TEMA: Novi Žeželjev most

Danasnje fotke.





Morao sam slikati ukrivo da bi se videlo sta se desava na centralnom stubu

To je to.

skull_rules napisao/la:
Jeli, jel ovo malo ukrivo ili se to meni cini ?

Jeste, ima razlog zašto

Otise, Inzenjer je objasnio. Idi par strana u nazad.

Evo objašnjenja od člana Inženjer, zašto je zatega kriva:
Inzenjer napisao/la:

Nije taj post.

Zatega veceg lucnog mosta (219 m raspona) ima vertikalnu krivinu zbog nivelete pruge koja to zahteva.
Niveleta pruge je, naime, podignuta oko 1,5 m u odnosu na staru niveletu. Podizanje nivelete pruge je uradjeno zbog obezbedjenja dovoljnog plovnog profila ispod mosta, (zahteva se 9,5 m visine ispod konstrukcije, u svim stanjima konstrukcije, i pri najvecim ugibima). (Citat)

Interesantno.

Mozda je mali off ali sada me interesuje sledece, a mozda ti Inzenjeru imas odgovor :

Zasto novi most na Beski(Besci) ima ono jako vidljivo brdasce? Greska, ili faktor uleganja ili nesto trece?

Hvala.

Pisalo se o tome ranije.... Mislim da je faktor uleganja.

Nadvisenje konstrukcije radi eliminacije negativnog uticaja efekta puzanja i skupljanja betona. Ipak možda je moglo biti malo manje na kraju.

Sent from my GT-N7100 using Tapatalk 4

Ulegnuće (udubljenje) konstrukcije mosta se relativno često viđa na mostovima izgrađenim u tzv. slobodnoj montaži, (montaži u kojoj se napreduje od stuba do stuba dodavanjem segmenata mosta sa oba susedna stuba, i gde se dodavanjem završnog segmenta most završava kao konstrukcija).

Tokom montaže oba dela mosta koji napreduju jedan ka drugom su u prolaznim statičkim sistemima (greda sa velikom konzlom), koji se razlukuju od konačnog statičkog sistema (kontinualna greda, greda na više oslonaca). Zadatak montažera i projektanta koji proračunava sve faze montaže, je da za svaku fazu montaže, (kad god se doda novi segment grede), izračuna i postigne potrebno stanje deformacije konstrukcije, takvo da kad se dođe do poslednjeg segmenta koji treba umetnuti, oba susedna dela konstrukcije budu na istom nivou i sa istim nagibom.

U prethodnim proračunima se sve uzima u obzir: težina konstrukcije i opreme na njoj, temperatura konstrukcije, efekti promene osobina materijala - kod mosta u Beskoj – betona. Beton se, naime, posle betoniranja skuplja i teče, (skraćuje se). Zbog tog skraćivanja menja se geometrija konstrukcije. Vrlo je teško postići da promene betona budu jednake proračunatim. Zavise od mnogo faktora tokom izrade i ugradnje betona, uprkos i najpažljivijoj i najkontrolisanoj tehnologiji betona: veličini i količini pojedinih frakcija granulata (zrna kamena), kvalitetu i fizičkim i hemijskim osobinama cementa, količini vode koja se dodaje u spravljanju betona, temperaturama vazduha tokom betoniranja, transporta i ugradnje betona koja utiče na hemijske procese očvršćavanja betona, itd, itd. ...
Rezultat su deformacije dve susedne konzole koje nisu sasvim iste. Kad se ubaci poslednji segment stanje se donekle popravi, ali prethodna nesavršenost ostaje vidljiva.

Da li ima nečeg štetnog zbog ovakvih ulegnuća?
Zavisi kolika su. Ako su velika, onda se u njihovoj zoni izvodi deblji asfalt da bi se niveleta puta popravila („ispeglala“). Dodavanje asfalta znači i povećano opterećenje koje sa svoje strane povećava ugib pa se efekat popravke smanjuje.
Osim toga svako kretanje vozila po neravnoj podlozi pojačava dinamičke udare na konstrukciju a time i njena naprezanja. Povećana amplituda naprezanja pojačava efekte zamora.

Sve opisano nije ipak i dramatično i pokriva se velikim brojem koeficijenata sigurnosti primenjenih u toku projektovanja: po opterećenjima pojedinačno, u kombinacijama više opterećenja, u materijalima, vezama, ...

Postupak slobodne montaže se primenjuje i na mostovima sa kosim kablovima. Tim postupkom mogu se grade, (kad to ima tehničkog i ekonomskog opravdanja), i betonski, i čelični mostovi.
Primeri betonskih mostova: Most kod Beške (2012.), Most Zemun-Borča (kineski most) 2015.
Primeri čeličnih mostova: Mostovi u Brankovoj ulici u Bg, stari i novi (1957. i 1978.), Most Gazela (1970.) sa velikim ulegnućem na sredini, ...

