TEMA: Novi Žeželjev most

Dukelander napisao/la: U istoj tački, na temelju.

Aha, misliš da temelj pravi neke reakcije na injektirano tlo?
Ne sumnjam da će Inženjer dati pravi odgovor.

Ja mislim da neće praviti nikakve horizontalne reakcije jer je novi stub postavljen centrično a iz lukova ne dolaze nikakve sile kao u starom mostu.
A za vertikalne je verovatno rađen proračun... no, čekajmo odgovor

Imam dva pitanja.
Prvo je, kako to da veći luk nije nikako osvetljen pa čak ni sa signalnom svetiljkom za avione? Čak ni veliki plavi kran nije bio osvetljen.
A drugo pitanje je da li se planira povećanje visine talpi priboja? Sada će naići period visokog vodostaja i bio bi veliki korak unazad da priboj bude poplavljen. Verujem da se misli o tome.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja 2016-01-24.


Hvala na pitanjima prijatelji sa Foruma.
Evo i odgovora.

Pitanje Blavka:
„Obzirom da stari i novi stub nisu na istom mestu šta će biti sa tim injektiranim tlom? Da li će se i tu nešto menjati?“

Odgovor:
Injektirano tlo, u osnovi je to prsten oko postojećeg kesona, ne menja ništa u pogledu nosivosti tla na vertikalne sile sa konstrukcije mosta. Taj deo tla je zapravo nešto i nosiviji ali je njegovo učešće, čak i da je ispod kesona, zanemarivo malo u odnosu na nosivost tla ispod celo kesona (40 x 25 m).

Injektirani deo tla oko kesona ostaje takav kakav je i osigurava fundiranje mosta od ispiranja.

Bez obzira na injektirano tlo, oko stuba 3 biće potopljeno oko 1000 m3 kamena velike granulacije i koji rečni tok ne može da pomeri. Ovaj kamen osigurava tlo od svakog ispiranja oko temelja stuba, bez obzira na vodene vrtloge.
To je inače vrlo stari način osiguranja stubova mosta u rekama, primenjivan još od vremena starog Rima.

Naravno, ceo stub je vrlo detaljno proračunat kao i pritisci na tlo, (što je tačna primedba Dukelandera), sve to za mnogobrojne kombinacije opterećenja mosta: težina, saobraćajnih železničkih opterećenja, saobraćajnih drumskih opterećenja, vetra na most bez i sa saobraćajem, seizmičkih sila u sva tri ortogonalna pravca ...


Pitanje 1 Braneta:
„Prvo je, kako to da veći luk nije nikako osvetljen pa čak ni sa signalnom svetiljkom za avione? Čak ni veliki plavi kran nije bio osvetljen?“

Odgovor:
Most je po projektu obeležen signalnim sredstvima za vazdušnu plovidbu.
Pošto je potencijalna prepreka mora da bude obeležen odmah, pa je stoga Branetovo pitanje opravdano.
To što most kao objekat nije završen nema nikakvog značaja za sigurnost vazdušne plovidbe.
Zašto još nije obeležen zaista neznam. Pretpostavljam da će izvođači taj nedostatak vrlo brzo da isprave.
Što se krana tiče pretpostavljam da je spuštao strelu kad nije u pogonu, znači i noću.

Na fotosu u prilogu su vidljivi otvori na oba luka većeg lučnog mosta, namenjeni smeštaju signalnih svetiljki.


Pitanje 2 Braneta:
„A drugo pitanje je da li se planira povećanje visine talpi priboja? Sada će naići period visokog vodostaja i bio bi veliki korak unazad da priboj bude poplavljen. Verujem da se misli o tome.“

Koliko znam, ne planira se.
Produžavanje talpi na izvedenom priboju je samo teoretski moguće, praktično ne!
Reč je o vrlo razuđenim zidovima, spojevi talpi u priboju su delom i deformisani i uklapanje i zavarivanje novih delova na produžetku je izuzetno teško – pravi Sizifov posao.
Mostogradnja je odredila nivo gornje ivice priboja od 75,00 m, verovatno prema svom dugogodišnjem iskustvu rada na Dunavu.

Inače, moguće je da dođe do prelivanja priboja, sudeći po dijagramu RHMZ-a na koji sam dodao nivoe, tako da prema vodostanju može svakodnevno da se prati gde je nivo Dunava, (0 merenja nivoa = 72,73 m nadmorske visine). Da bi bio iznad srednjeg nivoa reke, priboj bi trebalo da bude viši za oko 1 do 1,5 m.
Nadajmo se da će bar ovo razbijanje starog stuba da se završi neometano ...

Na slici nivoa Dunava potkrala se greška: nivo 0 = 71,73 m, a ne 72,73 m.
Izvinjenje svim čitaocima Foruma.

Nadam se da se Inzenjer neće naljutiti što ću da se nadovežem na njegov odgovor.
Samo nastavljanje talpi po sebi nije neki naročit problem i to nije jednom rađeno, već nebrojano puta.
Ali u ovom slučaju to ne dolazi u obzir iz drugih razloga. Naime, čitav priboj, uključujući ram koji razupire talpe, je projektovan za postojeću kotu talpi. Svako povećanje visine talpi prouzrokuje i ogromno povećanje uticaja od vode na čitavu konstrukciju priboja koju on ne bi izdržao. Značajnu ulogu u stabilnosti priboja ima i oslonac u zoni čepa koji je neophodno valjano izvesti da bi čitava konstrukcija bila obezbeđena.

