O “Otvaranju Mosta – lični doživljaj”
Delimično i sam vidim, a čujem i od prijatelja da je moja crtica sa NSBuild-a izazvala mnogo reakcija na Internetu. Sam niti imam profil, niti posećujem, niti imam nameru da otvorim profil ili posetim bilo koju društvenu mrežu. Ostajem na NSBuild-u, među prijateljima, gde ću – verujem – biti shvaćen pravilno.
Molim vas da ovih nekoliko redova ne shvatite kao zloupotrebu Foruma, taman posla. Sa velikom verovatnoćom se očekuje da opet nešto kažem na pomenutu temu, pa zato drugi i poslednji put opet pišem o ovoj temi.
Najpre, iako je otvaranje našeg Mosta proteklo za mene razočaravajuće, ne pridajem tome ikakav bitan značaj. Slične stvari, (čak i gore), sam i ranije doživljavao. I ne samo ja, mnoge kolege su imale vrlo slična iskustva. Shvatam svoj položaj u društvu – radnik koji se trudi da pošteno obavi svoj posao, ne pripada „kremu društva“ i uživa sa ljudima iz svoje klase, upravo onako kako mi upravo radimo na Forumu. Razgovaramo, delimo utiske, komentarišemo, pitamo, odgovaramo koliko možemo i znamo. Dovoljno.
Celog života sam se držao principa:
- Što dalje od politike, ne zato što politika ne treba da postoji, nego zato što i kod nas a i u svetu, podrazumeva prelaženje mnogih aut-linija, za šta nisam spreman. Iz prethodnog proizilazi i nepripadnost bilo kojoj političkoj partiji, počev od komunističke iz SFRJ do današnjih.
- Rad, obrazovanje i uspešni rezultati rada su više nego dovoljni da ispune život. Materijalna strana je sekundarna u odnosu na prethodno.
- U profesionalnom radu najstrožije pridržavanje pravila struke, bez podleganja bilo kakvim pritiscima.
Od početka učešća na Forumu se trudim da izvučem naš Most iz političke arene, da razgovaramo samo o tehnici, radu i raznim učesnicima gradnje što je, bar po mom mišljenju, jedino vredno i sadržajno, iako je taj poduhvat, svestan sam, na ivici utopije. Nastaviću sa vama – prijatelji, kao i do sad, naravno dok je tema o našem Mostu aktuelna.
Neka ranija „otvaranja“ i slične zgode
Evo nekoliko crtica – mojih doživljaja sa sličnim kontekstom. Da zaokružimo i završimo ovu temu koja je uveliko „off“.
2010, otvaranje Avalskog tornja.
Dvojica kolega i ja smo bili odgovorni projektanti konstrukcije Tornja. (Moj deo posla je bio proračun opterećenja vetrom Tornja u celini i projektovanje čeličnog dela Tornja). Posao je bio neprijatan. Ispostavilo se, naime, da je u statičkom proračunu starog Tornja (1960.), učinjena kardinalna greška na samom početku proračuna. Opterećenje vetrom je i po ondašnjim tehničkim propisima pogrešno sračunato – trebalo je da bude 2,5 puta veće! Naš zadatak je bio da projektujemo Toranj identički istih dimenzija kao stari, ali sada sa 2,5 puta većim opterećem! Posao je bio na granici uopšte mogućeg! Ipak smo uspeli „rađajući mečku“. Nismo hteli da se to obznanjuje, ćutali smo. Greške se događaju, pogotovo što je reč o odavno mrtvom kolegi, a stari toranj i inače više ne postoji.
Sada dolazimo do otvaranja.
Od nas trojice pozvan je samo jedan kolega! Drugi kolega (Prof.Šerif Dunica koji je projektovao betonski deo Tornja, što je bio najteži deo posla) i ja nismo pozvani. Kolega se rezignirano pomirio sa ogromnim razočaranjem. Ja nisam! „Na silu“ sam nekako dospeo na otvaranje.
Bolje da nisam!
Kolega-izvođač koji je izuzetno dobro osmislio i vodio gradnju Tornja je poslat na službeni put, baš tog dana. Umesto njega na otvaranju je govorio jedan poslovođa! To nije sve: Od „novinara“ koji sebi pripisuje zasluge za obnovu Tornja i koji je na gradilište tokom gradnje dovodio silne pevačice i uopšte – VIP-ličnosti, čujem da je Toranj urađen po starom projektu! Mi smo izgleda mesecima sanjali da nešto radimo. To se čulo u TV-prenosu, to je prenešeno u svim novinama. Što je najgore, mnogo kolega koji nisu bili upućeni u događanja oko gradnje Tornja, nisu imali pojma da smo išta radili, osim prepisivanja starog! Ispali smo ljudi koji se lažno predstavljaju i da smo prepisivači!
Priča ipak ima srećan kraj. Naš posao je ipak shvaćen i nagrađen priznanjem našeg profesionalnog Društva kao najbolje konstruktorsko ostvarenje za 2008-2009.
2009, otvaranje Drumskog mosta preko Save kod Sremske Rače, (najveći raspon 150 m).
Kolega Dimitrije Aleksić i ja kao odgovorni projektanti saznali smo za otvaranje u večernjem TV-dnevniku!
2008, otvaranje Fudbalskog stadiona Arena Himki u Himkiju, Rusija.
(Stadion – domaći teren za Dinamo iz Moskve, a oko 3 godine i za CSKA. Na njemu su igrali Bajern, Mančester siti, ...)
Prof. Šerif Dunica i ja smo bili glavni projektanti konstrukcija stadiona i posao smo uradili za jedan moskovski projektni biro. Ja sam bio i glavni inženjer projekta u celini. Na velelepno otvaranje Stadiona je pozvan samo direktor projektnog biroa, nama su ostali samo ruski mediji na Inernetu da vidimo i završen Stadion, i otvaranje.
2000, Varadinski most, Novi Sad, (januar-februar 2000.).
Ovde nije reč o otvaranju Varadinskog mosta, ali jeste o mešanju netehničkih sila u stručni posao.
Grad Novi Sad je pozvao Prof. Hajdina i njegov tadašnji tim, (upravo smo završili projekat velikog drumskog mosta u Plocku, najvećeg u Poljskoj, glavni raspon 375 m), da uradi Idejni projekat novog Varadinskog mosta. Cela stvar je imala i jednu posebnu okolnost. Prof. Hajdin je malo pre početka projekta potpisao peticiju grupe akademika protiv S. Miloševića. To je bila okolnost koja je nadalje i opredelila konačan ishod.
Projekat smo uradili, po mom mišljenju veoma uspešno. Država je angažovala jedan državni biro da uradi svoju varijantu projekta. Tako se razvilo „takmičenje“, gde je posebna komisija ondašnjeg ministarstva građevine „ocenjivala“ oba projekta.
Mi smo izgubili, iako je naš most bio 2,60 metara širi, bez izdizanja ulice na desnoj obali, od samo 1300 tona čelika, (a ne 2000 tona koliko je imao „pobednik“ – sadašnji Varadinski most) i oko 30% jevtiniji po našoj proceni.
Razočaranje nije bilo samo zato što smo izgubili na „takmičenju“, nego što su toj netehničkoj raboti legitimitet dale naše kolege iz pomenute državne komisije. Sa nekima od njih smo čak prethodno i godinama radili.
Ovo je samo mala ilustracija doživljaja sa nekih projekata. Ima ih mnogo tokom moje skoro 44 godine u struci. Zato je epizoda od 1. septembra ipak samo epizoda u svetu koji je i inače daleko od savršenosti i pravde.
