TEMA: Novi Žeželjev most

Imam problem i molim Inženjera za pomoć. Neke pojmove ne razumem, ili bar nisam siguran.

Šta je to:
ZATEGA? Mislio sam da je to ono što povezuje luk i gredu po kojoj ćemo da hodamo, ali više nisam siguran?

Zbunjuje me rečenica: "Spoj luka i zatege, (na slici desno), je sa krivinom na donjoj strani luka."
Da li je to možda .....spoj luka grede, sa krivinom?....

NIVELETA?

Inače, uživam čitajući ove tehničke postove.

Pozdrav i hvala

Pfff Inzenjer ovo u vezi zavarivanja je fantasticno!! Ni na kraju pameti mi nije bilo da je ta stvar toliko kompleksna.
Naravno nije isto zavarivati most ili neku policu kod kuce i slicno ali i pored toga nisam znao na sta sve se mora obratiti paznja.

Hvala na postu.

To Inzenjer:

Jasan si i nisi dosadan. Samo nastavi s predavanjima. Znam ponešto o zavarivanju, ali sam upravo saznao par nezanemarljivih sitnica. Možda postanem i stručnjak za mostove.

+

www.ilovenovisad.com/2013/12/10/milioni-stizu-u-novi-sad/

- Mi smo za pripremu tendera angažovali francusku kuću „Ežis“, koja je dobila sve potrebne dokumente i priprema tendera je u toku – dodaju za naš list u Delegaciji EU u Beogradu. Pristupne saobraćajnice će se, inače, prostirati na otprilike 35.000 kvadratnih metara, a njihov deo će, uz ostalo, biti i jedan nadvožnjak i jedan kružni tok. Uz to, one će biti napravljene tako da se ostavi odvajanje za budući novi most, koji bi mogao da se gradi nizvodno od Žeželjevog i, u pravcu naselja Šangaj, spoji sremsku i bačku obalu Dunava.

Taj most koji bi se gradio nizvodno od Žeželjevog je dobrih 5km nizvodno i nije u pravcu naselja Šangaj nikako.
A onaj mostić, preko kanala, ne spaja Bačku i Srem.
Ovo je već drugi put da neko piše o ovom fantomskom nizvodnom mostu.

pa to je deo budućeg puta Šabac-Ruma-NS-Zrenjanin-Temišvar

Da Ranko, taj baš nizvodni most, koji bi se gradio negde iza Bloka 8 i daleko iza izvorišta je deo magistrale.
A most preko Dunava u pravcu naselja Šangaj nikad nije bio planiran, ali su ga nedavno ponovo pominjali...

Pitanje o terminologiji je vrlo umesno. Izvinjavam se na propustu. Zapravo, nisam očekivao ovakav odjek, pa onda nisam ni sve priloge spremio potpuno.
Hvala svima na lepim rečima.

Da se vratimo na naš most. U prilogu je slika sa modela većeg luka (219 m), sa upisanim stručnim terminima naziva osnovnih komponenti konstrukcije. Nadam se da ćemo sada još bolje da se razumemo!

Za cega sluzi spreg tj zasto je tako umrezen?

Pitao sam vec jedanput al voleo bih da dobijem odgovor od tebe. One crvene pruge i oni crveni kvadrati ce se prefarbati ili ce se ceo most na kraju ofarbati? Ili ce ostati ta crvena boja?

Bas me zanima koliko crtanja u Autocadu ima kod celicnih mostova posto sam ja 5 godina radio samo betonske

Nekoliko današnjih fotografija.


Jedna "mušica". To je vozilo koje služi za pregled i popravku kontaktne mreže.


Radovi na rečnom stubu. Talpe su pobijene i sada sledi ispumpavanje vode.


I sa bačke strane se počelo sa montažom lukova.


Sada slede fotografije sa sremske strane.

Sada sledi četiri panoramske fotografije s obzirom da je luk poprilično velik.

Sa bačke strane.

Sa sremske strane.

Toliko za ovaj put.

hvala za lepe fotkice...uskoro cemo imati 2 lepa i jedan jako ruzan most ....steta ..nadam se da ce u skoroj buducnosti i varadinska tuga biti ako ne modernizovana ono skroz izgradjena jope...najvoleo bih da vidim repliku mosta kraljevica tomislava al to vec spada u domen SF....

Meni varadinski most nije toliko ružan.
Samo da je recimo ta greda promenjivog preseka (uži na sredini - deblji pri krajevima), bio bi mnogo lepši.

Ovako nekako:

O spregovima u ravni kolovozne konstrukcije na krajevima mosta:

Spregovi na krajevima lučnih mostova služe za unošenje sila u betonsku kolovoznu ploču i za prenošenje sila do ležišta.

Zadržaćemo se samo na prenošenju sila na ležišta, kao jednostavnijem za objašnjenje za široku publiku.

Na most deluju između ostalog i horizontalna opterećenja koja potiču od pokretanja vozila, kočenja vozila, centrifugalne sile od vozila (ako je most krivini, ovaj nije), vetra, seizmičke sike (koje deluju i podužno, i poprečno, i vertikalno).
Ova opterećenja se, kao i sva ostala, primaju na ležištima na kojima počiva most. Šema ležišta se vidi na slici, strelica označava moguće pravce pomeranja mosta na ležištima, tj:
- ukrštene strelice – most može da se pomera u svim pravcima u horizontalnoj ravni;
- jedna strelica, (u osi mosta, na desnom kraju): most može da se pomera samo podužno;
- nema strelica, (u osi mosta na levom kraju): most ne može da se pomera horizontalno.