Gledam danas na RHMZ-u piše da se očekuje vodostaj do čak +390 9.2. a talpe se prepljavljuju na +327

Priboj je danas poplavljen

A?

Sent from my HTC Desire 300 using Tapatalk

Za nedelju dana ce pasti Dunav, pa ce se i voda ispumpati

kasko napisao/la:
tačno nije to nikakav problem

Nije problem, osim vremena i novca.
Oni mali razbijači betona i ostala oprema, pumpe, ko zna šta sve, sigurno su izvađeni još pre tri dana, voda će biti unutra n dana, ispumpavanje će trajati m dana, ipak tu ima dosta kubika, pa sledi novo spuštanje opreme, čišćenje nanetog mulja, pa će tako proći februar.
I svaki premašaj vodostaja preko 300 verovatno će koštati bar dve nedelje (3+m+n+3+...). A bar do kraja jula mnogogodišnji proseci su iznad talpi.
A sve to odlaže betoniranje stuba, bez kog nema ni pomisli o lansiranju....

A još ako neko pokuša da naplati nove radove, već znamo kako će proći.

Plašim se, 2016. ćemo možda videti zategnute sajle, 2017. ćemo možda videti stub i lansiranje, 2018. možda betoniranje...

Već par dana čitam prethodnih 97 stranica foruma (stigao sam do pola). Ima dosta slika koje se više ne vide. Ali i na onima koje se vide, vidi se tok radova i strahoviti protok vremena. Bilo je sigurnih najava za 2013. pa malo skepse da će most biti gotov do kraja te godine, a evo gde smo.

Daj Bože da su sve procene koje sam dao pogrešne.

Inače konstrukcija na kojoj se trenutno radi je strahovito zarđala od tog čekanja. Nadam se da to neće biti problem i da će premazivanje moći i tako da se odradi kvalitetno.

Nastavlja se rad na stazama:





Potopljen priboj:



Na sremskoj strani stoji gomila neceg sto lici na ograde:

Da li moze da se podigne visina te "ograde" oko priboja za 1/2m i ako moze zasto to nisu uradili? Zavarivaca sigurno imaju mnogo na gradilistu. I zasto u startu nisu projektovali tu "ogradu" da bude visa, ako se zna max nivo reke?

Dalmatinac napisao/la: Inžinjer je već dao odgovor na to pitanje u postu #1445 na prethodnoj strani. Pitanje je postavio Brane, a ja prenosim i pitanje i odgovor:
Pitanje 2 Braneta:
„A drugo pitanje je da li se planira povećanje visine talpi priboja? Sada će naići period visokog vodostaja i bio bi veliki korak unazad da priboj bude poplavljen. Verujem da se misli o tome.“

Koliko znam, ne planira se.
Produžavanje talpi na izvedenom priboju je samo teoretski moguće, praktično ne!
Reč je o vrlo razuđenim zidovima, spojevi talpi u priboju su delom i deformisani i uklapanje i zavarivanje novih delova na produžetku je izuzetno teško – pravi Sizifov posao.
Mostogradnja je odredila nivo gornje ivice priboja od 75,00 m, verovatno prema svom dugogodišnjem iskustvu rada na Dunavu.

Inače, moguće je da dođe do prelivanja priboja, sudeći po dijagramu RHMZ-a na koji sam dodao nivoe, tako da prema vodostanju može svakodnevno da se prati gde je nivo Dunava, (0 merenja nivoa = 72,73 m nadmorske visine). Da bi bio iznad srednjeg nivoa reke, priboj bi trebalo da bude viši za oko 1 do 1,5 m.
Nadajmo se da će bar ovo razbijanje starog stuba da se završi neometano ...

Uprkos tome što sam preneo, trebalo bi posetiti i prethodnu stranicu, ima zanimljivih odgovora koji su u vezi sa vodostajem.

Insert iz emisije o gradnji starog ,originalnog Žeželjevog mosta
www.facebook.com/novisadinfo/videos/1018741818171403/

Danas sam u podne, pri vodostaju 317, zavirivao iz kola u Dunav na sredini privremenog mosta. Talpe vire par cm iz vode.

Sa aktuelnim prognozama vodostaja mislim da do kraja februara nema ni govora o nastavku radova na stubu.

Posle toga dolazi period od sredine marta do sredine jula kada su višegodišnji proseci iznad 300cm. Ako godina bude u tom proseku, eto nama nastavka radova u drugoj polovini leta. Bojim se da neće ni početi da ispumpavaju vodu ako je vodostaj iznad 260cm, a prognoze za bar dve nedelje treba da budu opadanje. Sve druge aktivnosti na mostu pratiće dinamiku dešavanja na stubu broj 3.

Šansu (i nadu) za nastavak radova vidim u činjenici da je zima bila bez snega u većem delu Evrope i da će se ono malo snega što je palo otopiti već u martu.

U svakom slučaju, situacija nije povoljna, ne verujem ni da bi Mrkonjić sa rokovima mogao nešto da promeni .

Baš čudno... Ispada da je skoro pola godina vodostaj iznad visine talpi. Mislim čudno sa te projektantske strane da se takva stvar dozvoli.

Sigurno nisu planirali da par meseci razbijaju postojecu kostrukciju vec da zimu iskoriste za betoniranje. Ovako deluje kao da je izgubljena jos jedna godina?