TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

"ГРЧКА ШКОЛА"

Нови Сад, Улица грчкошколска 3
Споменик културе - 1997.



Зграда је позната под називом Грчка школа. Подигли су је новосадски Грци и Цинцари већ у другој половини XVIII века. Обновљена је 1821. године, а за време Буне 1848. у њој су новосадски Срби одржали скуп на коме су донели одлуку о дизању устанка, што говори, поред осталог, и о њеном историјском значају. Као и многе куће у граду, јуна 1849. године и ова је страдала, па је до 1853. била у рушевном стању. Тада је почело прикупљање прилога за њену обнову. План је сачинио Фриц Шлауб, а предрачун радова зидарски мајстор Андреас Ханер. Велики грађевински радови изведени су по класицистичким принципима. Ипак, изглед фасаде у необарокном декоративном склопу, по свему судећи, резултат је неке касније обнове, вероватно с краја XIX века.
Спратна зграда има широк, асиметрично постављен, двокрилни улаз. На уличној фасади је укупно шест оса отвора. Партерни део фасаде обрађен је у имитацији камених квадера, док је на спрату упечатљива прозорска необарокна декорација: балустерски низ на парапетима и сегментни фронтони са орнаментом у облику шкољке. Поткровни конзолни фриз пресечен је таванским отворима, који су затворени декоративним розете тама. На средини спрата, изнад кордонског венца, постављена је спомен плоча од ружичастог камена на којој је уклесан текст о обнови објекта 1821. године. У уличном делу зграде пројектовани су станови, а у крилу са леве дворишне стране налазила се учионица. Степенишно крило има касетирану таваницу и богато обликовану ограду од кованог гвожђа. Током деведесетих година XX века тавански простор претворен је у стамбени, а фасада је обновљена.

24 надгробна споменика на Успенском гробљу

Нови Сад, Улица новосадског сајма
Споменици културе - 1968/1991



На Успенском гробљу у Новом Саду, априла 1968. године регистрована су и Законом заштићена 24 надгробна споменика са гробним местима на којима почивају знамените личности. У оквиру просторно културно-историјске целине „Гробља ван употребе", они су 1991. категорисани као споменици културе од великог значаја:
Надгробни споменик са крстом Милоша Димитријевића (1824-1896), политичара и председника Матице српске,
Надгобни споменик Михајла-Полит Десанчића (1833-1920), адвоката,
Надгобни споменик Косте Трифковића (1843-1875), књижевника,
Надгробни споменик Јована Грчића (1855-1941), писца и професора,
Стари споменик од ружичастог камена са крстом Јована Обреновића (1786-1850), генерала,
Надгробни споменик са портретом у рељефу Јована Хаџића (1799-1869), политичара и једног од оснивача Матице српске,
Надгробни споменик са крстом Јакова Игњатовића (1824-1889), књижевника,
Надгробни споменик Светозара Милетића (1826-1901), правника, политичара, најистакнутије политичке личности код Срба у Војводини у другој половини XIX века и Јаше Томића (1856-1922), политичара, оснивача Српске радикалне странке у Војводини,
Надгробна плоча на којој је медаљон са рељефним портретом Васе Стајића (1878-1947), професора,
Надгробни споменик са медаљоном и рељефним портретом Аксентија Мародића (1838-1909), сликара,
Надгробни споменик др Ђорђа Натошевића (1821-1887), лекара и педагога,
Надгробни споменик Стевана Брановачког (1804-1880), адвоката и градоначелника Новог Сада,
Надгробни споменик са крстом и портретом у рељефу Јосифа Руњанина (1831-1876), официра и композитора,
Надгробни споменик др Милана Петровића (1879-1952), професора,
Надгробни споменик Христине Тинке Лукић (1862-1911), глумице,
Надгробни споменик Петра Биге (1811-1879), генерала,
Надгробни споменик Радивоја Врховца (1863-1946), филолога,
Надгробни споменик Косте Јорговића (1882-1918), сликара,
Заједничка гробница са монументалним неоготичким спомеником у коју су 1921. године из порте срушене Јовановске цркве пренети посмртни остаци следећих знаменитих личности Новог Сада: Димитрије Сервиски, народни добротвор, Геврасије Петровић, архимандрит манастира Беочин, Павле Стаматовић, прота новосадски, Аца Костић, члан Народног одбора у Буни 1848/49, Ђорђе Пасковић, професор Новосадске гимназије, Станислав Шумарски, мајор, Коста Богдановић, књижевни критичар, Илија Захаријевић, професор Београдске гимназије, члан главног Народног одбора у Буни 1848/49, Димитрије Аврамовић, сликар и писац,
Надгробни споменик са оградом Васе Пушибрка (1838-1917), професора,
Надгробни споменик Филипа Недељковића (1788-1872), добротвора
Надгробни споменик Александра Морфидиса (1810-1889), композитора,
Надгробни споменик са крстом Јована Београдца (1812-1889), официра и писца,
Надгробни споменик Димитрија Јовановића (1840-1908), сенатора.

