Moram da se ispravim.
Sad sam našao i malo bolje proučio PDF sa Međunarodnog sajma građevinarstva, BG, april 2013. na 67 strana.
Postoji link negde ranije. Na stranicama 45-51 opisuje se postupak montaže, tj. lansiranja.
Završna slika pokazuje JEDNU baržu na mestu sasvim uz stub na sredini Dunava.
Ona podupire onaj sasvim mali pomoćni stub i pomoćni stub pored njega, a ispod ostalih pomoćnih stubova montiraju se saonice dok se nalaze iznad kopna, a kad dođu iznad vode, ne podupire ih ništa.
Dakle, jedna barža, i to ova prikazana na slikama, verovatno će dobro utonuti u vodu pod teretom, ali verovatno ipak saonice i stubovi na obali nose stalno bar pola težine luka, pa čak i u završnom položaju, pre nabacivanja na stub broj 3.
E, sad, pošto je gaz barže oko 3 metra, nadajmo se da, posebno na sremskoj strani, ima dovoljno dubine da se to izvede.
Na drugim slikama u PDF dokumentu bolje se vidi: od najmanjeg pomoćnog stubića sasvim na kraju, do kraja mosta (tačke oslonca na stub u sredini Dunava) ima 13,5 metara, a razmak između maleckog i sledećeg pomoćnog stuba iznosi 21 metar.
Verovatno je to tačna dužina crveno ofarbane konstrukcije na spojenim baržama (širina je verovatno jednaka širini mosta na mestu oslonca), a barže će se kretati bočno (imaće položaj paralelan sa maticom reke, ali će ih verovatno vući sajlama) i prići će stubu u sredini Dunava sasvim, na možda manje od metra.
Biće to stvarno nešto što se viđa jednom u životu.