TEMA: Novi Žeželjev most

Veci luk se jos uvek vari:


Voda se jos uvek izpumpava iz zagata:


Ovo je valjda nova ekipa na srednjem stubu:


I donji slojevi i staze su oblozeni antikorozivnom zastitom na sremskom luku:

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi od 2016-04-12 i 14.


Aktuelno na mostu


Osvrnućemo se na izmenu podizvođača i aktuelne radove.


O izmeni podizvođača

Očigledna aktuelna izmena podizvođača - nekoliko novih firmi na poslovima koje je do sada radila Mostogradnja - verovatno je iznuđen potez (generalnog) izvođača.

Nad Mostogradnjom, naime, dugo već stoji Damoklov mač države, tj. kakva će biti konačna odluka o sudbini preduzeća u restruktuiranju, pa i Mostogradnje. To je stara i tužna istorija uništavanja domaćih preduzeća preko neplaćenih dugova, čak i države! Ljudi Mostogradnje koji se godinama lavovski bore da očuvaju svoje preduzeće, o ovome jedini mogu da govore sa svim argumentima i detaljima. Verovatno ih ima koji prate ovaj Forum, pa bi bio dobrodošao svaki prilog.

Što se mene lično tiče, ovo osećam kao lični udarac. Decenijama sam bio u raznim poslovnim odnosima sa Mostogradnjom, največim delom na velikim mostovima. Iza Mostogradnje su tada ostali izuzetni objekti, još uvek najznačajnije reference domaće građevinske tehnike ikad.
Nadam se i nadajmo se, da će Mostogradnja ipak nastaviti da živi, u nekom novom obliku možda. Srbija jednostavno ne sme da dozvoli sebi da ostane bez jednog specijalizovanog preduzeća, strateški važnog za državu u celini!

Generalni izvođač nema veze sa ovim. Oni jednostavno moraju da spasu svoj ugovor, pa i po cenu izmene pojedinih podizvođača. U današnjem surovom poslovnom svetu ovakva izmena podizvođača nije usamljen slučaj.


O novim podizvođačima

Novoangažovane firme lično ne poznajem, pa prema tome nemam ni mišljenje o njihovom moćima.

Kad govorimo o ovim firmama mislim da moramo da vodimo računa o sledećem:

- Reč je o privatnim firmama koje uspešno opstaju na tržištu; (Letač npr. još od 1990!). To su dakle ljudi koji nisu na državnim jaslama nego su se hrabro upustili u nemilosrdnu tržišnu borbu i opstaju sami. Poslednja stvar koja im je potrebna je nekvalitetan rad.

- Što se tiče nemanja iskustva u mostogradnji ili konkretnije – na radovima kao što je izgradnja stuba 3, to je svakako do izvesne mere hendikep. Sa druge strane, bar mi se tako čini gledajući Letačeve reference, novi podizvođači vrlo dobro znaju šta su međunarodni ugovori i koliko mogu da budu pogubni. Prema tome, ne sumnjam da će dobro da se pripreme za posao i urade ga prema svim zahtevima projekta i mnogobrojnih standarda.
Sećam se slučaja jedne firme koja je pre više godina dobila izradu čelične konstrukcije jednog velikog avionskog hangara u inostranstvu. Prethodno su radili samo manje i uobičajene industrijske hale, ni nalik moćnoj prostornoj konstrukciji hangara od 100 m raspona! Momci su se doslovno prepali zadatka, pa su zato izuzetno detaljno pripremili ceo posao, svaki detalj, i na kraju ga realizovali bez greške iako su prvi put radili tako nešto!

- Nove firme na izgradnji mosta, a sve su naše, treba pozdraviti i dati im svako ohrabrenje. Ipak će našim ljudima – inženjerima i majstorima podizvođača – ostati upisano da su učestvovali u izgradnji najvećeg dvokolosečnog lučnog mosta sa punim lukovima na svetu!
Oni, naravno, ni jednog momenta ne smeju da izgube iz vida svoju odgovornost i potreban najviši kvalitet radova!
Rečju, pozdravimo ih dobrodošlicom na startu njihovog posla, umesto – valjda po već široko ukorenjenom cinizmu – prvih podrugljivih komentara.