КОМПЛЕКС "БАНОВИНЕ"

Нови Сад, Булевар Михајла Пупина 16
Споменик културе - 2007.



Комплекс је изграђен по пројекту архитекте Драгише Брашована, у релативно кратком периоду од 1936. до 1939. године. Двоспратна Бановина (180x44м) има потковичасту основу, која се на западној страни завршава полукружном формом а на источној доминантном кулом. Волумен објеката акцентован је хоризонталама прозора и тракастим, равним мермерним фасадним површинама. Репрезентативни улаз са Булевара Михајла Пупина концептуално је, посебно истакнут. Над њим су, у простору изнад балкона, до 1945, као необичан украс, били медаљони са ликовима два српска краља и четири војводе. Барељефи, изведени по угледу на оригиналне, поново су постављени 2007. године.
Ентеријер је функционално организован за потребе многобројних бановинских служби. Централни хол има импресиван свечани изглед те се, поред политичких, веома често користи и за манифестације културе.
У залеђу је палата Већнице, тако названа по великој сали, која и данас служи за заседање Скупштине АП Војводине. Поред многобројних просторија у овој палати налазио се и банов стан (данас у функцији кабинета). Улазни хол је, такође, свечан и са посебном пажњом пројектован.
Бановински комплекс је врхунско Брашованово дело настало у стилу модерне са тек дискретно примењеним традиционалним архитектонским детаљима. Квалитетно грађени, са применом врхунских материјала, на овим објектима и после скоро седам деценија од изградње, готово да нема већих оштећења. Уз неоспорно потврђен врхунски креативни домет, Бановински комплекс представља најважнији градитељски симбол Новог Сада.

КОМПЛЕКС ПАСТЕРОВОГ ЗАВОДА
Нови Сад, Улица Хајдук Вељкова
Споменик културе - 2001.



Поред главног објекта Пастеровог завода, овим комплексом обухваћена је и "Хемптова кућа", кућа првог директора ове установе, као и биста Луја Пастера (1822-1895), рад у бронзи Милорада Јовановића из 1932. године. Луј Пастер био је велики научник који је, поред многих проналазака, заслужан за откриће вакцине против беснила.
Слободностојећи једноспратни објекат, наменски изграђен 1921. године, налази се у склопу комплекса Градске болнице. Правоугаоне је основе, равно малтерисаних фасада, без декорације. Испред издигнутог улаза налази се зидано приступно степениште. Четвороводни кров завршава се лантерном на врху. Ентеријер је пројектован тако да функционално задовољи потребе ове специфичне научно-медицинске установе (лабораторије, канцеларије и наменски уређена библиотека) али и да све до данас сачува кабинет др Хемпта, оснивача Завода.
"Хемптова кућа" се налази у непосредној близини главне зграде Завода и једини је објекат сачуван из групе "Декерових барака" добијених од Немачке после Првог светског рата, на рачун ратних репарација. То је типска кућа подигнута у хоризонталном дашчаном склопу и зиданим партијама у ентеријеру, са стрмим кровом покривеним фалцованим црепом. Као установа, Пастеров завод има изузетно велики научни значај, јер се једини бави специфичном делатношћу - производњом вакцине против беснила.

