TEMA: Novi Žeželjev most

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja i jedan fotos od 28. marta 2016.


Odgovori na pitanja

Dalmatinac:
“Sta mislis, da li postoji mogucnost da most (u slucaju da posluzi vodostaj) bude gotov ili makar lansiran do kraja godine?”

Odgovor:
U odgovoru opet ponavljam da nije zahvalno, a ni korektno, govoriti u tuđe ime.
Po mom mišljenju, u trenutnim okolnostima (gde još nema centralnog stuba), realan razvoj radova ove godine je: montirani kablovi na oba lučna mosta i završen stub 3. Lansiranje – tek iduće godine, nažalost.

Teoretski, moglo bi se stići sa lansiranjem i ove godine, ali ipak mislim da to nije realno.

Najteži deo lansiranja je plovidba preko Dunava – oko 150 m. Nije mnogo na prvi pogled, ali je tehnički izuzetno zahtevno. Prednji deo lučnih mostova je na baržama (na vodi), zadnji deo na sankama (na obali). Kreće se bukvalno centimetar po centimetar. Mostovi se pomeraju guranjem hidrauličkim presama na obali i bočnom stabilizacijom napred, na baržama, povlačenjem sistema užadi ankerovanih u rečno dno. Rečju, treba voziti preko 6000 tona, milimetarski precizno. Za to je potreban zaista vrlo dug dan. Ostaviti most noću u sred reke, pa nastaviti sutra, verovatno uopšte ne dolazi u obzir. Prethodno podrazumeva najdužu obdanicu, dakle jun-avgust, što je, međutim, vremenski isuviše skoro. Ovde treba pomenuti i mogući problem sa niskim vodostajem i gaza barži, zbog dubine Dunava na delu koji nije plovan, između stubova 2 i 3.

Moguće je da rukovodstvo Izvođača ima rešenja za sve pomenute i nepomenute probleme i da stvar ipak stoji bolje nego što sam procenio.


Kasko:
“Kakve su vesti sa srednjeg stuba, ima li nastavka radova pre jeseni i nizih vodostaja?”

Odgovor:
Dobre su vesti.
Pripeme za nastavak radova su u toku, nastavlja se u nakraćem mogućem roku.
Inače današnji nivo Dunava je
71,43m + 214cm = 73,57 m < 75,00 m = Gornja ivica talpi,
dakle skoro 1,5 m niže pa može da se radi.


U prilogu je još jedna atraktivna fotografija mosta, lučnog mosta 177 m raspona na desnoj obali.
Pored mosta vidljivi su elementi budućih privremenih stubova za lansiranje (TCL - rešetkaste, sive konstrukcije), zatim naslagana rešetkasta gazišta za stazu instalacija (ispod pešačkih staza), ...
Most je vidljiv u celoj svojoj širini od 31,4 m, što je oko 4 m veća širina od Mosta slobode ili Mosta Gazela ...

@Podbarac baš me zanima šta su spuštali kad je unutra voda skoro do vrha

@Inzenjer Da li znaš možda da li postoji neki poseban razlog zašto se tek juče/danas kreće sa radovima na 3. stubu iako je Dunav ispod vrha talpi već 10+ dana? Da li se čeka da padne nivo Dunava 1m ispod vrha talpi?


Izgleda da ispumpavaju vodu




A seku se stabla i grane koje je Dunav doneo








Nadam se da će za koji dan Inženjer da nam okači sliku dna da vidimo kako stoje stvari

Pitanje za Inžinjera: hoće li se farbati antikorozivnom zaštitom i poprečne grede? Na slikama (a i uživo) deluje da grede nisu iste boje (tamnije su) od ostatka luka...

Već su ofarbane


Decembar 2015




3. april 2016.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja 2016-04-05.


Odgovori na pitanja


Posmatrac:
“Inzenjer Da li znaš možda da li postoji neki poseban razlog zašto se tek juče/danas kreće sa radovima na 3. stubu iako je Dunav ispod vrha talpi već 10+ dana? Da li se čeka da padne nivo Dunava 1m ispod vrha talpi?”

Odgovor:
Neznam, to znaju samo izvođač i podizvođač.
Pretpostavljam da je reč samo o „inerciji“ sistema: Izvođač posle svojih procena cele situacije poziva Podizvođača da nastavi posao. Podizvođač ponovo prikuplja ljude, opremu ... Svaka od pomenutih aktivnosti odnese neki dan ...


