TEMA: Novi Žeželjev most

Da da na to sam mislio, nisam slusao na casu a iskreno nisam ni znao u datom momentu kako da nazovem to Hvala na ispravci !

Posle duge pauze od deset dana nastavljamo sa radom.
Danas – dve slike iz vazduha na gradilište i divnu panoramu Dunava i Novog Sada.

Slika 01: Pogled na konstrukciju većeg lučnog mosta (219 m), na levoj obali.
Vidljivi su koreni segmenti lukova. Ostali lučni segmenti čekaju spremni za dizanje.
Da se podsetimo:
- trenutna širina konstrukcije, između spoljašnjih ivica zatega, je 25 m, što je 5m više od širine starog mosta; (na kraju će biti 31,440 m!);
- ovaj lučni most, sa svojih 219m raspona i dva koloseka železnice, je najveći lučni most na svetu u disciplini lukova sa zategom, sa punim (sandučastim) lukovima i sa dva koloseka.

Nastavak montaže lukova se uskoro nastavlja. Pripreme su u punom jeku. Nažalost, ulazimo u period lošeg vremena, što će vredne mostograditelje usporiti u izvesnoj meri. Podsetimo se opet: reč je o ograničenjima dizanja tereta pri vetru, temperaturama i padavinama koje direktno utiču na izvođenje zavarivanja, (o ljudima da ne govorimo).

Slika 02: Pogled na levu obalu i skoro sastavljen lučni most od 177 jm raspona.
Sledi ubacivanje poslednjeg segmenta lukova i grede koja povezuje lukove.
Za laike jednostavna operacija, za profesionalce – ne!

Potrebno je najpre tačno izmeriti razmake susednih krajeva lukova sa tačnošću do 1 mm.Razmaci su, međutim, promenljvi u zavisnosti od temperature vazduha. Ako se segment koji se poslednji diže skrati, da bi sigurno ušao u raspoliživ prostor, povećava se veličina zavarenog šava koji treba da spoji konstrukciju. Ovo znači povećana skupljanjua šavova, odatle i povećanje unutrašnih napona u konstrukciji, pre nastupanja opterećenja). Naravno i duži rad, podložniji greškama.
Inače, tolerancija poklapanja naspramnih i sučeljenih limova segmenata je samo 2 mm!
Ovo je samo jedan od svakodnevnih primera koji pokazuju specifičnost rada na čeličnim konstrukcijama, potrebna je visokokvalifikovana radna snaga u celom nizu – od odgovornog projektanta do poslednjeg majstora.

Kratak komentar uz slike Mrnjavog:

Korisne slike iako su uslovi za snimanje bili očigledno loši. Opet kažem - najvažnija je pozitivna namera forumaša, a uzgred se stvara i dragocen arhivski materijal.

Inače na slici 008 vidi se kompozicija teretnih vagona. Ovo su vagoni (kola - po železničkoj terminologiji), sa četiri osovine, tipa E i sa osovinskim opterećenjem od po 18t/osovina. Sa ovakvim 72t-vagonima most treba da bude pun pri probnom opterećenju - koliko stane!
Ne žurimo međutim, do tada ima mnogo posla, a onaj najteži tek predstoji!

Pogled iz vazduha zaista nam je dragocen jer tamo ne možemo tako lako, bar ako nameravamo da se vratimo u komadu. Žao mi je što slike nemaju malo veću rezoluciju, rado bih ih stavio na desktop.

Međutim, više od pogleda na lukove intrigirao me je pogled na detalj koji nismo mnogo analizirali do sada: središnji stub. Na sremskoj vazdušnoj slici vidi se (nažalost u daljini) da je ograđeni deo u vodi (keson?) pun, izgleda, vode koja ima drugačiju boju od vode Dunava.

Moja (laička) pitanja:
- Da li je to sada voda koja više nema kontakta sa Dunavom (osim ako negde ne curi),
- Da li je visina ograde u vodi dovoljno velika da spreči prelivanje za neke ozbiljnije prolećne vodostaje,
- Kada će ta voda biti ispumpana, i da li će biti ispumpana, kako bi se omogućilo betoniranje (na suvom?),
- Kada se planira završetak tog stuba?


