TEMA: Tržni centar Promenada Novi Sad

Apsolutno se radi i o tome ali...

Pašićeva, Dunavska, veći deo Zmaj Jovine, Njegoševa, Miletićeva i ceo taj kraj je drugačije prostorno organizovan.
Sve te ulice nemaju lokale te veličine koje zahteva moderno poslovanje.

C&A ima preko hiljadu kvadrata.
CCC u BIGu bar hiljadu, H&M bez dve hiljade kvadrata ne ulazi u posao uopšte, što se vidi i na primeru njihove prodavnice u centru.
Tim lokalima je potrebna ozbiljno organizovana dostava, ozbiljna ventilacija i grejanje i slično.
Takvi zakupci bi morali da zakupljuju i pri tom totalno prerađuju cele objekte.

Centar grada je ipak više mesto za krojače, pozamanterije, juvelire i zanatlije, male prodavnice kravata, mobilnih telefona, butike autorske robe, neku luksuznu robu i slično.
Nekad smo se oblačili u malim prodavnicama u koje su šverceri dovlačili tursku robu. Sad se ta roba organizovano uvozi i prodaje u velikim prodavnicama. I neka ih van centra.

Zato i kažem da je planiranje grada ozbiljan posao. Profil ponude i identitet nekog dela grada ako se prepusti tržištu pravi od grada zbrkanu lošu picu zbog koje će nas se oni koji dolaze stideti. zato je tu potreban intervencionizam grada i smišljena politika koja ima viziju.

UTICAJ PERMANENTNOG ODVODNJAVANJA NA
OBJEKTE U OKOLINI TRŽNOG CENTRA
“PROMENADA”
Summary: U radu su prikazani rezultati numeričke simulacije obaranja nivoa podzemne
vode izvan zidova dijafragme i sleganje okolnog terena usled stalnog odvodnjavanja
podzemne vode ispod temelja tržnog centra “Promenada”. Projektnim rešenjem je
predviđeno da se, umesto postavljanja hidroizolacije i relativno debele temeljne ploče
koja može da podnese jake vertikalne sile uzgona, objekat štiti stalnim odvodnjavanjem.
Rezultati numeričkog proračuna, za najnepovoljniji scenario, ukazuju da je maksimalno
snižavanje nivoa podzemne vode na rastojanju od 31-64 m od dijafragme između 1.2 i
0.6 m. Odgovarajuće sleganje u zoni najbližih objekata, kao rezultat povećanih
efektivnih napona u tlu, usled obaranja nivoa podzemne vode, iznosi 5.4-2.7 mm.

Lokali u centru su primereni varosici, sto Novi Sad vise nije.
Lupus i Pariski magazin su ostaci 90-ih. BIG je daleko, a evropski stil zivota podrazumeva soping u centru grada.Tako da je ozbiljan objekat tog tipa, bio logicno resenje. E sad, sto kod nas sve mora da se zakomplikuje odsustvom odgovornosti, ozbiljnosti i pravne drzave, je druga prica.

Lupus i Pariski magazin nikad nisu zaživeli. Evropski stil života ne podrazumeva tržne centre, to je korporativno nametanje nečega što je potpuno van evropskog načina življenja, a što se tiče centra zašto bi Novi Sad imao samo jedan centar?

Žestoka diskusija se razvila, da je malko ilustrujemo, da presečemo. Inače Miško, Neša i Sale Alnari će i ovde prodavati svoje i naslove drugih izdavača.



Послато са SM-A500FU уз помоћ Тапатока

Ja imam info da Zara nece zatvarati prodavnicu u Bazaru, imace dve prodavnice u NS.

U kom evropskom gradu, nemas robne kuce ili soping centre u sredistu grada?
Grad velicine Novog Sada, ne moze imati dva centra.

Schotzie napisao/la:
Hvala za link.

Ako sam dobro shvatio, elaborat se bavi spuštanjem zemljišta usled smanjivanja hidrauličkog pritiska.
Dakle, zbog snižavanja nivoa podzemnih voda permanentno, zemljište će se spustiti tih 5mm u toj nekoj zoni bliskoj objektu i to je kraj tom uzročniku.
Ali, studija se ne bavi dugoročnim efektom ispiranja tla koje nastaje usled ispumpavanja vode i sa njom čestica tla. Ili grešim?

Blavak napisao/la:
Zar ne rade to i u drugim objektima?
Imaš li neku posebnu informaciju za nas možda?

Kada je Berlin nastajao onda su izmedju posebnih pština ostavili velike parkove. Berlin ima više centara. Berlin je mnogo veći od Novog Sada, ali Novi Sad isto može da ima i centar Petrovaradina koji bi urbanistički i funkcionalno to bio, treba da ima centar Klise, treba da ima centar Futoga, zapravo ako će Novi Sad morati da ima, kao grad, više Opština onda svaka ta opštima bi trebalo da ima svoj centar.

Dukelander napisao/la:
Pa dobro pošto će Promenada da traje samo par godina kako ovde većina predviđa ili priželjkuje onda nema potrebe za studijom dugoročnog efekta. A bome će i kompanija koja je uložila 100 miliona evra u mol da ga odbaci jer će izvući profit za par godina.

