TEMA: Gradske vesti

Ватрогасци се селе на крај Телепа?

Према планској документацији, локација мањих ватрогасних станица је утврђена, али за централни пункт право место се још тражи, сазнаје „Дневник”.

Архитекта-планерка из „Урбанизма” Биљана Врбашки каже да је потребан један централни пункт где ће, поред људства, бити обезбеђен и одговарајући простор за сву механизцију, возила… Најпре је понуђена локација уз Руменачки пут, али су предстаници Одељења за ванредне ситуације сматрали да је она сувише издвојена и да се не може на адекватан начин покрити подручје, објаснила је Врбашки.

- Издвојено је и место уз Футошки пут, преко пута ГСП-а, али према садашњој документацији простор је намењен за зеленило. Још увек није званично решено шта ће ватрогасци добити, али се разматра могућност градње ватрогасног комплекса на поменутом месту – каже Врбашки.

Објашњавајући проблем слободних простора у граду, још једна архитекта-планерка која ради на пројекту Биљана Павловић навела је да су тренутно одређени простори припадају Војсци Србије и “Железницама Србије” и да су преовори о преузимању дуготрајни. Она каже да је највећа слободна локација, од 2,3 хектара, управо та на раскрсници Футошког пута, Сомборског булевара и Булевара кнеза Милоша, иза бензинске станице на крају Телепа.

Међутим, проблем са овом локацијом је што би се изградњом ватрогасне станице изгубио велики део предвиђен за парк, а остаје нерешено питање саобраћајних излаза на Футошки пут, због пумпе и пословних објеката.

- Са саобраћајним инжењерима разматрамо како да обезбедимо тај брзи излаз на Футошки пут. Он нам је најважнији, јер води ка центру и Бистрици. То је важно за брзу интервенцију, која се мери у секундама, те се тражи адекватно решење - казала је Павловић.

Још један од проблема јесте и тај да је на парцелама предвиђена изградња зграда које би, ако би се простор издвојио за ватрогасце, прекопута добили станицу уместо парка, па се намена простора доводи у питање. Како је објашњено у „Урбанизму”, Комисија за планове донеће званичну одлуку када ова тачка буде на дневном реду.

А. Јеринић

Предлог за ширење мреже

Уколико би ватрогасцима припао простор на крају Телепа на којем би изградили неопходни централни пункт, објекат у Улици Јована Суботића, који је тренутно „главни”, постао би још једна мања јединица.

Остале јединице би се налазиле на Мишелуку, Булевару Европе и Клиси, а постоји и предлог да се изгради један пункт на Темеринском путу, речено нам је у „Урбанизму”.

www.dnevnik.rs/novi-sad/vatrogasci-se-sele-na-kraj-telepa

Brdo preti da se obruši na manastir

Ljubica Petrović | 27. 11. 2011. - 02:00h | Foto: H. Dunđerov | Komentara: 36
Iako je Beočin većini ljudi poznat isključivo po nadaleko čuvenoj cementari, ovo malo mesto u Sremu u sebi krije jedan veliki kulturno-istorijski biser - Manastir Beočin, posvećen Vaznesenju Hristovom. Do prve manastirske kapije put vodi kroz Beočin Selo, a onda se put nastavlja do druge kapije i kroz predivnu šumu Fruške gore, ulazi se u manastirski kompleks. Jedina nevolja je što je potpuno urušen potporni zid koji zadržava celo brdo, pa prva velika kiša može da odnese cigle i ugrozi i imanje i sestrinstvo manastira.


Manastir nema pet milion dinara, koliko je potrebno da se saniraju oštećenja na zidu
Jedina i sve slabija prepreka koja zadržava celo jedno fruškogorsko brdo da ne sklizne u dvorište manastira Beočin jeste zid sa zapadne strane, koji je pun rupa. Njegova tačna starost se ne zna, a igumanija manastira Ekatarina kaže da zid ima sigurno bar sto godina.

- Zid je jedino što drži ovo brdo da se ne surva, a on uopšte više nije funkcionalan. Kiša i voda koja se sliva stalno ga urušavaju, a svuda oko manastira su klizišta i nadamo se da će zid izdržati kišu i sneg jer je potrebno jako mnogo novca da bi se on popravio - kaže igumanija Ekatarina.


