Nadam se da nema niko ništa protiv jednim mišljenjem od strane arhitektonski needukavanog kupca i to ženskog
.
U potrazi sam za novim stanom, i da, zainteresovana sam za stan u Kraljevom Parku.
Za i protiv faktori:
Za:
- lokacija je dobra, zbog blizine posla, i ostalih relacionih pogodnosti pošto ne vozim kola
- iako je u blizini centra, nije okružena samo betonom, kraj je relativno miran, okružen zelenilom
- koliko god izvodjača kritikovali zbog spoljne estetike, od kupaca sam čula samo najbolje za sam kvalitet gradnje, kao i za saradnju izmedju izvodjača i kupaca, u što sam imala priliku i sama da se uverim. Znači same pohvale u tom pogledu!
- po meni izgled zgrade nije ekslukziva, daleko od toga da je ružna već standardna kvalitetna gradnja
Protiv, odnosi se na unutrašnje projektovanje stanova:
- većina stanova u potražnji su dvosobni - na šta je i izvodjač dao akcenat pri gradnji ovog kompleksa, ali po mom mišljenju s obzirom na cenu, lokaciju, ciljanu grupu kupaca to je moglo biti uradjeno mnogo bolje. Kod 90% dvosobnih stanova širina dnevne sobe je do 3m. Nisam arhitekta, ali mislim da je to preusko, i više za neko studentsko stanovanje a ne porodično.
Malo sam pročešljala:
Правилник о условима и нормативима за пројектовање стамбених зграда и станова, ovo je deo člana 17:
"Минималне димензије просторија и простора у стану
Минимална ширина дневне собе и вишенаменске собе износи:
1) 320 cm - гарсоњера, једнособни и једноипособни стан;
2) 340 cm - двособни и двоипособни станови;
..."
Ima još tu zanimljivih odredbi:
Pravilnik
- ono što me uvek oduševljavalo pri poseti nekoj od zemalja zapadne Evrope jesto osvetljenost njihovih stanova i kuća (Engleska, Francuska, Holandija - naročito). Veliki prozori, često od poda do plafona. Po meni ovaj kompleks ne može da se pohvali idealnom osvetljenošću. Volela bih da mi neko objasni zašto se kod nas toliko štedi na prozorima? Mnogo, ali mnogo bi značilo da se drugačije uredila osvetljenost, što bi direktno pozitivno uticalo i na poboljšanje spoljneg izgleda
U
tački 2.6.2 Urbanističkog projekta za izgradnju ovog projekta se navodi:
"Приликом пројектовања прозорских отвора водило се рачуна да се задовоље стандарди за њихову површину, тј. 1/6 од површине пода просторије. "
Nisam baš sigurno da je to ispoštovano, bar ne u u svim stanovima. Možda grešim.
Tekst o Urbanističkom projektu
Zaključak: Ovi protiv faktori se odnose i na većinu izvodjača u Novom Sadu. Tako da po meni ovaj kompleks u poredjenju sa ostalom gradnjom u gradu ipak ima više pozitivne nego negativne strane.
Problem sa projektovanjem sp.soba koje nemaju zadovoljavajucu sirinu je nastao zbog 2 nivoa garaza i organizacije garaznih mesta i podzemne saobracajnice. Rasteri (razmaci izmedju nosecih stubova) su postavljeni tako da veci broj 1.5 sobnih stanova ne moze da zadovolji sirinu sp.sobe od preko 2.5m. Stanovi koji su mogli da se isprojektuju da imaju komotnije sp.sobe su prvi i prodati. Dokaz za ove tvrdnje su stanovi u lameli 1, ispod koje nema podzemne garaze, kao i manji stanovi na drugim lokacijama.
Sto se tice prozora, doslo je do masovne pojave standardizacije prozorskih otvora zbog uslova koji moraju da zadovolje nove uslove energetske efikasnosti. Prozori kao povrsine kroz koju izlazi najvise toplote predstavljaju kriticnu tacku u odredjivanju lamda faktora. Da bi se objekat projektovao u B razredu energetske efikasnosti, sa maksimalnom ustedom utroska toplotne energije, prozorski otvori na zalost moraju da se smanjuju na odredjenu dimenziju. Tu pojavu ne moze da popravi ni nisko emisiono staklo, ni troslojno staklo ili vise komora.
Nadam se da sam uspeo delimicno da vam odgovorim na kritike.