TEMA: Novi Žeželjev most

Pitanje za Inženjera:

Da li je moguće završiti posao u roku do novembra, s obzirom na stanje na stubu 3 i da li se završetak posla odnosi samo na sklapanje mosta bez puštanja u saobraćaj ili se misli na kompletan završetak? Jer u suštini potrebno je odraditi i pristupne puteve i prugu a to nije mali posao i pitanje je da li može da se krene u to pre završetka samog mosta.

Bez bar približnog termina završetka betonskih radova na stubu u vodi teško je precizirati datum završetka montaže konstrukcije.
Dalje od tog termina zavise i pripremni radovi i samo lansiranje konstrukcije u krajnji polozaj. Koliko razumem tu operaciju će raditi podizvođač, a ne sam izvođač radova. Kako je to operacija sa angažovanjem dosta skupe hidraulicne opreme ni sami pripremni radovi neće početi pre nego se na vidiku ukaže ozbiljan napredak betonskih radova.
Nakon što se montira konstrukcija cenim da se završni radovi, uključujući i povezivanje na postojeću infrastrukturu može uraditi relativno brzo. Pogotovo što se deo radova može obavljati paralelno i nezavisno jedan od drugog.

Sent from my SM-N9005 using Tapatalk

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja.


Pitanje Bogdusa:
Da li je moguće završiti posao u roku do novembra, s obzirom na stanje na stubu 3 i da li se završetak posla odnosi samo na sklapanje mosta bez puštanja u saobraćaj ili se misli na kompletan završetak? Jer u suštini potrebno je odraditi i pristupne puteve i prugu a to nije mali posao i pitanje je da li može da se krene u to pre završetka samog mosta?


Odgovor:
Hvala na pitanjima Bogdus.
Pokušaću da odgovorim po svom ličnom mišljenju. Ranije sam već rekao da je nezahvalno govoriti o poslu drugih kolega – izvođača radova, koji jedini imaju sve informacije, počev od Ugovora pa do svih detalja izvođenja i rokova pojedinih faza radova.

Da, još uvek može po meni, ali su izvesne vremenske rezerve iscrpene. Pored toga još uvek je nejasna situacija sa stubom 3 oko koga od početka radova ima problema, počev od mukotrpnog i dugotrajnog raščišćavanja dna reke, otežanog pobijanja talpi priboja do današnjih dana kad mora da se ukloni oko 3 m starog stuba, što su sve okolnosti koje na početku izgradnje nisu bile poznate.
Vrlo je značajno stanje starog kesona pošto novi stub mora da ostvari krutu vezu sa njim. Kad to bude vidljivo i procenjeno, znaće se da li treba da se menja projekat i koliko, a to – razumljivo – ima reperkusije na planove oplate i naročito armature koja je, moguće je, i bar delom nabavljena.

Izvestan – netehnički uticaj na radove – ima i finansijsko stanje trenutno glavnog podizvođača, Mostogradnje. Bez namere da širim temu, pogotovo kad ne baratam čvrstim činjenicama, mislim da država treba (mora) da podupre ovo preduzeće, tim pre što je baš zahvaljujući poslovima sa njom preduzeće i dospelo u teško finansijsko stanje.

U svakom slučaju situacija je trenutno delikatna.

Što se tiče pristupnih puteva i pruge van zone od 20 m pre i posle mosta, to nisu radovi iz Ugovora ovog izvođača.
Za pristupne puteve bio je, koliko znam, međunarodni konkurs prošle godine i određen je izvođač.
Železnica je u potpunoj kontroli Železnice Srbije (ŽS) pa će ova i voditi radove na kolosecima.

Pristupne drumske saobraćajnice ne mogu da počnu da se rade dok most u celini nije završen. Pri tom mislim na glavne radove, neki sitni, za koje nije potrebna znatna mehanizacija mogu da preostanu.
Železnička pruga pre i posle mosta može da se radi po mom mišljenu, bar većim delom. Za to je takođe delimičan uslov završen most s obzirom da se gradilište nalazi na trasi pruge.

U svakom slučaju posle novembra preostaje usklađivanje sa ŽS prilikom prevezivanja koloseka sa Privremenog mosta na novi most. Za drumski saobraćaj možda će biti nađeno neko privremeno rešenje dok se ne završe pristupne saobraćajnice, što će biti verovatno posao Novog Sada i opet ŽS.