Aktuelni radovi

Stub 3:
Novi podizvođač – Letač je uveliko nastavio prethodni posao Mostogradnje. Na fotosima se vidi ubacivanje opreme u prostor unutar priboja. Ovo je vrlo stručna operacija, (stabilnost plovila sa dizalicom). Ubačene su i potrebne pumpe za izbacivanje desetina kubika nakupljenog mulja. U toku je vrlo intenzivan angažman.

Kablovi:
Već smo govorili o intenzivnim pripremnim radovima za montažu kavlova na lučnom mostu na desnoj obali (177 m raspona).

Na fotosima su neki od specifičnih detalja:
- položene cevi od HDPE – zaštitnih omotača kablova; cevi se sastavljaju zavarivanjem isporučenih segmenata u plavom šatoru; radove izvode radnici podizvođača – VSL-ove firme iz Poljske; (HDPE = High Density Polyethylene = Polietilen velike gustine); osnovno o kablovima videti ma slici ponovljenoj iz posta od 2014-11-26;
- nastavak montaže cevi na krajevima kablova (Guide Pipes); na slici su dva krana sa platformama iz kojih se prinose i montiraju cevi.

Inače, radnici VSL-a unutar lukova uveliko raznose i montiraju glave kablova (deo ankerne konstrukcije kabla gde su ukotvljeni strukovi koji čine kabl).


Posao se nastavlja, sledi jedna od dve ključne operacije na lučnim mostovima – montaža kablova, o čemu ćemo detaljnije narednih dana ...

O aspektima gradnje koje mediji ne pominju, takođe narednih dana ...

...

Letač je po svemu što znam o njima do sada, vrlo dobra firma.
Istina je da nemaju iskustva sa mostovima, ali koliko sam shvatio oni će raditi samo na srednjem stubu što podrazumeva rušenje, nešto iskopa, armiranje i betoniranje, a u tome su verzirani, i verujem da će uraditi sve kako treba.
Koliko sam shvatio, Letač je i do sada iznajmljivao opremu za most nekim firmama.

Ne verujem da će se oni baviti poslom lansiranja lučnih mostova. Ili se varam?

Pretpostavljam da posao na mostu izvodi mnogo više izvođača nego što nama na forumu pada na pamet.
NPR. vidim da su sve auto dizalice RT TRANS-ove, verovatno u zakupu, ali opet, postoje firme koje imaju potrebnu opremu i iako jeste donekle tragično moći će da se premosti gubitak Mostogradnje na gradilištu.

Za Mostogradnju odavno ne komentarišem kako je sistematski upropaštena. Možemo samo da psujemo i plačemo.

Samo se plašim, gledajući defile raznih radnika i saradnika,
da naš pametni narod i ovde ne ispadne u pravu kad je onomad rekao:

vukajlija.com/mnogo-babica-kilavo-dete/349645

Valjda neće.

Pozdrav svima ! Ne pišem često , ali želeo sam da se zahvalim svima na informacijama koje delite sa nama.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotos od 2016-04-15.


Još malo o podizvođačima

Dukelander je sve rekao tačno: Letač će raditi samo stub 3, (za sada, ako ne ugovore kasnije još neku poziciju radova). To znači: završetak razbijanja ostataka starog stuba i armiranje i betoniranje stope (preko postojećeg kesona starog mosta) i samog stuba.

Do kraja izgradnje ostale su još 4 dominantne radne operacije:
- montaža kablova, (radi VSL, Poljska);
- lansiranje lučnih mostova preko Dunava, (radi Mamut (Mammoet), Holandija);
- betoniranje betonske kolovozne ploče, (još nije određen podizvođač);
- montaža prilaznih mostova na obe obale, (takođe još nije određen podizvođač).

