Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-03-19; Odgovori na pitanja.
Sada i odgovori na pitanja Trpovskog. Zaista originalna pitanja, nesvakidašnja.
Trpovski #3517:
„
Vaš projekat mosta pobedio je na konkursu na kom je bilo više radova i verovatno je u svakog od njih bio uložen ogroman trud za pripremu.
Onog momenta kad je postao poznat pobednik, ostali projektanti više nisu radili na njihovom projektu, a vi ste nastavili da pripremate projekat.
Možete li mi dati vaše komentare za sledeća pitanja:
1. koliki je procenat posla bio urađen pre konkursa, a koliko ste morali da radite posle konkursa, naravno ukupno 100%;
2. Koliki je deo posla bio iznad onog što ste vi mislili u početku da će biti 100% (naravno ukupno n puta 100% , n ne mora da bude ceo broj ali sam siguran da je veći od 1);
3. da li je u toku izrade mosta bilo vremenskih intervala u kojima vaše prisustvo nije bilo neophodno;
4. da li sada nešto dorađujete na samom projektu;
5. u kom trenutku vi vise necete raditi na tom projektu;
6. koliko puta ste se pitali: Šta mi je ovo trebalo u životu.“
Odgovor:
Hvala Vam Trpovski na ovim pitanjima. Mislim da su prava i da će odgovori osvetliti deo dešavanja „iza scene“.
Kratak uvod najpre.
Moram najpre da Vas ispravim oko konkursa. Nije bio konkurs radova (idejnih rešenja mosta), verovatno ste na to mislili, nego konkurs firmi koje će dobiti posao izgradnje mosta, na osnovu Idejnog projekta mosta i Tenderskih dokumenata (mnoštva pravnih i tehničkih zahteva koji definišu gradnju).
Špansko-italijanski konzorcijum firmi koji je pobedio na evropskom konkursu za gradnju mosta, (konkurs je uvek evropski, kad EU nešto finansira, potpuno ili delimično), je posle pobede oformio svoj tim i sklopio ugovore sa podizvođačima za projektovanje. Posao projektovanja konstrukcije mosta je dobila firma u kojoj radim (DEL ING d.o.o., Beograd) i ja kao odgovorni projektant. Koliko znam konkurisalo je više biroa iz Španije i Italije i mi. I Španija, i Italija su poslednjih 20 godina imale velikih, svetski poznatih ostvarenja u mostogradnji, (pogotovo u mostovima na prugama velikih brzina), pa su im odgovarajući projektni biroi veoma jaki. Odlučilo je što su i naše reference veoma jake, zatim zato što smo prethodno uradili Idejni projekt (tada za italijanski konzorcijum koji je posao dobio takođe na evropskom konkursu, ali za projektovanje) pa nam je cela problematika dobro poznata i što smo domaći partner (koji je uvek potreban inostranim firmama u svim oblastima rada).
Sada možemo preći na direktne odgovore:
Pitanje 1:
1. koliki je procenat posla bio urađen pre konkursa, a koliko ste morali da radite posle konkursa, naravno ukupno 100%;
Odgovor:
Kao što rekoh, osnova posla je bila veoma dobra – vrlo razrađeni Idejni projekat koji smo mi uradili i koji je prošao evropske revizije. Do Glavnog projekta je pređeno bar pola puta. Ali ....
Desila se jedna tehnička stvar. Naime, u Tehničkim specifikacijama, (tehnički uslovi u okviru Tenderskih dokumenata koje smo, uzgred rečeno, mi uradili uz Idejni projekat) je stajalo, da su merodavna aktuelna izdanja standarda na dan početka radova. U vreme samog konkursa, (dakle u vreme između Idejnog projekta i dobijanja posla špansko-italijanskog konzorcijuma), došlo je do promene ključnog standarda za projektovanje mosta. Umesto izdanja DIN-Fachbericht 101 iz 2003. po kom je urađen Idejni projekat, stupilo je na snagu novo izdanje, 2010. Razlike su minimalne, a odlučujuća je bila bukvalno jedna reč u jednoj tački koja je definisala pod kojim opterećenjima se proračunavaju uglovi rotacije oslonaca mosta, (videti sliku).
Ta reč, odnosno tako promenjen tehnički uslov, je uzazvao kataklizmatične posledice. Lučni most sa vertikalnim vešaljkama iz Idejnog projekta nikako nije mogao da zadovolji taj uslov. Jedino rešenje je bilo u promeni sistema, tj. prelaz na lučni most sa dijagonalnim (ukrštenim) vešaljkama, kao mnogo krući.
Posledica je bila rad od nule, od početka, tako da je od Idejnog projekta moglo da se iskoristi vrlo malo, možda samo 5%. Osim toga, pošto ste deo tima izvođača, od vas se očekuje da i pojevtinite gradnju, recimo snižavanjem količina čelika za most. Na to su se nadovezali i problemi pravne vrste, zašto se Glavni projekt razlukuje od Idejnog. To nije imalo kome da se objasni.
Usledili su pakleni meseci danonoćnog rada, da se ispuni i onako kratak rok i izbegnu novčani penali, (za svaki dan zakašnjenja sledilo je toliko i toliko evra). Već sam pisao da i unutar nezavršenog posla, morale su da se daju preliminarne liste materijala koje treba naručiti iz železara, specifikacije ležišta i dilatacija mosta. Rečju, zaista pakleno od maja do kraja novembra 2011!
