Gazela, Beograd: čelični ramovski most, L = 250 m, Milan Đurić, Mostprojekt, Beograd;
• 1974: Drumski most preko Dunava, Bačka Palanka: čelični gredni most, L = 160 m, Branko Tripalo, Mostogradnja, Beograd;
• 1974: Drumski most preko Dunava, Beška: betonski gredni most, L = 210 m, Branko Žeželj, Institut IMS, Beograd;
• 1974: Železnički most preko Male Rijeke, Crna Gora: čelični, gredni rešetkasti most, L = 151 m, Ljubomir Jevtović, Zavod za projektovanje Jugoslovenskih železnica, Beograd;
• 1974: Drumski most preko Dunava, Bezdan-Batina: čelični gredni most, L = 169 m, Branko Tripalo, Mostogradnja, Beograd;
• 1976: Drumski most preko Dunava, Kovin: čelični gredni most, L = 171 m, Branko Tripalo, Mostogradnja, Beograd;
• 1976: Drumski most preko Hidrocentrale Mratinje: čelični gredni most, L = 180 m, projektant ?, Goša, Smederevska Palanka;
• 1977: Drumski most preko Save, Sremska Mitrovica: čelični gredni most, L = 180 m, Dragoljub Simić, Goša, Smedererevska Palanka;
• 1978: Drumski most preko Save u produžetku Brankove ulice, Beograd, L = 261 m, čelični gredni most, Danilo Dragojević, Mostprojekt, Beograd;
• 1980: Železnički most preko Dunava, Bogojevo-Erdut: čelični gredni most, L = 155 m, Josip Vukuša, Inženjerski projektni biro, Zagreb;
• 1980: Drumski most Kopno-Krk, Hrvatska: L = 380 m, Ilija Stojadinović, Mostogradnja, Beograd; svetski rekord raspona betonskih, lučnih, drumskih mostova;
• 1980: Drumski most Slobode, Novi Sad: L = 351 m, čelični most sa kosim kablovima, Nikola Hajdin i Gojko Nenadić, Institut Kirilo Savić, Beograd;
• 1980: Železnički most, Beograd: L = 250 m, čelični most sa kosim kablovima, Nikola Hajdin i Ljubomir Jevtović, Mostprojekt, Beograd; prvi železnički most sistema sa kosim kablovima u Evropi;
• 1981: Drumski most preko Dunava,Bačka Palanka-Ilok, L = 160 m, Branko Tripalo, Mostogradnja, Beograd;
• 1989: Drumski most preko Jezera Gazivode: L = 195 m, čelični lučni most, Gojko Nenadić, Slobodan Cvetković, Mostprojekt, Beograd.

Period 1990-2000: Nema izgradnji mostova, izuzev sanacija i ponovnih izgradnji posle bombardovanja 1999. I to manjih mostova.

Period posle 2000 – period bitno smanjenih investicija i radikalno pogoršanog položaja domaćih projektanata, apsolutno neuporedivo lošijim nego pre 1989.

Period posle 2000 – novi mostovi:
• 2000: Drumski most preko Dunava Varadinska duga, Novi Sad: čelični gredni most, L = 130 m, Gojko Nenadić, Institut CIP;
• 2005: Drumski most preko Save, Ostružnica: čelični gredni most, L = 199 m, Danilo Dragojević i Slobodan Cvetković, Mostprojekt, Beograd;
• 2005: Drumski most preko Visle, Plock, Poljska: L = 375 m, čelični most sa kosim kablovima; autori: Nikola Hajdin i Bratislav Stipanić; projektanti: Aleksandar Bojović, Šerif Dunica, Miloš Lazović; Budoplan, Plock; drumski most sa najvećim rasponom u Poljskoj, najveći drumski most koji je projektovao jedan tim iz Srbije;
• 2008: Drumski most preko Save, Sremska Rača: L = 150 m, čelični gredni most, Aleksandar Bojović, DEL ING, Beograd, (kao podizvođač za projekat mosta, generalni projektant Institut CIP);
• 2010: Drumski most preko Tise, Ada: L = 169 m, čelični most sa kosim kablovima, Miško Gunjača, Intermost, Beograd;
• 2012: Drumski most preko Save – Most na Adi, Beograd: L = 376 m, čelično-betonski most sa kosim kablovima, Zigfrid Hopf, firma Leonhart, Andre i Partner (Leonhardt, Andrae und Partner), Štutgart, Nemačka.