Svaka od ove četiri radne operacije sadrži puno manjih u kojima je angažovano više firmi iz Srbije, Italije, Španije).

Gradnja ovakvog mosta je vrlo složen tehnički poduhvat. Strahovanja Trpovskiog kad je rekao ono o babicama, nisu potpuno bez osnova. Zaista treba uklopiti mnogo radova, često protivurečnih među sobom, neprestano voditi računa o kvalitetu (ispunjenost hiljada zahteva propisanih u tehničkim standardima) i – na kraju ali ne na poslednjem mestu – o toku para. Ovo poslednje je vođstvu gradnje verovatno i najteže jer se radi sa izuzetno malim budžetom.

Rad na stubu 3

Koliko čujem od kolega sa gradilišta, novi podizvođač je ušao u posao sa vekim elanom i za sada sve ide bez problema.
Na fotosu je jedan od vrednih kopača koji svojim gusenicama stoji na kesonu starog mosta.
Intenzivno se radi na čišćenju prve trećine prostora čime bi bila omogućena montaža prve armature a posle i betoniranje.


Nastavlja se ...

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi od 2016-04-18.


Fotosi dela aktuelnih radova – na pripremi zaštitnih cevi kablova vešaljki i na stubu 3.




Zaštitne cevi kablova – fotosi 1 do 3

Na fotosima je kompletirana zaštitna polietilenska (HDPE) cev najkraćeg kabla lučnog mosta na desnoj obali.
Kraj cevi sa plavim delom je na gornjem delu cevi. Plava obujmica služi za vezu alata za podizanje cevi.
Siva cev je donjem kraju kabla. To je čelična cev, zaštićena cinčanom prevlakom nanešenom toplim postupkom (toplo cinkovana). Uloga ove cevi je zaštitna i zato se naziva antivandal-cev.

Da bi bilo jasnije kakva je veza HDPE-cevi i kabla u celini pogledati post od 2015-08-18, gde je ukratko opisan i način montaže kablova. Osnovno o kablovima prikazano je u postu od 2014-11-26.

O montaži kablova ćemo, razume se, mnogo detaljnije da govorimo uskoro.


Stub 3 – fotosi 4 do 6

Upornim radom kopača ogoljena je oko šestina gornje površine kesona. Tako je keson opet vidljiv posle skoro 50 godina od izgradnje.
Po obodu kesona vidljiv je 3,5 m visok zid, o kome smo već govorili kao o neočekivanoj prepreci za radove.


Trenutno, svi radovi teku normalno, a mi nastavljamo sa njihovim praćenjem i našim diskusijama ....

...

Pitanja:

1. Da li je keson samo izliven na tlu ili ima nekih šipova, armature...?

2. Kakva je bila veza kesona i temelja kod starog stuba, a kakva će biti kod novog, odnosno da li je temelj odnosno stub prosto izliven na kesonu ili ima nekog armiranja-povezivanja?

3. Vezano za sve ovo, pre 15-tak godina sam čitao neki članak o izgradnji mosta, gde je bilo navedeno da je oplata kesona bila izlivena od betona na obali, te da je pomoću barži preneta na mesto stuba i da je tek onda naliven beton u tu oplatu. Takođe u članku se navodio i kuriozitet da im je prilikom transporta ova oplata "pobegla" 5-6 km nizvodno te da su je jedva vratili na potrebno mesto. S obzirom na protekli period i da je u pitanju novinski članak, tj. mogućnost loše interpretacije podataka, molim komentar na sve ovo.

4. Kada se planira pocetak betoniranja srednjeg stuba?

Imamo veliku srecu da sledece 2 nedelje nece biti vecih promena vodostaja, +- 50cm.

O ovome smo već debatovali ali pošto su radovi na stubu br. 3 aktuelizovani nije na odmet da se podsetimo.

Suštinska greška koju mnogi ponavljaju je spominjanje nekakvog kesona koji zapravo uopšte ne postoji, tj. ne postoji njegova funkcija kao vrste dubokog fundirnja "na kesonu".