КУЋА У ДОСИТЕЈЕВОЈ УЛИЦИ 10
Нови Сад, Доситејева улица 10
Споменик културе - 2007.



Велика грађанска кућа налази се у делу града познатом под називом Салајка. Према сачуваној документацији из 1909. годи-не, пројекат је за власника Фрајд Исидора урадио новосадски градитељ Берцелер Липот. То је високо партерна кућа на којој су фасада и ентеријер доследно изведени у духу мађарске ва-ријанте стила сецесије. Веома вредне сецесијске каљеве пећи, нажалост, су срушене, а њихови делови пронађени на тавану.
Фасада заузима широк улични фронт, асиметрична је и на њој су три ризалита. Два су изведена при угловима, а трећи је у сре-дишту фасаде и надвишен је богато декорисаном атиком. Из-над и око прозора, који су у профилисаном малтерском раму, уочљива је сецесијска обликована орнаментика у виду трака, венаца, маски, гирланди. Сачувана је и оригинална столарија са плитком резбаријом.

“МЕНРАТОВА ПАЛАТА”
Нови Сад, Улица Краља Александра 14
Споменик културе - 1997.



Репрезентативна палата изграђена је 1908. године за Јожефа Менрата, трговца који је у приземљу држао велику продавницу намештаја. Пројекат, за ово изузетно сецесијско здање, урадио је познати будимпештански архитекта Баумхорн Липот.
Двоспратни објекат карактерише улична фасада, готово скулп-торалног изгледа, са три јако наглашена еркера, од којих је цен-трални под неком врстом полукуполе, а два бочна завршавају балконима са богато обликованом гвозденом оградом. Малтер-ска пластика у облику маски, разноврсних фризова и орнаме-ната, концентрисана је изнад и између прозора, а посебно на доминантној атици. Висок мансардни кров покривен је етернит плочама. Дворишне фасаде су решене скромније, али у дослед-но заступљеном стилу. Дуж дворишних крила, су комуникатив-ни балкони са гвозденим оградама и надстрешницом од стакла, изнад другог спрата. На крила главног корпуса палате наслоње-на су крила дворишног спратног објекта (П основа), тако да је овде формирано затворено атријумско двориште. Многе стам-бене јединице у објекту служиле су за издавање.
Централно постављен „ајнфорт пролаз", као и степенишни простор, богато је декорисан у штуко-сецесијској пластици. У ентеријеру је сачувана оригинална обрада зидних површина са гипсаним декоративним елементима, дрвенарија резбарена у сецесијској стилизацији, као и други детаљи уметничких зана-
та.
Објекат је веома успешно обновљен 2007. године. Посебно до-бар пример представља ревитализација таванског простора, где је инспиративно решен проблем светла у ново створеном енетеријеру.

МУЗЕЈ И АРХИВ ВОЈВОДИНЕ
Нови Сад, Улица дунавска 35
Споменик културе - 2007.



Зграда данашњег Музеја Војводине наменски је изграђена око 1900. године као судска палата. Аутор пројекта ове зграде са око 9.000 квадратних метара површине, био је будимпештански архитекта Ђула Вагнер, док су извођачи радова били новосадски градитељи Јанош Шоман и Имре Кицвегер. Изгађена у стилу историзма, ова репрезентативна једноспратница, има разуђену основу и сложену структуру кровних маса. На главној фасади, постављеној ка Дунавској улици, средиште је избачено у форми фронтисписа на коме је главни улаз у форми портика, балкон изнад њега и низ високих, доминантних полукружно завршених прозора свечане сале. Присуство троугаоних фронтона, гирланди, балустера флоралних орнамената, потенцирају хијерархију овог дела објекта. Сви прозори у партеру су у полукружној конструкцији, а на спрату архитравној, осим оних на зиду свечане сале.
Иза главног улаза је пространи хол у два нивоа са масивним ступцима, а у дубини простора је широко степениште. Основом објекта омогућено је функционално кретање запослених и посетилаца. Дугачки ходници постављени су ка дворишним, а удобне канцеларије ка фасадним зидовима. Решењем основе објекта, добијени су затворени дворишни простори. Ради се о типичном, добро опремљеном јавном објекту, пројектованом по утврђеним рационалним стандардима државне администрације. Пошто је палата суда постала претесна и недовољно функционална, крајем шездесетих година XX века додељена је Музеју. Радови на преадаптацији зграде за нову намену трајали су од 1976. до 1986. године.
Готово истовремено кад и судска палата, у њеном залеђу је изграђена зграда затвора. То је двоспратни објекат, сложене основе са великим бројем једноставних прозорских вертикала и са равно малтерисаним фасадним површинама. У ентеријеру је репрезентативно степениште са тешком каменом оградом од балустера. Затвор је исељен, а 1986. године зграда је адаптирана за Архив Војводине.