Hvala svima, posebno inženjeru i pozdrav iz Karlovaca.

Fantasticne slike Inzenjer!
Pravo je cudo sto ce se ove grdosije uopste moci navicu na svoju konacnu lokaciju.. neverovatno.

Trpovski napisao/la:
Sjajna pitanja Trpovski, jedva cekam odgovor od Inzenjera, ja sam isto mislio da postavim pitanja u vezi sredisnjeg stuba...

Tek u junu 2015!
Ko moze neka kopira:

"B92 - Biz - Vesti - Žeželjev most gotov u junu 2015." feedly.com/k/1mxtzBz

Mislim da su obrnuli koji luk je na kojoj strani reke.
A do Juna 2015. ima da se načekamo.

Zaista zanimljiva pitanja Trpovski.
Mislim da boja vode potiče od sredstva za stabilizaciju tla koje se ubrizgava u ispod kesona. Čućemo šta Inženjer ima da kaže.

Nije mi samo jasno, zašto prenose pogrešne informacije!? Lukovi su dužine 219 m i 177 m i visine dok će višlji imati visinu od 42 m. Ni za dužinu i širinu nisu dobro preneli, ukupna dužina će biti 474 m a širina će biti 31,440 m.

Inače, gospodina Srećka Ugricu sam imao prilike da upoznam tokom minulog vikenda kada je bilo iskliznuće vagona u Karlovačkim Vinogradima. Tada mi je tražio dozvolu za fotografisanje koju nisam imao ali sam mu rekao da sam završio železničku školu, da mi je otac bio železničar i tako. I tetka, koja radi na železnici, je bila tamo i isto to rekla ali je on rekao da bih ipak trebao da imam dozvolu. Da mi je znati šta bi radio da me vidi da fotografišem Novi Žeželjev most u izgradnji.
Zaboravih da napomenem, da je dozvolu za fotografisanje teško dobiti i da znaju da prave problem, ako je lice koje fotografiše, nema. Mada, zavisi od slučaja.

No, da ne skrećem dalje van teme, imam i ja jedno pitanje. Na fotografijama se vidi još po jedan stub u vodi sa obe strane. Da li je to neki pomoćni stub koji će kasnije biti uklonjen ili je u pitajnu stari projekat?

Meni to izgleda kao stub u nasipu na obali, al ajde da sačekamo Inženjera.

Odgovori na pitanja o priboju kod stuba 3

O vodi unutar priboja:
Pribojem se naziva zaštitna privremena konstruicija oko buduće temeljne stope i stuba.
Voda unutar priboja je „zarobljena“ i ne meša sa vodom okolnog Dunava. Druge je boje od injektiranja tla oko potojećeg kesona starog mosta u dnu Dunava.

O visini priboja:
Ne znam tačnu visinsku kotu gornje ivice priboja. U praksi je uobičajeno da to bude min 0,50 m viša kota od kote reke. Za kotu (nivo) reke se uzima recimo 10-, 50- ili 100-godišnja voda u zavisnosti od dužine radova na reci.

O ispumpavanju vode unutar priboja:
Da, voda će biti ispumpana da bi se omogućio rad u suvom.
Obzirom na visinu priboja i veliki hidrostatički i hidrodinamički pritisak vode, potrebno je ukrutiti priboj iznutra. To se postiže velikom, horizontalnom, ramovskom konstrukcijom koja se polaže unutar priboja. Ovu konstrukciju projektuje, izrađuje i montira izvođač radova priboja i fundiranja.

Kada se planira završetak stuba?
Ne znam planove izvođača pa je nezahvalno govoriti u tuđe ime, a taj odgovara vrlo ozbiljno za svoj rad. Po mojoj proceni, posle svih priprema (završetak injektiranja, postepeno ispumpavanje vode, spuštanje rama za ukruđenje, zaptivanja talpi priboja, pripreme plovila za prevoz miksera za betoniranje) potrebno je sigurno oko tri meseca za rad na stubu.

