TEMA: Novi Žeželjev most

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi sa gradilišta 21. decembra 2015.


Radovi na centralnom stubu – stubu u osi 3:

Radovi, zapravo još uvek pripremni radovi za izgradnju stuba, teku intenzivno.
Voda je iscrpena. Posle iskopa velikih količina peska došlo se do ostataka starog stuba. Stub je oko 2,5 do 3 m iznad temeljnog kesona. Očekivalo se da ga nema jer je uklonjen čiščenjem 2000, ali ipak nije u potpunosti. Na fotosima je vidljiv šuplji presek stuba. Debljine spoljašnjih zidova su oko 80 cm tako da mora da se ukloni verovatno oko 500 m³ betona što je vrlo veliki posao.

Šupline između zidova su ispunjene vodom koja se ne može iscrpsti jer je dotok odozdo, dakle negde kroz staru konstrukciju, što je takođe loš znak.

Radi se opet, silom prilika na malim površinama, unutar stare konstrukcije stuba. Ovo znači nadalje da se ne mogu upotrebiti veći grajferi jer ne mogu da stanu u uzan prostor šupljina. Stara armatura se mora ručno seći i utovarati za iznošenje, ....
Mostogradnja je unela puno opreme i ljudi, radi se bez prekida, ali je priroda posla takva da ne može brzo da se napreduje.

Ovog momenta ne može se dati ocena o stanju starog kesona, dok se god ne dođe do njega mukotrpnim razbijanjem.

Da li ima nekih informacija u vezi obilaznice oko petrovaradina.
Pricalo se ranije da ce se to raditi uporedo sa mostom?

To je u projektu autoputa NS Loznica

Mislim da od toga skoro nece biti nista. Bice dobro ako ista urade i od onog tunela tj. AP Novi Sad - Ruma koji najavljuju za sledecu godinu.

EDIT: Zadnje vesti oko obilaznice datiraju iz 2013. godine tako da ono...

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Komentar uz fotose sa gradilišta 21.12.2015.


Pratimo ovih dana razbijanje ostataka centralnog stuba starog mosta – kao neizostavnu pripremu izgradnje novog centralnog stuba.

U centru pažnje su sami radovi razbijanja – radnici, oprema, najzad i sam ogroman prostor unutar priboja veličine u osnovi 40 x 26 m.
Na fotosima su vidljivi i drugi detalji koji verovatno nisu promakli građevinskim inženjerima – konstruktorima. Na samom gradilištu novog mosta ovi detalji su izazvali čuđenje, kako je to uopšte moguće?

O čemu se radi?

Stari centralni stub većim delom preseka uopšte nije bio armiran!
Tamo gde jeste, armiran je slabom aramaturom, na prvi pogled malom u odnosu na debljine zidova (80 cm) i uopšte u odnosu na veličinu stuba.

Kako je to bilo moguće?

Moguće objašnjenje je u vrstama naprezanja (pritisak ili zatezanje) zidova stuba.
Ranije smo već pisali o statičkom sistemu starog mosta. Horizontalne komponente reakcija oslonaca lukova na centralnom stubu su usmerene jedna prema drugoj. Veća je ona sa većeg luka. Posle njihovog sabiranja ostaje neponišteni deo na strani većeg luka koji savija stub. Od tog savijanja levi zid stuba na skici na slikama 02 i 03 je zategnut, onaj suprotni pritisnut. Prema rezonu projektanata starog mosta dovoljno je bilo armirati samo zategnutu stranu stuba, a onu koja je u pritisku – ne, jer beton sam nosi pritisak.

Da li je ovo ispravno?

Bukvalno gledano i kad ne bi postojala nikakva pravila definisana tehničkim standardima za proračun i konstruisanje armiranobetonskih konstrukcija, da! (Tako se radilo u pionirsko vreme armiranog betona, krajem 19. veka.)
U vreme oko 1957, kad je projektovan stari most, ta pravila su uveliko postojala i to decenijama dugo, (u Nemačkoj npr. DIN 1045 prvo izdanje 1925, pa nadalje 1932, 1937, 1943, 1959, itd. do danas). U Jugoslaviji tog vremena važili su Privremeni tehnički propisi iz 1948, koji su verovatno bili kompilacija DIN 1045 iz 1943. Prema pomenutim propisima i standardima sve armiranobetonske konstrukcije su morale biti armirane armaturom u minimalnom procentu, bez obzira na vrstu naprezanja, prema tome isto pravilo moralo je da se poštuje i prilikom projektovanja starog centralnog stuba, ali nije!

