TEMA: Novi Žeželjev most

Tekst 14 Slika 14

Nastavljamo sa poređenjima starog i novog mosta – preseci mostova na delu mosta sa većim lukovima.

Tekst 15 Slika 15

Sledi serija slika poređenja raznih izgleda starog i novog mosta na slikama približno uporedivim.
Najpre – opšti izgled i pogled sa kolovoza. Može se naslutiti velika razlika u visini lukova.

Tekst 16 Slika 16

Stari i novi most u pogledu sa obale i reke.

Tekst 17 Slika 17

Još jedan pogled sa obale i sa kolovoza.

Tekst 18 Slika 18

Poslednja slika – poređenje gradilišta mostova nekad (1960.) i sad (kraj 2013.).

Tekst 19

Ovo je bio (za mene previše pojednostavljen i prekratak, za široku publiku možda preopširan i delilmično nerazumljiv) prikaz starog i novog mosta.
Nadam se bar da je čuvena rečenica iz naših medija, nebrojeno puta kopirana i ponavljana “Most je replika starog, samo što je čelični i lukovi su zakošeni ka unutra“, sada “dobila na težini”.

Ogromni posao izgradnje mosta se nastavlja, ima mnoštvo tehnički interesantnih tema (za publiku Foruma, ali ne i za naše medije nažalost, pa čak i za grad Novi Sad kao instituciju, ne građane, naravno).
Nastavljamo kontakt, ako imate ikakvih pitanja i/ili sugestija, molim vas saopštite. Ne postoji glupo pitanje, naprotiv, koliko sam do sad video, sva pitanja su rezonska i opravdana.
Posao se, dakle, nastavlja!

Sjajno!
Sad samo treba vremena da se sve ovo pregleda, izgustira i razume.
Retko imamo priliku da ovako sagledamo nešto što se izvodi u Novom Sadu, posebno nešto veličine i važnosti kao ovaj most.
Definitivno još jedan + od mene.

Mda, po ilustracijama 4 i 5 ispadne da je osnovni statički sistem mosta 4 proste grede, jel'?

Šta reći pored ovakve prezentacije i posvete vremenu.

Imam dva pitanja:
Zasto vesaljke nisu vertikalne, odnosno sta je prednost ove konstrukcije nad vertikalnom?
Kako izgleda srednji stub pod vodom? Npr. kod ovog mosta se vidi, da su pod vodom stubovi prakticno sastoje od manjih stubova www.danubebridge2.com/images/2012/mart/m/11.03.2012/5.JPG (off, ali moze i odgovor, zasto je takva konstrukcija kod mosta Vidin-Calafat)

OMG Inzenjer!! RESPECT

Nisam ni skontao da ce ovaj most bas toliko biti vislji od starog.. dakle i manji luk ce biti dosta veci od starog veceg! Uff . jedva cekam da se doslepaju na konacno odrediste lukovi.

Slazem se da je sramotno da ama bas niko ne izvestava u medijima u vezi izgradnje ,kao da se gradi neka portirnica u gradu a ne godzila most!! Sramota...

Sjajno! Svaka čast!

Bome, pljuščina od mene!
Hoćemo li dobiti i neki c(s)ertifikat na kraju kursa?

Stari je imao lepšu siluetu, što ne znači da novi neće biti lepši u celini.

Ispravka najpre, izvinjavam se zbog greške, slika 17 bila je ponovljena slika 16, dakle:

Tekst 17 Slika 17

Još jedan pogled sa obale i sa kolovoza.

Naleteo sam na ovu fotku

Pogled na Petrovaradin by Marija Apic, on Flickr

Hvala forumaši na podršci i pozitivnim reakcijama!
Kao što sam i očekivao, pitanja su rezonska. Idemo sa odgovorima.

Pitanje o obliku vešaljki – vertikalne/dijagonalne:

Prema Idejnom projektu vešaljke su bile vertikalne.
Lukovi sa zategama i vertikalnim vešaljkama imaju prednost da je sve jednostavnije – i u projektu (konstruisanju, proračunu), i u izgradnji, pa su zato i usvojene u Idejnom projektu.

Zašto su, međutim, vešaljke prema Glavnom projektu dijagonalne, zašto je došlo do promene?
Razlog je u izmeni jednog od temeljnih standarda na osnovu kojih je most projektovan, a koja je stupila na snagu pre samog početka gradnje.

Izmena je bila sledeća:

Prema prethodnoj verziji standarda (na osnovu koje je urađen Idejni projekt) uglovi rotacije na osloncima (slika 05) su proračunavani za delovanja železničkog opterećenja i razlika temperature konstrukcije ponaosob – za svako opterećenje odgovarajući uglovi rotacije.