НАДГРОБНИ СПОМЕНИК ЈЕРМЕНСКЕ ПОРОДИЦЕ ЧЕНАЗИ

Нови Сад, Булевар Михајла Пупина / Улица Народних хероја
Споменик културе - 1997.



У центру града, у непосредној близини каменом обележеног габарита нестале Јерменске цркве, сачуван је надгробни споменик јерменске племићке породице Ченази. Данас, представља најнеобичнији мотив опстао у савременом архитектонском окружењу.
Постављен је 1790. године и некада је био у порти ове цркве. Како је црква 1963. срушена, а гробље уништено, надгробни споменик породице Ченази представља једини аутентични јерменски споменик на територији града, који сведочи о њиховом животу у Новом Саду. Радио га је непознати каменорезац од ружичастог камена у облику кубуса (150х150х220 цм).
На горњој плочи, чији су рубови закошени, постављено је шест симетрично распоређених лобања од белог мермера. Оне носе квадратну плочу од ружичастог мермера, нешто мањих димензија од доње. На њеном средишту је мотив четири сједињена срца, клесан у пуној пластици од белог мермера, висине 65 цм, са записом „Нераздвојиво" (текст је на архаичном немачком језику, као што су и они на странама кубуса). Око споменика је опсег од мермерних квадера, потонуо у земљу, а данас видљив само на једном мањем делу.

„ПЛАТОНЕУМ"

Нови Сад, Улица Николе Пашића 6
Споменик културе - 1992.



Смештен на углу Пашићеве и Улице златне греде, према архи-тектонско-декоративним одликама, Платонеум представља не-обичан и драгоцен објекат из прошлости Новог Сада. Двоспрат-на угаона зграда, са основом у облику слова П, данашњи изглед, који се приписује архитекти Александру Бугарском, добила је у последњој четвртини XIX века, преправком зграде која се на том месту помиње још у XVIII веку. Назив је добила по бачком владици Платону Атанацковићу, који је 1861. године зграду ку-пио од потомака племићке породице Сервијских, а затим је пок-лонио Фонду Српске гимназије.
Током времена зграда је мењала намену и кориснике. Углавном је била седиште значајних црквених и световних институција. Данас се у њој налази огранак Српске академије наука и умет-ности.
Правилним распоредом прозора на свим етажама, наглашена је хоризонтална подела на фасадама, потенцирана венцима. Над прозорима су поља са неуобичајеном, јединственом орнамен-тиком, а на таванском надзитку отвори типа розета. Изнад гла-вног улаза налази се балкон на четири конзоле са оградом од кованог гвожђа, на којој доминира геометријска орнаментика. Над вратима балкона у пластици је изведен племићки грб поро-дице Сервијски. Декоративни систем на фасадама представља највреднији пример стила романтизма у Новом Саду. Дворишне фасаде су једноставне, са комуникативним балконима на првом и другом спрату, а подрум и приземље красе сводови. Репре-зентативно завојито степениште, од ружичастог камена са бо-гато орнаментисаном оградом од кованог гвожђа, представља драгоцени елемент ентеријера.

ПОРОДИЧНА КУЋА МИЛЕВЕ МАРИЋ АЈНШТАЈН
Нови Сад, Улица Кисачка 20
Споменик културе - 2005.



