TEMA: Novi Žeželjev most

Gospodine Bojoviću, ja Vam se srdačno zahvaljujem što ste nas neumorno informisali o toku radova na mostu, pogotovo Vašu spremnost da na svako naše pitanje date opširan, detaljan i precizan odgovor.
Mada imam još jedno pitanje za Vas. Zapravo i sami ste u jednom postu rekli da ćete dati objašnjenje na kraju. Jedno vreme nije Vas bilo, zbog čega?

Novi Žeželj iz vazduha

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-01-21; “Inženjer”? Kratak CV.

Sada, pošto sam „otkriven“, red je i da se predstavim u najkraćem, pre nego što se vratimo uobičajenim aktivnostima na Forumu, dakle:

Aleksandar Bojović – kratak CV:

Ime i prezime. Rođenje:
Aleksandar Bojović. 1948-11-22, Beograd, SFR Jugoslavija.
Obrazovanje:
dipl.ing.građ. (petogodišnje studije), Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Jezici:
srpski (maternji), nemački, engleski, ruski (bazno).
Publikacije:
Autor jedne stručne knjige: Proračun opterećenja vetrom građevinskih konstrukcija, Građevinska knjiga, Beograd, 1993.
Koautor jedne stručne knjige, 1986.
Autor tri prevoda stručne literature sa nemačkog na srpski.
Autor jugoslovenskih (sada srpskih) standarda za proračun opterećenja vetrom građevinskih konstrukcija, SRPS U.C7.110:1991 do SRPS U.C7.113:1991, važećih 1991-2013.
Autor jugoslovenskog standarda za projektovanje i izgradnju čeličnih konstrukcija za nošenje antena, SRPS U.H2.110:1991, važećeg 1991-2013.
Autor 46 članaka u domaćoj i stranoj stručnoj literaturi, 1983-2018.
Godine u struci: 43 godine.
Sadašnja pozicija: Tehnički direktor, DEL ING d.o.o, Beograd.
Ključne kvalifikacije:
Projektant čeličnih konstrukcija – mostova, sportskih i industrijskih hala, zgrada,
telekomunikacijskih tornjeva, cevovoda, rezervoara, dimnjaka, izvedenih u Srbiji, ex Jugoslaviji, Rusiji, Libiji, Poljskoj, Nemačkoj.
Saradnja i rad sa firmama iz Rusije, Nemačke, Danske, Francuske, Italije, Španije, Poljske.
Priznanja, nagrade:
Priznanje Društava građevinskih konstrukctorta Srbije (DGKS) za 2008-2009. za najbolje stručno ostvarenje,projekat konstrukcije Tornja na Avali.
Priznanje DGKS za 2006-2007. za najbolje stručno ostvarenje – projekat konstrukcije Drumskog mosta preko Visle u Plocku, Poljska.
Četiri nagrade na međunarodnim konkursima za mostove 1997-2008.
Tri nagrade na arhitektonskim konkursima 1979-1985, kao član konkursnog tima za projektovanje konstrukcija.

Reference - Najvažnije reference kao odgovorni projektant

Mostovi
2015. Sanacija Drumskog mosta preko reke Bosut, Morović; Sanacija Drumskog mosta preko reke Studve, Morović.
(Najveći rasponi max L = 69 i 56 m. Čelične rešetkaste grede iz 1902. U pripremama za sanaciju.)
2011. Železničko-drumski most preko Dunava, Novi Sad.
Max L = 211 i 177 m. Svetski rekorder u rasponu čeličnih lučnih mostova sa dijagonalnim vešaljkama i dva koloseka. Otvaranje 2018.
2007. Sanacija Drumskog mosta Gazela preko Save, Beograd.
Max L = 250 m. Obimna ojačanja kolovozne konstrukcije i greda mosta. Izvođenje 2010-2012.
2006. Drumski most preko Save, Sremska Rača.
Max L = 150 m. Čelična kontinualna puna greda. Pušten u saobraćaj 2009.
2004. Drumski most preko Dunava – Most slobode, Novi Sad.
Max L = 351 m. Čelični most sa kosim kablovima. Po izgledu isti kao prethodni most (1980-1999, autor Prof. Nikola Hajdin), ali sa brojnim konstruktivnim izmenama i ojačanjima u odnosu na prethodni most. Pušten u saobraćaj 2005.
2001. Pešački most preko Kanala Budovar, Stari Banovci.
L = 30 m. Čelična rešetka sa betonskom kolovoznom pločom. Pušten u saobraćaj 2003.
1999. Drumski most preko Visle, Most solidarnosti, Plock, Poljska.
Max L = 375 m. Čelični most sa kosim kablovima. Most sa najvećim rasponom u Poljskoj. Čelični most sa najvećim rasponom koji su projektovali srpski inženjeri. Autori: Prof. Nikola Hajdin, Bratislav Stipanić. Projektanti: Aleksandar Bojović, Prof. Šerif Dunica, Prof. Milos Lazović. Pušten u saobraćaj 2005.
1978. Drumski most preko Karadjordjeve ulice, Beograd.
L = 48 m. Čelična prosta greda. Aleksandar Bojović – projektant. Odgovorni projektant: Danilo Dragojević. Pušten u saobraćaj 1978.

