Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-09-04; Komentari; O prijatnosti Mosta za pešake.
Aktuelno
Hvala najpre na svim rečima podrške, na pohvalama naravno, a posebno na iznošenju prvih neposrednih utisaka vožnjom ili šetnjom preko Mosta.
Stvar sa neuključivanjem dekorativnog svetla ni meni nije jasna. Dekorativno osvetljenje je projektovano i izvedeno, (firma Buck, Novi Sad, Beograd), da radi kad i javno. Ni o kakvom paljenju samo u posebnim prilikama nikad nije bilo ni reči. Možda je odgovor u još neizgrađenoj trafo-stanici, ili nečem drugom. U svakom slučaju raspitaću se i izvestiću Forum.
Opšti je utisak, bar moj, da nedostaju elementarna izveštavanja građana kad je reč o Mostu. Pomenuli smo uključivanje dekorativnog svetla, ja bih dodao i uređenje (inače divnih) kejova, pogotovo na delu Hotel Aurora – Pristanište, zatim i ograničeno kretanje pešaka na Mostu. To može da bude posao jedino Grada, eventualno delom i Železnica Srbije. Duja (#4680) je apsolutno u pravu, ne radi se o lošim namerama, nego o nezainteresovanosti i nekompetentnosti državnih činovnika. Čekaju, valjda da im predsednik Vlade Vojvodine izda naređenje da instaliraju informacionu tablu sa vremenom dozvoljenog kretanja pešaka, (npr. 05-19 h), dok se ne završe prilazi Mostu.
O prijatnosti Mosta za pešake
Lionking (#4695) je izneo svoj utisak: “… nisam imao utisak da sam na mostu , jos sam imao priliku da u tom trenutku prolazi teretni voz pored mene koji se ni ne oseti, tako da zaista lep osecaj …”
Nekoliko reči na tu temu.
Projektnim zadatkom se nije tražilo da most ispuni uslove upotrebljivosti za pešaćke mostove. Radi se o ograničenjima ubrzanja konstrukcije mosta, (zatega u ovom slučaju), prilikom vibriranja u vertikalnoj i horizontalnoj ravni. To su stroga ograničenja, posebno ona za ubrzanja u horizontalnoj ravni, (do 0,20 m/s2 u normalnom sobraćaju i 0,40 m/s2 pri ekstremno velikom broju pešaka, sve prema standardu EN 1990:2002+A1:2005).
Ovi brojevi ne znače ništa laičkoj publici.
Da bi se bolje objasnio fenomen - par ilustracija osećaja pri različitim horizontalnim ubrzanjima [m/s2]:
- a < 0,05 Ljudi ne mogu da primete horizontalno kretanje;
- a = 0,05-0,10 a) Osetljivi ljudi mogu da primete horizontalno kretanje. b) Viseći predmeti mogu da se lagano pomeraju;
- a = 0,10-0,20 a) Većina ljudi primećuje kretanje. b) Nivo kretanja deluje na rad za stolom. c) Dugotrajno izlaganje kretanju može da prouzrokuje mučninu.
- a = 0,25-0,40 a) Rad za stolom postaje težak ili čak nemoguć. b) Teturanje je već moguće.
Itd, itd.
Prilikom projektovanja vodili smo računa i o ovoj vrsti ponašanja konstrukcije Mosta, znajući da je kasnije nemoguće objasniti publici zašto je most neprijatan ako niste u autu ili vozu, ma koliko se pozivali na Projektni zadatak. Dinamički proračuni su rađeni sa krajnje strogom pretpostavkom – da se sva vozila kreću po goloj čeličnoj konstrukciji, kao da nema tucaničkog zastora ispod koloseka, koji bitno i drastično prigušuje sve vibracije.
Pri kretanju tri lokomotive (ukupne mase 340 tona) brzinom V = 55 km/h na testovima probnog opterećenja, najveća horizontalna ubrzanja po našem proračunu su trebala da budu 0,15 m/s2, u trajanju manjem od 0,1 sekunde.
Najveća izmerena horizontalna ubrzanja su bila, međutim, samo 0,015 m/s2, takođe u trajanju treptaja oka. Drugim rečima, Most se pokazao izuzetno krutim, pešak nije mogao ni da oseti ikakvo horizontalno kretanje.
Ista je stvar sa ubrzanjima u vertikalnoj ravni. Izuzetno su mala.
To je bio test sa 3 lokomotive. Tri lokomotive, međutim, nisu voz.
Zbog toga sam u maju proveo dva puta po oko 3 sata na Mostu, prateći ponašanje Mosta pri prolasku realnih vozova. Zaista, i pri prelasku najtežih teretnih vozova nije se moglo osetiti ikakvo horizontalno kretanje konstrukcije. Oni laki – crveni putnički vozovi nisu se ni čuli, a kamoli da su izazvali ikakve oscilacije konstrukcije.
Ovaj primer, uz mnogo drugih, pokazuje značaj i smisao probnih opterećenja. Ne, dakle, “da li će most izdržati, da ne padne”, kako se uobičajeno misli, nego da li su sve finese projektovanja i proračuna pogođene. Ta provera se čeka nestrplivo i nastaje oduševljenje kad iz kontrolnog centra sa računarima dobijemo očitani rezultat sa mnogobrojnih senzora na konstrukciji, “rezultat je taj i taj, odgovara proračunu konstrukcije!” To je veliko finale ogromnog prethodnog rada i brige.
Zbog opisanog mi “vožnja čamcem ispod mosta”, za vreme testa probnim opterećenjem, deluje krajnje neozbiljno i besmisleno.
Ako most padne, znači da ste ga izuzetno loše projektovali i izveli, pri čemu vaša smrt ne znači ništa kad će da pogine još 50 ljudi na mostu, (tim za sprovođenje probnog opterećenja, vozači, mašinovođe, …). O materijalnoj šteti da ne govorim.
Ako most izdržava, (što je 99,9999% verovatnoća, jer je sve brižljivo ispitano pre početka probnog opterećenja, a naš most je tokom lansiranja prošao mnogo veća iskušenja od probnog opterečenja), onda je tek vaša “vožnja čamcem ispod mosta” bez ikakvog smisla. Može da bude jedino čist egzebiciionizam i znak ogromne sujete.
Inače fotosi punog života Mosta su sjajni. Nadajmo se i skorim vazdušnim snimcima …
Naravno, pišite i kakvi su utisci sa pešačke šetnje, vožnje biciklom, autom, …. Ako ima kakvog pitanja, zamerke, recite.
Opet ne stigoh da odgovorim na pitanja. Biće u sledećem postu ...