1. Keson postojećeg temelja je izrađen na obali Dunava, kao plovilo dovučen na projektovanu lokaciju i potopljen dobetoniravanjem ispune iznad kesonske komore. Dakle nema nikakvih šipova, armature...

2. Veza između kesona i temelja starog stuba je suštinska. Zapravo konstrukcija postojećeg temelja se sastoji od tri dela. Donji deo je kesonsko zvono sa obodnim zidovima i poprečnim i podužnim tankim kontraforima iznad tavanice kesona. Taj, maksimalno olakšan deo temelja je izbetoniran na obali Dunava, potkopavanjem naplivan na reku i zatim brodovima - tegljačima dovučen na projektovano mesto. Kopanjem u kesonskom zvonu, dobetoniravanjem - pojačavanjem postojeih kontrafora i betoniranjem delova ispune iznad tavanice kesona i dela stuba keson je spušten na kotu fundiranja. Zatim je
između postojećih kontrafora izvedena ispuna od betona slabijeg kvaliteta i preko toga ploča od kvalitetnog betona. Iznad tog nivoa nasipan je materijal i betonirani nearmirani lokalni oslonci za oslanjanje skele za betoniranje lukova.
Dakle, keson je imao svoju ulogu u toku izvođenja temelja i nakon toga on postaje sastavni deo masivnog armirano-betonskog elementa u koji je "uliven", prikazan na mnogim skicama na ovoj temi. Ne postoji nikakav keson koji ima bilo kakvu vezu sa bilo čim osim sa postojećim temeljom čiji je sastavni deo.
Novi stub će jednostavno biti izbetoniran na postojećem temelju uz korišćenje velikog broja ankera kojim će biti osigurana veza novog i starog betona.

3. Mislim da sam pod stavkom 2 odgovorio i na pitanje br. 3, uz dodatak da nije oplata izlivana na obali već čitav keson. I da, čuo sam i ja tu priču da je keson malo pobegao i da su ga vraćali tegljačem koji je samo zbog toga došao iz daleka. To mogu sa sigurnošću da potvrde oni koji su učestvovali u projektu, a takvih je malo. Imao sam sreću da upoznam jednog graditelja koji je učestvovao u izgradnji starog Žeželja ali nisam stigao da ga pitam za verodostojnost tog podatka.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja i fotos od 2016-04-18.



Hvala na pitanjima Bili. Evo i odgovora:


Pitanje 1: „Da li je keson samo izliven na tlu ili ima nekih šipova, armature...?“

Odgovor:
Keson je armiranobetonska konstrukcija, direktno oslonjena na tlo, prema tome nema šipova ispod, (videti slike).
Tlo ispod kesona ima dobru nosivost na vertikalna optrećenja, a same dimenzije kesona (39,0x24,5 m) na kontaktu sa tlom su više nego dovoljne za novi most i to ne samo za delovanja vertikalnih, nego i horizontalnih opterećenja, pa i sa te strane nije bilo nikakve potrebe za ojačanjem fundiranja centralnog stuba.


Pitanje 2: „Kakva je bila veza kesona i temelja kod starog stuba, a kakva će biti kod novog, odnosno da li je temelj odnosno stub prosto izliven na kesonu ili ima nekog armiranja-povezivanja?“

Odgovor:
Projekat starog mosta iz 1957. godine nisam video, (čuo sam da su ga Železnice Srbije sačuvale). Deo odgovora se bazira na fotografijama iskopa unutar priboja (videti post od 2015-12-29).

Stub i keson su bili povezani armaturom, (sudeći po pomenutim fotosima armatura je - projektovano ili ne - izostala na delu veze stub/keson).

Novi stub se oslanja na novu stopu, a stopa se lije preko kesona, (videti sliku Stub 3-Novi+Stari).
I temeljna stopa, i stub su od armiranog betona. Veze keson/stopa i stopa/stub biće armaturom tako da će na kraju keson+stopa+stub raditi kao jedinstvena konstrukcija.