Stadioni, sportske hale, hangari
2007. Fudbalski stadion Arena Himki, Himki, Rusija.
20000 gledalaca. Čelična krovna konstrukcija, 10000 m2, konzola L = 48 m. Otvaranje 2008.
2005. Belexpo izložbena hala, Beograd.
Čelična noseća konstrukcija. 4000 m2, L = 37 m. Otvaranje 2006.
2001. Hala za hokej, Čehov, Moskovska oblast, Rusija.
Čelična krovna konstrukcija, 6500 m2, L = 45 m. Otvaranje 2003.
2000. Hala za hokej, Podoljsk, Moskovska oblast, Rusija.
Čelična noseća konstrukcija, 5500 m2, Glavni raspon 62,5x40 m. Otvaranje 2003.
1983. Hangar za remont aviona, Sebha, Libija.
Čelična noseća konstrukcija, 12000 m2, Glavni rasponi 82,5x60 m. Otvaranje 1984.

Telekomunikacioni objekti
2015. Antenski stubovi Emisionih stanica u Kikindi i Somboru.
Dva antenska stuba sistema čeličnog jarbola, H = 115 m. Otvaranje 2016.
2005. Toranj na Avali, Beograd.
Istog izgleda kao stari toranj (1965-1999.), ali po novom projektu, sa brojnim izmenama konstrukcije u odnosu na stari. Otvaranje 2009.
(U proračunu starog tornja utvrđene je kardinalna greška, pa ništa od malobrojne preostale tehničke dokumentcije nije smelo da se koristi.)
1988. Televizijski toranj na Mokroj Gori.
Čelični, rešetkasti toranj, H = 132 m. Pušten u rad 1989. Srušen u NATO-agresiji 1999.

Ostali objekti – najkraći izbor
2002. Trgovinski centar Marktkauf, Koteljniki, Moskovska oblast, Rusija.
Čelična krovna konstrukcija, 28000 m2, L = 25 - 38 m. Otvaranje 2003.
1989. Toplovod ispod mosta Gazela, Beograd.
Sistem cevovoda 2 x Ø 610mm, dužine 1100 m, ovešen o mostovske konstrukcije preko reke i prilazne betonske mostove. Pušten u rad 1992.
1989. Glavni krst Hrama Svetog Save, Beograd.
Konstrukcija od nerđajućeg Cr-Ni čelika, sandučastog preseka. H/B = 11,0/5,5 m. Otvaranje 1989.
1984. Krov Katoličke crkve, Vrnavokolo (kod Gnjilana).
Čelična prostorna noseća konstrukcija od samo dva tipizirana elementa, u sistemu prostornog, rešetkastog roštilja. Otvaranje 1986.

Reference - Najvažnije reference kao nadzorni organ

1991-1992. Drumski most preko Save, Ostružnica.
Nadzor nad izradom i montažom čelične mostovske konstrukcije i izgradnjom betonskih konstrukcija fundamenata i stubova.
Čelični most kao kontinualna greda. Ukupna dužina / Širina = 880,0/11,0 m. max L = 199 m.
1985. Gerist Bloka 1 Termoelektrane Nikola Tesla B, Obrenovac.
Nadzor na izradi čeličnih konstrukcija za sanaciju čelične konstrukcije gerista visine 130 m.
1982. Čelične konstrukcije platformi u dimnjaku H = 280 m TENT B, Obrenovac.
Nadzor na izvođenju sanacije čeličnih platformi unutar a/b dimnjaka, za nošenje zidanih dimnjaka.
1978. Drumski most preko Karađorđeve ulice, Beograd.
Nadzor nad izradom i montažom čelične mostovske konstrukcije.
Čelična konstrukcija sistema proste grede. Raspon/Širina = 48,0 / 12,00 m.
1976-1978. Železnički most preko Save, Beograd.
Nadzor nad izradom i montažom čelične mostovske konstrukcije.
Most sa kosim kablovima, drugi u svetu sa dva koloseka, greda sa rasponom od 254 m i dva pilona visine 70 m.
1976-1978. Drumski most preko Save u produžetku Brankove ulice, Beograd.
Nadzor nad izradom i montažom čelične mostovske konstrukcije.
Čelična, kontinualna greda, rasponi 81+261+81 m.