Kao zaključak, po meni, najveći uticaj na trajanje radova ima izvođenje stuba 3, u čemu je Bridgeboy dao rezonski ispravnu procenu.
Uprkos neizvesnim okolnostima, još uvek mislim da može da se stigne do novembra ...

Zbog cega ranije nije provereno stanje (pre potpisivanja svih ugovora) vezano za stub 3 i zbog cega se novi most morao oslanjati na istom mestu kao prethodni?

Meni je jos veca enigma tvrdnja da je stari stub saniran nakon bombardovanja a iz slika deluje da je komotno neki brod mogao da se nasuce na njega pri niskom vodostaju.

Bogdus napisao/la: Pa nije bas blizu plovni put čak i da ima njegovih ostataka na maloj dubini.

Da skapirao sam da je plovni put strogo utvrdjen pa zato nije bilo problema. A da ima ostataka na manjoj dubini ima bar po ovim Inzenjerovim slikama (ako uzmemo u obzir stanje pri nizem vodostaju ko sto sada nije).

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja (2).

Pitanje 1 Dalmatinca:
Zbog cega ranije nije provereno stanje (pre potpisivanja svih ugovora) vezano za stub 3 .....?


Odgovor:
Pre potpisivanja ugovora nije moglo.

Tokom konkursnog postupka svi potencijalni izvođači su mogli da obiđu lokaciju, (što su i učinili), ali ne i da kopaju po Dunavu proveravajući zvaničnu potvrdu da je Dunav očišćen od ruševina nastalih bombardovanjem.
Pošto je određen izvođač radova na osnovu najpovoljnije ponude, a da su pritom zadovoljeni svi tehnički i personalni uslovi, sklopljen je ugovor sa izvođačem.

Izvođač je, dakle, mogao da pregleda dno reke tek pošto je uveden u posao.
Koliko sam čuo, izvođač je to i uradio pregledom dna Dunava sonarom. Pregledi su pokazali da je dno na više-manje očekivanoj koti. (Dno reke inače nikad nije konstantno, njegov nivo se menja zbog nasipanja ili odnošenja materijala, nastalih hidrauličkim procesima.)
Tek se kopanjem dna moglo utvrditi šta je ispod naslaga peska.



Pitanje 2 Dalmatinca:
..... i zbog cega se novi most morao oslanjati na istom mestu kao prethodni?

Morao je, evo zašto:
1) zato što je to zahtevano Projektnim zadatkom (PZ);
2) zato što je to traženo i Urbanističkim uslovima (UU), (gde se tražilo i da most bude lučni i čelični).

Ovi i svi ostali zahtevi PZ i UU su “zakon” za projektanta. Svaki zahtev se mora doslovno ispuniti do poslednjeg detalja što je projektom mosta apsolutno ispunjeno.
Ovim je odgovoreno na pitanje.

Može se postaviti hipotetičko pitanje, (da recimo nije bilo nikakvih zahteva koje smo pomenuli), da li bi se most projektovao drugačije?
- U pogledu fundiranja, da je projektovan centralni stub van zone postojećeg kesona starog mosta, veći raspon mosta koji je sad 220 m porastao bi na najmanje 250 m. Ovim povećanjem postao bi skuplji od unapred zadate granice koštanja mosta od 60 miliona evra. (Ovu granicu koštanja postavila je EU pošto je poklonom od 50%, odnosno 30 mil. evra ograničila svoje učečće). Pored toga izvesno je da lukovi više ne bi bili puni, nego rešetkasti, čime bi se došlo u koliziju sa implicitnim zahtevima Novog Sada da most relativno liči na stari most.
- U pogledu statičkog sistema (lučni most) i materijala mosta (čelik), Novi Sad je bio apsolutno u pravu. Lučni most kao luk sa zategom (a ne uklješteni luk u dno reke, što je bio sistem starog mosta) i kao čelična konstrukcija, je apsolutno najpovoljnije rešenje, i tehnički, i po koštanju, što je dokazala i svetska praksa poslednjih sto godina u mostogradnji železničkih mostova.
Više o ovoj temi videti starije postove, iz januara 2014.


Pitanje Bogdusa:
Meni je jos veca enigma tvrdnja da je stari stub saniran nakon bombardovanja a iz slika deluje da je komotno neki brod mogao da se nasuce na njega pri niskom vodostaju.