Pitanje 3: „Vezano za sve ovo, pre 15-tak godina sam čitao neki članak o izgradnji mosta, gde je bilo navedeno da je oplata kesona bila izlivena od betona na obali, te da je pomoću barži preneta na mesto stuba i da je tek onda naliven beton u tu oplatu. Takođe u članku se navodio i kuriozitet da im je prilikom transporta ova oplata "pobegla" 5-6 km nizvodno te da su je jedva vratili na potrebno mesto. S obzirom na protekli period i da je u pitanju novinski članak, tj. mogućnost loše interpretacije podataka, molim komentar na sve ovo.“

Odgovor:

U stručnoj literaturi o starom mostu nigde nisam pročitao tako nešto, što ne znači da se nije desilo. Verovatno je to bilo sećanje nekog od graditelja na jednu incidentnu situaciju.

Inače kad je reč o različitim problemima ili greškama u gradnji u najširem smislu, (koje se inače u nekoj meri uvek događaju i to na svakom, pogotovo velikom objektu i kod nas i u svetu - ovo je ipak makrotehnika i jedan vid borbe čoveka sa prirodom), u našoj stručnoj literaturi se ili ne piše ništa, ili se vrlo malo piše. Mediji su opet skloni idealizacijama ako je reč o nekom čuvenom objektu, pa je slika uveliko retuširana i nerealna.

Ovakva praksa u nas je, rekao bih, ne samo stvar struke, nego i stvar naše kulture uopšte, da neko ili nešto što je proglašeno savršenim mora tako i da ostane, bez kvarenja jednom stvorene slike pričom o nekim greškama.
Inostrana praksa u ovim slučajevima je različita. U nemačkoj i engleskoj stručnoj literaturi ima mnogo primera gde se greške detaljno analiziraju, baš zato da se ne bi opet ponovile negde drugde. Pri tom se kolege koje su se našle u teškoj situaciji ne „razapinju na krst“, nego – na protiv – ima se puno razumevanje za kompleksnost problema i sticaj okolnosti u kojima su se našli.


Pitanje 4: „Kada se planira pocetak betoniranja srednjeg stuba?“

Odgovor:

Pitanje je za Izvođača.
Koliko čujem od kolega, krajem ove nedelje betonira se deo temeljne stope, na oko trećini površine kesona, (delu koji je iskopom otkriven). Sada se uveliko priprema armatura.
Nadalje, rad se kontinualno nastavlja, najpre na stopi, a onda i na samom stubu.


Najzad, evo i fotosa 4 od 18. aprila koji je greškom izostao iz posta.

P.S.
Upravo, kad završavam ovaj prilog, vidim Šipadžijin post. Tačan je i detaljan i uspešno doprinosi razjašnjavanju teme.

U ranijim postovima bilo je podataka o težinama novih lukova ali ne sećam se da sam igde video podatak o tome koliko je bio težak stari Žeželjev most.

Da li neko zna kolika je bila njegova težina?

Hteo sam da uporedim jer ne mogu ni da naslutim da li je stari bio teži od budućeg.

Ovaj sada je vitkiji, lukovi su dosta veći od starih lukova, gvožđe je sigurno mnogo tanje ali je tri puta specifično teže od betona (gvožđe i čelik oko 7,85 kg prema teškom betonu oko 2,5kg po kubnom dm).
Novi je mnogo širi od starog, ali sve ukupno.... ne mogu da ocenim.

Prihvatljiva mi je greška od 1000 tona

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi od 2016-04-20.


Za danas evo dva sveža fotosa:

Fotos 1: Nastavlja se intenzivno razbijanje ostataka starog stuba i iznošenje šuta.

Fotos 2: Kreće se sa montažom armature za deo temeljne stope, kao što je najavljeno u prošlom postu.







