Korozija – mit i realnost
U nasoj laickoj javnosti vazi mit
celicne konstrukcije propadaju od rdje, betonske konstrukcije su otporne i dugotrajne.
Realnost je medjutim:
- sve sto je poteklo iz zemlje, tezi da se vrati u zemlju – beton, celik, aluminijum, .... – samo je pitanje za koje vreme;
- jos uvek je u upotrebi prvi uopste izgradjeni gvozdeni, (gvozdeni, ne celicni), most; most kod Coalbrookdale-a u Engleskoj, 1789. godine! , (pecacki, lucni most raspona 30 m);
- ostao je veliki broj celicnih mostova u Engleskoj, Nemackoj, Francuskoj, Americi iz 19. veka, mnogi od njih jos uvek u upotrebi, cak i zeleznicki (!), stari 150 godina i funkcionalni uprkos ogromnom razvoju tehnike i mnogostruko povecanim zahtevima opterecenja, stabilnosti, zamora, otpornosti na krti lom, ...; najcuveniji je most Firth of Forth u Engleskoj, ogromni zeleznicki most pusten u saobracaj 1889;
- kod betonskih mostova ima malo primera ove dugovecnosti; mostovi od prednapregnutog betona, pogotovo oni iz pionirskog vremena (1930-1960.) uglavnom su uklonjeni i zamenjeni novim mostovima, masovno u Francuskoj i Nemackoj;
- na sve konstrukcije moraju se primeniti mere zastite od korozije propisane mnogobrojnim tehnickim standardima, i to sve mora da se prati odrzavanjem kroz vreme.
Praksa u Srbiji je, nazalost, odlicna ilustracija:
- primer celicnog mosta Gazela: potpuno propala zastita od korozije i to bar 20 godina, most medjutim nije bio ugrozen korozijom nego sasvim drugim uzrocima;
- primer prilaznih betonskih prednapregnutih mostova Gazeli i Pancevackom mostu: korozija je vitalno ostetila ove mostove i dovela ih u direktnu opasnost od rusenja!
Zasto su betonski mostovi, (ne samo mostovi, konstrukcije uopste), od armiranog betona i prednapregnutog betona ugrozeni korozijom?
Uzroci su korozija betona (hemijski dugotrajni procesi) i korozija celika armature i zica kablova za prednaprezanje (pogotovo, kao koroziono daleko ugrozenije od armature).
U betonu se, naime, javljaju prsline kroz koje prolaze agensi korozije (voda, necistoce, gasovi), a koji opet izazivaju hemiske procese korozije armature i kablova za prednaprezanje. Za razliku od elemenata celicnih konstrukcija ciji su delovi veliki i masivni i gde izrazita korozija uhvati recimo 10 m2 a preostalih 10.000 m2 ne, kod armature i kablova se radi o elementima malih preseka, (armatura npr. d = 12 do 32 mm, zice kablova za prednaprezanje d = 5 do 7 mm), gde je isti gubitak debljine – npr. 2 mm, relativno daleko veci i opasniji nego kod celicnih konstrukcija.
Osim toga celici za prednaprezanje su zbog svog hemijskog sastava izuzetno osetljivi na koroziju, oni pre 1965. jos vise!; kasnije su metalurski poboljsani ali su i dalje osetljivi.
Razvojem nauke posle 1960. i na osnovu iskustava iz eksploatacije 1930-1960, unete su brojne izmene u tehnicke standarde (DIN u Nemackoj i AFNOR u Francuskoj, sada su aktuelni evropski standardi EN), koji regulisu projektovanje i izvodjenje betonskih mostova. Makroposledica je, prema literaturi, da danasnji betonski mostovi imaju cak i do dva puta vise armature i kablova za prednaprezanje po m3 betona u odnosu na mostove pre 50-60 godina! Najsveziji primer kod nas je novi most kod Beske.