Менаџмент
Хотел „Војводина” кроз време
Ажурирано пре 3 часа 31 минут
Први модерни угоститељски објекти у Новом Саду јављају се у другој половини и пред крај 19. века, када се у ери раног капитализма јављају прва индустријска предузећа у граду.
Хотел „Војводина” 1901. године
1 / 2
Previous imageEnlargeNext image
Хотел „Војводина” 1901. године
Све веће потребе све бројнијег становништва, изискивале су и настанак све бројнијих крчми, кафана, пивара, гостионица, ресторана, народних кухиња и преноћишта. На такав пораст броја угоститељских објеката утицао је и све већи промет странаца кроз град.
Упоредо с привредним и културним успоном, Нови Сад добија модерне угоститељске објекте – хотеле, који су епитет „напредног нивоа угоститељства” стекли специфичним изгледом, угоститељском опремљеношћу и, надасве, услугама на највишем културном нивоу.
Тако су 1890. године угоститељски објекти у Новом Саду обухватали 119 локала с 337 запослених. Највише је било крчми, чак 111, гостионица и хотела, народних кухиња је било пет, кафана и млечних ресторана два и једна точионица ракије. Игранке су приређиване по хотелима који су имали дворану за приредбе тог типа. Од посебног значаја били су балови и балови под маскама, који су још по Наредби Намесничког већа морали да се заврше до три сата после поноћи, а по приватним кућама су били забрањени, док маске нису смеле да се носе по улицама. У гостионицама се, осим одржавања игранки, куглало, политизирало, читана је штампа, али се и бекријало...
Данашњи хотел „Војводина” најстарији је у граду. Када је саграђен 1854. године, понео је име „Царица Јелисавета”. Никао је на месту некадашње Хајлове пиваре, која је шест година раније изгорела у бомбардовању. Од 1748, па све док је није прогутао пламен, променила је више власника, међу којима су били Михаел Браунраш, Франц Вурмб, Симеон Перишић и Петар Саранда. Инвеститор Јохан Ајглер купио је рушевине и наденуо хотелу име „Јелисавета”, по супрузи Фрање Јосифа. Постоје записи који сведоче о томе да је „Царица Јелисавета” била омиљено место окупљања новосадске господе. Радо су је посећивали уметници и боеми, а нарочито у време када је власник хотела био Лазар Дунђерски.
Занимљив је податак да је електрично осветљење хотел имао од 1899. године, иако је Нови Сад званично електричу расвету добио тек 1910.
У периоду између два светска рата хотел се звао „Краљица Марија”, а име је добио у време када се краљ Александар Карађорђевић Ујединитељ оженио истоименом румунском принцезом, док данашњи назив „Војводина” носи од 1945. године. Гедеон Дунђерски није, попут Лазара, био вичан хотелијерству, зато је велелепно здање издао у закуп Фрајду и синовима, а потом и Карку Шолцу.
Био је то најсавременији хотел у граду са 60 модерно намештених соба с посебним купатилима, опремљеним топлом и хладном водом. Врхунска кухиња и широк избор првокласних вина уклапали су се у звучну рекламу о најбољем хотелу. У то време су, уз кафану поред уличног улаза, биле и текстилна радња фамилије Продановић и парфимерија. Престижна „Жута сала” била је смештена у десном дворишном крилу, а интензиван друштвени живот Новосађани су водили у кафани која је заузимала простор у централном делу хотелског приземља.
Занимљиво је да примарни спољашњи изглед хотела „Војводина”, који припада познокласицистичком стилу, није битно мењан. У великој мери то је важило и за ентеријер. Улична фасада, шира од 60 метара, с 24 вертикална отвора изузетно је упадљива у градском центру.
Када је Други светски рат завршен, променом друштвено-политичког система хотел је национализован. „Војводина” је значајније реновирана 1980. године, када је поново оживела пивница, омиљено место за окупљање омладине средином осамдесетих. Фасада хотела рестаурирана је 1995. године, када је пивница поново оживела.
Хотел „Војводина” својим композиционим карактеристикама и данас важи за један од значајнијих објеката градске архитектуре. Располаже са 61 смештајном јединицом. Гостима су на располагању два апартмана, осам соба с француским лежајем, 16 двокреветних, 15 двокреветних соба с додатним креветом и 20 једнокреветних. Ресторан сала има 80 места, а мала сала, опремљена интернет конекцијом и видео-пројектором погодна је за организовање разних стручних семинара.
odličan članak u Dnevniku.