Pored pomenutog postojali su i drugi razlozi da stub bude kompletno armiran:
- Sile nastale dejstvom zemljotresa su postojale i 1957. Deluju preovlađujuće horizontalno i alternativno (u oba smera). Odavde sledi da mogu da zategnu i onu stranu stuba koja je teoretski samo u pritisku, a za to zatezanje nema armature koja treba da ga primi!
- Na centralne stubove mostova u reci mogu da deluju i sile udara brodova što je uvek realna opasnost. Ove sile takođe mogu da nepovoljno napregnu stub.
Ovim je sigurnost starog centralnog stuba, a time i mosta u celini, bila bitno umanjena.

Da li ove razočaravajuće činjenice mogu da imaju neke negativne posledice po novi centralni stub?

Što se tiče starog stuba ne, on se u svakom slučaju u potpunosti uklanja.
Preostaje, međutim, stari keson, koji ostaje u sastavu fundiranja novog stuba ...

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi sa gradilišta 28. decembra 2015.


Radovi na centralnom stubu – stubu u osi 3:

Pre neki dan smo mogli da vidimo stanje radova od 21. decembra, danas – sveži snimci od 28. decembra.
Očigledan je vidljiv učinak za nedelju dana, značajan deo starog stuba je uklonjen. Očigledno je i (ne)armiranje starog stuba o kom smo govorili u prethodnom postu.

Nekoliko zapažanja sa snimaka i komentara:

Vidljiv je eksentričan položaj starog stuba u odnosu na keson. Ovo je posledica statičke koncepcije starog mosta, gde ogromne horizontalne reakcije oslonaca lukova prima tlo preko temeljnih konstrukcija. Na srednjem stubu, stubu 3, reakcije većih lukova su delimično poništene reakcijama manjeg. Preostala razlika može da prevrne keson ako je stub centričan na njemu. Da bi se to izbeglo, projektom iz 1957. dato je rešenje kao na slici, gde težine stuba i kesona uravnotežuju sile prevrtanja. To je bilo moguće jedino ovako projektovanim i izvedenim kesonom i stubom.

Zašto ovo može da bude važno za novi most?

Za novi most je važno u kakvom je stanju keson, iako je je njegova uloga neuporedivo manje značajna nego kod starog mosta blagodareći potpuno drugačijem statičkom konceptu konstrukcije novog mosta, (videti ponovljenu sliku iz starog posta – statički sistemi novog i starog mosta).

Osnovno pitanje je da li je keson oštećen tokom razaranja starog mosta.

Most je pogođen 7 puta, prema informacijama koje sam pronašao na Internetu.
Svi pogoci, međutim, nisu bili ti koji ruše most:
- prvi projektili (možda 3 do 5) su bili namenjeni oštećivanju mosta i onemogućavanju saobraćaja razaranjem kolovozne konstrukcije, najpre kod desne obale, a onda i u sredini mosta – kod stuba 3;
- posle intervencija naših stručnih ekipa, montažom privremenih konstrukcija kojima se podupiru delovi kolovoznih konstrukcija mosta, čini se prvi korak ka kakvom-takvom uspostavljanju saobraćaja; posle toga neprijatelj se odlučio na totalno rušenje mosta.

Kako ga je srušio?

Prema jednom izvoru iz stručne literature, pogođeni su na nizvodnoj strani srednji stub i oba luka. Lukovi su prekinuti, možda je probijen i 80 cm-zid stuba čime bi došlo do gubitka oslonca oba nizvodna luka. Ovi lukovi su padom povukli i uzvodne lukove, čime je srušen most u celini. Ovim scenarijem moguće je da je keson stuba ostao neoštećen.

Mogući scenario, po mom mišljenu, je i da su gađani recimo samo veći nizvodni luk i stub, (mada je dovoljno bilo i samo gađanje većeg luka, čiji su zidovi bili debeli samo 25 cm). Rušenjem većeg luka, reakcije oslonaca manjeg luka deluju nesmanjenim intenzitetom, (više nema većeg luka koji suprotno deluje), dolazi do lakog lomljenja stuba jer nema armature u zidu stuba ka manjem luku (komentarisano u prethodnom postu) i najzad do brzog rušenja celog mosta. Ovim scenarijem rušenja keson takođe ne bi trebao da bude oštećen.

U slučaju suprotnom od prethodnog, tj. da je gađan manji luk a veći ne, horizontalne reakcije oslonaca većeg luka bi savijale stub momentima savijanja višestruko većim od onih na koje je proračunat i moralo bi doći do njegovog loma. U tom slučaju čupanje armature iz zida na strani većeg luka moglo je eventualno da ošteti keson.