Кућа у Кисачкој број 20 налази се између Салајке и Роткварије, два стара дела града где је претежно живело становништво које се бавило повртарством. Ови делови града били су препознаљиви по ниској, приземној градњи са баштама у залеђу. Кућу је подигао Милош Марић, отац српске научнице Милеве Марић-Ајнштајн (1875-1948).
Овај стамбени објекат, богато декорисане фасаде у стилу нео-барока изграђен је 1907. године по пројекту архитекте Михајла Петљанског. Високопартерна пространа кућа са два дворишна крила постављена је у низу на уличној регулацији. На уличној фасади је плитак ризалит, асиметрично постављен, фланкиран са по једним пиластром на високој бази и са масивном полу-кружном „ајнфорт капијом" изнад које је забележена година градње. Дванаест двокрилних прозора су омеђени профилисаним рамовима, а надвишени необарокним фронтонима, који у средишту имају по једну женску маску. На поткровном венцу су тавански отвори, затворени девојачким маскама и вегетабил-им орнаментима. Изнад њих је изведен трочлани фриз. Слободне, равне површине фасаде покривене су фасадном опеком.
Као породични дом велике српске научнице, кућа има историјски значај, што је и забележено на спомен плочи.

“СТРЕЉАНА”
Нови Сад, Улица Антона Чехова 4
Споменик културе - 2007.



Зграда Стрељане (Еђешег) саграђена је 1890. године по пројекту градитеља Георга Молнара, поводом прославе стогодишњице Новосадског стрељачког удружења, најстарије грађанске организације у Новом Саду.

То је високопартерни слободностојећи објекат павиљонског типа, сложене основе и разуђене структуре кровних маса. Фасаде су обликоване и декорисане у духу историзма. Намена објекта условила је потребну функционалну организацију простора. Велика репрезентативна сала посебно је занимљива због примене богате штуко декорације и сликаних плафонских композиција, док су две мање бочне сале прилагођене спортским активностима. Декорација у енетријеру стилски је доследна оној примењеној на фасадним пољима.

Премда се ради о необично конципираном архитектонском делу, узрокованом пре свега изворном наменом, значајном за историју спорта, драгоцена и атрактивна Стрељана деценијама стоји напуштена и некоришћена. Изграђена на тадашњој периферији, данас је далеко од погледа јавности и налази се у недопустиво девастираном стању, потпуно занемарена.

ЦЕНТРАЛНИ КРЕДИТНИ ЗАВОД
Нови Сад, Улица Грчкошколска 2
Споменик културе - 1997.



Једна од највреднијих и најлепших палата у Новом Саду, изграђена је 1896. године као финансијска установа богатих новосадских Срба, по пројекту бечког архитекте Франца Воруде. Године 1921. одлучено је да буде надограђена за један спрат, по пројекту истог аутора. Поред богато декорисаних фасада у нео-барокном стилу, карактеристичан елемент је купола над кружним угаоним делом, на коју је постављена бронзана скулптура бога трговине Хермеса (римског Меркура), рад вајара Ђорђа Јовановића. На углу приземља је декоративно богато обликован улаз са китњасто орнаментисаним крилима од кованог гвожђа, у стилизацији барокно-рокајних мотива и са иницијалима ЦКЗ, у лигатури. Улаз је фланкиран занимљиво решеним високим каменим вазама, затим је надвишен зиданим балконом са оградом од балустера, који прати кривину угаоног зида, док прозоре на два спрата повезују композитни пиластри.
На крилима објекта су прозори збијени у правилном ритму. Како није остало слободних фасадних површина, најбогатија декорација груписана је изнад прозора. На пољима испод типичних барокних фронтона је богата флорална орнаментика у високом рељефу. Јонски пиластри између прозора и поткровни конзолни низ допуњују овај Ворудин декоративни ансамбл.
На фасади из Милетићеве улице постављен је још један зидани, дугачки балкон. Партер је обрађен у имитацији каменог слога. На крају крила из Грчкошколске улице је широк колски пролаз, са масивним дрвеним крилима, из кога је изведен улаз за спратове где су некада претежно били станови. Најзначајнија просторија у ентеријеру објекта је шалтер-сала богато украшена штуко-орнаментиком. Реновирање зграде извршено је 2004. године за потребе Цептер банке.