Prema tome, odgovor je 100% posla.
Pitanje 2:
2. Koliki je deo posla bio iznad onog što ste vi mislili u početku da će biti 100% (naravno ukupno n puta 100% , n ne mora da bude ceo broj ali sam siguran da je veći od 1);
Odgovor:
Zahvaljujući iznuđenoj promeni statičkog sistema mosta, obim proračuna se povećao najmanje 1,5 puta, a i konstruisanje je postalo komplikovanije.
Najgore u svemu je bilo što je rad sa ovakvim sistemima uvek sa neizvesnim rezultatom. Lako se može desiti da recimo posle mesec dana rada morate da se vratite na početak, jer nisu svi rezulati povoljni.
To nam se nije desilo, zahvaljujući dobro postavljenoj dispoziciji mosta na samom početku rada.
Pitanje 3:
3. da li je u toku izrade mosta bilo vremenskih intervala u kojima vaše prisustvo nije bilo neophodno;
Odgovor:
Nije bilo nikakve pauze.
Kad radite za izvođača, vaše vreme rada je jednako njegovom, dakle od prvog do poslednjeg dana gradnje mosta.
Pitanje 4:
4. da li sada nešto dorađujete na samom projektu;
Odgovor:
Ne.
Most je sa najmanje 98% urađen prema projektu sa kraja novembra 2011. Nikakvih grešaka i izmena nije bilo. Baš ništa!
Onih 2% tiču se:
- dodavanja lokalnih elemenata za ukrućivanje konstrukcije potrebnih za lansiranje mosta, onda kad je način lansiranja potpuno definisan u saradnji sa drugim podizvođačem (2012.);
- delimične izmene konstrukcije horizontalnih fiksnih oslonaca na centralnom stubu, gde je izvođač tražio rešenje sa debljim limovima, umesto rešenja sa tanjim limovima ali više zavarivanja.
Rađeni su, međutim, mnogi projekti koji su služili samoj gradnji mosta:
- projekat privremenih stubova za lansiranje, uporedo sa vrlo detaljnim proračunom i projektovanjem samog lansiranja mosta;
- projekat raznih privremenih oslonaca konstrukcije;
- projekat platforme za rad na montaži i zavarivanju vrlo masivnih i teških horizontalnih oslonaca oba lučna mosta na centralnom stubu; (to je ona crvena konstrukcija na krajnjim poprečnim nosačima);
- projekat – tehnologija demontaže rama unutar priboja oko stuba 3;
- ojačanje oslonačke konstrukcije većeg lučnog mosta na jarrmu u reci;
- projekat oplate betonske kolovozne ploče sve četiri mostovske konstrukcije;
- projekat sidrenih tačaka barži za potrebe lansiranja mosta;
- projekti pomoćnih konstrukcija za fino doterivanje položaja oba lučna mosta na stubovima posle završenog lansiranja;
- program monitoringa mosta;
- program probnog opterećenja, sa svim proračunima mosta za svaku od faza probnog opterećenja.
Rečju dakle, ogroman posao u međuvremenu, za samu gradnju mosta, odnosno na izradi tehničke dokumentacije koja omogućava razne tehničke operacije. Posle završene izgradnje mosta, svi ti silni projekti završavaju svoj život zajedno sa privremenim konstrukcijama koje su predstavili.
Posao projektanta je bio i odgovori na mnogobrojna i stalna pitanja izvođača, raznih podizvođača i nadzora o raznim aktuelnim situacijama na gradilištu, npr. da li se neka imperfekcija može prihvatiti, da li se odobrava neki alternativni postupak ili rešenje, koji standard treba primeniti negde. Pregledana je i mnogobrojna i obimna tehnička dokumentacija drugih podizvođača. Neka je i odbijena ili vraćena na doradu i ispravke.
Pitanje 5:
5. u kom trenutku vi vise necete raditi na tom projektu;
Odgovor:
Iz prethodnih odgovora je očigledno, kad se most završi. Očekujem i posle, kao pomoć Investitoru oko pripremanja ogromne tehničke dokumentacije potrebne za tehnički prijem mosta. To je, međutim, druga tema i ne spada u naše ugovorne obaveze.
Pitanje 6:
6. koliko puta ste se pitali: Šta mi je ovo trebalo u životu.“
Odgovor:
Nikad.
Bilo je, naravno, teških momenata, ali sam unapred znao, (ovo mi je sedmi veliki most u karijeri), da je posao oko velikog mosta za sve učesnike, kao penjanje na Mont Everest! Vrh je tamo gore, u magli, ne vidite ga, mnogo je teško popeti se, ali kad se popnete konačno ....
... vidite belu konstrukciju preko moćnog Dunava, radujete se sa kolegama i svim učesnicima gradnje i ponosni ste! Nema veće nagrade nego kad vidite most gotov nad rekom, tačno onako kako ste ga zamislili!
Opet ponavljam: Nije odgovorni projektant neki Božić Bata, iznad svih! Da nije bilo enormnog napora velikog broja stručnih ljudi, inženjera i radnika iz mnogo firmi, iz čak 10 zemalja, ništa ne bi bilo. To je pravilo koje je uvek važilo i važiće za svaki objekat i svakog poštenog čoveka. Gurnuti sve učesnike u senku i sebi pripisati sve zasluge, više je nego nekorektno. Takvih negativnih primera ima u našoj praksi, nažalost.