Hvala na pažnji, a sada – posle ovog izleta van glavne teme - vraćamo se komentarima koji prate završetak izgradnje mosta.

Nastaviće se ....

Za mene je ovo potpuno i neopozivo sjajno!

Ne mogu da kažem da nam je do sad kao zajednici ukazana veća čast

Još jednom se i ja zahvaljujem, pre svega u lično ime za obilje sjajnih informacija i uopšte volju da se grupi anonimnih zainteresovanih likova odgovori i da toliko detalja o mostu.

inženjer
most Feniks
moj radni put posle 3 meseca 2016 rada na mostu Feniks ali zaista

BRAVO BRAVO BRAVO ZA I N Z E NJ ERA!!!!

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-01-21; Odgovori na pitanja.


Vraćamo se redovnom stanju posle neočekivanih događaja na Forumu.

Hvala najpre na lepim rečima.

Ne mislim da sam nešto posebno učinio. Jednostavno sam osetio da je Forum čisto ostrvo okruženo uveliko zagađenim medijskim prostorom i – zašto se ne pridružiti dobronamernim ljudima. Preko 500 hiljada poseta temi dokazuje da su sličnog mišljenja bili i mnogi drugi. Jeste da je tema interesantna, ali da je atmosfera kao na drugim mestima, brzo bi se ugasila.

Osim rečenog, sve ovo što su učesnici Foruma uneli u njegov izlog, daje i efekat „direktnog prenosa“. Stvari se na gradilištu odvijaju na svoj način, vildlive su i lepe i ružne stvari, kraj filma se ne zna. Uobičajeno je da kad se nešto završi, a počinje se sa „retušem“ i „lakiranjem“, pa se na kraju dobije idilična slika o celom poduhvatu. Moje nastojanje je bilo samo objasniti na što popularniji način tehničke pojedinosti mosta kao konstrukcije i aktuelne događaje, u meri koliko to mogu sa svoje pozicije.

Hvala na ukazivanjima na pojedine greške u pojedinim postovima – Blavak #3225 za ime mosta u Bratislavi i Nina #3266 za pogrešno navedeno ime Mike Antića, Miroslav a ne Mihajlo, (na slici svog posta sam pravilno naveo ime, ali je u tekstu učinjena greška).

Posebno hvala Bricku-u #3300 na pohvalama. Da ponovim, ne bi bilo ni Inženjera, ni Bricka, da nije ukupno sjajnog Foruma i majstorskog uređivanja tema.


Sada odgovori na postavljena pitanja:

Otis.Driftwood, #3318:
„.... pesacka-biciklisticka staza koja je izvedena nije 2.5 metra? Deluje mi duplo uza„

Odgovor:
Pešačko-biciklistička staza je kao što je projektovano, tačno 2,500 m.
Vizuelni utisak može da zavara zbog velike širine mosta. Uporediti racimo sa visinom ograda koja je 1,200 m.



Otis.Driftwood, #3318:
„..... Da li ce se i dalje drzati projekta kao sto se vidi na poprecnom preseku ? Ovaj srednji deo me zbunjuje„ (Odnosi se na žuto obojenu hidroizolaciju – Prim. Inzenjer)

Odgovor:
Levi (drumski deo), srednji i desni deo (železnički deo) imaju betonske elemente iznad gornje površine kolovozne ploče. Po projektu je, (tako se i izvodi na gradilištu), da se nanese hidroizolacija po gornjoj površini kolovozne ploče u zoni pomenutih betonskih elemenata (ivičnjaka i ivične grede uz zategu na desnoj strani kolovoza). Posle toga se betoniraju pomenuti betonski delovi (preko hidroizolacije). Na kraju se uradi hidroizolacija celom širinom kolovozne ploče, uključujući tu i ivičnjake i ivičnu gredu.
Time je, u slučaju oštećenja ivičnjaka, kolovozna ploča i dalje zaštićena od vode i hemikalija sa kolovoza.
Priložene tri slike prikazuju kolovoznu konstrukciju mosta.