Period posle 2000 – ponovne izgradnje i sanacije:
• 2005: Drumski most preko Dunava – Most slobode, Novi Sad: L = 351 m, čelični most sa kosim kablovima, Aleksandar Bojović, DEL ING, Beograd (kao podizvođač nemačke firme DSD, Zarlui); (ponovo izgrađen most istog izgleda kao prvobitni, srušen 1999; u odnosu na prvobitni sa brojnim izmenama i ojačanjima);
• 2011: Drumski most preko Dunava, Beška: betonski gredni most, L = 210 m, Damir Peco, ENCODE, Beograd; (most je iste konture i materijala kao postojeći, ali bitno razlličit u unutrašnjim dimenzijama, kablovima za prednaprezanje i armaturi);
• 2012: Drumski most preko Save – Most Gazela, Beograd: L = 250 m, čelični, ramovski most, DEL ING, Beograd (kao podizvođač za čelične mostovske konstrukcije generalnog projektanta Mostprojekt, Beograd); obimna sanacija i ojačanja sa 2000 t novih konstruktivnih delova.

Period posle 2000 – novi mostovi u izgradnji:
• 2014: Železnički most preko Morave, Ćuprija: L = 83 m, čelični, gredni, rešetkasti most, Siniša Mihajlović, Saobraćajni institut CIP, Beograd;
• 2014: Drumski most preko Dunava, Zemun-Borča, L = 170 m, gredni betonski most; projektant i izvođač kineska firma China road and bridge corporation;
• 2015: Železničko-drumski most preko Dunava, Novi Sad: L = 219 m, čelični, lučni most; Aleksandar Bojović, DEL ING, Beograd (podizvođač JV Azvi-Taddei-Horta Coslada); svetski rekord raspona železničkih mostova sistema luka sa zategom i dva koloseka.

O nazivima mostova i konstruktorima – Deo 4

O glavnom projektantu ovog mosta

Odredba našeg zakonodavstva – da postoje odgovorni projektant, odgovorni izvođač i odgovorni nadzorni organ nije se menjala nikad, uprkos mnogobrojnim promenama Zakona o izgradnji objekata.

Prema tome, i ovaj most kao i stari, i kao svi mostovi u Srbiji, ima svoje odgovorne projektante.
To su:
• za most: Aleksandar Bojović, firma DEL ING d.o.o., Beograd, www.deling.rs;
• za fundiranje i stubove: Damir Peco, ENCODE d.o.o., Beograd.

Link na odgovornog projektanta:
rs.linkedin.com/pub/aleksandar-bojovic/38/656/2a7

Ukratko, Aleksandar Bojović je bio u svojih 39 godina karijere konstruktora prevashodno čeličnih konstrukcija bio:
• projektant izvedenih velikih mostova, fudbalskih stadiona, ledenih dvorana, industrijskih hala, telekomunikacionih tornjeva, u zemlji i inostranstvu, (videti linkove gore);
• dva puta nagrađivan za najbolje konstruktorsko ostvarenje u Srbiji;
• četiri puta nagrađivan kao član konkursnog tima na međunarodnim konkursima za mostove;
• autor jedne stručne knjige, koautor još jedne; preveo (sa nemačkog) tri naslova stručne literature;
• autor 40 radova u domaćoj i međunarodnoj stručnoj literaturi;
• autor 5 jugoslovenskih (JUS) standarda, kasnije preimenovanih u srpske (SRPS) standarde.


Vratimo se na pitanje oko odgovornog projektanta i tima.
Oduvek je iza svakog glavnog projektanta jednog velikog i značajnog mosta stajao izuzetno sposoban tim. Tako je bilo pre 200 ili 100 godina, tako je i danas, kod nas i svuda u svetu.
Analogija sa nekim timskim sportom je potpuna. Tim sa jednim izuzetnim igračem i ostalim koji su prosečni ili ispod proseka, ne može da stigne ni do kakvog značajnog trofeja.
U slučaju Železničko-drumskog mosta u Novom Sadu projektantski tim čine 8 građevinskih inženjera-konstruktora iz tri generacije i 2 tehničara. Svi inženjeri su izuzetni profesionalci, potpuno pripremljeni za rad na ovakvom – međunarodnom projektu, visoko obrazovani - i tehnički, i uopšte. Imena svih članova projektantskog tima mogu se naći na pomenutom sajtu firme-projektanta DEL ING.