Odgovori na pitanja o “dodatnim stubovima” iza stubova 1 i 5

Ovde je reč o fundiranju tzv. prelazne konstrukcije, tj. konstrukcije gde pruga prelazeći sa pružnog nasipa ide preko nje da bi dospela na most.
Ove slike potiču inače iz Idejnog projekta o čemu je pisano u više stručnih radova.

U Glavnom projektu ovo rešenje je donekle izmenjeno, zadržavajući naravno osnovni smisao i namenu izrade ovakve prelazne zone.
Radi se o različitoj krutosti podloge van mosta i na mostu. Na mostu su šine na mnogo krućoj podlozi nego van mosta. Prelazna konstrukcija je po krutosti između nasipa i mosta.
Kod loše održavanih pruga može da se desi da šine “potonu” prateći sleganje nasipa. To je, razumljivo velika opasnost za saobraćaj.
Inače sve što je u vezi sa prugom je domen struke građevinskih inženjera specijalista za pruge i puteve, a ne inženjera konstruktora.

O izveštavanju medija:
Rekao sam već da to zaista ne zaslužuje ikakav komentar i .... ne komentarišem ih
Do tada treba zapisivati ovakve detalje “izveštavanja”, a reč je o mostu privredno najvažnijem i tehnički daleko najsloženijem u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija!

Inzenjer napisao/la:
Evo, reših i ja da se nadovežem na ovu debatu oko priboja i stuba broj 3. Voda unutar priboja jeste odvojena od ostatka Dunava ali curenje vode još uvek nije u potpunosti sprečeno kako ne bi dolazilo do razlike u pritiscima u i van priboja sve dok se ne završe radovi koji prethode montaži ramovskog razupirača. Na prvom mestu to je ojačanje tla mlaznim injektiranjem ili Jet grouting.
Funkcija ojačanog tla je višestruka. Jedna od uloga je kao što Inzenjer reče u nekom od ranijih postova zaštita stuba od odnošenje materijala ili stručno rečeno podlokavanja. Druga, mnogo važnija uloga ojačanog tla je u zadržavanju postojećeg temelja na sadašnjem nivou i sprečavanje isplivavanja istog usled uzgona, kada se bude ispumpala voda i kada se izvrši iskop materijala unutar priboja. Silu zatezanja koju izazove uzgon primiće ankeri koji se ugrađuju unutar ojačanja. Treća funkcija ojačanog tla je oslonačka funkcija gde ojačano tlo zajedno sa ramovskim razupiračem treba da primi silu koju će stvoriti pritisak vode nakon ispumpavanja. Četvrta funkcija je zaptivanje prostora između postojećeg temelja i talpi kako voda ne bi ispod talpi ušla u ispumpan priboj.

Kota vrha talpi je na 75 m.n.m. To je kao što Inzenjer reče tačno 0,5m viša kota u odnosu na radni nivo vode koji iznosi 74,50 m.n.m. Da li će to biti dovoljno da Dunav ne prelije priboj do završetka stuba, teško je reći. Priboj nije mogao biti viši jer bi tada pritisci vode bili značajno veći i dodatno bi se zakomplikovalo razupiranje ionako ogromnog priboja.

Mnogi očekuju brz završetak stuba pošto se ispumpa voda, ali do toga ima još mnogo posla, uključujući i izradu pomoćnog mostića koji će služiti za cevni transport betona umesto miksera na plovilima što će značajno olakšati betoniranje. Sve u svemu nadajmo se niskom vodostaju i povoljnim vremenskim uslovima i rezultati ne bi trebalo da izostanu.

opet su zajebali lukove... pa mogu makar vizuelno da ocene koje su zatege duze kontam gledaju po onom renderu mehanicki

skull_rules napisao/la:
Sta pricas ti? Procitaj dobro sta je Inzenjer napisao.

Hvala najpre Kasku na dežurstvu na medijima – da se uhvati svaka vest.