Zid je u toliko lošem stanju da i gosti i sestrinstvo izbegavaju da mu priđu. U manastiru živi 20 monahinja i sve one spavaju u konaku koji se naslanja na zid. Igumanija manastira kaže kako se svake noći mole Bogu da se brdo ne obruši dok spavaju.

- Crkva je svega pet metara udaljena od zida i niko od nas ne sme ni da pomisli šta bi se desilo kada bi brdo kliznulo. Zid je počeo da se odvaja od brda i između se stvorila velika pukotina. Kiša ili sneg kada padnu ili ako to poledi, zid će da se raspadne - kaže igumanija Ekatarina i pokazuje kako se golim okom vidi kuda se voda sliva sa brda.

U manastiru kažu kako su pozivali ljude iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i da su oni popravljali već jedan deo zida. Od tada je prošlo tri godine, a oštećenja se javljaju na drugom mestu i sve su gora.

- Mi smo zvale profesora Iliju Ćosića sa Fakulteta tehničkih nauka i njihovi stručnjaci su bili da vide u kakvom je stanju zid i da naprave procenu toga šta treba da se uradi i koliko to može da košta. Cena je za nas previsoka jer manastir nema tih četiri do pet miliona dinara, koliko je potrebno za popravljanje zida i obezbeđivanje brda. Međutim, sada je krajnje vreme da se nešto preduzme jer se bojimo zime i onoga što ona može da napravi - navodi mati igumanija koja u manastiru Beočin živi već četiri decenije i ne pamti da je ikada zapadni zid bio toliko oštećen.

Posetioci i vernici koji dođu u manastir toliko su opčinjeni lepotom manastira, crkvom, ikonom Čudotvorne Bogorodice, cvećem koje je svuda okolo, drvoredom čempresa kroz koji prolaze od ulazne kapije, potokom koji teče uz sam manastir, da i ne primete odmah u kakvom je stanju zid.

- Kada sam prvi put došao u manastir, bio sam oduševljen saletlom i česmom, ali i ljubaznim i gostoljubivim sestrama. Čimo smo seli u saletlu, one su nam prišle, ponudile vodu, kafu, sele sa nama i pričale. Tek kada sam ustao, video sam kako je zid sav bušan i okrunjen. Monahinje su me upozorile da mu i ne prilazim - kaže jedan od posetilaca koji misli da bi bilo strašno kada bi se dozvolilo da zbog jednog zida bude upropašćeno ovakvo mesto koje je spomenik od kulturno-istorijskog značaja.

Buduce ambasade

Veliki gubici zbog krađe šahtova

Proglašen dobitnik Tabakovićeve nagrade za arhitekturu 2011.
20. okt 2011.

Predsednik odbora za dodelu Tabakovićeve nagrade, arhitekta Miroslav Krstonošić, saopštio je da je arhitekta Slavko Županski ovogodišnji je laureat te nagrade.
Tabakovićeva nagrada za arhitekturu, najznačajnije priznanje za arhitektonsko stvaralaštvo koje dodeljuje Društvo arhitekata Novog Sada svojim članovima, ustanovljena je 1994. godine i znak je priznanja jednom od pionira naše moderne arhitekture i istaknutom graditelju Novog Sada arhitekti Djordju Tabakoviću (1987-1971).
Dodela nagrade i izložba koja će je pratiti, održaće se do kraja godine i biće, već tradicionalno, postavljena u Galeriji Matice srpske.
Tačno vreme dodele nagrade i otvaranja izložbe biće poznati i objavljeni uskoro.

Šetnja gradom otkriva pravu pošast za ispunjenjem ukusa novokomponovanih bogataša, njihovih potreba i želja, za tobož solidnom gradnjom prošlog doba, u oblandi ekološke i druge mode. Preslikavaju i precrtavaju se stari atlasi arhitektonskih oblika što u lagodnosti i konjukturnosti mode i uz izgubljenu vezu sa kreativnošću i iskustvom, sposobnim da se ponese sa složenim zahtevima vremena i struke, prerasta u opasnost za budući izgled grada. Stilska i arhitektonska nedonoščad nisu mimoišla ni samo središte grada – „Apolo centar” Županski, Grujić (1992), stambeno-poslovno kućerina na uglu Kosovske ulice i Trgu Republike ili Poštanska štedionica u završnoj fazi na Pozorišnom trgu, obe istih autora, kao i neke druge u obližnjoj Podbari i Salajci, samo su umišljene palate i kaćiperne arhitektonske dame koje „igraju samo jedno leto”.