Prema novoj verziju istog standarda, ovaj uslov je bitno pooštren – uglovi rotacije od oba pomenuta opterećenja se sabiraju i zbir (a ne članovi zbira, kao prethodno) mora da bude manji od granične vrednosti.
Pošto su lukovi sa vertikalnim vešaljkama u Idejnom projektu bili na granici svojih deformacijskih mogućnosti, samo železnica je izazivala rotacije na osloncima skoro jednakim graničnim (dopuštenim), onda dodatak od oko 50% koji izaziva razlika temperature nije nikako mogao da bude savladan uprkos svim naporima projektanata. Jedino rešenje je bilo promena sistema – prelaz na dijagonalne vešaljke.
Sistemi sa dijagonalnim vešaljkama su mnogo krući, (to je praktično rešetkast sistem, što je u jednom komentaru neko od forumaša već lepo primetio). Ovo rešenje je, međutim, izazvalo probleme – tehničke (jer se most praktično projektovao od početka, a ne da se nastavi na Idejni projekt) i formalno pravne (zašto se Glavni projekt razlikuje od Idejnog).

Vratimo se tehnici. Sistemi sa dijagonalnim vešaljkama su, rekoh, mnogo krući, ali za uzvrat neuporedivo komplikovaniji u rešavanju rasporeda (ritam, nagibi), proračunu (i za fazu montaže kablova, i za sve računski ekstremne situacije u eksploataciji), konstruisanju (sve ankerne konstrukcije su pod prostornim uglovima i u zategama, i u lukovima). Rečju, bio je potreban visoko profesionalan i intenzivan rad celog projektantskog tima da se sve konstruiše, proračuna i predstavi na jasan način da bi izvođačka fabrika čeličnih konstrukcija nastavila posao bez problema. Izvođač je to i uradio na visokom intelektualnom i zanatskom nivou, (već je bilo ranije odgovarajućih slika).

Lučni mostovi sa dijagonalnom vešaljkama su ranije bili relativno retki, ali poslednjih godina sa razvojem železnica velikih brzina (High speed, brzine veće od 200 km/h) su mnogo brojniji i dobijaju na značaju baš zbog izuzetne krutosti.

Primedba: Ako tražite na Inernetu primere lučnih mostova sa dijagonalnim vešaljkama, termini su Network arch bridges (eng.) i Netzwerkbogenbrucken (nemački).

Pitanje o izgledu srednjeg stuba pod vodom:

Presek stuba 3 u celini dat je u prilogu #646.
Stub je šupalj i ukrućen iznutra vertikalnim zidovima i horizontalnim dijafragmama.
Na donjem delu oslonjen je na novu stopu, a ova na stari keson u rečnom dnu, preostao od starog mosta.
Blagodareći ogromnim dimenzijama starog kesona, (a ogromne su zbog velikih horizonatlanih sila i momenata savijanja kao posledica sistema starog mosta), novi stub 3 je centričan na kesonu i sposoban da primi sve i vertikalne, i horizontalne sile bez ikakvog problema.

Pitanje o fundiranju Mosta Kalafati-Vidin:

Na slici sa izgradnje mosta se vide, gledano odozgo na dole:
stub (oblika V),
temeljna stopa,
bušeni šipovi, (cilindričnog oblika, deluju kao stubovi u tlu, što i jesu na neki način).

Bušenim šipovima u grupi (bateriji) se oslanjanje mosta prenosi na dubinu gde je tlo veće nosivosti. Grupa šipova se tako ponaša u celini kao jedna temeljna stopa. Nose po omotaču (na trenje) i po bazi (vrhom).

Inzenjer napisao/la: Zasto temeljna stopa nije na dnu reke, ili jos ispod? Sve ostalo je cisto, samo ne razumem, zasto je stopa iznad povrsine vode?

Zašto je stub šupalj, zato što je tako dovoljno ili zato što je tako bolje?

Pitanje o fundiranju Mosta Kalafati-Vidin, zašto je temeljna stopa visoko postavljena, a ne na dnu reke:

Pretpostavljam sledeće, na osnovu ove slike i drugih slika ovog mosta dostupnih na Internetu:
- bušeni šipovi su vrlo duboko u tlu i kao takvi dobro uklješteni u tlo;
- iz prethodnog sledi da baterija šipova ispod stuba može da primi sve horizonatlne sile, uključujući i incidentne (udar broda), iako se završavaju oko nivoa vode;
- naredni zaključak je da nije potrebna skupa konstrukcija priboja (privremena zaštitna građevina oko stuba, koja omogućava rad na suvom);
- da šipovi ne bi ostali vidljivi, oko njih i po obodu temeljne stope izvedena je neka vrsta „kecelje“ koja pokriva šipove, rasprostire udar broda na celu grupu i poboljšava hidrodinamički oblik