Iz prethodnog sledi da je stari most u stvari lak bio za rušenje (možda i jedan jedini pogodak ali na pravo mesto), što je suprotno od onog kako se opisuje ovaj tragični, destruktivni i besmisleni događaj.
Nažalost, sve što jedan čovek izgradi, drugi čovek može da sruši. Ne postoje apsolutno otporni objekti, jedino je pitanje koliko će to da košta neprijatelja.

Sve ovo pominjemo samo zbog mogućeg stanja starog kesona kao tehničkog uticaja na radove izgradnje novog centralnog stuba.
Ostalo je još oko 2 m razbijanja starog stuba do kesona. Videćemo na šta će se naići ...

do neba ti hvala inžinjeru na ovakvim postovima. To nisu postovi to su mali udžbenici. Neverovatno je koliko nas vreme služi u ovoj fazi radova. Dali se radi u i oko konstrukcija lukova mosta?

Svima vama na gradilištu želim srećnu i poslovno uspešnu Novu godinu.

Čitajući sa uživanjem ove Inženjerove postove, kao i mnoge druge koje dobijamo u gluvo doba noći, pitam se kako i zašto svih ovih godina u medijima dobijamo informacije koje apsolutno nikakve veze nemaju sa tehnikom, samo administrativno i politički sugerisane poluistine.

Tužna je mogućnost da tehnika više nikog ne interesuje osim nas 20-30 entuzijasta i čitalaca ovog foruma (stvarno, zna li se detaljnije koliko ljudi čita ove postove, osim ovih imena koja se potpisuju u zahvalnici?) u gradu od 300.000 ljudi.

Kad bi se ovakvo izveštavanje uklopilo u sveprisutnu pinkomaniju, možda bi se negde i pojavljivalo. Ovako, izgleda da svi lokalni pa i nacionalni mediji nemaju nikakve želje da narodu pruže neku informaciju za koju nisu dobili SNSdirektivu. A od sirotih nateklih, nabreklih i plastificiranih novinarki ne možemo očekivati praktično ništa.

Nisam proveravao ima li među čitaocima - piscima neko iz nekog drugog (udaljenijeg) grada, jer njih verovatno novi Žeželj interesuje isto kao i lanjski sneg. Karlovce ne računam u druge gradove, to je samo čistiji deo Novog Sada iako je odvojen opštinskim granicama. Ako vas ima iz daljine, dragi forumaši, oprostite.

Hvala Inženjeru na izuzetno vrednim informacijama, izloženim na način koji stručnu materiju čini potpuno razumljivom negrađevinskom delu čitalaštva.
Hvala mu za fotografije koje običan smrtnik ne može da napravi.
Hvala mu za istorijsko poređenje koje daje sasvim novu sliku zbivanja u vreme kad sam počeo da nosim pelene.

Da se danas nešto armirano uradi bez armature, naslućivalo bi se gde je otišla armatura, možda se to dešavalo i sredinom minulog veka kod drugarica i drugova tadašnjih. Nisu oni baš svi bili entuzijasti i idealisti...

Srecna vam Nova godina, godina završetka Žeželjevog mosta, uz nadu (i strah) da ovakvu rečenicu neću pisati ponovo 31.12.2016 ili 2017...

Losha napisao/la: Dobro došao dragi kolega!

Losha napisao/la:
Slažem se. No ovo je maltene isto svuda na našim portalima i u komentarima. Razumemo se u sve i uglavnom smo cinični.

Na žalost na forumu nema puno onih koji su usko stručni za oblast koju komentarišu, jer bi u suprotnom sigurno rasprave bile mnogo smislenije i konstruktivnije od čistog pljuvanja ili neke pasivne negativnosti. To u kombinaciji sa generalnim stanjem u državi često uzrokuje besmislene rasprave ili komentare.

Da imamo za puteve i ostalu infrastrukturu nekoga kao npr. Inženjera za mostove ili Dukelandera za građevinu bilo bi mnogo zanimljvije plus da nam je država malo razvijenija...

Losha napisao/la: Takodje. Pratimo Vas a ni ne znate
Jako me obraduju slike sa gradilista.

Pozdrav iz Subotice

Ima nas puno koji pratimo i ćutimo.

Došao sam na ovaj forum upravo zbog ove teme i to u trenutku kada je počeo intenzivnije da se radi manji luk. Od tada sam navukao još dosta kolega koji takođe samo prate.