Bogdus:
„Pitanje za Inžinjera: hoće li se farbati antikorozivnom zaštitom i poprečne grede? Na slikama (a i uživo) deluje da grede nisu iste boje (tamnije su) od ostatka luka...“

Odgovor:
Naravno da će i poprečni nosači kolovozne konstrukcije biti u potpunosti zaštićeni po Projektu, odnosno Ugovoru.
Zaštita od korozije (ZOK) se sastoji od tri prevlake. Završna prevlaka je bele boje koja se vidi na lučnom mostu na desnoj obali.
Kad već govorimo o ovoj temi, u prilogu je slika koja će ilustrovati neke detalje ZOK koje nismo do sada pominjali:
- gornja površina poprečnih nosača, ona koja će biti u dodiru sa betonom, je neobojena, biće samo peskarena do čistog metala – neposredno pre betoniranja;
- površine pešačko-biciklističkih staza (širine 2,50 m) biće zaštićene prevlakom metil-metakrilata (MMA), debelom oko 6 mm; MMA ima odlična svojstva kao zaštita od korozije, ima veliki koeficijent trenja, čak i u zimskim uslovima, a veza sa metalom konstrukcije je praktično neodvojiva.

Imao bih još nekoliko pitanja vezanih za most


1) Zašto su lukovi nagnuti jedan prema drugom? Da li su razlozi u arhitekti koji ga je tako zamislio i/ili u zakonima fizike i/ili u ceni...? (Ako je na ovo već dat odgovor ja se izvinjavam na ponovljenom pitanju)


2) Da li će po ivicama lukova biti postavljena neka vrsta zaštite protiv ptica pošto ga one redovno posećuju i već su ga poprilično isprljale (da ne upotrebim neku drugu reč)

Slika koja oslikava problem




3) Da li se ovakvi mostovi (u Srbiji) peru?


4) Koliko treba vremena da se isprazni zagat?


5) Ovo pitanje nije direktno vezano za most (a možda i jeste), ali zanima me šta predstavlja ona konzerva koja pluta na sred Dunava malo uzvodno od stuba 3

Slika "konzerve" i patke koja kulira pored






Takođe, želeo bih da se zahvalim svima, a pogotovo Inženjeru na izdvojenom vremenu i na svim informacijama, odgovorima, slikama koje deli sa nama

Konzerva koja pluta na sred Dunava malo uzvodno od stuba 3 je bova, šuplja limena konzerva vezana za betonske tegove koji se nalaze na dnu, a za koje je svojevremeno, dok još nije bilo priboja vezivana dizalica Miljacka i ostale skele. Da nema bove, čelična užad bi potonula i ponovno vezivanje ne bi bilo moguće bez ronioca.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja 2016-04-05.


Odgovori na pitanja


Posmatrac – Pitanje broj 1:
“Zašto su lukovi nagnuti jedan prema drugom? Da li su razlozi u arhitekti koji ga je tako zamislio i/ili u zakonima fizike i/ili u ceni...? (Ako je na ovo već dat odgovor ja se izvinjavam na ponovljenom pitanju)”

Odgovor:
Posmatrač, sve čestitke na kvalitetu pitanja. Pitanje se tiče suštine projekta jednog mosta, tj. zašto je projektovani most upravo takav, kakav je, a ne drugačiji. Pitanje je nivoa jednog kvalifikovanog inženjera, a ne laika!

Pokušaću da odgovorim što razumljivije i kraće.

Najpre, most nije osmislio arhitekta, već konstruktor mosta – odgovorni projektant konstrukcije mosta.
Tokom projektovanja inače konsultovan je arhitekta, ali su se saveti ticali detalja izgleda mosta, npr. maski na pešačkim stazama, boje mosta (mada su za belu boju preovladali čisto tehnički razlozi, a i arhitekta je smatrao da je bela boja najbolji izbor).

Rešenje sa dva međusobno nagnuta luka se pokazalo najboljim u ispunjavanju sledećih glavnih zahteva:

(a) Zbog nesimetrije saobraćajnih opterećenja, (celo železničko opterećenje, inače mnogo veće od drumskog, je na jednoj polovini kolovoza mosta, videti sliku u posti #1505/str.101). Ovo znači da most mora da bude i torziono vrlo krut. To se postiže poprečnim krutim gredama jakog preseka koje povezuju lukove. Odavde sledi da lukovi i poprečne grede čine ram, (videti sliku). Ovaj ram mora da bude stabilan i na bočno izvijanje. Krući je ako su lukovi u zakošenom položaju nego ako su vertikalni. Ovo je načelni stav, a posebno je opravdan u slučaju ovog mosta s obzirom na veliki razmak lukova (osni razmak od 23,50 m).