O nazivima mostova i konstruktorima – Deo 5

O srpskim konstruktorima, medijima i izveštavanju o mostovima uopšte


Nekoliko primera pisanja naših medija o pojedinim mostovima:

Drumski most preko Tare (ili Most na Đurđevića Tari):
Izuzetan betonski most, vrhunskih tehničkih i estetskih kvaliteta, L = 116 m, ΣL = 365 m, završen 1940.
1942. partizani su miniranjem srušili jedan od lukova da bi usporili prodiranje neprijatelja. Miniranje je stručno i uspešno izveo inženjer Lazar Jauković. Ubrzo posle toga bio je streljan. Posle rata podignut mu je spomenik u podnožju mosta kao patrioti i heroju.
U narodu se stvorila legenda da je projektant mosta morao da sruši svoje delo. Ovo je preuzeto u medijima i javnosti kao istina. Istina je, međutim, da je projektant mosta Mijat Trojanović, izuzetno talentovani i obrazovani konstruktor betonskih mostova, kasnije i vrlo popularni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, autor mnogih stručnih knjiga i radova.
Višedecenijsku nepravdu delimično su ispravile Večernje novosti:
www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:44...ocen-rusitelj-opevan


Drumsko-železnički most preko Dunava, Beograd-Pančevo:
U medijima se govori o mostu pre 2. svetskog rata (1935-1941, navodi se često i nemačka firma koja ga je gradila), rušenju 1945. i obnovi 1946, sada i o aktuelnoj rekonstrukciji.
Uopšte se ne pominje da je sadašnji most potpuno nov most (dakle ne od ostataka predratnog mosta), završen 1963, da ga je gradila domaća firma Goša. O projektantu nema ni pomena. Bio je to Ljubomir Jevtović iz Zavoda za projektovanje Jugoslovenskih železnica.

Ljubomir Jevtović je bio jedan od dva-tri najistaknutija konstruktora čeličnih mostova u Jugoslaviji u vreme 1950-1980.
Bio je odgovorni projektant uglavnom železničkih mostova. Pomenimo neke od njih:
• Železnički most preko Neretve, kod Jablanice, BiH, 1970; čelični ramovski most, L = 100 m;
• Železnički most preko Male Rijeke, Crna Gora, 1974: čelični, gredni rešetkasti most, L = 81,2+92,8+150,8+92,8+81,2 m; u vreme izgradnje bio je najviši železnički most u svetu, 205 m iznad dna kanjona, sada je treći;
• Železnički most, Beograd: L = 250 m, čelični most sa kosim kablovima; Ljubomir Jevtović je bio odgovorni projektant sa akademikom Nikolom Hajdinom što se, međutim, retko pominje; ovo je bio prvi železnički most sistema sa kosim kablovima u Evropi, (u našim medijima stoji prvi u svetu, ali to nažalost nije tačno; prva su bila dva železnička mosta u Argentini, L = 330 m, završena 1977.).
Život je završio bez ikakvog značajnijeg društvenog priznanja, a danas se može reći, izuzimajući starije inženjere – i u zaboravu!


Drumski most Kopno-Krk:
Retko pominjan most kod nas, u Hrvatskoj češće, ali takođe bez reči o odgovornom projektantu – Iliji Stojadinoviću.
Reč je, međutim o mostu:
• svetskom rekorderu u rasponu betonskih lučnih mostova, veći od dva luka L = 390 m!; prethodni svetski rekord (Most Gladesville Bridge, Australija, L = 305 m, 1964.) prevazišao je za čak 85 m!
• danas je još uvek u svetskom vrhu, kao drugi na svetskoj listi; (prvi je Wanxian Bridge, Kina, L = 420 m, 1997.);
• u srpskoj verziji Vikipedije Ilija Stojadinović se uopšte ne pominje;
• u engleskoj verziji Vikipedije pominje se ne samo Ilija Stojadinović, već i dvojica kolega – članova njegovog tima – Vukan Njagulj i Bojan Možina, takođe izuzetni inženjeri.
Ilija Stojadinović je bio veliki konstruktor betonskih mostova, projektant još uvek najvećeg betonskog mosta ikad koji su projektovala i izvela preduzeća ne samo Srbije i Jugoslavije. Umro je nažalost brzo posle završetka svog najvećeg dela. Pominje li ga iko u medijima, (a kamoli da ima most svog imena)?


Drumski most preko Save – Most na Adi, Beograd:
Izuzetno reklamiran most, sa nebrojenim napisima, reportažama, fotografijama, filmovima ... Govori se i da je most sa najvećim rasponom na svetu u grupi mostova sa kosim kablovima i jednim pilonom.

Ko je projektant?

