Pre nekoliko godina, društvo i mene, put nanese u Brno gde smo ostali preko vikenda.
Uzeli smo stan u nekom bloku zgrada. Tu skontamo da postoji kafić i da između ostalog služe i kolenice.
Oko 19h odemo do tog kafića, sednemo u baštu, naručimo piće i kolenice. Negde oko 20:30 dolazi konobar da nas zamoli da se iz bašztete preselimo unutra, u lokal.
Pitamo zašto, zbog čega a konobar odgovara da se kafić nalazi u stambenoj zgradi i da bašta najkasnije do 21h mora biti ispražnjena od gostiju a sama bašta fizički uklonjena.
Ništa, preselimo se u lokal, konobar nam sve ono sa stola u bašti preseli unutra. I sada kroz izlog gledamo napolje u baštu. Konobari rasturaju baštu, stolove, stolice i suncobrane odnose u garažu.
Oko 21:20 gasi se muzika, šanker lupa u neko zvono i nešto viče na češkom. Prilazi nam konobar i govori nam da je to znak da se može poručiti poslednja tura pića za to veče jer lokal tačno u 22h mora biti ispražnjen od gostiju.
I sada mi pitamo konobara da nam objasni to oko zatvaranja bašte, gašenje muzika, radnog vremena.
Kaže čovek da su takva pravila ako se lokal nalazi u stambenoj zgradi. Hoće li se u lokalu otvarati kafić, restoran, ugostiteljski objekat moraju se i stanari pitati da daju dozvolu i kakva pravila će se poštovati. Svako kršenje pravila za sobom povlači izlazak policije na teren. Ne ukloni se bašta do 21h neko od stanara odmah zove policiju. Oni dolaze, prave zapisnik i šalju u opštinu koja je izdala dozvolu za držanje kafića. Prvi put se plati poveća kazna, drugi put se lokal zatvara na neko vreme, treći put noga u dupe. Ako je isti gazda u nekom periodu vršio iste prestupe, može mu se ukinuti dozvola, licenca za držanje ugostiteljskog objekta tako da u narednih nekoliko godina, ili čak doživotno, ništa više ovog tipa nećeš biti u mogućnosti da otvoriš na svoje ime.
Znači, ako želiš da otvoriš kafić moraš da juriš stanare, da im se uvlačiš, da pristaneš na njihova pravila igre. Kada se dogovorite oko uslova i kućnog reda potpisuju ti se na neki dokument koji nosiš u opštinu sa ostalim papirima. Opština ti izda dozvolu i krećeš da radiš.
Kako su stanari zaštićeni od tebe, tako si i ti zaštićen od njih, možda neke njihove samovolje, eventualnog kasnijeg teranja inata ili pokušaja izmene uslova koji su gori po tebe.
Ali, ako prekršiš svoj deo deogovora, slede kazne, penali, čak i noga u dupe.
Ipak ljudi žive odmah iznad lokala, rade, ustaju rano, treba da se odmore za novi radni dan.
Čak je u vreme dnevnog odmora zabranjena muzika u bašti lokala.
Moraš da imaš i svoj lični kontejner za smeće, ništa ne smeš ubaciti u kontejnere koje koriste stanari. Za taj tvoj kontejner ekstra se plaća čistoći da ga instaliraju, prazne, održavaju, . . .
Sve ovo kod nas u Srbiji je prava ludnica.
Koliko puta leti vidim da vlasnici lokala unajme lika sa klavijaturama i neku mučenicu koja sedi na barskoj stojici i do dva, tri sata posle ponoći zavija u mikrofon u bašti lokala.
Nekada je muzika toliko glasna da se čuje i dve ukice dalje.
Onaj Salaš kod Riblje pijace, koji sada zatvaraju jer su pružili podršku protestima, vikendom uveče pravi nekakve žurke. Bude i preko 100 ljudi, muzika napanjena do panja da se čuje čak dole niz Šumadijsku ulicu sve do saobraćajne škole i toplane. Pre podne imaju kao doručak, domaći specijaliteti, ali i tada u bašti napanje muziku do panja.
Ljudi nemaju mira u okolnim zgradama. Ni preko dana, ni preko noći.
Kada nekome skreneš pažnju na to dobiješ odgovor tipa pa ovo je grad, kome smeta neka se preseli na selo, ovako je svuda usvetu.
Za mene je to čist teror nad stanarima.
Platiš gomilu novaca za stan, useliš se, središ ga a onda ti sledeće godine u lokal ispod dođe neki majmun i teoriše te danima, noćima, mesecima, godinama a bukvalno nemaš kome da se obratiš za pomoć.
Kada siđeš dole do lokala da popričaš sa vlasnikom, uljudno, pristojno da mu skreneš pažnju nanproblemw dobiješ odgovor da je njegovo demokratsko pravo nanrad, na zaradu da prehrani porodicu i samo te otkači kao slinu. Onda još počne i inat da tera, posebno ako si ga prijavio policiji, komunalnoj, inspekciji. Postane još gori.
Tako sam ja godinama ima jednog šupka koji je divljao do tri, četiri posle ponoći a posle prijave inspekciji je postao još gori. Zaštićen kao beli medved, niko mu ništa nije mogao.
Jbt, koji je to očaj bio, iz kože ne možeš da pobegneš, ostaje ti da samo trpiš.
A onda nas je jednog dana pogledao sam Bog. Došli neki kriminalci sa kojima je ovaj bio u zavadi. Izrokali kao kao majmuna. Dva pištolja, svaki je po jedan okvir ispraznio u njega.
Dali mi ga je žao?
Jok, ko ga jb.