(b) Alternativa ramu iz (a) je spreg (kao na starom – Žeželjevom mostu).
Spreg ima, međutim, niz slabosti:
- torziono, most u celini je „mekši“;
- posledica prethodnog je stalno savijanje veza spregova sa lukovima zbog različitih ugiba lukova, tj. izrazita izloženost zamoru ovih elemenata;
(spregovi između lukova na starom mostu su, po mom mišljenju, imali upravo taj problem, pa su na kraju pri sanaciji mosta 1986. spregovi od prednapregnutog betona zamenjeni čeličnim spregovima);
- broj veza konstrukcije koje treba uklopiti na montaži enormno raste, što usporava i poskupljuje montažu.

(c) Estetski, most je, pri ovom – 23,50 m razmaku lukova (oko 1,5 puta većem u odnosu na stari most), lepši nego što bi to bio sa širokim i razuđenim spregom.

U svetskoj praksi ima puno primera obe dispozicije lukova, i vertikalnih, i nagnutih. Generalno, mostovi većih raspona, širi i pogotovo sa železničkim opterećenjem, su sa nagnutim lukovima.
U prilogu su dve slike sa lucnim mostovima u svetu izvedenim prema oba pomenuta resenja.

Zaključak je dakle, most je projektovan izuzetno racionalno, u ovom i svim ostalim detaljima, sa ciljem da bude u minimumu koštanja, a i da estetski bude visokog kvaliteta, kakav i dolikuje gradu kakav je Novi Sad.

O širim aspektima projektovanja ovog mosta videti postove iz januara 2014.



Posmatrac – Pitanje broj 2:
„Da li će po ivicama lukova biti postavljena neka vrsta zaštite protiv ptica pošto ga one redovno posećuju i već su ga poprilično isprljale (da ne upotrebim neku drugu reč)“.

Odgovor:
Nema nikakve zaštite od „rada“ ptica spoljnih površina konstrukcije mosta.
Tako je na svim mostovima u svetu, pa i na ovom našem. Nažalost, nema nikakve odbrane od zaprljavanja.
U ovom slučaju šteta je estetska, agresivno dejstvo ptičjih agenasa ne može da ošteti konstrukciju u iole primetnoj meri.
U principu, ovo dejstvo ptica može da nanese velike štete ako se ptice uvuku u unutrašnjost mostova od prednapregnutog betona sandučastog preseka. To se desilo na prilaznim mostovima Mosta Gazela u Beogradu, gde je čak i nosivost tih mostova dovedena u pitanje!


Posmatrac – Pitanje broj 3:
„Da li se ovakvi mostovi (u Srbiji) peru?“

Odgovor:
Eventualno pranje mosta predviđa se Programom održavanja mosta u kome su definisani svi detalji pregleda i održavanja mosta. Uobičajeno je da pomenuti Program uradi Projektant, a da se nadalje o njegovom izvršenju stara vlasnik mosta.
Što se uobičajene prakse kod nas i u svetu tiče, pranje delova mosta se primenjuje periodično. To se, međutim, odnosi samo na lokalne delove mosta, npr. kolovoz, prostor ispod dilatacionih sprava, oko ležišta i slično. Pranje lukova niko ne radi, (neznam ni jedan slučaj u svetu), što ne znači da ne može.


Posmatrac – Pitanje broj 4:
“Koliko treba vremena da se isprazni zagat?”

Odgovor:
Vreme crpljenja vode iz priboja zavisi od kapaciteta i broja pumpi angažovanih na srpljenju.
Konkretno, neznam šta se sada koristi na stubu 3, ali mislim da možemo govoriti verovatno o 3 do 4 dana crpljenja.



Mislio sam da će odgovori ipak biti kraći, ali ...
Jednostavno, zadovoljstvo je razgovarati sa ljudima koji su se otrgli opštoj površnosti i gluposti i umeju da razmišljaju ...

www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/rado...politika_706103.html

Zagat je skoro ispumpan:


Inace istovremeno samnom je slikao jedan drugi momak. Pitao sam ga jel sa NSbuild-a ali nije. Momak je iz Mostogradnje. Kaze da su izgubili 41 dan plavljenjem zagata i da ce dalji rad na srednjem stubu preuzeti verovatno drugi podizvodjac a ne Mostogradnja. Da nije bilo tog plavljenja tvrdi da bi most bio gotov u oktobru. Kaze i da je ostalo jos 20 dana da se veci luk skroz zavari nakon cega ide antikorzivna zastita.

Bojim se da je borba protiv vetrenjaca do jesenj, jer sledeci talas plavljenja moze doci za par nedelja. Daj Boze da vodostaj bude ispod proseka.