... a evo i pokušaja odgovora na pitanje Trpovskog:

Pitanje: „U ranijim postovima bilo je podataka o težinama novih lukova ali ne sećam se da sam igde video podatak o tome koliko je bio težak stari Žeželjev most.
Da li neko zna kolika je bila njegova težina?“


Odgovor:
Trpovski, Vaše pitanje je logično i jednostavno, ali odgovor nije.
Pokušao sam da na osnovu stručne literature o starom mostu pronađem odgovor na Vaše pitanje.
Nažalost, direktnog podatka nema!

Približno sam proračunao koliko bi mogao da bude težak stari most na osnovu nekih od dimenzija koje su date u literaturi i na osnovu veličina horizontalnih potisaka koje su stari lukovi pravili na tlo, samo od težine mosta.

Evo mojih rezultata za lučne mostove:

Stari most / Luk 211 m: masa konstrukcije oko 9200 tona.
Novi most / Luk 219 m: masa konstrukcije oko 8900 tona = Čelična konstr. + Betonska ploča + Kablovi.

Stari most / Luk 167 m: masa konstrukcije oko 6000 tona.
Novi most / Luk 177 m: masa konstrukcije oko 6800 tona = Čelična konstr. + Betonska ploča + Kablovi.

Može se grubo reći da su – više-manje – težine konstrukcija starog i novog mosta jednake.
Treba, međutim imati u vidu sledeće, bitno različite okolnosti:
- rasponi novog mosta su veći: 219 prema 211 m i 177 prema 167 m; odnosi Novo/Staro = 1,04 i 1,06;
- širina novog mosta je mnogo veća: 31,440 prema 21,150 m; odnos Novo/Staro = 1,56;
- masa stalnih tereta (tucanik, asfalt, koloseci, instalacije ...):
novi most = 22,3 t/m, stari (verovatno) = 8,0 t/m; odnos Novo/Staro = 2,79;
- saobraćajna opterećenja (uzeta po standardima koji sada važe, a ne po onima iz 1957. za stari most):
novi most = 29,4 t/m, stari = 13,7 t/m; odnos Novo/Staro = 2,15;
(ovaj odnos je sa opterećenjima 1957. verovarno oko 2,5).

U rezimeu, dakle, može da se kaže, da novi most sa težinom konstrukcije kao stari, nosi oko 2,5 puta veća opterećenja, uz to sa nešto većim rasponima i sa neuporedivo oštrijim tehničkim zahevima nego što se to tražilo pre 50 godina!

Na osnovu ovog zaključka mogu da iskrsnu mnoga zanimljiva pitanja ...
Još ponešto o temi Novo/Staro je u postovima iz januara 2014, odakle su i ponovljene dve slike.

Najzad, ako neko sa Foruma ima tačne podatke o starom mostu, neka ih saopšti.

Nastavljamo i sa praćenjem radova, i sa razgovorom ...

Hvala na iscrpnim odgovorima na moja pitanja. Pratim temu skoro od početka, a naknadno sam je ponovo pročitao od početka. Mene je zbunilo upravo to spominjanje negde kesona, negde temelja, pa nisam više bio siguran šta je tu šta. U svakom slučaju meni je sada potpuno jasno.

Hvala puno ješ jednom!

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi od 2016-04-22.


Slede dve fotografije od juče sa gradilišta i par kratkih, ali važnih informacija.


Fotos 1: Radovi na stubu 3.

Armiranje izravnavajućeg betonskog sloja preko kesona.
Izravnavajući sloj je armiran ankernim šipkama ubačenim u rupe bušene u starom betonu kao i podužnom i poprečnom armaturom.
Na slici je armiranje dela površine stare konstrukcije, do sada otkrivene. Izravnavajući sloj će prekriti celu površinu. Gornja površina će biti horizontalna.
Na ovaj sloj će se nadovezati nova temeljna stopa i sam stub.
Za sada radovi teku bez ikakvih problema.

Fotos 2: Montirane cevi na krajevima kablova.