Ležišta u osi mosta obezbeđuju da je most stalno u pravcu i da može da „radi“ podužno, tj. da se desni kraj slobodno kreće napred-nazad. Ovo kretanje dolazi od delovanja toplote najvećim delom, ali i od saobraćajnih opterećenja i gore pomenutih horizontalnih sila. Ova dva ležišta primaju i sve horizontalne sile upravno na most: od vetra, bočnih udara (sile od bočnog klaćenja železničkih vozila), udara drumskih vozila na zaštitne ograde.

Bočna ležišta, četiri ležišta sa ukrštenim strelicama, omogućavaju slobodno klizanje mosta preko njih.

Sada može da se odgovori na pitanje svrhe sprega.
Horizontalne podužne sile od saobraćaja (pokretanje i kočenje vozila) nastaju na drumskom kolovozu i šinama. Odatle se prenose na kolovoznu ploču spojenu sa poprečnim nosačima. Poprečni nosači su spojeni sa zategama, pa su zatege te koje tu silu primaju i treba da je prenesu do fiksnog ležišta. Zatege, međutim, silu predaju krajnjem poprečnom nosaču. Ovaj mora da se savije i izdrži to savijanje da bi mogao da se odupre na srednjem ležištu. Pošto je reč o ogromnim silama, (80 t sile kočenja drumskih vozila, 2 x 600 t sile kočenja železničkih vozila, 3200 t (!) seizmičke sile), krajnji poprečni nosač ne može da se racionalno konstruiše kao jedan element (greda). Potrebna je duboka horizontalna rešetka, (u ovom slučaju duboka 22,5 m). Ta horizontalana rešetka je spreg. Sile iz zatega kroz štapove rešetke putuju do konačnog odredišta – centralnog fiksnog ležišta.

Odakle ovolike sile?
Sile pokretanja i kočenja vozila se proračunavaju, (kao i sva ostala opterećenja), prema tehničkim standrardima (ili normama). Standardi (norme) su nastali kao rezime dugotrajnih i kontinualnih naučnih praćenja svih fenomena na realnim mostovima i eksperimentalnim modelima.
Seizmičke sile su merodavne, kao najveće. Kako nastaju?
Seizmičke sile su inercijalne sile. Šta su inercijalne sile? Zamislimo sebe u gradskom autobusu. Autobus iznenada zakoči, poletimo unapred. To što nas tera dalje, kao da se autobus i dalje kreće, je inercija. Ako se držimo za šipku u autobusu, onda je šipka naš fiksni oslonac.
Isto se događa sa mostom. Zemljotres, (horizontalno i vertikalno kretanje tla, prevladava horizontalno), izaziva „zaljuljavanje“ mosta, podužno, poprečno ili oba istovremeno. Ako su poprečni nosač ili spreg ili fiksno ležište, slabi da se odupru inercijalnoj sili koja ih gura, most bi produžio jednostavno u pravcu delovanja inercije, ostavljajući ispod sebe ležišta i stubove. Ovo se i događalo u praksi u svetu kod mostova koji nisu, ili nisu dovoljno dimenzionisani na delovanje seizmičkih sila. Reč je o starijim mostovima, projektovanim prema standardima svog vremena. Kasnije nisu ojačavani prema promenjenim standardima, (promenjenim na osnovu razvoja nauke).

O boji mosta:
Crvena polja sada na mostu neće ostati. Most će posle završetka radova na čeličnoj konstrukciji biti kompletno zaštićen od korozije nanetim premazima. Boja završnog premaza je signalno bela (RAL 9003).

O crtežima mosta:
Crteži konstrukcije mosta u Glavnom projektu su na oko 150 m².

Izvođač, (italijanska firma Taddei), je na osnovu njih uradio svoje 3D-crteže sva četiri mosta, (dva lučna preko reke i dva prilazna na obalama). Ovi crteži su korišćeni kao ulazni fajlovi za mašine za sečenje limova, a delimično i za robote za zavarivanje. Korišćeni programi nisu AUTOCAD, već posebni profesionalni programi za čelične konstrukcije.
Ako bi se konstrukcija predstavila u uobičajenoj 2D-predstavi, površina crteža bi verovatno bila oko 1000 m²!

Varadinski, i ja mislim, nije baš ružan, ali deluje, to će sergio-m razumeti, sindikalno. Plus aljkavi stubovi.

Inženjer da li znaš kolika je projektovana brzina za železnička vozila preko mosta?

Most je projektovan prema Projektnom zadatku Železnica Srbije.
Za brzine vozova to znači: putnički 160 km/h, teretni 120 km/h.
Inače brzina vozova na mostu ne sme da bude veća od 90 km/h zbog blizine Železničke stanice Novi Sad i krivina pre i posle mosta.

I na starom mostu je brzina bila 90 km/h. Možda, kada bude urađena rekonstrukcija pruge, brzina bude podignuta na projektovanih 160 km/h. Znam da je planirano ublažavanje krivine u Petrovaradinu ali mislim da se neće ublažavati i ona u Novom Sadu.