Odgovor:
Na sreću nisi u pravu Bogduse, (na sreću zbog brodova na Dunavu).
Stari stub nije saniran nego je uklonjen u pomenutoj operaciji čišćenja Dunava 2000.
Pošto su radovi čišćenja Dunava primljeni i plaćeni, (platila je EU), znači da je ispunjen uslov za plovidbu Dunavom, za sve nivoe vode između najmanje plovne i najviše plovne pa nikako nije moglo da dođe do nasukavanja brodova. (Pomenuti nivoi nisu jednaki apsolutno najmanjem i apsolutno najvišem, videti sliku u postu #1406/str. 94).

na žalost




www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/izgo...ogradnje_676333.html

image hosting over 5mb

ceo tekst na b92

Naslov po običaju ne odslikava sam tekst. Dosta je nagađanja sa datumima u samom tekstu no nadajmo se najboljem...

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi od 2016-01-11.


Posao na mostu je nastavljen, odmah posle praznika.
Radovi na stubu 3 su u centru pažnje. U toku je razbijanje ostataka starog stuba sa 4 garniture udarnih čekića.
Posao je mukotrpan i težak. Radnici Mostogradnje istrajavaju konstantnim i upornim zalaganjem uprkos svim teškoćama svog preduzeća.
Čak i samo laički vizuelno ceneći veličine betonskih masa koje treba razbiti i ukloniti, nedvosmislen je utisak da je reč o dugotrajnoj radnoj operaciji.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi od 2016-01-20.


Hladno je ovih dana ali posao ide.

Na stubu 3 traje uporno razbijanje starih betona, uprkos teškim uslovima, (na dnu Dunava u priboju je bilo i -10 stepeni). Koliko čujem od kolega, ukupno treba izbaciti oko 750 m³ materijala – šuta i peska. Do sad je urađena oko 1/3 posla.
Samom osoblju u priboju nije lako. Pokušava se sa lokalnim grejanjem, ali to ne može da mnogo da promeni trenutne uslove. Uprkos svemu - ipak se kontinualno radi.

Na zavarivanju se takođe radi, ali kad je toplije od -5 stepeni.
Čelik konstrukcije je leti uvek topliji od vazduha, a zimi hladniji od vazduha. Pri tempretaturi vazduha od npr. -10 stepeni, temperatura čelika je (prema jednom od standarda za proračun konstrukcija) -15 stepeni.
Ovo ima uticaj na samo zavarivanje pa je potrebno povećati temperaturu predgrevanja konstrukcije, (temperatura zone konstrukcije koja se zavaruje, pre početka zavarivanja), sa recimo 150 na oko 180 stepeni. Tehnički to nije problem. Problem je ledena zona okolo i čelik koji nje zagrejan, za koji se lepi svaki otkriveni deo kože. Pomenuto ograničenje – da se radi kad je toplije od -5 - važi zbog zavarivača. Nijihov rad je već dovoljno težak – rad u mraku konstrukcije, u uskom prostoru, u dimovima od zavarivanja, licem blizu zagrejane zone na +150 stepeni i u punoj koncentraciji u svakom sekundu uprkos svemu.

Montaža segmenata pešačkih staza se takođe nastavlja i naredne dve fotografije to ilustruju.

Nastavljamo sa praćenjem radova i – naravno – punom podrškom svim graditeljima ...

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi od 2016-01-22.


Nastavljajući se na jučerašnji post, evo i ilustracija tema pomenutih juče.

Na fotosima 01 do 05 su slike rada u priboju na mestu budućeg stuba 3.
Vidljiv je napredak raščišćavanja u odnosu na starije fotose, ali i ogroman posao koji još predstoji.
Masa opreme, alata ...
Radi se duboko u priboju. Velike delove površine dna sunce ni ne osvetljava tokom dana, tako da su konstrukcije u ledu.

Fotosi 08 i 09 ilustruju radove uklanjanja desetina privremenih oslonaca konstrukcije lučnog mosta na desnoj obali (177 m raspona). Svi oni se moraju ukloniti u potpunosti.
Konstrukcija manjeg lučnog će pre početka montaže kablova vešaljki ostati ostati na 14 oslonaca:
- 4 na spoljnim uglovima na krajevima mosta i
- 10 ispod zatega.
Tokom montaže kablova konstrukcija će se podizati sa oslonaca ispod zatega i na kraju će ostati na samo 4 krajnja.