Uglavnom se ne pominje, a kad se pomene to je slovenački inženjer Viktor Markelj i arhitekta Peter Gabrijelčić.
Da li je tako?

Tačno je da su kolege Markelj i Gabrijelčić autori konkursnog idejnog rešenja koje je pobedilo, tačno je i da je slovenački projektni biro Ponting iz Maribora uradio Idejni projekt.

Most je, međutim, izveden prema Glavnom projektu (firma Leonhardt, Andrae und Partner, Štutgart, Nemačka) koji se bitno razlikuje od Idejnog. Prethodno pomenuti biro Ponting je uradio tehničku kontrolu (reviziju) Glavnog projekta.

Projektant je, dakle, nemački inženjer Zigfrid Hopf (Siegfried Hopf).
U Nemačkoj, Zigfrid Hopf je za ovaj most dobio najprestižniju nagradu struke – kao najbolji projekat 2013 nemačke gradnje u čeliku (Ingenueurpreis des Deutschen Stahlbaues 2013)!
Videti www.bauforumstahl.de/bruecke-sava-belgrad

Po našim medijma, dakle, Zigfrid Hopf ni ne postoji, a intenzivno su izveštavali o mostu četiri godine!

P.S. Uzgred rečeno, ni podatak o svetskom rekordu nije tačan, mada to ni najmanje ne umanjuje inženjersku vrednost mosta. Most na Adi je četvrti u svetu a prvi u Evropi u grupi mostova sa kosim kablovima i jednim pilonom.


Zaključak:
Sličnih primera „paralelne stvarnosti“ koju stvaraju mediji, ima još puno (Toranj na Avali, Most Gazela, ...), o izuzetnim inženjerima-konstruktorima da i ne govorimo, nizu velikih imena na putu zaborava ili potpuno zaboravljenih – Mijat Trojanović, Ljubomir Jevtović, Branko Tripalo, Dragoljub Simić, o Iliji Stojadinoviću da ne govorimo.

Današnji srpski konstruktori - kako oni u zemlji, tako i oni u inostranstvu - ne postoje za domaće medije.
Kad je reč o malobrojnim novim značajnijim mostovima u Srbiji, novim ili saniranim i obnovljenim, pominju se samo inostrane firme koje su ih izvele kao glavni izvođači. Domaće projektantske i izvođačke firme koje su ih uglavnom ili potpuno i uradile kao podizvođači, nemaju mesta u medijima. Dovoljno je da o njima govore političari ili neki državni činovnici iako ne poznaju temu.

Kakve su posledice? Katastrofalne! Što je najgore i domaća javnost zahvaljujući medijima misli da mi više nemamo inženjera za svetska ostvarenja i da moraju stranci da nam grade mostove. Istina je suprotna – imamo, u malom broju ali imamo. Pri tom projektovanje mostova je postalo daleko zahtevniji posao nego pre 50 i više godina: neuporedivo obimniji, zahtevniji i strožiji standardi, složeniji statički sistemi, i sve to za mnogo kraće vreme i još za inostranog naručioca! Standardi su inače na stranom jeziku (engleski pre svega, ali i nemački, sve to na hiljadama strana), ugovori su međunarodni (opet na stranom jeziku), svi projekti, poslovna korespondencija takođe, rečju ni po čemu uporedivo sa SFRJ. Najviša državna priznanja i odlikovanja, velike materijalne nagrade kao ponekad u SFRJ?

U svetskoj stručnoj javnosti, međutim, Železničko-drumski most u Novom Sadu postaje sve poznatiji, iako još uvek u izgradnji. Člancima i prezentacijom biće predstavljen na svetskim skupovima konstruktora mostova u Madridu, Santjagu (Čile), ... U Kini kao svetskoj velesili u mostogradnji takođe postoji veliko interesovanje u stručnim krugovima.

Inzenjer + od mene

samo mala ispravka. Ona prva slika nije most Džordža Vašingtona već Bruklinski most (Brooklyn bridge).

A George Washington bridge je ovo

Još jedna ispravka. Most SNP u Bratislavi od 28.08.2012. više nema neutralan naziv, vraćen je stari koji je most imao od puštanja u saobraćaj 26.08.1972. do 1993. kada je preimenovan u Novi most ( Novy most ). Sada se, opet, zove Most slovenskeho narodneho povstania ( Most slovačkog narodnog ustanka ).
Inače, Inzinjeru svaka čast.

Pre 15 godina srušen Žeželjev most.

www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Pre-15-godina-...n-Zezeljev-most.html

Fotkano juče

Ova fotka mi je mutna kao Dunav.ccccc