Nekoliko impresija i sa moje strane.
Da je ovakav i ovoliki tržni centar bio potreban ovom gradu, bio je potreban. Jedino mi smeta njegov spoljašnji izgled. Noću i liči na nešto jer je zanimljivo osvetljen. Po danu je ništa drugo do običan limeni sarkofag koji više odgovara da je bio smešten negde kod Rodića, Lidla ili bilo gde uz autoput.
Za ovakvu ekstra i prva liga lokaciju, mogli su malo više da se potrude, da se postave strožiji uslovi od strane grada. Ovako, na sto metara dalje imamo predivnu zgradu NIS-a dok ovde imamo bukvalno hladnjaču. Sada je gotovo, za prolivenim mlekom ne vredi plakati.
Neko reče da je Promenada prevelika za Novi Sad, da Novosađani nemaju novaca da bi ga tu trošili. Ovaj ko je ovo zidao nije se oslanjao samo na Novosađane nego i na stanovnike Bačke Palanke, Zrenjanina, Kikinde, Šapca, Rume, . . . . Onaj ko ima novaca dolaziće vikendom u Novi Sad u šoping ture. Kao što Nivosađani idu u Ušće, Inđiju, Segedin, . . . . Novi Sad ima gomilu studenata koji nisu rodom Novosađani, došli su iz unutrašnjosti, sa severa Vojvodine, iz BiH, iz Crne Gore. Svima njima u posete vikendom dolaze rodbina, roditelji, braća, sestre. Sve su to potencijalne mušterije i kupci u Promenadi. Neka svako od njih kupi i najjeftiniju krpicu, ili popije kafu, kolu, čaj, pojede hamburger, pizza parče ili odgleda neki film, eto priliva novca. Ne mora to da bude puno, bitno je da kaplje, ali konstantno da kaplje po malo i nema zime.
Gornji sprat gde su kafići i restorani brze hrane je krcato. Nemaš gde iglu da ubodeš. Najbolji i najverniji konzumenti tog sprata su, i uvek će biti, klinčadija. Ovo je njima mesto za izlazak, za sastanke, za blejanje i žderanje pomfrita, hamburgera i ostalih špecija od kojih će im se kad tad začepiti krvni sudovi. O tome oni ne razmišljaju, još su mladi i puni snage, bitno je samo da svako od njih ostavi po par stotina dinara dnevno. Za jedan radni dan to je poprilično novaca. A za godinu dana pravo malo bogatstvo.
Što se tiče Promenade, po meni nedostaje jedan omanji prazan prostor u njemu. Nešto poput neke vrste trga na kojem bi se odvijale razne manifestacije, priredbe, degustacije, promocije. Tako nešto će se sigurno dešavati oko prazničnih dana u godini pa je zato potreban neki trgić za okupljanje a da ne smeta normalnom funkcionisanju tržnog centra, protoku ljudi, da se ne stvaraju gužve i čepovi od se neće moći proći. Čim ne može da se prođe i normalno funkcioniše diže se tenzija i nervoza. Pogotovo zimi. Napanje grejanje, ljudi u zimskoj garderobi, teške jakne, čizme, znoje se i eto ti nervoze. Svaki očin počne da ti smeta i ide na živce.
Gledam pločice. Priličan broj razbijen. OK, radili ljudi, ispadne im alat sa visine, padne i puknu pločice. Dešava se svuda u svetu. Ali ono što iritira je sledeće. Postavili su pločice koje vizuelno liče na mermerne ploče. Onda povade te koje su razbijene a na njihovo mesto zalepe obične, jednobojne, za nijansu ili dve slične boje okolnih. I tako šetaš tržnim centrom koji je nov novcat a tu i tamo ti bodu oči zakrpe koje se baš vide.
To je kao da se useliš u nov stan, prvi si vlasnik, te što si ga kupio a u WC-u ubačene 2, 3 pločice drugačijeg dizajna jer su majstori nekoliko njih razbili pa na brzinu našli nešto slično u zamenu.
Primetio sam dva ili tri momka, na svakom spratu po jednog, kako guraju one mašine za pranje i poliranje podova. Rade momci, trude se, ali iza mašina i dalje ostaju neki tragovi koji me podsećaju na lepljive tragove slične tragovima od pur pene kada majstoru pobegne malo sa strane. Tu će morati da radi neka žešća hemija.
Bio sam i na terasama. Video klince kako drmaju i tresu onu staklenu ogradu prema Dino parku i pljuju dole na prolaznike. Kada sam ih upozorio da ne drmaju ogradu i da ne pljuju, samo su me pogledalimkao da sam im pobio pola familije i rekli mi "pa ne pljujemo po vama". Kao, šta mene briga što oni pljuju po drugima, ne pljuju po meni pa ne kontaju zašto se ja uopšte njima obraćam. Retardi mali.
