TEMA: Novi Žeželjev most

Trpovski napisao/la:
A kako ti mislis da prednapgregnuti betonski most sa lukovima tezak zilion tona uradis na obali i da ga odguras do srednjih stubova pa to i ankerises ?

Nisu to nova vremena, nego jednostavno materijal

Jedva cekam da se zavrsi da preteram mog puntića preko lukova

Neće više biti toga, tj. biće jako rizično.
Lukovi su svojom površinom iskrenuti ka unutra.

Znam da su ,ali moj punto moze gde moze i koza

Ma ne mislim ja ništa. ja se samo divim i starim i novim materijalima i vremenima.
Za mene je zadivljujuće i ono graditeljstvo kad sam ja imao dve godine (prvi Žeželj krajem pedesetih, ne secam se, bio sam u Rijeci, ali gledam slike), i ovo danas, kad se mostovi prenose kao da su igracke (secam se kako su prenosili i ubacivali delove oba sadašnja mosta, Privremenog i Varadinskog, krajem 1999. i 2000.).
Što kaže jedan od prethodnika, jedva čekam da vidim kako će to da rade.
Pa ću onda da idem iz Karlovaca na kvantašku direktno, bez čekanja, da kupim krompir, jabuke i Milka čokoladu.

Pozdrav svima

Trpovski napisao/la:
Kvantaska pijaca nece biti tada tu verovatno

Mislim da ipak hoce

Pa posto uvek obecaju nesto i planiraju a skoro nista ne realizuju verovatno i oce

Pozdrav
djaso napisao/la:
Gradnja slicnog mosta:

To je veliki drumski most na Dunavu kod Dunajvarosa, raspona 300 m i zavrsen 2007. Celicna konstrukcija.
Veliko inzenjersko ostvarenje.
Montaza je principijelno ista kao kod naseg mosta u Novom Sadu, ali sa bitnim razlikama:
a) mesto sastavljanja:
- Dunajvaros paralelno sa rekom, (jer je to tamo bilo moguce); reka u pravcu;
- Novi Sad upravno na reku, (jer jedino tako moze obzirom na raspoloziv prostor); reka u krivini sa velikom brzinom vode, (cak 3,5 m/s);
b) nacin transporta:
- Dunajvaros vodom, na oba kraja oslonjen na barze;
- Novi Sad jednim krajem na obali (na sankama i platformama), drugim krajem na vodi - na barzama;
c) staticki sistem mosta prilikom transporta preko reke:
- Dunajvaros prosta greda, (kao i konacan sistem mosta, sto je najbolje);
- Novi Sad - pet statickih sistema, svi razliciti od konacnog, sto je posledica menjanja oslonaca tokom transporta.
Zakljucak: Nacin transporta mosta u Novom Sadu je neuporedivo tehnicki komlplikovaniji - u izuzetno brzom Dunavu, sa krajevima na obali i vodi, i sa slozenim statickim sistemima.
Tezine za transport, kao konstrukcija mosta + tezina privremenih konstrukcija:
- lucni most 177 m: 4.300 t;
- lucni most 219 m: 5.700 t.

Tri aktuelne fotografije:
- radovi na zagatu centralnog stuba, (stuba u osi 3);
- pocela montaza lukova veceg lucnog mosta, raspona 219 m.

Na sledećem video snimku, od minutaže 32:40, možete videti princip naguravanja mosta na svoje konačno mesto.

Zanimljivosti o mostu:
Kako izgleda konstrukcija iznutra i kako se sastavlja.?

Slika 1:
Spoj luka i zatege – slozen cvor, geometrijski i proracunski.
Uradjen je na osnovu 3D-radionickih crteza koji su dali geometriju masinama sa komjuterski vodjenim laserskim secenjem. Svaki element je isecen izuzetno precizno, a potom zavaren kao podsklop delimicno robotizovano. Podsklopovi su zatim zavareni u montazne komade koji su probno montirani u fabrici.
Montazni komadi su potom transportovani na gradiliste. Na gradilistu se spajaju u finalnu konstrukciju.
Montaza konstrukcije mora da bude sa tacnoscu do nekoliko milimetara i prati se na 3D-crtezima i geodetskim merenjima uz pomoc GPS-a.