U samom novinskom tekstu, kao i mnogo puta ranije u svim tekstovima, ima nepreziznosti i netačnosti, pa zato ipak moram da napišem neku reč.

Dakle:

Novine:
„Načelno će oba dela mosta biti napravljena na obali, te će dizalice naguravanjem na barže, koja će služiti kao privremeni oslonac, čelične konstrukcije dovući do projektovanog mesta, odnosno rečnog stuba“.
Komentar:
O lansiranju pri montaži ćemo pisati i diskutovati malo kasnije, kad je to adekvatnije prema radovima na terenu.
Sada samo kratko: Svaki od dva lučna mosta se na obali postavlja na sanke i platforme.
Sanke su čelični oslonci trougaonog oblika i sa hidrauličkim presama na vrhu trougla. Sanke se kreću po svojim stazama sa teflonskim podmetačima (zbog smanjenja trenja pri klizanju).
Platforme su vozila na četiri osovine čija se platforma na koju naleže most hidraulikom prostorno prilagođava potrebnom položaju. Ispod mosta će ih biti 34 u jednom redu!
Most dakle putuje ka reci i zaustavlja se svojim prednjim krajem iznad barži. Iz tankova barži se ispumpava voda (kao kod podmornice), i barže izronjavaju do kontakta sa mostom.
Prilikom plovidbe preko reke barže se usmeravaju sistemom ankera i guračima. Zadnji kraj – na obali kreće se preko platformi.
Kad se most nađe iznad stubova, spušta se, opet hidraulikom i uz pomoć alata sa precizno usmeravanje, bukvalno u mm precizno na ležišta.

Novine:
„Dodaje da će u celom podvigu učestvovati dve ili četiri barže, čiji će „šoferi“ raditi najodgovorniji posao, i nekoliko radnika na dizalicama koji će takođe morati da paze na „dobar“ pravac““
Ne postoje nikakve dizalice, još manje „šoferi“, a o nekilko radnika da i ne govorim.
Velika stručna ekipa prati celu operaciju, sastavljena od izvođača i projektanata. Prate se svi složeni uređaji koji nose most kao i ponašanje mosta preko mnogobrojnih senzora za registrovanja naprezanja i deformacija konstrukcije. Sve se nadgleda i kontroliše na računarima i upoređuje sa proračunom. (Samo proračun montaže iznosi 1500 strana!) Tu su još i stotine strana druge tehničke dokumentacije koje radi izvođač, o svakom detalju cele operacije.
Čitalac novina na osnovu ovakvog teksta može da stekne predstavu kao da tri-četiri čobanina teraju magare, a ne da se radi o izuzetno složenoj i odgovornoj tehničkoj operaciji!

Novine:
“Sremski luk dug je 220 i visok 47 metara, dok će dužina luka na novosadskoj strani biti 180, a visina 34 metra. Ukupna dužina novog mosta biće 466, a širina 19 metara”.
Komentar:
Izgleda da je prepisivanje dimenzija mosta zaista veliki problem, dakle ispravno je:
- lučni most ka desnoj obali: raspon = 177 m, osni razmak lukova i zatega = 34 m,
- lučni most ka levoj obali: raspon = 219 m, osni razmak lukova i zatega = 42 m,
- širina mosta između spoljnjih ivica maski i ograda = 31,440 m;
- ukupna dužina mosta = 474 m.


Slike u novini:
- fotografije veoma lepe;
- 3D-slika iz Idejnog projekta (kad su vešaljke bile vertikalne).




Zapažanje:
Ostaje zaista neobjašnjivo zašto novinari ne pitaju prave aktere posla o svim tehničkim informacijama, tj. one koji su ga osmislili u celini i koji ga rade! Pri tom su kontejneri sa upravom gradnje i nadzorom uz sam most, a na tabli 3x3m su imena i nazivi firmi projektanata sa punim adresama i web-stranicama. Neverovatno!

O lansiranju i uopšte, o mnogobrojnim tehničkim detaljima, kao što rekoh, iscrpno ćemo pričati i diskutovati u nastavlu radova.