Kajpers_belt, #3326:
„.... Jedno vreme nije Vas bilo, zbog čega?„

Odgovor:
Ovog momenta mogu samo delimično da odgovorim na to pitanje.
Od oko recimo skoro godinu dana pauze, dva meseca je zbog privatnih razloga koji nemaju veze sa gradnjom mosta.
Ostalo vreme pauze je u vezi sa mostom, ali još ne mogu o tome da govorim, tek posle završene izgradnje.
Bitno je, da se ne radi ni o kakvom tehničkom problemu, reč je o čisto formalnim stvarima, koje nemaju veze sa tehnikom.

Inzenjer treba da bude pocasni clan foruma

Hvala puno na odgovoru, oci me izgleda varaju, a ja cu, kao sto je tradicija uvek nalagala dok je bio stari Zezeljev most, uvek ici peske do Oficirca, tako cu najbolje moci da vidim tu stazu, koju cu najcesce koristiti

Most Zorana Đinđića

Inzenjer napisao/la:
Zbog ovoga ću morati temu ponovo da pročitam od početka, sa mnogo više pažnje na tehničke detalje koje nam je Inženjer davao. Mislim da je to nešto, najmanje što mogu da uradim u znak zahvalnosti za to, što ste nesebično delili informacije sa nama.

Gospodine Bojoviću hvala vam na svim detaljnim i iscrpnim odgovorima koji ste nam davali svo ovo vreme na forumu.
Život je čudo i iznenađenje, da glavni projektant mosta bude član foruma i da ja kao ugostiteljski radnik po struci
imam toliku pasiju prema građevinarstvu.

Gospodine Bojoviću naklon do poda.
Znajući sada da ste sve vreme bili ovde na forumu i nesebično nas vodili sa vašim stručnim objašnjenjima tokom cele izgradnje ovog prelepog mosta,cela ova tema je dobila jednu novu dimenziju.
Ja kao masinovodja jedva čekam da se most pusti u saobraćaj i da sa uživanjem prelazim preko njega sa kompozicijama vozova.
Veliko poštovanje vama i svim ostalim forumasima koji su doprineli kvalitetu ove teme. Pozdrav.

I evo politika je odlucila da ga zovu Most Nade (valjda Macure)

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/180759/I...azove-Most-nade.html

inace na istom 021 ima naketa vec nekoliko dana 60% glasa da bude Zezelj, ostali predlozi ni 10% ..


p.s. Inzinjer.. ja sam odusevljen kad sam video ko je iza imena!

Evo par slika od prošlog Januara .
Za mene će zauvek ostati novi Žeželj

Most Nade ima logike, cak je bio i predlog da se most na Adi zove most Nade... Ali malo mi je to "misleading", idemo preko mosta Nade (cemu se nadamo? Da cemo ga preci...).
Lepo je ime, ali nekako za most nije, bar po meni.

zima 2016-2017
MOST - moje novo radno iskustvo; posle mosta prešao da radim za Feniks-bus (proizvodnju autobusa)
prelep je
za mene će most biti Feniks
razlog:
sa mosta prešao da radim u Feniks-bus
Bojovićev most... podržavam
Žeželjev most sam prešao u vojnom Dajcu pred rušenje (Ovo nije taj most Ovo je novi most)
palo mi na pamet ... tenk t55 ima 37t ... a most je težak kao svi tenkovi u naoružanju Vojske Srbije ; koliko energije i truda i konačno nešto korisno
... iiii da... Žeželjev most je bio armirano-betonski... i otišao je dostojanstveno u istoriju... Ovaj most je sasvim drugačije konstrukcije

Po meni potpuno sramno ime mosta.
Most nade da ga nece opet srusiti?
Most nade da cemo jednog dana biti zdrava i uredjena drzava?
Most nade da cemo nekada uci u EU?

Voleo bih da mi neko objasni zasto most nade? I sada ce ovi iz NS2021 da naloze masu kako je to dobar predlog.

Mozda su mislili na most Nade Macure

uzjahao beštiju moja omiljena slika
klizavo, hladno... ma milina raditi januar na mostu
nebitno navarivanje
p.s.: često pitanje na mostu; crveno radno odelo? (aham, radno odelo majstora korektivnog održavanja pogona paštete crveno znači zabranu izlaska iz sanitarnog prostora tokom radnog vremena (nema napolje iz pogona; hahahaha) )

Popunite anketu i izaberite ime koje vam se najviše sviđa: novisad.com/anketa

Otis.Driftwood.Ressurected napisao/la:
Da, zvuči jadnički.