Na uglu Cara Dusana su bila tri ''lokala'' - naravno, Đurika (čak se sećam i lika, mali crnomanjast, sa debelim obrvama, uvek u beloj radnoj bluzi i sa belom titovkom na glavi), pored Đurike mala mesara, a u samom ćošku, do kuće koja je bila pored kasnijeg prolaza za RBoškovića i sada srušena, pored ograde zarasle u bršljan, bila je piljarnica.
Kod Đurike ste mogli da dobijete neke stvari kojih danas nema ni u ludilu (ili poostoje samo bedne kopije): CADE bombone, male jajaste secerne raznih boja, punjene bombone u obliku jastučića a sve to u kockastim položenim teglama koje su stajale na tezgi. Tu je bila i čuvena marmelada koja se na tepsiji sekla nožem (zamislite tepsiju šampita bordo boje). U mesari su bile safalade, debele viršle koje su bile ukusnije od današnjih krmenadli
Radnja kod kasarne je bila ''Centrokolonijal'' (enormno jaka trgovačka firma koja je imala, mislim oko pedesetak takvih radnji i kasnije (valjda???) prerasla u Centroslaviju., specificna po tomeda je imala ulaz i izlaz, ali je izlaz stalno bio zatrpan robom i nije služio svrsi. Bila mi je bliža od Đurike (ja sam iz Sarajevske
www.facebook.com/catclaw.olucarka/media_...26.1143090983&type=3) ali nije imala taj Đurikin lični pečat i roditelji su me retko tamo slali. To je ovaj beli lokal levo u crvenoj zgradi.