Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-05-13; O proširenjima mostova.
Ovom prilikom odgovori na pitanja i još malo o proširenju mostova.
Pitanje
Kasko #3990:
„Odmah i pitanje u vezi stepenista. Da li je predvidjen pristup invalidskim kolicima, decijim kolicima i biciklima preko stepenista, makar i kao betonski uspon bez stepenika? Ako ne, kako ce imenovani dobiti pristup mostu?“
Odgovor
Odlično pitanje Kasko! Sve nabrojano je zaista neophodno za stepenište jednog ovakvog objekta. Ne prelaze most samo mladi i zdravi.
Nažalost, sve što trenutno znam o stepeništima na Most, stalo je u prostu rečenicu iz mog prošlog posta. Stepeništa nisu bila deo našeg posla – posla projektanata Mosta. Ko ih je projektovao i ko ih izvodi – ne znam ali mogu da se raspitam.
O prilaznim drumskim saobraćajnicama
Na Forumu se razvija i vrlo lepa i sadržajna diskusija o prilaznim drumskim saobraćajnicama. Nisam stručan, a i ne poznajem problematiku grada Novog Sada: urbanizam i urbanističke planove, saobraćaj – gustina, struktura, moguća rešenja sada i u budućnosti ...
Na jednom od fotosa se vidi da su investitor i projektant iz Novog Sada, dakle ljudi koji bi mogli iz prve ruke da odgovore na pitanja. Pozovimo ih da nam se priključe u razgovoru, Forum bi time bio informativno još bogatiji.
O proširenjima mostova
Ovaj post pišem najviše zbog mladog kolege, našeg novog prijatelja sa Foruma – Uros51, (post #3971).
Veoma je pohvalno Uroševo interesovanje i ljubav za tehniku mostogradnje. Samo takvi mladi ljudi mogu da naslede nas stare i preuzmu slavnu ali i vrlo tešku štafetu.
Postoje i primeri proširenih mostova, mada malobrojni. U načelu, sve se može rešiti samo je pitanje da li je rešenje problema zaista i pravo rešenje za aktuelni problem uske saobraćajnice na mostu.
Ukratko, proširenje jednog mosta, (drumskog ili železničkog) je vrlo složeno problem i ne postoji gotov recept za njegovo rešenje. Pomenimo najvažnije faktore kod čeličnih mostova:
- Uzan most obično znači i stari most (star bar 30 godina). Problem takvog mosta je, takođe vrlo često, da li most uopšte odgovara saobraćajnim opterećenjima aktuelnih standarda. Tako se može desiti, (i dešava se), da most ne zadovoljava ni za aktuelna opterećenja i bez ikakvog proširenja kolovoza!
- Stari most je od čelika koji se po svojim mehaničkim osobinama, a naročito hemijskom sastavu, (takvi su čelici pre 1920.), dosta razlikuje od savremenih čelika. Posledica može biti i zabrana bilo kakvog zavarivanja na takvoj konstrukciji zbog velikog sadržaja fosfora i sumpora u hemijskom sastavu. Bilo kakva intervencija na takvom mostu, pogotovo njegovo proširenje, zato postaje mnogo složenije i skuplje, a odatle sledi i pitanje - da li je uopšte racionalno.
- Stari most je uvek u izvesnoj meri iscrpen zamorom. To u velikoj meri zavisi od vrste i intenziteta saobaraćaja u prethodnom životu mosta, kao i od vrste čelika i vrste konstruktivnih veza (zakovane, zavarene, sa zavrtnjima). Proračunskom analizom svih nabrojanih faktora dolazi se do proračunski prognoziranog preostalog veka trajanja delova mostovske konstrukcije.
- Proširenjem mosta povećavaju se saobraćajna opterećenja. Sledstveno tome, povećavaju se i sile na ležišta, stubove i fundamente. Kad je reč o stubovima I fundamentima, stvar je još složenija jer su izloženi I sezmičkim silama koje su po savremenim standardima mnogo veće od istih po standradima od pre recimo 30 godina.
Betonski mostovi su mnogo manje pogodni za proširenja, mada se, u zavisnosti od konkretnog slučaja, može pronaći pogodno konstruktivno rešenje. Što se tiče primene aktuelnih standarda i velikih razlika u odnosu na nekadašnje, načelno situacija je ista kao sa čeličnim mostovima.
Često se u medijima može pročitati po neko mišljenje, čak i od inženjera, da neki stari most treba obavezno zadržati, da se može proširiti i slično. Po mom mišljenju, najblaže rečeno, preuranjeni predlozi, bez ikakve prethodne analize, odatle i nedokumentovani i nemerodavni.
Na priloženim fotografijama vide se tri drumska mosta gde je proširenje kolovoza uspešno izvedeno:
- Most u Rodenkirhenu (Rodenkirchen) u Nemačkoj, pušten u saobraćaj 1941, proširen 1994. izgradnjom spojenog paralelnog mosta;
- Most Evropa (Europa Bruecke) u Austriji, pušten u saobraćaj 1963, proširen za 2,4 m 1984; proširenje izvedeno produženjem obostranih konzola;
- Vijadukt Sfalasa (Viadotto Sfalassa) u Italiji, pušten u saobraćaj 1974, proširen za 6 m 2010; proširenje izvedeno produženjem obostranih konzola.
Nastaviće se ….