Slika 2:
Detalji zatege. Vidljive su dijafragme i poduzna ukrucenja sanduka zatege kao i ankerne konstrukcije gde se oslanjaju glave kablova vesaljki.



Slika 3:
Detalji luka. Lukovi su povezani gredama izmedju lukova.
Dimenzije lukova:
- lucnog mosta 177 m: 3,90x2,00 m,
- lucnog mosta 219 m: 4,90x2,00 m.
Debljine limova preseka 30 do 50 mm.



...Nastavice se ..

Auh, pa tek sada sam shvatio da ovaj drugi luk, koji je tek sada započet, zapravo veći luk. I to vidljivo veći od onog prvog.
A i ovaj "manji" je ogroman.
Pa to nije most nego godzila!

@inzenjer

Hvala na ovim detaljnim detaljima

Jedno pitanje , s obzirom da je ceo most od celika , dal ce imati neku zastitu od dole? Odnosno s obzirom da ce i dno mosta biti od metala , jel postoji mogucnost brzog propadanja istog s obzirom da je iznad vode i da kako god okrenes nekog isparavanja vode mora biti ,tj vlaznost vazduha je svakako veca nego na povrsini mosta ili recimo kod lukova.

O zastiti od korozije konstrukcije:

Celicna konstrukcija se stiti od korozije prema zahtevima velikog broja tehnickih standarda EN ISO.
Sistem zastite (fizicko-hemijska vrsta premaza, debljina, nacin nanosenja), bira se prema:
- vrsti korozije; za predmetni most – atmosferska korozija;
- prema prostoru u kom se konstrukcija nalazi; za predmetni most – otvoren prostor iznad reke;
- prema kategoriji korozivnosti sredine; kategorija 4 – visoka korozivnost (za spoljasnje povrsine); (najvisa kategorija je 5 – morska i idustrijska atmosfera zajedno);
- vrsti atmosfere: gradska;
- klimatskim uslovima – vrsta klime, ekstremne pozitivne i negativne temperature.

Zastita se takodje odredjuje posebno za svaku povrsinu konstrukcije:
- spoljasnje povrsine (lukova, zatega, poprecnih nosaca kolovozne konstrukcije);
- unutrasnje povrsine (lukova, zatega);
- povrsine izlozene habanju, mrazu, prasini: pesacke staze);
- povrsine u dodiru sa betonom: gornje flanse poprecnih nosaca;
- povrsine izlozene posebno agresivnim agensima sa kolovoza: zastitne ograde na kolovozu.

Posebne grupe standarda definisu zastitu od korozije betonske kolovozne ploce i kablova vesaljki.

Zahtevani zivotni vek svih zastita je dugi – najvisi moguci prema standardima.

Standardima su takodje odredjeni mnogobrojni detalji fizicko-hemijskih osobina zastitnih premaza, nacini nanosenja, metodi kontrole, merenja debljina, ...

Recju – konstrukcija mosta ce biti zasticena vrlo sigurno, prema svim zahtevima aktuelnih svetskih tehnickih standarda.

Da se ne biste navikli na super fotke, evo malo low-tech crapa.

Inzenjer svaka cast na detaljisanju.

Kada si vec tu interesuje me koliko ce kostati odrzavanje ovog mosta?

Moje je misljenje sa su ovakvi mostovi mnogo skuplji za odrzavanje nego recimo njegov tata

Mozda je propusteno reci sta u praksi znaci antikorozivna zastita čelične konstrukcije. Dakle po mom iskustvu sa mostovima. Prvi korak je peskarenje na zahtevanu hrapavost povrsine. Drugi korak bi bilo nanosenje zastitnih premaza obicno za nase uslove se radi sa 3 sloja. Dakle osnovni i medjupremaz obicno se nanose u radionickim uslovima dok se gradilisni spojevi ostavljaju nezasticeni ukoliko se spajaju zavarivanjem. Posebnom procedurom je predvidjena naknadna zastita ovih delova nakon zavarivanja na gradilistu. Zavrsni sloj se uglavnon nanosi kada je konstrukcija ukrupnjena i postavljena na poziciju. Ukupna debljina suvog zastitnog filma je cirka 250 mikrona.