Drago mi je da su se bar neki odlucili da se registruju. Ipak je clanstvo ono sto drzi svaki forum u zivotu

Mislis aktivno clanstvo Forum ima oko 600 clanova ali na zalost mali broj ljudi je aktivan. Oko 15-20.

Pozdrav svima tu je i verni pratioc iz Backog Jaraka i redovno pratim tok izgradnje i sve sto se pise na forumu. Hvala svima na ovim informacijama o novom mostu i lepim slikama. Sretni novogodisnji i Bozicnji praznici

Bogdus napisao/la: Tako je. Na to sam mislio
sico napisao/la: Dobrodosao! Srecni praznici.

Ukljucili bi se mi ali se kad nas nista ne gradi. Jedino sto mozemo je da gledamo...

Dalmatinac napisao/la:
Ima smisla... Slabo se gradi zaista.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Komentar uz fotose sa gradilišta 23.12.2015.


Na gradilištu Železničko-drumskog mosta u Novom Sadu je trenutno zatišje. U toku je praznična pauza do 11. januara kad se radovi nastavljaju.

Pored stuba 3 (centralnog stuba) radi se i na ostalim otvorenim pozicijama radova. Snimci načinjeni 23. decembra ilustruju deo toga.

Evo kratkog komentara fotosa:

Fotos 1:
U toku je pripremanje oslonaca zatega za sledeću veliku fazu radova na manjem lučnom mostu – montažu kablova vešaljki. To podrazumeva uklanjanje oko 60% dosadašnjih oslonaca koji su služili sklapanju konstrukcije i spuštanje preostalih na niže visinske kote.
Operacija bi bila jednostavna da svaki od tih oslonaca nije pritisnut silama i do 100 tona! Za odizanje oslonaca potrebne su prese postavljene u unapred planiranom i proračunatom rasporedu koje odižu konstrukciju i stvaraju uslove da se elementi oslonaca izvuku. Elementi oslanjanja su pojedinačno teški komadi (reda veličine 200-300 kg) pa je potrebna odgovarajuća oprema za rad.
Fotofrafija prikazuje jedan od setova aktiviranih hidrauličkih presa na jednom oslonačkom mestu.

Fotos 2:
Uklanjanje privremenih oslonaca poprečnih nosača kolovozne konstrukcije, postavljenih u sredinu njihovog raspona.
Ovim osloncima koji više nisu potrebni, u prethodnim radovima sklapanja konstrukcije, preuzimane su sile sa privremenih stubova koji su podupirali lučne segmente tokom montaže, čime su bitno smanjena naprezanja poprečnih nosača, a posebno njihove deformacije kao bitnog uslova za tačnost montaže lukova.

Fotos 3:
Rad na obeležavanju karakterističnih tačaka na lukovima za montažu budućih privremenih stubova za lansiranje mosta (koji treba da ukrute mostovsku konstrukciju u celini tokom lansiranja – transporta na konačnu lokaciju).
Rad se izvodi iz korpe na hidraulički podešavanoj streli krana.
Iz slične korpe se farbaju lukovi sa donje strane, kao i grede koje povezuju lukove, (kasnije, kad je most na konačnoj lokaciji i kad je kran na buduće izbetoniranoj kolovoznoj ploči).
Ovakav rad – rad sa platformi koje nose i pomiču kranovi – je uobičajen u svetu tokom sličnih radova ili radova održavanje mosta.

Fotos 4:
Pogled kroz poprečne nosače i otvore za prolaz budućih cevi za odvodnjavanje kolovoznih površina mosta – sa drumskih traka i ispod tucaničke prizme (zastora) ispod železničkih koloseka.
Fotografija pokazuje prefektnu izvedenu geometriju konstrukcije mosta.

Od ostalih radova treba pomenuti zavarivanje montažnih nastavaka lukova i montažu pešačkih staza na bočnim stranama zatega većeg lučnog mosta.
Na ovim radovima radi najmanje 50 ljudi, ali su svi oni (opet to mora po ko zna koji put da se ponovi), nevidljivi za publiku koja gleda gradilište ili čitaoce/gledaoce medija koji „zaključuju“ da je gradilište napušteno i da se ne radi ništa.

Od 11. januara veliki posao se nastavlja, a sa njim i dalje praćenje i komentarisanje.

Veoma je pozitivno što se izgleda veći broj članova Foruma aktivirao. Za novoaktivirane, kao i za one već odavno aktivne, i dalje važi poziv: postavljajte pitanja za sve što vas zanima. Rado ću pokušati da odgovorim na svako pitanje.