Kad se pažljivije i duže pogledaju sve ove fotografije može se uočiti ogroman rad – i onaj vidljiv na konstrukciji mosta, i onaj u pozadini, nevidljiv za publiku. Pogledajmo samo detalj sa fotosa 08 – jedan od čeličnih oslonaca koji uklanjaju dva radnika. To je mala ali odgovorna konstrukcija. Neko je to zamislio, projektovao, izradio, primenio na mnogim gradilištima ... Takvih konstrukcija i alata je na stotine na gradilištu. Upravo to čini jedno proizvodno preduzeće pravim preduzećem, kakva je Mostogradnja.

Na fotosu 09 u pozadini su segmenti privremenih stubova (sivo obojeni) koji će se montirati posle kablova i ukrućivaće će konstrukciju mosta tokom lansiranja.

Nastavlja se ...

Pitanje za Inženjera...
na fotografiji br.2 u desnom uglu su vidljivi koliko se meni čini neki betonski šipovi. Da li su oni ostali od ranije, i koja je njhova uloga?



Hvala unapred na odgovoru, i na sve prethodne postove...

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovor na pitanje.


Hvala na pitanju Podbarac.

Pitanje:
„ ... na fotografiji br.2 u desnom uglu su vidljivi koliko se meni čini neki betonski šipovi. Da li su oni ostali od ranije, i koja je njhova uloga?“

Odgovor:
Direktan odgovor: Na fotografiji se vide gornji delovi injektiranih delova tla, kao blisko raspoređenih cilindričnih zona, koje zajedno čine zaštitnu “zavesu” oko starog kesona.
(Videti sliku u prilogu, gde je iskorišćena vrlo ilustrativna Šipadžijina slika iz posta #1368. Nadam se da se Šipadžija ne ljuti zbog ove dalje upotrebe njegove slike.)
Reč je, dakle, o injektiranom tlu izvedenom prilikom izgradnje ovog mosta (ne starog) i nisu šipovi u pitanju.


Kratak komentar:

Cilj izrade injektiranog tla oko starog kesona je da se tlo oko kesona učini kompaktnim, da se drastično redukuje prolazak podzemne vode kroz tlo oko i ispod kesona i na taj način onemogući podlokavanje kesona.
Samo injektiranje označava ubrizgavanje pod pritiskom cementne emulzije u tlo.

Podlokavanje temelja uopšte, a mostova posebno, je izuzetno opasna pojava. Voda odnese materijal tla ispod temelja, temelj se slegne i nagne, sa njim i stub na njemu. Posledica je teško oštećenje ili čak i rušenje mosta.
Ovo se desilo na puno malih mostova tokom velikih poplava 2014.

Desilo se i na starom – Žeželjevom mostu, tokom velikih poplava 1965, kad je došlo do podlokavanja kesona kod stuba 4 (na desnoj obali). Hitno se intervenisalo nasipanjem zone oko kesona velikim količinama kamena kako bi se dno reke stabilizovalo i sprečilo dalje naginjanje kesona i dalje oštećenje mosta, a možda i rušenje da se nije uopšte intervenisalo.

O ovome se posebno vodi računa u projektovanju mostova, izborom pravilnog načina fundiranja, (na šipovima npr.), a i izborom statičkog sistema mosta, da sam sistem mosta ne doprinese svom rušenju tokom sličnih ekscesnih situacija.
Što se tiče Železničko-drumskog mosta u Novom Sadu čiju izgradnju pratimo, usvojeni statički sistem je sistem luka sa zategom, gde se lukovi konstrukcije ne odupiru o tlo, već su povezani zategama, a na stubove i tlo se prenose samo vertikalne sile. Sistem pravog luka (luka koji se odupire o tlo, kao na starom mostu), ni jednog trenutka nije dolazio u obzir kao izbor, između ostalog i zbog ovakvih pojava, iako izuzetno retkih.

Sam kvalitet injektiranja tla oko starog kesona je ispitan tokom radova na mostu, naročito pomno pre pražnjenja priboja, o čemu smo delimično već diskutovali. Sva ispitivanja injektiranog tla su dala veoma dobre rezultate.

... ponovljena slika, ali umetnuta.

Obzirom da stari i novi stub nisu na istom mestu

šta će biti sa tim injektiranim tlom?
Da li će se i tu nešto menjati?

Kako nisu na istom mestu?
Osim što je stari ekscentrično postavljen, oba su na istom temelju,a to injektirano tlo je na spoljnjem obodu temelja.


BTW, kao klinac sam bio u stubu starog mosta.
Na stub se silazilo kroz šaht sa pešačke staze, a u stub kroz šaht i preko metalnih lestvica.
I sve to nije bilo zaključano