Korozija – mit i realnost

U nasoj laickoj javnosti vazi mit
celicne konstrukcije propadaju od rdje, betonske konstrukcije su otporne i dugotrajne.

Realnost je medjutim:
- sve sto je poteklo iz zemlje, tezi da se vrati u zemlju – beton, celik, aluminijum, .... – samo je pitanje za koje vreme;
- jos uvek je u upotrebi prvi uopste izgradjeni gvozdeni, (gvozdeni, ne celicni), most; most kod Coalbrookdale-a u Engleskoj, 1789. godine! , (pecacki, lucni most raspona 30 m);
- ostao je veliki broj celicnih mostova u Engleskoj, Nemackoj, Francuskoj, Americi iz 19. veka, mnogi od njih jos uvek u upotrebi, cak i zeleznicki (!), stari 150 godina i funkcionalni uprkos ogromnom razvoju tehnike i mnogostruko povecanim zahtevima opterecenja, stabilnosti, zamora, otpornosti na krti lom, ...; najcuveniji je most Firth of Forth u Engleskoj, ogromni zeleznicki most pusten u saobracaj 1889;
- kod betonskih mostova ima malo primera ove dugovecnosti; mostovi od prednapregnutog betona, pogotovo oni iz pionirskog vremena (1930-1960.) uglavnom su uklonjeni i zamenjeni novim mostovima, masovno u Francuskoj i Nemackoj;
- na sve konstrukcije moraju se primeniti mere zastite od korozije propisane mnogobrojnim tehnickim standardima, i to sve mora da se prati odrzavanjem kroz vreme.

Praksa u Srbiji je, nazalost, odlicna ilustracija:
- primer celicnog mosta Gazela: potpuno propala zastita od korozije i to bar 20 godina, most medjutim nije bio ugrozen korozijom nego sasvim drugim uzrocima;
- primer prilaznih betonskih prednapregnutih mostova Gazeli i Pancevackom mostu: korozija je vitalno ostetila ove mostove i dovela ih u direktnu opasnost od rusenja!

Zasto su betonski mostovi, (ne samo mostovi, konstrukcije uopste), od armiranog betona i prednapregnutog betona ugrozeni korozijom?
Uzroci su korozija betona (hemijski dugotrajni procesi) i korozija celika armature i zica kablova za prednaprezanje (pogotovo, kao koroziono daleko ugrozenije od armature).
U betonu se, naime, javljaju prsline kroz koje prolaze agensi korozije (voda, necistoce, gasovi), a koji opet izazivaju hemiske procese korozije armature i kablova za prednaprezanje. Za razliku od elemenata celicnih konstrukcija ciji su delovi veliki i masivni i gde izrazita korozija uhvati recimo 10 m2 a preostalih 10.000 m2 ne, kod armature i kablova se radi o elementima malih preseka, (armatura npr. d = 12 do 32 mm, zice kablova za prednaprezanje d = 5 do 7 mm), gde je isti gubitak debljine – npr. 2 mm, relativno daleko veci i opasniji nego kod celicnih konstrukcija.
Osim toga celici za prednaprezanje su zbog svog hemijskog sastava izuzetno osetljivi na koroziju, oni pre 1965. jos vise!; kasnije su metalurski poboljsani ali su i dalje osetljivi.
Razvojem nauke posle 1960. i na osnovu iskustava iz eksploatacije 1930-1960, unete su brojne izmene u tehnicke standarde (DIN u Nemackoj i AFNOR u Francuskoj, sada su aktuelni evropski standardi EN), koji regulisu projektovanje i izvodjenje betonskih mostova. Makroposledica je, prema literaturi, da danasnji betonski mostovi imaju cak i do dva puta vise armature i kablova za prednaprezanje po m3 betona u odnosu na mostove pre 50-60 godina! Najsveziji primer kod nas je novi most kod Beske.