Još malo nedostaje do sastavljanja luka lučnog mosta 2-3 (između stubova 2 i 3), raspona 177 m.
Visina konstrukcije (rastojanje od donje ivice zatege do gornje ivice luka) je 36,5 m, tj. odgovara visini 12-stospratnice! Trenutna širina mosta, (a biće 5 m širi), iznosi 27,5 m, kao Most slobode ili Most Gazela.
Montaža je sada u fazi sastavljanja konstrukcije. Tačnost u prostoru mora da bude do 3-4 mm odstupanja iako se dižu teški segmenti (oko 60 t) na veliku visinu.
Most inače menja dužinu tokom dana od delovanja toplote. Ako je recimo noćna temperatura -3oC, a najveća dnevna +12oC, onda se most u odgovarajućem vremenskom intervalu izduži za 32 mm!
O ovom i mnogobrojnim drugim faktorima stalno mora da se vodi računa, most da se prati proračunima i na 3D-modelima da bi krajnji rezultat bio zadovoljavajući.
Visoko stručan posao inženjera izvođača, projektanta i nadzora.

Još jedan aktuelni snimak lučnog mosta 2-3, 177 m raspona.

Moras da mi platis autorska prava na patent krivog slikanja

Auu kako mocno izgleda pogotovo naspram ovog moralno superiornog!! Ovo nije most, ovo je Zezeljev Most !

Jedno pitanje za Inzenjera, hipoteticko..
Kada se skroz bude spojio luk, ako bi se izvukle skele ,dal bi most mogao sam tako da stoji ili bi se urusio?
Tj ,kada se bude navlacio na stub , hoce li skele takodje "putovati"?

Ja se izvinjajem gosn Nixivoje, ali to je bio ekstreman slucaj , how much ?

Kako je napisao Inženjer u jednom od prethodnih postova, postaviće se privremeni stubovi u vodi preko kojih će se navlačiti konstrukcija do konačnog postavljanja na stub broj 3. A da li bi mogao već sada da stoji, moraćemo da sačekamo njegov odgovor.
Do tada, evo jedne fotografije ne baš zavidnog kvaliteta, da se vidi otprilike kakva će panorama biti. Uživo izgleda mnogo bolje. Impresionirala me je veličina luka i kako će to lepo izgledati iznad reke.

Pitanje:
Jedno pitanje za Inzenjera, hipoteticko..
Kada se skroz bude spojio luk, ako bi se izvukle skele ,dal bi most mogao sam tako da stoji ili bi se urusio?
Tj ,kada se bude navlacio na stub , hoce li skele takodje "putovati"?


Odgovor:
Posle potpunog sastavljanja oba luka, (a to znači završenog i tehnički primljenog zavarivanja montažnih nastavaka lukova i greda koje spajaju lukove), ne samo da će se izvući svi pomoćni stubovi, nego je tako i projektovano! Lukovi mogu da stoje sami i pri tom imaju ugib od oko 50 mm, što je golim okom gledano, u poređenju sa 177 m raspona, nevidljivo.

Zatege ostaju poduprte, jer su izrazito vitke, kao strune.

Nastavak radova je sledeći:
- zavaruju se pešačke staze, celom dužinom i na obe strane;
- montiraju se kablovi na „praznoj“ konstrukciji, bez ikakvih pomoćnih konstrukcija između lukova i zatega.
(Više o nastavku montaže narednih nedelja, uz napredovanje radova).

Za fotografiju nije bitan samo tehnički kvalitet već i namera autora. U ovom slučaju krajnje pozitivna i zato pohvala autoru. To je ne samo uživljavanje u budući atraktivan izgled mosta, pogotovo noću – sa dekorativnim osvetljenjem, već i svojevrsna podrška za oko 300 ljudi koji rade na mostu – izvođača, nadzora i projektanata.

Dopuna odgovora o lukovima bez pomoćnih stubova, o „skelama koje putuju“:

Posle završene montaže kablova i svih provera celog statičkog sistema mosta koji je kompletiran, postavljaju se tzv. privremeni stubovi za lansiranje. (Lansiranjem se naziva transport konstrukcije mosta preko obale i reke do konačne lokacije).
Privremenih stubova ima četiri para i nalaziće se iznad oslonačkih tačaka tokom lansiranja – na sankama, pltaformama i baržama. Ti stubovi „putuju“ sa mostom i demontiraju se posle postavljanja na ležišta.
Zadatak privremenih stubova za lansiranje je da ukrute ceo sistem obzirom da prolazi kroz neprirodna stanja tokom lansiranja, gde se prolazni statički sistemi veoma razlukuju od konačnog.
Projektom, odnosno odgovarajućim proračunima, je predviđeno da se most vrati u početno stanje posle demontaže privremenih stubova, kad ih nije bilo.