Ne može u Srbiji ništa da funkcioniše a da se ne nađe procenat onih pametnih koji odmah sve pr7lagođavaju sebi i svojim potrebama. I pored znaka zabrane saobraćaja, nekoliko njih je kolima ušlo na plato između Promenade i stadiona i tu se parkiralo i ušlo unutra. Dosta luksuznih vozila se u garaži parkiralo tako da nisu bili parkirani na za to predviđenim mestima nego tik uz vrata za ulazak u tržni centar iz garaže. Valjda da ne pešače previše. To su verovatno isti oni koji se po gradu parkiraju na trotoare tik uz ulaze u kafiće, markete, kladionice,....
Dok se na ulaz u Promenadu sa glavnog platoa čekalo u redu zato što su se ona roto vrata stalno nešto zaglavljivala a obezbeđenje nije htelo da otvori leva i desna bočna vrata, za to vreme na ulazu iz pravca Spensa nije se čekalo i sekunde. Roto vrata su bila zaključana dok su oboje bočnih vrata bila otvorena i sasvim normalno i lepo se cirkulisalo, bez zastoja i zadržavanja.
Po meni, jedan ogroman nedostatak celog kompleksa su samo jedne pokretne stepenice za sprat na kojem su restorani i bioskop.
Nisam 100% siguran, ali kao da sam perifernim vidom zapazio da neki lokali imaju svoje pokretne stepenice ka gornjim spratovima, mimo onih pokretnih stepenica između etaža u glavnim holovima.
Nisu trebali puštati u promet nezavršen objekat jer će na kraju biti da neki sitniji radovi nikada neće biti odrađeni. U fazonu "kako ćemo - lako ćemo". Te sitnije rafove će odlagati za sutra, pa za prokosutra i tako u nedogled dok se na njih ne zaboravi. Pa slično svi mi radimo i u našim kućama i stanovima. Uvek posle većih radova ostanu oni sitniji. Kao sutra ću to srediti, sada malo da se odmorim, pa iskrsne nešto drugo i ovo ee samo zamaskira. Pa ja kod kuće u šupi držim lajsnu koju sam posle neke rekonstrukcije kuće trebao da postavim još pre 15 godina. A takvih kao što sam ja, poznajem još gomilu likova.
Gužva je, ali protok ljudi sasvim normalno funkcioniše. Za par nedelja će se posetioci malo razrediti, neće ih više biti toliko. Sada su u većini oni koji su u Promenadu ušli da je vide kako izgleda. Kao i ja što sam ušao da samo vidim. Tako je bilo i kada je Merkator bio otvoren. U njega se išlo u izlazak, šetnju, u pozeraj. Izađe cela porodica, muž, žena i klinci. Obrnu par krugova pa kući na ručak ili večeru. Tako je sada i sa Promenadom.
Inače, veliki je kolaps saobraćaja na Bulevaru Oslobođenja. Gomila taksi vozila staje u onu traku za odvajanje ka ulazu u garažu. Tu izlaze putnici a ulaze novi. Pretrčavaju preko one nasute zemlje i tek posejane trave koja po svoj svojoj prilici neće ni nići, biće izgažena. Dodatnu frku prave oni koji stanu i uključe sva četiri žmigavca zato što čekaju nekog ko ih je zvao da dođu po njih.
Dodatnu gužva i kolaps se stvara iz pravca mosta. Oni koji bi da skrenu u garažu bivaju blokirani od strane taksista a oni blokiraju one koji bimiz srednje trake u desnu traku. Pa tako oni iz srednje trake stoje dok se ne oslobodi desna a iz leve opet stoji nekoliko njih koji su rešili da se odvoje ka garaži ali ne mogu zato što je srednja blokirana, . . . Onda ima nervozih koji trube, naglo koče, kreću uz potpisivanje. U par navrata je bila kolona skoro do naspram NIS-ove zgrade tako da ih je tu hvatalo crveno u samoj raskrsnici pa su blokirali sve one koji su išli Bulevarom Cara Lazara. Čak su tu na odvajanju ka garaži sa bulevara postavili saobraćajca koji je neprestano duvao u pištaljku, mahao palicom, terao taksiste, . . . . Bukvalno, niko ga nije zarezivao ni 5%, kao da ne postoji, autoritet službenog lica je bio čista NULA. Biće tu i karambola vremenom. Pogotovo što sada gomila pešaka pretrčava van pešačkog prelaza od i ka zgradi Elektrovojvodine pa cela situacija podseća na situaciju kao kod Futoške pijace.
Baš se raspisah. Sorry.