"ЧЕШКИ МАГАЦИН"
Нови Сад, Булевар деспота Стефана 7
Споменик културе - 2001.



Сарадња и промет роба између држава оживели су после Првог светског рата, па је тако Чехословачка за своје потребе 1921. године изградила на простору Лимана, у некадашњој индустријској зони града, привредни објекат импозантних димензија. Он је до данас остао препознатљив под називом "Чешки магацин". Пошто документација није пронађена, можемо претпоставити да је служио за привремено складиштење производа, који су потом Дунавом транспотовани на север.
По усменом сведочењу неких савременика, аутор пројекта био је неки, нама данас непознати, чешки архитекта. Но, без обзира на ову непознаницу, овај слободностојећи објекат правоугаоне основе, сада у окружењу савремене архитектуре, финим ритмом високих, доминантних плитких аркада на подужним фасадама, дрвеним тремом на фасади окренутој ка Дунаву и монументалним плитко сегментно конструисаним улазима на којима су тешка дрвена клизна врата, деценијама привлачи пажњу пролазника и веома заинтересованих потенцијалних нових корисника.
Пространи ентеријер, сав у челичним витким стубовима, постављеним у два реда по једанаест, и незаклоњеним сплетом дрвених греда у крову, са теретним лифтом у средишту простора, данас се користи за смештај дела богатог књижног фонда Библиотеке Матице српске.

kabacum napisao/la:
imam ovu knjigu super je

Slazem se!

Ne znam da li je ovo bilo,ali ovo je sigurno jedna od najlepsih zgrada u centru

KOMPLEKS "SVOJINA"




Једна је од првих двоспратница у граду, изграђена нешто пре 1830. године. Власник објекта била је Српска православна црква, па је вероватно због тога позната под називом Својина. У овој монументалној згради деловали су први Градски одбор и Окружни суд. Припада групи старијих објеката у којима је, и по-ред каснијих измена, сачуван оригинални распоред просторија и типичне сводне конструкције из времена класицизма. Мада зграда није била угрожена током Буне, ипак је 1850. сачињен план за обнову првог и другог спрата, који је потписао зидарски мајстор Андреас Ханер. У некој од обнова, вероватно крајем XIX века, зграда је на широкој уличној фасади са четрнаест вертика-ла отвора, добила нову наглашену декорацију у стилу историз-ма. Над прозорима су троугаони фронтони са биљем, волутама и композитним конзолама, док су на кровном надзитку лезене и флорални фризови. Најупечатљивија је висока полукружна ати-ка декорисана картушом и шкољком.
На средини пространог дворишта, 1901. године изграђен је објекат у коме ће бити отворен фотографски атеље, а касније и први новосадски биоскоп Корзо. Аутор пројекта овог слобод-ностојећег објекта, издужене правоугаоне основе, је градитељ Антон Тикмајер.
Трећи објекат, на истој парцели, је кућа у Улици Илије Огњановића 22. Подигнута је крајем XIX века на доњем рубу парцеле, ка тадашњем великом језеру (данас простор Дунавског парка) што је условило нетипичано високо подигнут подрум, засведен полуоблицом, а самим тим и високо приземље. Због ових спе-цифичних архитектонских вредности, ова кућа је значајна за проучавање историје урбанизма града.

Kako se odvija obnova Uciteljskog doma i Adamoviceve palate??