12-15 godina za povrat investiranog.

Te studije se samo bave efektom sleganja tla oko objekta usked stalnog ispiranja. Nema studije koja se bavi bilo kakvi efektom stalnog pumpanja vode u kanalizicioni sistem u tom delu grada, kao ni sta ce biti kad krenu obilne kise u nekom momentu. Sistem nije predvidjen ni da primi atmosfersku vodu pa cesto imamo problema,.a tek sa ovim pitanje kako ce sve to da izgleda.
A argument da velika kompanija ulaze samo tamo gde zna da je sigurno, pa gde je sigurnije nego u pravnom sistemu gde mogu za male pare da svakog kupe? Tu mogu da rade jeftinije, rade ustede na osnovnim stvarima, menjaju projekte bez reprekusija i mimo zakona, potkupe nadzor, itd.....a opet sve jeftinije nego da se radi sve ispravno. Profit svakako dodje. Samo se radi cost / benefit analiza. Nije neoobicno ni za auto industriju gde procene da ce usteda od tuzbi nekog nebezbednog dela manja nego popravko istog. A sad sto par ljudi strada...to nije bitno. E tako i ovde...ako se nesto i potopi ili slegne, nije bitno. Tuzbe svakako nemaju smisla ovde, a nadlezni su vec na njihovoj strani.

Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Dukelander napisao/la:
Upravo tako! Odlicna racunica! Godisnja renta za najam lokala u fazi 1 koja se sad otvara 9,8 miliona eura. Trebace godina da se vrati ulozeno...

Faza 2 nece biti veliko prostorno prosirenje trznog centra, cini mi se samo nekih 10k kvadrata prostora ili cak manje...

Kolika je neto kvadratura lokala za rentu? Odakle vam ta racunica....ja sam nacuo da je 10 eur /m2 za vece lokale.

Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Svi podaci vezani za projekcije su sa NEPI zvanicnog sajta u redovnim kvartalnim izvestajima.

Tekst za Merkator iz 2007:

Otvoren „Merkator centar“ u Novom Sadu
NOVI SAD - Prvi tržni centar „Merkator“ na teritoriji Vojvodine, juče, tačno u podne, svečano su otvorile Stanka Čurović, direktor „Merkator Srbija“ i gradonačelnica Novog Sada, Maja Gojković. Otvaranju ovog savremenog tržnog centra prisustvovalo je nekoliko stotina Novosađana, koji su pohrlili u ovaj objekat, a većina se nadala da će se „ogrebati“ za neki od poklona koji se u ovakvim prilikama uobičajeno dele.

- Novi Sad je od danas bogatiji za jedan novi savremeni tržni centar, površine 36.000 kvadratnih metara. U izgradnju novosadskog „Merkatora“ uloženo je više od 30 miliona evra, a ono što je možda i najznačajnije je da je u „Merkatoru“ posao našlo 500 Novosađana. Verujem da će žitelji Novog Sada u našem centru naći sve što im je potrebno i da će „Merkator“ opravdati dobar glas koji ima - rekla je Stanka Čurović, ističući da je prijatno iznenađena interesovanjem koje je među Novosađanima izazvalo otvaranje „Merkatora“.[ antrfile ]

Gradonačelnik Novog Sada Maja Gojković je na ceremoniji otvaranja kazala da joj je izuzetno drago što su Novosađani dočekali dan otvaranja jednog ovako velikog i savremenog tržnog centra.

- Tačno pre 14 meseci, odnosno 21. juna prošle godine, gospodin Debeljak i ja smo na ovom mestu postavili kamen-temeljac za ovaj objekat i tom prilikom smo obećali da će „Merkator centar“ u Novom Sadu biti otvoren do 23. oktobra. Kao što vidite, to obećanje smo i ispunili, i to dva meseca pre roka. Za mene kao gradonačelnika Novog Sada najbitnije je da je u ovom centru posao našlo 500 naših sugrađana, a važno je i to da će u ponudi „Merkatora“ najmanje trećina robe biti iz Srbije - kazala je Maja Gojković, ističući da je investicija od 30 miliona evra značajna kako za sam Novi Sad, tako i za Vojvodinu i celu Srbiju.

Predsednik poslovnog sistema „Merkator“, Žiga Debeljak je rekao da je otvaranjem tržnog centra u Novom Sadu „Merkator“ učvrstio svoju poziciju na tržištu Srbije. On je najavio da će do kraja godine i u Nišu biti otvoren „Merkatorov“ market, što će biti četvrti objekat te vrste u Srbiji.

Meni je fascinantno da Promenada jos uvek nema sajt.

Christofer napisao/la:
Izvini, ali ti stvarno ne znaš o čemu pričaš.
U Švajcarskoj svako selo ima veću fabriku od ovih naših Lear-a i Aptiv-a. Jel to neuređen sistem? Po tvojoj logici bi mi morali da uvozimo radnu snagu, a investitori čekaju u redu na granici sa koferima punim para.

Takođe, primetno je da se dosta neaktivnih forumaša povampirilo na ovoj temi tek nakon navoda u medijima, iako se vodi diskusija od početka gradnje.