Cevi oko krajeva kablova na zategama su postavljene i pričvršćene u konačnom položaju.
Monaži su prethodila milimetarski precizna geodetska merenja konstrukcije mosta, na svim mestima ovih cevi – na zategama i lukovima.
Cilj je da osa svakog kabla perfektno prođe kroz sve delove konstrukcije – ankerna konstrukcija u zatezi / cev na kraju kabla / kabl sa antivandal cevi / cev na kraju kabla / ankerna konstrukcija u luku. Na taj način se omogućava takođe milimetarski precizna montaža kablova.
Na cevi na slici tokom montaže kablova nasešće antivandal cevi na donjim krajevima kablova, (videti slike iz posta #1549).


Informacija o podizvođačima:

Na radovima na stubu 3 rade sledeći podizvođači:
- Letač: (samo) razbijanje starog stuba i čišćenje unutrašnjosti priboja;
- TecoZam, (španska firma): sva armiranja i betoniranja na stubu 3.

TecoZam je velika i poznata španska firma za radove na inženjerskim konstrukcijama, pogotovo mostovima. Radnici TecoZam-a su već u akciji, (ovi armirači na slici su njihovi radnici, kolege mi kažu da su to inače Španci i Portugalci).


Dopuna posta o težinama starog i novog mosta:

U pomenutim težinama novog mosta, da naglasim da ne bude zabune, učešće težine armiranobetonske kolovozne ploče je veliko tako da je:

Novi most / Luk 219 m: Masa konstrukcije oko 8900 tona = Čelična konstr. + Betonska ploča + Kablovi.
Čelična konstrukcija = 5100 t; Kablovi = 120 t.

Novi most / Luk 177 m: Masa konstrukcije oko 6800 tona = Čelična konstr. + Betonska ploča + Kablovi.
Čelična konstrukcija = 3800 t; Kablovi = 80 t.

Iz ove ilustracije je vidljiv izuzetano povoljan odnos Opterećenja/Težina konstrukcija novog mosta.


Nastavlja se ...

Scena od subote 23.04. (danas, oko 10h), viđena pri prelasku mosta kolima:

Na jednoj od plovećih platformi (slabo sam video detalje vozeći kola, možda je slična pontonima na kojima smo se onomad prevozili, ograđeni užetom) stoje dve KARIN mešalice za beton i iza njih ona bela pumpa za beton, u potpuno otvorenom položaju, očigledno spušta beton na armaturu koju nam je Inženjer prikazao noćas.

Dakle, beton je krenuo na dno Dunava, rekao bih da je to divna, divna vest.

Mali motorni gurači održavaju tu platfomu na jednom mestu, verovatno plus minus koji decimetar.
Ipak je Dunav moćna i živa reka.

Od Dunajfeldvara do Novog Sada, u dužini od oko 300 km Dunav je u snažnom porastu, ali u sledećih 500 km uzvodno odatle nivo vode brzo opada. Naše prognoze do utorka su 250cm.
Ako ne prelije do utorka ili srede, a mislim da ipak neće, radovi se neće prekidati.

Ako Španci i Portugalci rade, neće se previše zadržavati za pravoslavni Uskrs i praznike, pa se možemo nadati stubu ovo leto.

Samo ne znam da li im je lepo objašnjeno gde je Kaćka petlja i prateći servisi .

Trpovski napisao/la: Uhvatih ja oko 13 h to o čemu si pisao. Malo je sitno, obzirom da je sa obale.



dodaću još koju od danas.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Fotosi od 2016-04-25 i 26.


Radovi teku punom parom, evo malo slika, najpre stub 3:

Fotos 1:
Armatura izravnavajućeg sloja. Betoniranje je upravo počelo ...
Armatura je moćna, na oko mnogo jača nego što što bi to moglo da se očekuje od jedne konstruktivne armature. Veoma solidno ...

Fotos 2:
Betoniranje je završeno. Iz svežeg betona viri ankerna armatura za sledeći deo konstrukcije ...

Fotos 3:
Van betonirane zone nastavlja se intenzivno uklanjanje peska, razbijanje ostataka starog stuba ...