СПОМЕНИК СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ


Нови Сад, Трг слободе
Споменик културе од великог значаја - 1949/1991



Одлука о подизању споменика Светозару Милетићу (1826-1901),
најзначајнијем вођи Српског народа у Хабзбуршкој монархији, посланику, адвокату и градоначелнику Новог Сада, донета је 1926. године приликом обележавања стогодишњице његовог рођења.
Иван Мештровић, вајар светског реномеа, уговорени посао завршио је августа 1939. у свом загребачком атељеу. Током септембра трајали су радови изградње постамента и постављања фигуре, које је у завршној фази надзирао сам аутор. У до тада незабележеној свечаној атмосфери у граду, у присуству многобројних гостију, споменик је 1. октобра 1939. године открио председник владе Краљевине Југославије.
Милетићева фигура изведена је у натприродној величини (5м) на мермерном постаменту облика квадера (2м). У слављеничким данима истицано е да укупна тежина споменика износи тридесет тона, као и то да Милетић у бурном говорничком ставу, са усковитланим огртачем и уздигнутом десном руком, имболизује ширину и замах националне снаге свога времена. Реалистичном монументалношћу фигуре, снажног и одлучногпокрета, уздигнуте главе, експресионистички обликованим партијама, аутор је ликовним језиком, савременицима али и онима који долазе, пренео непоколебљивост политичког програма представљене личности.
Споменик је био уклоњен за време Другог светског рата, али је већ 1944. године враћен на своје место. На нови постамент вајар Павле Радовановић уклесао је, 1951. године, текст: „Светозар Милетић 1826 – 1901. рад Ивана Мештровића 1939".

ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ
Нови Сад, Трг галерија 1
Споменик културе - 1992.



Зграда је подигнута за Новосадску продуктну берзу 1926. године по пројекту архитекте Лазара Дунђерског. У периоду Другог светског рада и непосредно после њега користили су је мађарска тајна полиција и Управа државне безбедности. По пројекту арх. Ивана Здравковића и његових сарадника, 1956. извршена је адаптација зграде за збирку Галерије Матице српске која броји преко 3.000 уметничких дела. Тада су изведене потребне конструктивне и функционалне промене у односу на првобитно стање и намену која је прилагођена музеолошким принципима.
Основа зграде је правоугаона са подрумом, приземљем и три спрата. Улаз у објекат је репрезентативан, са широким степеништем и четири велика пиластра правоугаоног пресека који "придржавају" пространи балкон са оградом од балустера. На фасадама влада строги распоред отвора: прозори у правилном вертикалном ритму, јонски пиластри између њих на првом и другом спрату, при угловима једва видљиви плитки ризалити а у приземљу, као контраст, малтерска оплата обрађена хоризонтално изведеним фугама. Дограђени трећи спрат (поткровље), мало је повучен и покривен четворосливним кровом од етернита.
Из великог хола у приземљу улази се у свечану изложбену салу, на десној страни је формирано неколико мањих оделења за сликарска дела, а на левој су смештене службене просторије и свечани салон. Цео први и други спрат користи се за сталну поставку икона, слика и скулптура, док су на трећем, надограђеном, канцеларије, конзерваторске радионице и депо Галерије. Пројектована и изведена у међуратном периоду ова зграда, уздржаног декоративног система и складних пропорција, носи стилске одлике академизма.

ГИМНАЗИЈА „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ"

Нови Сад, Улица златне греде 4
Споменик културе од великог значаја - 1981/1991.



Зграда Гимназије, налази се у залеђу Саборне цркве и Епископског двора. Саграђена је 1900. године, по пројекту архитекте Владимира Николића, на месту старије зграде Прве православне гимназије из 1781. године. Основни капитал за градњу (100.000 форинти) безбедио је добротвор Милош Бајић, чије име је било у запису над средиштем главне фасаде: „Барон Милош Бајић српском народу".
Овај просветни и историјско-архитектонски значајан спратни објекат одликује развучена основа у облику слова П, са два краћа крила и два пространа дворишта, а пројектован је у стилу зрелог историзма. Главна фасада, постављена ка истоку, рашчлањена је са три ризалита који су надвишени куполама. На централном ризалиту је свечани улаз са троугаоним забатом, а изнад су три, својим димензијама доминантна, полукружна прозора свечане сале. Над кровним венцем је атика, декорисана фризом гирланди и фигура богиње Атине, рад новосадског вајара Јулија Анике.
Ентеријер грађевине који чине: улазни хол, монументално степениште, дугачки ходници, бројни кабинети и учионице, прилагођен је намени тадашње просветне установе. Лепотом и богатством штуко декорације истиче се свечана сала. На њеним зидовима су и наменски пројектоване нише (висина око 3 м) са портретима Саве Вуковића и Милоша Бајића, као и св. Саве, који је деценијама био измештен у манастир Ковиљ. Конзерваторски радови вршени су у више наврата, као и 1984-85, 2003, 2005-2006. године.