Inženjer, hvala na komplimentu
Kao i do sada, zadovoljstvo je bilo čitati tvoj odgovor!


Ja mislim da su izgubili i više od 41-og dana (možda 41 radni dan) jer je Dunav presao 300cm još 5-10 februara (a par dana pre toga je sva oprema izvadjena), a i dalje radovi na trecem stubu prakticno stoje, jer se voda (i dalje) danas ispumpava i pokusavamo da se vratimo na ono stanje koje je bilo krajem januara/pocetkom februara


Nije bas do jeseni, ali do jula manje vise jeste. U poslednjih 4-5 godina Dunav je uvek isao preko +300 u maju i/ili junu, a tek od (sredine) jula je u opadanju i uglavnom ne ide preko kote 300.

Trenutno situacija nam ne ide u prilog jer je Dunav u postepenom porastu...
www.hidmet.gov.rs/latin/hidrologija/izve...noza.php?hm_id=42035


Jedna slika ciji je autor Filip Ilic
(pretpostavljam da je vadjenje opreme u pitanju, pred plavljenje zagata)

Mora da postoji neko resenje za ove talpe. Ovi kod BG na vodi, ih postavili za par dana! Jeste da je situacija drugacija ali opet....

Evo jednog primera

Recimo da imas tri lopte:
-jednu tenisku (mala)
-jednu fudbalsku (srednja)
-jednu onu balonjaru koja se uglavnom vidja na plazama (velika)

Probaj da drzis ovu tenisku tik ispod povrsine vode (bice vrlo lako)
Sad probaj da drzis fudbalsku tik ispod povrsine vode (bice malo teze, ali ces uspeti)
E sad probaj da drzis ovu najvecu sa najvecom zapreminom vazduha (rukama je verovatno neces moci drzati, vec ces morati da legnes na nju da bi je potopio)
(možeš probati i sa praznim flašama od 0.5, 2.0, i 5.0 litara u kadi/buretu/kanti)

Slična je situacija i sa ovim zagatom
- sto su talpe više -> veća je zapremina zagata
- a kada se isprazni zagat -> ista ona sila (potiska) koja je pokušavala da izbaci loptu na površinu sada pokušava da izbaci tj. iščupa zagat sa dna

Znači da su talpe više, bilo bi potrebno još ko zna koliko nekih dodatnih ojačanja da se uradi da voda ne bi iščupala zagat sa dna - a za to bi trebalo sigurno jos nekoliko meseci, a za tih nekoliko meseci Dunav će svakako pasti ispod 300cm pa se ne isplati raditi

Koliko vidim na ovim slikama Beograda na H20, talpe "samo drže" materijal, odnosno kao što si i sam rekao: "situacija je drugačija"

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/133068/Z...-se-podizvodjac.html

Razgovor od srede sa radnikom Mostogradnje koji zavaruje luk na novosadskoj strani:

Potpuno rasulo na gradilištu. Novi podizvođači i na stubu i na dovršavanju radova na varenju novosadskog luka. Ljudi koji nemaju nikakvog iskustva u tim i sličnim poslovima.

Među referencama tog Letača nema ni tragova o radovima na mostovima (www.letac.rs/reference.htm).

Naravno da su Letači nastupili na gradilištu bahato i prepotentno, kao i svi novokomponovani mladi moćnici.

Mostogradnja potražuje povelike iznose za do sada urađen posao i plate radnika, a veoma je verovatno da od svega toga neće dobiti ništa.

Mostogradnja je isključila struju novim podizvođačima jer ona plaća struju, pa ovi sada defiluju po gradilištu sa agregatima...

Ukratko, 2016. odmiče, Dunav miruje na oko 240cm, sa tendencijom blagog opadanja u sledećih nekoliko dana.
Da li će se normalno raditi na stubu ovog leta, videćemo.

Moja prognoza: most će sigurno biti gotov posle 18-godišnjice rušenja, tj. posle aprila 2017.

Koliko posle, znaćemo više u aprilu 2017.

Ko visoko poleti nisko će da padne...

Mikins napisao/la:
Republika ne finansira most, koliko znam. Istina, jeste jednom Zoca preporukom obezbedila sredstva. To je nešto jače od moje preporuke.

Trpovski napisao/la:
Пријатељица ми управо рече да ће на заваривању новосадског лука радити Термомонт (Нови Сад) и да су они потписали са Азвијем а онда су они узели (под)подизвођача Термомонтажу. Поменула је и Беомонт из Панчева али не конкретно шта раде.
О Летачу вели не зна ништа